Radio izgubljeni grad Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

O knjizi: Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

O knjizi: Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

RADIO IZGUBLJENI GRAD – Danijel Alarkon Izdavač: Laguna Žanr: Drama Broj strana: 292 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2011. ISBN: 978-86-505-1825-0 O knjizi: Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno RADIO IZGUBLJENI GRAD - Danijel Alarkon Izdavač: Laguna Žanr: Drama Broj strana: 292 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2011. ISBN: 978-86-505-1825-0 O knjizi: Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

Radio Izgubljeni grad, Danijel Alarkon potpis pret. vlasnika, veoma lepo očuvana Izdavac : Evro Giunti 2011, 292 strane Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

RADIO IZGUBLJENI GRAD - Danijel Alarkon Izdavač: EVRO GIUNTI Beograd Godina izdanja: 2011. Povez: broš Broj strana: 292 Pismo: latinica Stanje: dobro

Danijel Alarkon - Radio izgubljeni grad Izdavac : Evro Giunti 2011, 292 strane Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

Dodatne informacije Pisac DANIJEL ALARKON Izdavač EVRO ĐUNTI – BEOGRAD Izdanje 2011 Povez MEKI Strana 292 Stanje Dobro

Veoma dobro očuvana

lepo očuvana

Veoma dobro očuvana

Veoma dobro stanje Mek povez 2011. 292 strane

odlično stanje, 292str.,meki povez,20cm, š m98

Izdanje na 2 CD-a u DVD pakovanju, koje uključuje i prateću knjižicu na 12 strana o istorijatu Narodnog orkestra RTS CD 1 Narodni orkestar Radio Beograda - pod upravom Vlastimira Pavlovića Carevca 01. Svilen konac 02. Srpkinja 03. Lastavice, lasto 04. Splet narodnih pesama i igara - Moj borije - Nova gradištanka - Pocepan kaput - Gugutka guka 05. Dobro jutro, Anka 06. Tera Lenka, vranca i zelenka 07. Izgubljeno jagnje 08. Kolo šest sati zatvora 09. Sunce jarko, jutrom kad se rodiš 10. Nova vlajna 11. Beograde grade, mnogo mi te hvale 12. Baba mndrino kolo 13. Prela Mara, zlato na vreteno 14. Marš na Drinu Narodni orkestar Radio Beograda - pod upravom Miodraga Jašarevića 15. Slavuj pile, ne poj rano 16. Meljačko kolo 17. Puče puška 18. Kiša pada po livadi 19. Vrti kolo 20. Ševa Narodni orkestar Radio Televizije Beograd - pod upravom Božidara Bokija Miloševića 21. Osu se nebo zvezdama 22. Kočino oro CD 2 Narodni orkestar Radio Televizije Srbije - pod upravom Ljubiše Pavkovića 01. Svilen konac 02. Stade se cveće rosom kititi 03. Sudbo moja, sudbino 04. Ristićevokolo 05. Tamburalo u tamburu momče 06. Hora bukurešti 07. Žikino kolo 08. Vrbas voda nosila jablana 09. Maramica sva od bele svile 10. Pembe 11. Splet pesama o jeseni - Koje li je doba noći - Oj, jeseni, jeseni - Jesen stiže rana - Jesen prođe, ja se ne oženih 12. Medeno kolo 13. Makedonsko oro 14. Marijo bela kumrijo 15. Nova zaječarka 16. Najlepše je moje rodno selo 17. Pašona Narodni orkestar Radio Televizije Srbije - pod upravom Vlade Panovića 18. Pod gorom šetalo devojče 19. Moravka 20. Selo zove, oj 21. Amen sama but roma 22. Koloplet

album 2018: 01.Nešto me goni 02.U raju iznad oblaka 03.Svira muzika 04.Kad bi ti otišla iz ovog grada 05.Predosećam 06.Voleo sam 07.Don Ramiro 08.Samo se smej 09.Muzika izgubljenih duša 10.Živ sam

Izdanje na 2 CD-a u DVD pakovanju, koje uključuje i prateću knjižicu na 12 strana o istorijatu Narodnog orkestra RTS CD 1 Narodni orkestar Radio Beograda - pod upravom Vlastimira Pavlovića Carevca 01. Svilen konac 02. Srpkinja 03. Lastavice, lasto 04. Splet narodnih pesama i igara - Moj borije - Nova gradištanka - Pocepan kaput - Gugutka guka 05. Dobro jutro, Anka 06. Tera Lenka, vranca i zelenka 07. Izgubljeno jagnje 08. Kolo šest sati zatvora 09. Sunce jarko, jutrom kad se rodiš 10. Nova vlajna 11. Beograde grade, mnogo mi te hvale 12. Baba mndrino kolo 13. Prela Mara, zlato na vreteno 14. Marš na Drinu Narodni orkestar Radio Beograda - pod upravom Miodraga Jašarevića 15. Slavuj pile, ne poj rano 16. Meljačko kolo 17. Puče puška 18. Kiša pada po livadi 19. Vrti kolo 20. Ševa Narodni orkestar Radio Televizije Beograd - pod upravom Božidara Bokija Miloševića 21. Osu se nebo zvezdama 22. Kočino oro CD 2 Narodni orkestar Radio Televizije Srbije - pod upravom Ljubiše Pavkovića 01. Svilen konac 02. Stade se cveće rosom kititi 03. Sudbo moja, sudbino 04. Ristićevokolo 05. Tamburalo u tamburu momče 06. Hora bukurešti 07. Žikino kolo 08. Vrbas voda nosila jablana 09. Maramica sva od bele svile 10. Pembe 11. Splet pesama o jeseni - Koje li je doba noći - Oj, jeseni, jeseni - Jesen stiže rana - Jesen prođe, ja se ne oženih 12. Medeno kolo 13. Makedonsko oro 14. Marijo bela kumrijo 15. Nova zaječarka 16. Najlepše je moje rodno selo 17. Pašona Narodni orkestar Radio Televizije Srbije - pod upravom Vlade Panovića 18. Pod gorom šetalo devojče 19. Moravka 20. Selo zove, oj 21. Amen sama but roma 22. Koloplet

