POSVETA NA PRVOJ STRANI A-Š DELO Beograd 1989 , informativne radio emisije radio Londona u drugom svetskom ratu za područije Jugoslavije, zapisi emisija , tvrd povez, format 15 x 21 cm , latinica, 490 strana, D4

Odlično očuvana. Transkript radio poruka iz drugog svetskog rata. Ključne reči: Čerčil, hitler, kralji, komunisti, drugi svetski rat, fašizam, nacizam, okupacija, četnici, draža 12

Detalji predmeta Stanje Polovno `A-Š Delo`, Beograd, 1989., tvrd povez, str. 490, vrlo lepo očuvana Ostale moje aukcije na Limundu možete videti na: https://www.limundo.com/pretragaLimundo.php?chkNapredna=1&txtProdavac=DraganD&cmbNapPretKategorijaLimundo=6

ULUS, 2011. Tekst Dragoslav Bokan 24 listova u fascikli. Veoma očuvano. Fascikla sa manjim oštećenjima. Sa četrnaest godina Ivana Pejić je krenula na zlatarski zanat, a imala je šesnaest kada je u Londonu upisala `Kensington end Čelzi` koledž. Završivši ga diplomirala je na Univerzitetu Sent Martin. Ovih dana je u studiju AIS u tržnom centru na Zelenom vencu izložila krstove koje je radila tokom svog boravka u Londonu, a koje su hteli da otkupe Kartije i Bulgari. O tome ona kaže za NIN: Na prijemni ispit sam otišla svesna da nemam šta da izgubim. Profesor me pitao ko mi je napravio lanac sa krstom koji sam nosila. Nije mi verovao da je to moj rad i poslao me u radionicu da napravim prsten. Napravila sam ga i bila sam primljena. U inostranstvu su hteli da kupe moje krstove, ali nisam pristala. Da sam to učinila ne bi ih osveštao patrijarh Pavle i to bio običan nakit. s

О аутору ГИЛБЕРТ К. ЧЕСТЕРТОН - ЕНГЛЕСКИ ЗАТОЧНИК ПРЕСЛАВНОГ ЧУДА ЖИВОТНИ ПУТ Гилберт Кит Честертон родио се 1874. у Лондону, као син Едварда Честертона и његове супруге Мари Лујзе, која је била шкотско - француског порекла. Отац му је био агент осигуравајућег друштва, а мајка - домаћица, скромна и честита жена која је својим животним ставом веома утицала на Гилберта. Дечак је био паметан, али прилично лењ. Кажу да му је учитељ, зато што све до осме године није успевао да научи да чита, рекао: "Кад бисмо отворили твоју главу, у њој не бисмо нашли мозак, него хрпу масти". Завршио је 1892. школу Светог Павла, а затим похађао Слајд школу уметности и студирао енглеску књижевност на Лондонском универзитету. Године 1893. упао је у духовну кризу, па је почео да се занима за спиритизам и окултизам, против којих ће се, касније, страствено борити. Осам година касније, о свом трошку објавиће збирку "Дивљи витез и друге песме". Те исте године ће се и оженити, супругом скромног мираза и велике духовитости, која се целог живота о њему старала као о малом детету. Звала се Франсис. Био је забораван од најранијих дана, па је једном, не знајући зашто се обрео на месту на коме је, из поште жени послао телеграм: "Налазим се на пијаци Харбур. Где треба да будем? " Жена му је узвратила телеграмом: "Код куће", и он се вратио кући. Радослав Петковић, који је преводио Честертона на србски ("Човек који је био Четвртак" и избор из "Тајни оца Брауна" ) с тим у вези бележи: "Прича се да је његова жена, у жељи да му како - тако очува изглед уредног човека, креирала посебну врсту одеће по којој је био чувен: пелерину која се није морала закопчавати, шешир са меким ободом који се није морао четкати. Принуђен на неке компликованије послове као што је плаћање таксија, Честертон би проблем решио понудивши таксисти да се сам послужи из његових џепова. Своју неспособност да стигне на воз пред женом је правдао тврдњом да "не бих могао зарађивати наш свагдашњи хлеб ако бих морао проучавати редове вожње". Та му се литература очигледно чинила компликованијом од Блејкове поезије или Summa Theologiae Томе Аквинског/... /" Своју супругу и свој дом волео је искреном и нежном љубављу средњовековног витеза. Уопште, он је био философ породичног огњишта у најлепшем смислу те речи. Једном је, у емисији на ВВС-у, рекао: "Ако не успемо да човека вратимо уживању у свакодневици, коју наши савременици зову досадним животом, цела наша цивилизација ће се срушити за мање од петнаест година". Присуствујући разарању породице које се спроводило на