Izdanje na 2 CD-a u DVD pakovanju, koje uključuje i prateću knjižicu na 12 strana o istorijatu Narodnog orkestra RTS CD 1 Narodni orkestar Radio Beograda - pod upravom Vlastimira Pavlovića Carevca 01. Svilen konac 02. Srpkinja 03. Lastavice, lasto 04. Splet narodnih pesama i igara - Moj borije - Nova gradištanka - Pocepan kaput - Gugutka guka 05. Dobro jutro, Anka 06. Tera Lenka, vranca i zelenka 07. Izgubljeno jagnje 08. Kolo šest sati zatvora 09. Sunce jarko, jutrom kad se rodiš 10. Nova vlajna 11. Beograde grade, mnogo mi te hvale 12. Baba mndrino kolo 13. Prela Mara, zlato na vreteno 14. Marš na Drinu Narodni orkestar Radio Beograda - pod upravom Miodraga Jašarevića 15. Slavuj pile, ne poj rano 16. Meljačko kolo 17. Puče puška 18. Kiša pada po livadi 19. Vrti kolo 20. Ševa Narodni orkestar Radio Televizije Beograd - pod upravom Božidara Bokija Miloševića 21. Osu se nebo zvezdama 22. Kočino oro CD 2 Narodni orkestar Radio Televizije Srbije - pod upravom Ljubiše Pavkovića 01. Svilen konac 02. Stade se cveće rosom kititi 03. Sudbo moja, sudbino 04. Ristićevokolo 05. Tamburalo u tamburu momče 06. Hora bukurešti 07. Žikino kolo 08. Vrbas voda nosila jablana 09. Maramica sva od bele svile 10. Pembe 11. Splet pesama o jeseni - Koje li je doba noći - Oj, jeseni, jeseni - Jesen stiže rana - Jesen prođe, ja se ne oženih 12. Medeno kolo 13. Makedonsko oro 14. Marijo bela kumrijo 15. Nova zaječarka 16. Najlepše je moje rodno selo 17. Pašona Narodni orkestar Radio Televizije Srbije - pod upravom Vlade Panovića 18. Pod gorom šetalo devojče 19. Moravka 20. Selo zove, oj 21. Amen sama but roma 22. Koloplet

Informacije o Proizvodu Veličina: M Brend: juicycouture Grad: Beograd Materijali: pamuk plis poliester Tagovi: plisana juicy trenerka juicycouture Stanje predmeta: veoma dobro Osećajte se kao KIM K ili naslednice imperije HILTON noseći ovu fantastičnu JUICY trenerku. !!!ULTRA POVOLJNO!!! Basic komad koji svako treba da ima u svom ormaru. Veličina M Dužina 96cm Nošena ali odlično očuvana. Gornji deo izgubljen. Komplet plaćen 250e Ne radim razmene probe i lična uručenja. Hvala

Oficijalno izdanje na dvostrukom vinilu, prethodno neobjavljenog albuma Dr Spire i Ljudskih Bica snimljenog 1987 godine. Fenomenlano izdanje sa pregrst inovativne muzike, daleko ispred svog vremena. Poslednji krik alternativne beogradske scene 80-tih. Ljudska Bica su bili poslednji bend legendarnog bubnjara Ivice Vdovica Vda, a na albumu se pojavljuju interesantni gosti kao sto su: Nebojsa Antonovic Anton, Sladjana Milosevic,Isodora Zebeljan i mnogi drugi... PREDMET SE PRODAJE U FABRICKOM STANJU! Spisak pesama: Radio Paranoja Crno Je Moja Boja Gde Si Sad Jutarnja Pesma Kraj Avanture Otimača Izgubljenog Kovčega Na Peščanoj Planeti Bio Sam I Ja Na Moru Mali Grad Prvi Sneg (Slađana) Kraj Leta Mlade Mame Mali Princ Ikar King Fu Bojz (Bioskop Partizan) Povedi Me Prvi Sneg (Spira) Molitva Svetom Kamenku Katiću Kažu Mi (Moji Prijatelji) Negde U Gradu U 5:15 Za Rumu Vruće Pile Bolja Od Mene Vruće Pile (Demo)

Potraga za trećim kamenom čarobnog Pojasa Deltore se nastavlja. Broj ocena: 153 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Dečji romani u nastavcima - tomovima Šifra Proizvoda: 6774 Poslednja cena bila je: 399 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Dragulji Deltore 3 : Grad Pacova, Emili Roda Grad Pacova Knjiga br. 3 Iz serijala Dragulji Deltore Autor : Emili Roda Format: 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj Strana : 113 Opis proizvoda: Dragulji Deltore 3 : Grad Pacova, Emili Roda *** O Knjizi : Lif, Barda i Jasmin – drugovi koji nemaju ničeg zajedničkog osim mržnje prema neprijatelju – u opasnoj su potrazi za sedam izgubljenih dragulja čarobnog Pojasa Deltore. Tiranija zlog Gospodara Senke biće srušena tek kada Pojas ponovo bude ceo. Uspeli su da pronađu zlatni topaz i veliki rubin. Moći ova dva tajanstvena kamena dale su im snagu i hrabrost da nastave potragu za trećim draguljem. Ali nijedno od njih ne zna kakvi ih užasi očekuju u zloglasnom Gradu pacova. Krenite na putovanje kroz magičnu zemlju Deltora i upustite se u potragu za šest magičnih dragulja! Sve Knjige Serijala Dragulji Deltore : 1 : Šume Tišine, 2 : Jezero Suza, 3 : Grad Pacova, 4 : Podmukli Pesak, 5 : Planina Užasa, 6 : Lavirint Zveri. *** O Autoru : Emili Roda rođena je 1948.godine u Sidneju. Jedna je od najuspešnijih australijskih pisaca. Diplomirala je i magistrirala englesku književnost. Godinama je radila kao urednik u izdavačkoj kući Angus i Robertson. Kao pasionirani čitalac prirodno je da je započela karijeru pisca. Prva knjiga joj je objavljena 1984. godine. Od tada pa do danas napisala je sama, ili kao koautor, više od 50 knjiga za decu. Isti uspeh postiže pišući i knjige za odrasle pod pseudonimom Dženifer Rou. Svetsku slavu doneo joj je ciklus Dragulji Deltore. Godine 1995. Emili Roda je dobila prestižnu Dromkinovu medalju, koja se dodeljuje za najveća dostignuća u dečijoj književnosti. Živi u Sidneju. www.emilyrodda.com Svi proizvodi iz: Dečji romani u nastavcima - tomovima Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Superheroji nestaju! Svi, sem jednog! Obično je jutro za Spajdermena, radio je ono što svaki njegov uobičajeni herojski dan nosi sa sobom: izvodio je akrobacije, čuvao ljubimce, pronalazio izgubljene stvari starijim gospođama. Odjednom, prekida ga Fantastična četvorka u društvu s Namorom. Donose mu uznemirujuće vesti: veliki podvodni grad Atlantida je nestao, a herojima treba Spajdijeva pomoć da ga pronađu. Misija je nesigurna, ali Spajdermen ne želi da razočara drugare heroje. Međutim, ne samo da je nestala Atlantida, sad u čitavom gradu počinju da nestaju i drugi superheroji. Znači, biće mu potrebno nešto više od „običnih supermoći” da bi i ovog puta spasao svet.Mister Fantastik, Čovek-baklja, Ben Grim, Su Ričards, Mravko, Čovek-Mrav, Žena-Hulk, Osa… jedan po jedan nestaju. Sve dok s njima ne nestane i Spajdermen. Srešće se svi opet u kvantnoj sferi. Ček, gde?Dakle, u dimenziji smeštenoj negde ispod naše, gde je sve baaaš malecko i uvrnuto.Dok čitaju ovu dečju knjigu, dobro, strip, deca će:- zainteresovati se za Atlantidu, kosmos i druge dimenzije;- navijati za superheroje;- iznenada osetiti neodoljivu želju da jedu takose.Uzbudljiva superherojska avantura puna preokreta.

Arheološki artefakti tehnofilskih civilizacija prošlosti 2CD CD 1 - Dijagnoza: 1-1 Uvek Isto Zbogom 1-2 Slobodan Pad 1-3 Ima Dana (Kada Mene Moja Duša Boli) 1-4 Mreža 1-5 Ponekad 1-6 Buđenje 1-7 Dg. Paranoia 1-8 Igrač Na Žici 1-9 Psyhoneurosis* 1-10 U Znaku Lava 1-11 Marina CD 2 - Dizajn Za Stvarni Svet: 2-1 Radio Paranoja 2-2 Crno Je Moja Boja 2-3 Gde Si Sad 2-4 Jutarnja Pesma 2-5 Kraj Avanture Otimača Izgubljenog Kovčega Na Peščanoj Planeti 2-6 Bio Sam I Ja Na Moru 2-7 Mali Grad 2-8 Prvi Sneg (Slađana) 2-9 Kraj Leta 2-10 Mlade Mame 2-11 Mali Princ Ikar 2-12 King Fu Bojz (Bioskop Partizan) 2-13 Povedi Me 2-14 Prvi Sneg (Spira) 2-15 Molitva Svetom Kamenku Katiću 2-16 Kažu Mi (Moji Prijatelji) 2-17 Negde U Gradu 2-18 U 5:15 Za Rumu 2-19 Vruće Pile 2-20 Bolja Od Mene 2-21 Vruće Pile (Demo)