разне начине (између осталог, тзв. "еманципацијом жене"), Честертон је истицао: "Жени не бих дао више права, већ више привилегија". Управо зато што је жена стуб породице; ако се тај стуб сруши, руши се и друштво. Честертон је био бранитељ обичних људи и њиховог начина живота зато што је веровао да су обични људи вернији истини огњишта од бескореновића, космополитских интелектуалаца, са њиховим утопијским идејама које воде у Нигдину. У свом огледу "У одбрану петпарачке литературе", записао је: "Највећи део човечанства, са својом хрпом јефтиних књига и јефтиних речи, никад нису сумњали и никад неће сумњати да је храброст величанствена, верност племенита, да госте у невољи треба спасавати, и побеђеним непријатељима опраштати. Постоји велики број "култивисаних" особа који сумњају у ове истине свакодневице /... /" Писао је и радио много: иза себе је оставио преко стотину књига. Редовно се оглашавао и у дневној штампи, и у часописима. Полемисао је са либералима, прогресивцима, револуционарима. Био је пријатељ Џорџа Бернарда Шоа, али је и са њим водио расправу - управо због Шоових левичарских ставова. Налазио се на челу друштвеног покрета који се звао дистрибуционизам. Циљ покрета је био одбрана приватне својине (против комунизма), али приватне својине која припада појединцу и његовој породици, а не рокфелерско-ротшилдовским чудовиштима, данас знанима као "мултинационалне компаније". Због његових ставова, пуних истина обичног живота, волели су га и читаоци Американци. Он је симпатисао обичне Американце, али је био веома критичан према њиховој жељи да друге усрећује по свом моделу. Тако је 1931. у "Њујорк Тајмсу" записао: "Ништа није погрешно у вези с Американцима осим њиховог идеала. Реални Американац је сасвим на месту; идеални Американац је - потпуно промашен" . Волео је парадоксалистички метод излагања, и био мајстор за исти. "Парадокс је истина која дуби на глави да би привукла пажњу", говорио је. Многи су ценили његов књижевни стил, али нису подносили његов хришћански конзервативизам. Он сам је то уочио: "Критичари су били пуни комплимената за оно што су звали мојим сјајним парадоксима; све док нису открили да ја стварно мислим оно што кажем. " Године 1922. Честертон је постао римокатолик управо тражећи Свето Предање које је ишчезло из англиканског протестантизма. Говорио је даје римокатолицизам једина вероисповест која се усудила да иде за њим у дубине његове душе. Након конверзије, написао је студије о Фрањи Асишком и Томи Аквинском, које је сматрао духовним витезовима Средњег века (а Средњи век је био управо његово доба, доба идеалне прошлости, о којој Берђајев пише у свом огледу "Однос хришћана према техници": "Оне прошлости која се нама допада није било, прошлост је само саставни део наше садашњости. У самој прошлости била је друга садашњост, и у њој је било зла и ругобе. То значи да се може љубити само оно што је вечно. Зато нема повратка на прошлост и тај повратак не треба желети. Ми хоћемо повратак само на вечну прошлост и то вечно је издвојено нашим преображеним стваралачким актом и ослобођено је таме"). Честертон је био непрестано благодаран Богу за "рођендански поклон рођења". У једној својој песми, он каже: "Дај ми мало времена, / нећу моћи да га ценим ако га добијем превише, / ако отвориш сва врата/ и обдариш ме са тако много дарова, Господе Боже". Умро је 1935. године. Иза себе је, између осталог, оставио романе "Наполеон с Нотинг Хила", "Човек који је био Четвртак", "Кугла и крст"; збирке детективских прича о оцу Брауну; биографије Фрање Асишког и Томе Аквинског; једну историју Енглеске; огледе о Шоу, Блејку, Дикенсу и другим писцима; апологетске есеје сабране у "Правоверје", "Вечног човека", итд. Написао је и аутобиографију. Волео је да се смеје и другима и себи, и био је лишен надмености својствене онима који верују да је свет почео од њих. И данас је читан и омиљен писац широм Запада. Владимир Димитријевић Наслов: Шта не ваља на свету Издавач: Бернар Страна: 206 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 26 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-87993-61-7