Autor: Majk MajhakSuperheroji nestaju! Svi, sem jednog! Obično je jutro za Spajdermena, radio je ono što svaki njegov uobičajeni herojski dan nosi sa sobom: izvodio je akrobacije, čuvao ljubimce, pronalazio izgubljene stvari starijim gospođama. Odjednom, prekida ga Fantastična četvorka u društvu s Namorom. Donose mu uznemirujuće vesti: veliki podvodni grad Atlantida je nestao, a herojima treba Spajdijeva pomoć da ga pronađu. Misija je nesigurna, ali Spajdermen ne želi da razočara drugare heroje. Međutim, ne samo da je nestala Atlantida, sad u čitavom gradu počinju da nestaju i drugi superheroji. Znači, biće mu potrebno nešto više od „običnih supermoći” da bi i ovog puta spasao svet.Mister Fantastik, Čovek-baklja, Ben Grim, Su Ričards, Mravko, Čovek-Mrav, Žena-Hulk, Osa… jedan po jedan nestaju. Sve dok s njima ne nestane i Spajdermen. Srešće se svi opet u kvantnoj sferi. Ček, gde?Dakle, u dimenziji smeštenoj negde ispod naše, gde je sve baaaš malecko i uvrnuto.Dok čitaju ovu dečju knjigu, dobro, strip, deca će:- zainteresovati se za Atlantidu, kosmos i druge dimenzije;- navijati za superheroje;- iznenada osetiti neodoljivu želju da jedu takose.Uzbudljiva superherojska avantura puna preokreta.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izgubljeno pismo komedija u četiri čina Jon Luka Karađale Rođen 1852., u okolini Bukurešta, J. L. Karađale napisao je izvanredne pripovetke i nekoliko pozorišnih komada koji su „preobrazili` rumunsko pozorište; što i nije bio težak posao, jer ono gotovo da nije ni postojalo. Zapravo, on ga je stvorio. Zbog vrednosti komedija naravi i karaktera, napisanih, na žalost, na jeziku bez šireg svetskog opticaja, J. L. Karađale je, verovatno, najveći među nepoznatim dramskim piscima. Ežen JONESKO Jon Luka Karađale (Najmanale, 1. februar 1852 — 9. jun 1912) bio je rumunski dramski pisac, romansijer, pesnik, pisac, pozorišni reditelj, politički komentator i novinar. Smatra se da je najveći rumunski pisac i jedan od najvažnijih rumunskih pisaca. Bio je izabran za člana post-mortem Rumunske akademije. Biografija Jon Luka Karađale je rođen u porodici grčkog porekla, čiji su članovi prvi put stigli u Vlašku ubrzo posle 1812. godine, za vreme vladavine princa Joana Đorđa Karađele. Njegov deda Stefan Karađale radio je kao kuvar za dvor u Bukureštu.[1][2] Otac Jona Luke, koji je navodno poreklom iz Istanbula, nastanio se u okrugu Prahova kao kustos manastira Margineni[3] (koji je u to vreme pripadao grčkom pravoslavnom manastiru Svete Katarine na Sinajskoj gori). Meštanima poznat kao Luka Karađali, kasnije je stekao reputaciju advokata i sudije u Ploještiju i oženio se Ekaterinom, ćerkom trgovca iz transilvanskog grada Brašova.[4][5][6] Njeno devojačko prezime je dato kao Alexovici (Alexevici)[7][8][9][10] ili kao Karaboa (Caraboa).[11] Poznato je da je i sama bila Grkinja,[8][10][12] i, prema istoričaru Lucijanu Nastasi, neki od njenih rođaka bili su mađarski članovi porodice Tabaj.[8] Par je takođe imao ćerku Lenci.[13] Ujaci Jona Luke, Kostače i Jorgu Karađele, rukovodili su pozorišnim trupama i bili su veoma uticajne ličnosti u razvoju ranog rumunskog pozorišta — podjednako u Vlaškoj i Moldaviji.[14][15] Luka Karađali je i sam nastupao sa svojom braćom tokom svoje mladosti. [16][17] Sva trojica su bili kritikovani zbog neučestvovanja u Vlaškoj revoluciji a branili su se kroz brošuru štampanu 1848.[18] Braća Karađale imala su dve sestre, Ekaterinu i Anastasiju.[19] Naročito u starosti, pisac je isticao skromno poreklo svoje porodice i status čoveka koji se sam napravio.[20][21][22][23] Jednom prilikom je pejzaž svoje mladosti definisao kao „močvare Ploještija“.[24] Iako je to podstaklo njegovog biografa Konstantina Dobrogeanu-Gherea da ga definiše kao „proletera “, Karađeleovu tvrdunju osporilo je nekoliko drugih istraživača, koji su primetili da je porodica imala dobar društveni položaj [20] Jon Luka Karađele je veći deo svog života bio diskretan u pogledu svog etničkog porekla. Paralelno, njegovi strani koreni su dospeli u pažnju njegovih protivnika, koji su ih koristili kao argumente u raznim polemikama.[25][26][27][28] Kako su se njegovi odnosi sa Karađelom pretvorili u neprijateljstvo, poznato je da je Mihai Eminesku svog bivšeg prijatelja nazivao onim grčkim prevarantom.[29] Svestan takvog tretmana, pisac je smatrao uvredama sve reference na njegovu lozu.[26] U nekoliko navrata je radije ukazivao da je „nejasnog rođenja“.[30] Ipak, kako je primetio književni kritičar Tudor Vianu, njegov pogled na život bio je eksplicitno balkanski i orijentalni, što je, po Vianuovom mišljenju, odražavalo tip „koji se morao naći u njegovoj lozi“.[31] Slično mišljenje je izneo i Pol Zarifopol, koji je spekulisao da je Karađaleov konzervativni način razmišljanja verovatno posledica „lenjosti jednog pravog orijentalnog“[32] (na drugom mestu, on je pisca nazvao „lenjim južnjakom, opremljenom definitivno nadnormalnom inteligencijom i maštom`).[33] U svom glavnom delu o istoriji rumunske književnosti, Džordž Kalinesku je uključio Karađela u grupu „balkanskih“ pisaca, čiji status srednje klase i često strano poreklo, kako je tvrdio, izdvajaju ih bez obzira na njihov period – drugi u ovoj kategoriji su bili, hronološkim redom, Anton Pan, Tudor Argezi, Jon Minulesku, Urmuz, Mateju Karađele i Jon Barbu.[34] Nasuprot tome, kritičar Garabet Ibraileanu je predložio da je Caragialeovo vlaško poreklo od posebne važnosti, što je služilo za objašnjenje njegovih političkih izbora i navodne društvene pristrasnosti.[35] Jednom prilikom, Karađele je spomenuo da je njegov deda po ocu bio „grčki kuvar”. [36] U nekoliko konteksta, on je svoje korene pominjao na ostrvu Hidra.[37] Na jednoj od svojih fotografija pozira u orijentalnoj nošnji i sedi prekrštenih nogu, što je Vianu protumačio kao dodatnu referencu na njegovo balkansko poreklo.[38] Dva njegova biografa, Zarifopol i Šerban Čokulesku, primetili su da je deo Karađelove bajka Kir Ianulea, verovatna samoreferenca: u tom fragmentu teksta, hrišćanski đavo, prerušen u arvanitskog trgovca, prikazan je kako se ponosi svojim rumunskim jezičkim veštinama.[39] Istrage koje je sproveo Centar za pozorišna istraživanja u Atini u Grčkoj i koje su objavljene 2002. godine ponudile su alternativno shvatanje porekla Karađela. Prema ovoj perspektivi, Stefan Karađele je bio rodom iz Kefalonije, a njegovo prvobitno prezime, Karaialis, promenjeno je na zahtev princa Karagija.[40][41] Razni autori takođe veruju da su Karađelovii preci bili Albanci[42] ili Cincari.[43] Prvobitno, Jon Luka je bio poznat kao Ioanne L. Caragiali.[44][45] Njegova porodica i prijatelji poznavali su ga kao Jankua ili, retko, Jankucu — zastareli hipokoristici Jona.[46] Njegova definitivna puna verzija sadrži slog ca dva puta zaredom, što se u rumunskom uglavnom izbegava zbog svojih skatoloških konotacija. Međutim, postao je jedan od retkih kakofonija koje je prihvatila Rumunska akademija.[47] Rođen u selu Haimanale, okrug Prahova (današnja opština I. L. Karađele, okrug Dambovita), Karađele se školovao u Ploeštiju. Tokom svojih ranih godina, kako je kasnije naveo, učio je čitanje i pisanje kod učitelja u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Đorđa.[48][49] Ubrzo nakon toga, naučio ga je književni rumunski od strane Bazilija Dragošeskua, rođenog u Transilvaniji (čiji je uticaj na njegovu upotrebu jezika trebalo da prizna u jednom od svojih kasnijih dela).[50] Sa sedam godina bio je svedok oduševljenih proslava ujedinjenja dunavskih kneževina, izborom Moldavskog Aleksandra Joana Kuze za princa Vlaške; [51] Naredne Kuzine reforme trebalo je da utiču na političke izbore koje je Karađele napravio u starosti. Novi vladar je kasnije 1859. posetio svoju osnovnu školu, a Dragošesku i svi njegovi učenici su ga dočekali sa oduševljenjem.[52] Karađele je završio gimnaziju u školi Sfinti Petru si Pavel u gradu, i nikada nije nastavio bilo koji oblik visokog obrazovanja.[53] Verovatno je upisan direktno u drugi razred, pošto podaci ne pokazuju da je pohađao ili diplomirao prvu godinu.[54] Značajno je da je Caragialea predavao istoriju Konstantin Ijenesku, koji je kasnije bio gradonačelnik Ploeštija.[55] Mladi Karađele je odlučio da krene stopama svojih ujaka, a Kostaš ga je učio deklamaciji i mimičkoj umetnosti u pozorišnoj školi potonjeg u Bukureštu, gde su ga pratile majka i sestra.[56][57][58] Takođe je verovatno da je bio prekobrojni glumac Narodnog pozorišta u Bukureštu.[59] Nije bio u mogućnosti da nađe puno zaposlenje u ovoj oblasti i, oko 18 godina, radio je kao prepisivač za Okružni sud u Prahovi.[60] Tokom svog života, Karađele je odbijao da priča o svom školovanju u pozorištu, i to je krio od ljudi koji su mu bili najbliži (uključujući svoju suprugu Aleksandrinu Bureli, koja je poticala iz srednje klase).[61] Godine 1866, Karađele je bio svedok Kuzinog svrgavanja od strane koalicije konzervativaca i liberala — kako je kasnije priznao u svom Grand Hotelu „Victoria Romana“, on i njegovi prijatelji su se složili da podrže taj potez glasanjem „da“ tokom naknadnog plebiscita, i sa prećutno odobrenje novih vlasti, čak i po nekoliko puta.[62][63] Sa 18 godina bio je entuzijastičan pristalica liberalne struje i simpatizovao njene republikanske ideale. Godine 1871. bio je svedok kratkorajne Republike Ploješti - koju su stvorile liberalne grupe, u pokušaju da zbace Domnitora Karola I (budućeg kralja Rumunije).[64][65][66] Kasnije u životu, kada su njegova mišljenja skrenula ka konzervativizmu, Karađele je ismevao i pokušaj državnog udara i svoje učešće u njemu.[67] Kasnije te godine vratio se u Bukurešt, nakon što ga je upravnik Mihail Paskali angažovao kao jednog od reditelja u Narodnom pozorištu u prestonici, perioda na koji se prisećao u svojoj knjizi Din carnetul unui vechi sufleur.[68][69] Pesnika Mihaja Emineskua, sa kojim je Jon Luka trebalo da ima srdačne odnose, ali i rivalstva, prethodno je na istu poziciju zaposlio menadžer Iorgu Karađele.[70] Pored sve većeg poznavanja repertoara, mladi Karađele se obrazovao čitajući filozofska dela filozofa iz doba prosvetiteljstva.[68] Takođe je zabeleženo da je u nekom trenutku između 1870. i 1872. godine bio zaposlen u istom svojstvu u Moldavskom narodnom pozorištu u Jašiju.[71] Tokom tog perioda, Karađele je takođe lektorirao za razne publikacije i radio kao tutor.[72] Jon Luka je debitovao u književnosti 1873. godine, u dobi od 21 godine, pesmama i humorističnim hronikama štampanim u satiričnom časopisu Ghimpel. Objavio je relativno malo članaka pod raznim pseudonimima — među njima i Car, kontrakcija njegovog porodičnog imena, i razrađeniji Palicar.[73] Uglavnom je obavljao osnovne usluge za redakciju i njenu štampariju, s obzirom na to da je, nakon što je Luka Karađijali umro 1870. godine, bio jedini hranitelj svoje majke i sestre.[74][75] Nakon povratka u Bukurešt, još više se uključio u radikalno i republikansko krilo liberalnog trenda — pokret koji se obično naziva „crveni“. Kako je kasnije priznao, često je prisustvovao kongresima, prisustvujući govorima koje je držao lider Crvenih C. A, Rozeti; tako se blisko upoznao sa populističkim diskursom, koji je kasnije parodirao u svojim delima.[76][77] Radeći za Gimpelea, upoznao je republikanskog pisca N. T. Orasanua.[78] Nekoliko njegovih članaka za Gimpela bilo je sarkastičnog tona i ciljalo je na različite književne ličnosti tog vremena. U junu 1874. Karađele se zabavljao na račun N. D. Popesku-Popnedea, autora popularnih almanaha, čiji je ukus dovodio u pitanje. [79] [80] Ubrzo nakon toga, ismejao je pesnika u usponu Aleksandrua Makedonskog, koji je objavio svoju tvrdnju da je on „grof Genijadevski“, a time i poljskog porekla.