U svojoj četvrtoj knjizi dokumentarne proze Protivnarodni osmeh, Tibor Varadi ponovo nas je uveo u svoju stvaralačku radionicu. Iz advokatske arhive svojih predaka plete priče u kojima nas premešta iz prošlosti u sadašnjost i u kojima spaja nespojivo. Komotan je u svojoj slobodi da prividno piše o čemu hoće, dok je, s druge strane, odgovoran prema priči koju je započeo. I kada se seli iz dosijea u dosije, to nisu proizvoljna lutanja, već traženje paralela između različitih sudbina, ne bi li se naposletku došlo do onoga o čemu ne postoji pisani trag. Varadi kaže: „Tragova i dokaza o okupatorima i okupiranosti ima mnogo i u naučnim publikacijama. Tu su i udžbenici istorije. Ali me i dalje ne ostavlja na miru pitanje šta se dešavalo sa susednim ulicama ili na drugoj obali Begeja, a što tada nisam video. Ovi spisi su u tome od pomoći. U njima vidim jednu nečovečnu vlast, ali i popodneva, susrete, kao i nervoze, uzbuđenja, nastale mimo ideologije. Vidim da su postojali i privatno životi, i da je bilo ljudi koji su ponajviše živeli (ili oponašali) svakodnevni život. Vidim i šta su radili Emil, Marija, Suzana (ili Susanna) – i još neki drugi.“ Tibor Varadi (Várady Tibor) ponajviše je poznat kao pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Nakon diplomiranja radio je kraće vreme kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (da­našnjem Zrenjaninu), čija je arhiva temelj ove prozne knjige. Bio je potom docent, vanredni i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1993. godine profesor je na budimpeštanskom Srednjoevropskom univerzitetu (CEU) i drži predavanja na pravnim fakultetima Emori, Kornel, Berkli, u SAD-u. Objavio je veći broj naučnih radova, prvenstveno iz oblasti međunarodnog privatnog prava, međunarodne trgovinske arbitraže i manjinskih prava. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Zastupao je Srbiju (ranije SRJ i SCG) pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa (1965), bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada objavljena dela iz beletristike: Zar nije sam život najbolji provod? (Vagy nem maga az élet a legjobb időtöltés?), putopisni eseji, Forum, Novi Sad, 1971. Tajna mišje sive sobe (Az egérszürke szoba titka), roman, Forum, Novi Sad, 1976; 2009. Mit i moda (eseji na srpskom), Srpska čitaonica i knjižnica, Irig, 1978; nagrada „Stražilovo“ The Secret of the Mouse-Grey Room (prevod na engleski romana Tajna mišje sive sobe), John Calder and Riverrun Press, London−Njujork, 1981. Nadomak istorije (Történelemközel­ben), eseji, Forum, Novi Sad, 1995. i dr.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Protivnarodni osmeh - Tibor Varadi Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2021 Broj strana: 287 Format: 22.5 cm Povez: Tvrdi U svojoj četvrtoj knjizi dokumentarne proze Protivnarodni osmeh, Tibor Varadi ponovo nas je uveo u svoju stvaralačku radionicu. Iz advokatske arhive svojih predaka plete priče u kojima nas premešta iz prošlosti u sadašnjost i u kojima spaja nespojivo. Komotan je u svojoj slobodi da prividno piše o čemu hoće, dok je, s druge strane, odgovoran prema priči koju je započeo. I kada se seli iz dosijea u dosije, to nisu proizvoljna lutanja, već traženje paralela između različitih sudbina, ne bi li se naposletku došlo do onoga o čemu ne postoji pisani trag. Varadi kaže: „Tragova i dokaza o okupatorima i okupiranosti ima mnogo i u naučnim publikacijama. Tu su i udžbenici istorije. Ali me i dalje ne ostavlja na miru pitanje šta se dešavalo sa susednim ulicama ili na drugoj obali Begeja, a što tada nisam video. Ovi spisi su u tome od pomoći. U njima vidim jednu nečovečnu vlast, ali i popodneva, susrete, kao i nervoze, uzbuđenja, nastale mimo ideologije. Vidim da su postojali i privatno životi, i da je bilo ljudi koji su ponajviše živeli (ili oponašali) svakodnevni život. Vidim i šta su radili Emil, Marija, Suzana (ili Susanna) – i još neki drugi.