[81] Članak kojem je doprineo Karađele, u kojem je spekulisao da je Makedonski (koji se pominje anagramom Aamski ) koristio ime isključivo zato što je podsećalo ljude na reč „genije“, [82] bio je prvi čin u dugoj polemici između njih dvojice. književne ličnosti. Karađele je pretvorio Amskog u lik na svoju ruku, predviđajući njegovu smrt kao rezultat preteranog rada u uređivanju časopisa `za politički razvoj zemlje`.[80] Karađele je takođe doprineo poeziji Gimpelu: dva soneta i niz epigrama (od kojih je jedan bio još jedan napad na Makedonskog).[83] Veruje se da je prvo od ovih dela, sonet iz 1873. posvećen baritonu Agostinu Macoliju, bio njegov prvi doprinos likovnoj književnosti (za razliku od novinarstva).[84][85] Tokom narednih godina, Karađele je sarađivao na različitim glasilima novostvorene Nacionalno-liberalne partije, a u maju 1877. osnovao je satirični časopis Clanopus.[86][87] Kasnije 1877. godine, takođe je preveo seriju drama na francuskom jeziku za Narodno pozorište.[88][89] Zajedno sa francuskim republikancem Frederikom Dameom, vodio je i kratkotrajni časopis Națiunea Română.[90][91] Tada je doprineo i serijalizovanom pregledu rumunskog pozorišta, koji je objavio list Romania Libera, u kojem je Karađele napao inferiornost rumunske dramaturgije i široko rasprostranjeno pribegavanje plagijatu.[92][93] Prema rečima istoričara književnosti Perpesicijusa, serija je predstavljala „jedan od najčvršćih kritičkih doprinosa istoriji našeg pozorišta”.[94] Kao mladi novinar je počeo da se udaljava od nacional-liberalne politike ubrzo nakon 1876. godine, kada je Jon Braćunu postao premijer.[95] Prema mnogim verzijama, Eminesku, koji je radio u redakciji glavnog konzervativnog lista Timpul, tražio je da mu se pridruže Karađele i transilvanski prozni pisac Joan Slaviči, koji su obojica bili zaposleni u listu.[96][97][98][99] Ovaj redosled događaja ostaje nejasan i zavisi od izvora koji kažu da je Eminesku bio zaposlen u listu u martu 1876.[100] Druga svedočenja ukazuju da je Eminesku zapravo stigao poslednji, počevši da radi u januaru 1878.[100] Slaviči se kasnije prisećao da su trojica od njih vodili duge diskusije u Timpulovom sedištu na Kalei Viktoriji i u Emineskuovoj kući u ulici Sfinćilor, gde su planirali da budu koautori velikog dela o rumunskoj gramatici.[101] Prema istoričaru književnosti Tudoru Vianuu, odnos između Karađela i Emineskua delimično je replicirao odnos između ovog drugog i Moldavca Jona Kreangea.[101] Tokom tog perioda, Timpul i Eminesku su vodili oštru polemiku sa crvenim, a posebno njihovim vođom Rozetijem.[102] Tada je Rumunija ušla u rusko-turski rat kao sredstvo da obezbedi svoju potpunu nezavisnost od Otomanskog carstva.[102] Karađele je navodno bio malo zainteresovan za uređivanje Timpula u tom periodu, ali se pretpostavlja da je nekoliko nepotpisanih hronika, koje pokrivaju strane događaje, njegov doprinos (kao i dve adaptacije kratkih priča dela američkog autora Edgara Alana Poa, obe koje je Timpul objavio u proleće-leto 1878).[103] Novine su zapravo izdate kao zajednički napor, što otežava identifikaciju autora mnogih drugih članaka.[104] Prema Slaviču, Karađele je povremeno dovršavao nedovršene priloge Emineskua kad god bi ovaj morao neočekivano da ode.[105] Umesto toga, koncentrisao se na Claponul, koji je sam uređivao i pisao za vreme rata.[106] Zarifopol je verovao da je, kroz seriju lakih satira koje je priložio časopisu, Karađele isprobavao svoj stil i tako „zabavljao stanovnike predgrađa, kako bi ih proučavao“. [107] U delu čiji je autor toga vremena bio je imaginarni berberin i umetnik amater, Nastase Stirbu, koji je povukao direktnu paralelu između umetnosti, književnosti i šišanja – i tema i lik su ponovo korišćeni u njegovim kasnijim radovima. [108] Slično tome, fragment proze koji se odnosi na dva nerazdvojna prijatelja, Šotročea i Motročea, trebalo je da posluži kao prvi nacrt za seriju Lače i Mače u Momente și schițe..[107] Još jedno zapaženo delo tog vremena je Pohod la șosea, rimovana reportaža koja dokumentuje dolazak ruske vojske u Bukurešt i reakcije ulice na taj događaj.[109] Claponul je prestao da izlazi početkom 1878.[110] Verovatno je preko Emineskua Jon Luka Karađele došao u kontakt sa Junimeom sa sedištem u Jašu, uticajnim književnim društvom koje je takođe bilo centar antinacionalne liberalne politike.[111] Karađele se na početku sastao sa osnivačem Junimea, kritičarem i političarem Tituom Majoreskuom, tokom posete kući dr Kremnica, lekara porodice Domnitor Karola I.[112] Doktorova supruga i Majoreskuova snaja, Mite Kremnic, i sama je bila pisac, a kasnije je postala Emineskuova ljubavnica.[113][114] Tokom nekoliko sastanaka, Majoresku je zamolio Caragialea da zapiše seriju aforizama u album. Njegova sažeta razmišljanja su kontemplativnog tona, a neki od njih su neki današnji recenzenti protumačili tako da sadrže dokaze o mizantropiji[115] i, u izvesnoj meri, mizoginiji.[116] Godine 1878. Karađele i Majoresku su ` u Jaši, gde su prisustvovali Junimejinoj 15. godišnjici i gde je Karađele pročitao svoj prvi nacrt proslavljene drame O noapte furtunoasă.[117] Rad ismejava mešavinu liberalnih vrednosti i demagogije sitne buržoazije. Odmah je pogodio većinsko konzervativnu grupaciju.[118] Njegov prijem bio je jedan od ključnih trenutaka u drugom periodu aktivnosti Junimee, koji je karakterisao širenje društva u Bukurešt i pokroviteljstvo umetnosti.[119] Drugi pisci koji su obeležili ovu etapu ` su Kreanga, Slavici, Vasile Aleksandri i Vasile Konta — zajedno sa Karađelom, ubrzo su postali najznačajniji predstavnici Junimejinog direktnog uticaja na književnost.[120] U različitom stepenu, svi su pohvalili glavni element junimističkog diskursa, kritiku Majoreskua o „formama bez temelja“ — sam koncept se odnosio na negativan uticaj modernizacije, koji je, kako je Junimea tvrdio, do tada koristio samo gornjim slojevima Rumunije. društva, ostavljajući ostalima nepotpunu i sve više falsifikovanu kulturu.[121][122] Jon Luka Karađele se takođe povezao sa Junimeinim glasnikom, Convorbiri Literare, i nastavio da daje doprinos čak i nakon 1885. godine, kada je društvo počelo da opada u značaju.[123] Tu su sve njegove velike komedije prvi put predstavljene javnosti. [124] On se, međutim, nije pridružio pokretu Petra P. Carpa, koji je imao za cilj da konsoliduje Junimeju kao treću silu u rumunskoj politici, i ostao je nepokolebljivo nezavisan tokom narednih godina.[125] Karađele je ipak bio povezan sa Junimističkim časopisom Constituționalul.[126] Početkom januara 1879. Narodno pozorište je prvi put postavilo O noapte furtunoasă.[127][128] Predstava je bila hit, a priznanje je stiglo do Karađela uprkos činjenici da je odbio da mu ime bude odštampano na posterima.[129] Karađele je ubrzo bio ogorčen kada je otkrio da je, do druge inscenacije, njegov tekst ublažio šef pozorišta kojeg je imenovala vlada, nacionalni liberal Jon Gika.[130] Kada je zatražio zvanično objašnjenje, O noapte furtunoasa je uklonjen iz programa sezone.[131] Tokom narednih godina, nezavisne trupe su postavljale predstavu ili njene plagirane verzije u svoju korist. Vraćen je na repertoar Narodnog pozorišta 1883. i bio je toliko uspešan da su državna pozorišta u gradovima kao što su Krajova i Jaši uložila napore da ga uvrste u svoje programe.[132] Karađale je kasnije učestvovao u režiji njegovih predstava u Narodnom pozorištu, gde mu je glavni saradnik bio glumac i upravnik Konstantin I. Notara.[133] Zajedno, oni su zaslužni što su stavili tačku na tehnike koje je favorizovao Mihail Paskali, zamenivši naglašenu deklamaciju prirodnijom i proučavanijom perspektivom glume.[133] Godine 1880. štampao je Conu Leonida față cu reacțiunea — komad o nekulturnom „crvenom“ penzioneru i njegovoj naivnoj ženi, koji su čuli uličnu tuču i verovali da je revolucija neminovna.[134][135] Tada su objavljeni i njegovi prvi memoari iz sveta pozorišta, što se poklopilo sa objavljivanjem sopstvene knjige memoara Jona Kreanga, poznatog sveska Amintiri din copilarie.[136] U pratnji Majoreskua, Karađele je otišao u Austrougarsku. Njih dvoje su u Beču prisustvovali izvođenju San letnje noći Vilijama Šekspira u organizaciji Dvorskog pozorišta.[137] Po povratku je praktično ostao bez posla, a 1881. odustao je od položaja u Timpulu.[137] Ipak, te jeseni, V. A. Urečia, ministar obrazovanja u kabinetu nacionalnog liberala Jona Braćanua, dodelio mu je funkciju generalnog inspektora za moldavske okruge Sučeva i Neamt.[137] Koristeći blizinu svoje nove rezidencije i Jašija, Jon Luka Karađele je postao redovan učesnik Junimeinih aktivnosti, postajući dobar prijatelj sa nekim od njenih najvažnijih predstavnika (Jakob Negruci, Vasile Pogor i Petru Th. Misir).[138] Sa Negrucijem je dramatizovao Hatmanul Baltag, pripovetku Nikolaja Ganea.[139] Zbližio se sa Veronikom Mikle, spisateljicom koja je bila i Emineskuova ljubavnica. [140][141] Njih dvpje su neko vreme bili u vezi, iako je ona nastavila da se viđa sa pesnikom.[142] [143][144][145] To je dovelo do problema u prijateljstvu između Emineskua i Karađela.[142][146] Samo godinu dana kasnije, Karađele je vraćen u Vlašku, gde je postao generalni inspektor u Argešu i Valčei. Na kraju mu je ovaj položaj oduzet 1884. i našao se na ivici bankrota ; time je prihvatio nisko mesto referenta za upravu matičnih knjiga.[147] Verovatno je u tom periodu nastala i objavljena njegova melodrama O soacră — Karađele, koji je bio svestan njenih mana, ukazao je da je to delo iz njegove mladosti i datirao ga je u 1876.[148] Njegov iskaz osporava nekoliko detalja u tekstu.[149] U junu 1883, dok je posetio Majoreskuovu kuću, dobio je vest da je Eminesku pretrpeo prvi u nizu napada demencije.[150] Karađele se navodno rasplakao.[151][152] Ovaj niz događaja takođe ga je doveo do sukoba među članovima Junimea : poput Pogora, Karađele se protivio stilu Vasilea Aleksandra, ostarelog pesnika Junimista, i bio je šokiran kada je saznao da ismejava mnogo mlađeg Emineskua. [153] Godine 1889, godina smrti pesnika Mihaia Emineskuja, Karađale je objavio tekst u `Nirvana`. Godine 1890. bio je nastavnik istorije u srednjoj školi Sveti Đorđe. Iste godine oženio se sa Aleksandrinom Bureli, ćerkom glumca Geatana Burelija. Iz ovog braka ima dve ćerke. Karađeleova bogata rođaka, Katinka Momulo Kardini (poznata Katinka Momuloaja), koja je bila udovica poznatog ugostitelja i rođaka njegove majke Ekaterine, umrla je 1885. godine, a pisac je imao izglede da nasledi veliko bogatstvo.[154][155] On se ipak uključio u suđenje sa drugim Momuloajinim rođacima, koje se produžilo do početka 20. veka.[154][156] Nekoliko meseci nakon toga, njegova nova komedija, O scrisoare pierdută, prvi put je prikazana javnosti. Freska sukobljenih političkih mašina, provincijske korupcije, sitnih ambicija i nesuvisle demagogije, odmah je bila hit u javnosti.[157] Verovatno vrhunac Karagialeove karijere,[158] postao je jedno od najpoznatijih dela te vrste u rumunskoj književnosti. Majoresku je bio zadovoljan njegovim uspehom i smatrao je da je to znak zrelosti rumunskog društva, koje je, kako je rekao, `počinje da se smeje` nacional-liberalnoj retorici.[159] Jon Luka Karađele je bio u romantičnoj vezi sa neudatom mladom ženom, Marijom Konstantinesku, koja je radila za gradsku većnicu u Bukureštu — 1885. rodila je Matejua, koga je Karađele priznao kao svog sina.