“ Tibor Varadi (Várady Tibor) ponajviše je poznat kao pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Nakon diplomiranja radio je kraće vreme kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (da­našnjem Zrenjaninu), čija je arhiva temelj ove prozne knjige. Bio je potom docent, vanredni i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1993. godine profesor je na budimpeštanskom Srednjoevropskom univerzitetu (CEU) i drži predavanja na pravnim fakultetima Emori, Kornel, Berkli, u SAD-u. Objavio je veći broj naučnih radova, prvenstveno iz oblasti međunarodnog privatnog prava, međunarodne trgovinske arbitraže i manjinskih prava. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Zastupao je Srbiju (ranije SRJ i SCG) pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa (1965), bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada objavljena dela iz beletristike: Zar nije sam život najbolji provod? (Vagy nem maga az élet a legjobb időtöltés?), putopisni eseji, Forum, Novi Sad, 1971. Tajna mišje sive sobe (Az egérszürke szoba titka), roman, Forum, Novi Sad, 1976; 2009. Mit i moda (eseji na srpskom), Srpska čitaonica i knjižnica, Irig, 1978; nagrada „Stražilovo“ The Secret of the Mouse-Grey Room (prevod na engleski romana Tajna mišje sive sobe), John Calder and Riverrun Press, London−Njujork, 1981. Nadomak istorije (Történelemközel­ben), eseji, Forum, Novi Sad, 1995. i dr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor:: Tibor Varadi Žanrovi:: Domaći pisci, Publicistika Izdavač:: Akademska knjiga Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 287 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 23 cm U svojoj četvrtoj knjizi dokumentarne proze Protivnarodni osmeh, Tibor Varadi ponovo nas je uveo u svoju stvaralačku radionicu. Iz advokatske arhive svojih predaka plete priče u kojima nas premešta iz prošlosti u sadašnjost i u kojima spaja nespojivo. Komotan je u svojoj slobodi da prividno piše o čemu hoće, dok je, s druge strane, odgovoran prema priči koju je započeo. I kada se seli iz dosijea u dosije, to nisu proizvoljna lutanja, već traženje paralela između različitih sudbina, ne bi li se naposletku došlo do onoga o čemu ne postoji pisani trag. Varadi kaže: „Tragova i dokaza o okupatorima i okupiranosti ima mnogo i u naučnim publikacijama. Tu su i udžbenici istorije. Ali me i dalje ne ostavlja na miru pitanje šta se dešavalo sa susednim ulicama ili na drugoj obali Begeja, a što tada nisam video. Ovi spisi su u tome od pomoći. U njima vidim jednu nečovečnu vlast, ali i popodneva, susrete, kao i nervoze, uzbuđenja, nastale mimo ideologije. Vidim da su postojali i privatno životi, i da je bilo ljudi koji su ponajviše živeli (ili oponašali) svakodnevni život. Vidim i šta su radili Emil, Marija, Suzana (ili Susanna) – i još neki drugi.“ Tibor Varadi (Várady Tibor) ponajviše je poznat kao pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Nakon diplomiranja radio je kraće vreme kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (da­našnjem Zrenjaninu), čija je arhiva temelj ove prozne knjige. Bio je potom docent, vanredni i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1993. godine profesor je na budimpeštanskom Srednjoevropskom univerzitetu (CEU) i drži predavanja na pravnim fakultetima Emori, Kornel, Berkli, u SAD-u. Objavio je veći broj naučnih radova, prvenstveno iz oblasti međunarodnog privatnog prava, međunarodne trgovinske arbitraže i manjinskih prava. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Zastupao je Srbiju (ranije SRJ i SCG) pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa (1965), bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada objavljena dela iz beletristike: Zar nije sam život najbolji provod? (Vagy nem maga az élet a legjobb időtöltés?), putopisni eseji, Forum, Novi Sad, 1971. Tajna mišje sive sobe (Az egérszürke szoba titka), roman, Forum, Novi Sad, 1976; 2009. Mit i moda (eseji na srpskom), Srpska čitaonica i knjižnica, Irig, 1978; nagrada „Stražilovo“ The Secret of the Mouse-Grey Room (prevod na engleski romana Tajna mišje sive sobe), John Calder and Riverrun Press, London−Njujork, 1981. Nadomak istorije (Történelemközel­ben), eseji, Forum, Novi Sad, 1995. i dr.

Zoran Jovanovic - Doco, boli glava! Bez godine izdanja, tvrd povez, zastitni omot, 111 strana. Predgovor Dusan Vukotic (Zagrebacka skola crtanog filma) U pitanju je `maketa` (stranice stampane zasebno, pa lepljene) za knjigu Jovanovicevih karikatura, koja se nikada nije pojavila, a to ce reci da je ovo verovatno unikat. Zorana Jovanovića, beogradskog karikaturistu i reditelja crtanih filmova, koji već deceniju i po živi u Njujorku, Džerel Kraus, urednica „Njujork tajmsa” uvrstila je u nedavno objavljenu Antologiju najboljih karikaturista, ilustratora i grafičkih dizajnera. U ovoj knjizi, u izdanju Kolumbija juniverziti presa predstavljeno je 140 autora sa 300 priloga koji su se u prethodnih 30 godina predstavili na stranicama „Njujork tajmsa”. Dovoljno je reći da se među tih 140 našao Endi Vorhol, a sa naših prostora u ovu antologiju su uvršteni pored Jovanovića, Jugoslav Vlahović, Mirko Ilić, Duško Petričić i Goran Delić. Svih ovih godina bio sam poznat po antiratnoj karikaturi i filmovima, a to što se moje ime našlo u ovoj antologiji doživeo sam kao satisfakciju tog jednog rada. Čast mi je što su kao ono što me reprezentuje izabrali karikaturu koju sam uradio pre 43 godine i koja je imala svoj put. Reč je o antiratnoj karikaturi „General sa krstovima” prvi put objavljenoj u Hamburgu 1965/66. Za tu istu karikaturu dobio sam 1967. Zlatnu palmu u Bordigeri u Italiji. General je obeležio moj život sa te lepe strane, ali i sa tužne jer sam shvatio da neki ljudi i dalje žive, zarađuju i dobijaju ordenje na tuđim leševima. I moj crtani film „SOS” je satira na rat, kaže Zoran Jovanović, i dodaje da je imao tu čast da svojevremeno radi unutrašnjopolitičke karikature u „Politici”, ali i da ilustruje njenu sportsku stranu i nedeljni broj. Jovanović sebe opisuje kao reditelja crtanih filmova, karikaturistu i slikara grafičara koji je blizak likovnoj umetnosti i pokušava da ono što je napravio u karikaturi poveže sa filmom. – Radim crtani film potpuno originalno, bez skica, ali se dešavalo da su mi neke karikature pomogle da napravim film. Tako su na primer nastale „Zastave”. Film „Marksijanci” je u Oberhauzenu osvojio prvu nagradu 1984, u Montrealu sam 1988. godine dobio Gran pri za „Bombu”, satiričan film o sidi i savremenom svetu. Oktobarska nagrada uručena mi je 1991. za film „Libertas” koji je priča o ljudima, kavezima i pticama, kaže Jovanović, koji je prve korake u svetu karikature započeo 1965. u „Ježu”. (/slika2)Zoran Jovanović je sarađivao sa najpoznatijim svetskim listovima i osvajao značajne inostrane nagrade za svoje karikature i filmove, koje je prikazao i u Muzeju moderne umetnosti (MOMA) u Njujorku. Godine 1993. doneo tešku odluku da ode iz zemlje: – Već petnaest godina živim u Njujorku. Nisam hteo da se tokom devedesetih angažujem politički u Srbiji, u tom pravcu u kom se angažovao čovek iz Požarevca. Nikad nisam bio član ni jedne partije, a da bih sačuvao svoj stav i misao rešio sam da odem, tačnije rešili su da me odu (smeh). Svih ovih godina radio sam u SAD u Sindikatu karikature, koji je zadužen za uvoz karikature iz celog sveta kako bi ih distribuirao za američke listove. Tako sve do penzije. Nazivi mojih karikatura i filmova govore o tome šta me je posebno iritiralo. To su sudbina čoveka, i one poznate situacije – biti ili ne biti. Jovanovićeva ostvarenja prikazana na festivalima u Oberhauzenu, Montrealu, Krakovu, Sidneju, Beogradu, Zagrebu, Londonu, Aspenu. Retrospektive crtanih filmova imao je u u kinotekama Harvarda, Tel Aviva, Jerusalima, Haife, u kulturnim centrima Bombaja, Nju Delhija, u studiju Volta Diznija.