[160][161] Tokom iste godine, Caragialeov D-ale carnavalului, lakša satira morala u predgrađu i ljubavnih nezgoda, bila je primljena sa zvižducima i psovkama od strane javnosti — kritičari su delo smatrali „nemoralnim“, zbog otvorenog prikaza preljube koja je ostala nekažnjena.[162][163] Kontroverza je dovela do toga da je Majoresku stao na stranu svog prijatelja i objavio esej veoma kritičan prema kulturnim načelima nacionalnog liberala (pod nazivom Comediile domnului Caragiale, trebalo je da bude ponovo štampan 1889, kao predgovor Karagijaleovim sabranim dramama).[164] U njoj je kritičar, koji je bio pod uticajem ideja Artura Šopenhauera, tvrdio da Karađele nije uspeo u podizanju ljudskog duha, upravo zato što se uzdigao i iznad didaktičnosti i egoizma.[165] Članak je odigrao suštinsku ulogu u pomirenju dramaturga sa opštom publikom, ali je takođe doveo do polemike između Majoreskua i filozofa Konstantina Dobrogeanu-Gerea (marksiste koji je tvrdio da Majoresku protivreči samom sebi).[166][167] Uprkos svojim ranijim sukobima sa nacionalnim liberalima, Karađele, koji se i dalje suočavao sa problemima u zarađivanju za život, pristao je da da priloge za partijsku štampu, i tako se nakratko povezao saVoința Națională (časopis koji je izdao istoričar i političar Aleksandru Dimitrije Ksenopol).[168][169] Pod pseudonimom Luka, napisao je dve pozorišne hronike.[170] Paralelno, predavao je nastavu u privatnoj srednjoj školi Sfantul Gheorghe u Bukureštu.[171] Ova epizoda njegove karijere okončana je 1888. godine, kada je Majoresku stupio na funkciju ministra obrazovanja u kabinetu Teodora Rozetija (koji je formirala grupa konzervativaca junimista ). [171] Karađele je tražio da bude postavljen za šefa pozorišta. Iako je Majoresku u početku bio protiv, Karađele je na kraju dobio tu funkciju.[172] Konačna odluka je pripisana rumunskoj kraljici Elizabeti koja je zamolila Majoreskua da preispita,[173][174] ili, alternativno, podršci koju je ponudio uticajni junimista Petre P. Carp.[173] U januaru 1893. godine, povukao iz novinarstva. Krajem 1889. Karađale je oživeo duhovni časopis Moftul.[175] Jon Luka Karađele je bio glasni kritičar antisemitizma, koji su uglavnom predstavljali nacionalni liberali i pokret u nastajanju AC Kuze . U vreme kada je jevrejskoj zajednici uskraćena emancipacija, on se zalagao za njenu punu integraciju u rumunsko društvo, pozivajući da se građanska prava prošire na sve stanovnike Rumunije. Oko 1907. godine okušao se u pisanju zakonskog predloga, po kome je rumunska država trebalo da pruži državljanstvo svim rezidentnim licima bez državljanstva koji nisu uživali stranu zaštitu — u rukopisnoj formi, ovaj dokument je čuvao njegov prijatelj Dimitrije Gusti. [176] Prema Garabetu Ibraileauu, njegovo odbacivanje antisemitskih stavova je bilo zbog njegovog neuspeha da se poveže sa srednjom klasom i njenim antijevrejskim stavovima, ili zbog njegove „moćne inteligencije“, koja je bila u suprotnosti sa „instinktivnom, gotovo zoološkom prirodom“ antisemitskog diskursa.[177] Početkom 1901. godine, kada je Jon Luka Karađale ušao u 25. godinu književnosti, njegovi prijatelji su mu priredili banket u Gambrinusu, gde su govore održali Barbu Štefenesku Delavranča i konzervativni političar Take Jonesku. Njegova poslednja zbirka spisa pod nazivom Schițe nouă („Nove skice“) štampana je 1910.[178][179] Tokom tog perioda, nakon što je dao podršku projektu koji je izložio njegov kolega dramaturg Aleksandru Davila, pomogao je u stvaranju novog privatnog bukureštanskog pozorišta i zabeležio njegovu inauguraciju u svojoj reportaži Începem („Mi počinjemo“).[179] U to vreme, Jon Luka Karađele je postao izuzetno blizak novoj generaciji etničkih rumunskih intelektualaca u Austrougarskoj. Godine 1909. podsetio je na uniju dve podunavske kneževine pod Aleksandrom Jovanom Kuzom i predvideo uniju Transilvanije sa Rumunijom.[180] Posetio je Budimpeštu kako bi se sastao sa transilvanijskim studentima na lokalnom univerzitetu i bio je predmet doktorske teze koju je napisao Horia Petra-Petrescu (koja je ujedno bila i prva monografija o njegovom radu).[181][182] Odlučio je da podrži pesnika i aktivistu Oktavijana Gogu, koga su mađarske vlasti zatvorile, nakon što je doveo u pitanje etničku politiku u Transleitaniji – pišući za Universul, Karađele je naglasio da takvi progoni nose rizik od eskalacije tenzija u regionu.[183] Kasnije je posetio Gogu u Segedinu, gde je služio kaznu.[184] Avgusta 1911. godine boravio je u Blaju, gde je kulturno društvo ASTRA slavilo 50 godina.[185] Karađele je takođe bio svedok jednog od prvih letova avijacije, letova rumunskog transilvanskog pionira Aurela Vlaicua . [185] U januaru 1912, kada je napunio 60 godina, Karađele je odbio da učestvuje u svečanoj proslavi koju je organizovalo Društvo rumunskih pisaca Emila Garleanua.[186][187][188] Karađele je ranije odbio ponudu Konstantina Radulesku-Motru da izvrši javnu pretplatu u svoju korist, uz obrazloženje da ne može da prihvati takvu finansijsku dobit.[189] Umro je iznenada u svojoj kući u Berlinu, vrlo brzo po povratku sa putovanja. [190][191] Uzrok smrti je naznačen kao srčani udar.[192] Njegov sin Luka ispričao je da je te noći ponovo čitao Magbeta Vilijama Šekspira, za koji je smatrao da je dirljiva priča.[193] Njegovo telo je teretnim vozom prevezeno u Bukurešt, koji se izgubio na šinama i stigao sa velikim zakašnjenjem.[194] Na kraju je sahranjen na groblju Belu 22. novembra 1912. [194] Njegov dugogodišnji rival Aleksandru Makedonski bio je tužan zbog vesti smrti Karađela. U pismu Adevarulu, tvrdio je da mu je draži Karađelov humor od humora Amerikanca Marka Tvena, naglašavajući da smo se „često napadali jer smo se mnogo voleli“.