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Napisan 1955. godine od strane tadašnjeg mlađeg senatora iz države Masačusets, Profili hrabrosti Džona F. Kenedija služe kao informativni poziv svakom Amerikancu. U ovoj knjizi Kenedi je odabrao osmoricu svojih istorijskih kolega za profilisanje zbog njihovih dela zapanjujućeg integriteta suočenih sa ogromnom opozicijom. Ovi heroji, koji dolaze iz različitih trenutaka u istoriji naše nacije, uključuju Džona Kvinsija Adamsa, Danijela Vebstera, Tomasa Harta Bentona i Roberta A. Tafta. Sada, pola veka kasnije, knjiga ostaje dirljivo, snažno i relevantno svedočanstvo o nesalomivom nacionalnom duhu i besprimerno slavljenje te najplemenitije ljudske vrline. Odjekuje bezvremenskim poukama o najdražim vrlinama i snažan je podsetnik na snagu ljudskog duha. Profili u hrabrosti su kako Robert Kenedi kaže u predgovoru: „ne samo priče o prošlosti, već knjiga nade i poverenja za budućnost. Šta će se desiti sa zemljom, sa svetom, zavisi od toga šta radimo sa onim što su nam drugi ostavili“. Zajedno sa starinskim fotografijama i opsežnom biografijom autora, ova knjiga sadrži Kenedijevu prepisku o projektu pisanja, savremene kritike, pismo Ernesta Hemingveja i dva uzbudljiva govora dobitnika nagrade Profil in Courage. Uvod ćerka Džona F. Kenedija Kerolajn Kenedi, proslednik brata Džona F. Kenedija Roberta F. Kenedija. Džon Ficdžerald „Džek“ Kenedi (engl. John Fitzgerald `Jack` Kennedy; Bruklajn, 29. maj 1917 — Dalas, 22. novembar 1963) je bio 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država od 1961. do 1963. godine kao član Demokratske stranke. Kenedi je bio najmlađi predsednik i prvi rimokatolik na tom mestu.[1][2] Atentat na njega, 22. novembra 1963. godine se često smatra ključnim momentom američke istorije 1960-ih. Zvanična verzija je da ga je ubio bivši marinac Li Harvi Osvald u Dalasu, prilikom zvanične političke posete Teksasu, mada postoje sumnje da se radi o zaveri.[3] Detinjstvo i mladost Džon Ficdžerald Kenedi rođen je u Bils ulici 83 u Bruklajnu, država Masačusets 29. maja 1917. u tri sata ujutru. Bio je drugi sin Džozefa P. Kenedija i Rouz Ficdžerald. Kenedi je živeo u Bruklinu deset godina i pohađao školu Edvard Devotion, Nobl i Grinaut, nižu školu i školu Dekster, do 4. razreda. Godine 1927. porodica se preselila Aveniju Nezavisnosti broj 5040 u Ravendalu u Bronksu, država Njujork, a dve godine kasnije preselili su se u ulicu Ponfild broj 234. (Bronkvil, Njujork), gde je Kenedi bio član Izviđača Trupa 2 (on je bio prvi izviđač koji je postao predsednik). Kenedi je provodio leta sa svojom porodicom u njihovoj kući u Hijanisportu u Masačusetsu. Božić i Uskrs provodio je sa porodicom u njihovoj zimskoj kući u Palm Biču na Floridi. Od 3. do 7. razreda išao je u školu Rivendejl Kančri, privatnu školu za dečake. U 8. razredu u septembru 1930. trinaestogodišnji Kenedi prešao je u školu Kenterberi u Nju Milfoldu. Krajem aprila 1931. imao je zapaljenje creva, posle čega se ispisao iz Kenterberija i oporavio kod kuće.[4] Od septembra 1931. godine, Kenedi je pohađao od 8. do 12. razreda The Choate School u Valingfortu. Njegov stariji brat Džou Mlađi je pohađao ovu školu već dve godine i bio je fudbalska zvezda i vodeći učenik u školi. Džon je prvu godinu proveo u senci svog brata, buntovno se ponašao i time privukao pažnju određenih ljudi sa istim interesovanjima. Njihov najpoznatiji nestašluk bio je da su petardama razneli toalet dasku. Na narednom okupljanju, strogi direktor škole, mahao je toalet daskom i govorio o izvesnim „facama“ koji će „biti bačeni u more“. Prkosni Džek Kenedi je u inat svom bratu osnovao grupu koju je nazvao The Muckers Club, групу је осим њега чини његов пријатељ и цимер Кирк Лемојн „Лем“ Бајлингс. Док је био у школи, Кенеди је имао здравствене проблеме, што је кулминирало 1934. када је хитно хоспитализован у болници Јејл - у Њу Хејвен. У јуну 1934, дијагностикован му је да болује од колитиса. Кенеди је дипломирао у јуну 1935. За школски годишњак, чији је био бизнис менаџер, Кенеди је изабран гласовима за најуспешнијег студента.[5] Септембра 1935. први пут је отпутовао у иностранство, са родитељима и сестром Кетлин у Лондон, са намером да студира у Лондонској школи економије као и његов старији брат Џо. Постоји неизвесност о томе шта је радио на ЛСЕ пре повратка у Америку када је у октобру 1935. касно уписао и провео шест недеља на Универзитету Принстон. Потом је био у болници два месеца на посматрањима због могућности обољевања од леукемије. Опорављао се у Кенедијевој викендици на Палм бичу, где је провео пролеће 1936. радећи на ранчу за узгој стоке од око 40.000 хектара (160 km²) недалеко од Бенсона (Аризона).

Kapitalni presek karijere kompozitora Zorana Simjanovića, probranih 13 sati najboljih i najdražih radova za TV i radio, od čak 300 sati koliko je snimio. Ili kako sam Zoran kaže: Tu ima svega, od špica za dnevnik i razne TV emisije, preko TV drama, serija, kao što su: "Grlom u jagode", "Petrijin venac", "Nešto između"... Tu su i razni songovi, festivalske pesme... Izdanje upotpunjuje luksuzni booklet na preko 130 strana! Spisak numera: CD1 1-1 Studio B Radio Vesti + Špica Početka I Kraja Programa 1-2 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste - Najavna Tema 1-3 Reklame Studija B - Špica 1-4 Agrostemin 1-5 Beobanka 2, Hartije 1-6 Cat Club Designer, Jugoplastika 1-7 Čiča Gliša, Crna Gora Coop 1-8 Divčibare 1-9 Propagandna Akcija Studija B, Štd Za Bgd 1-10 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Tele Song 1-11 Tv Serija Grlom U Jagode, Najavna Špica 1-12 Festival Beogradsko Proleće, Svako Zna 1-13 Tv Film Noć Od Paučine 1-14 Tv Drama Ljubičice 1-15 Tv Serija Ne Tako Davno, Špica 1-16 Tv Serija Kako..., Kako Kupiti Automobil 1-17 Reklame Studio B 1-18 Agrokomerc Dimolat 1-19 Alin 1-20 Alkaloid Boje 1-21 Banini, Južna Amerika 1-22 Bebi Sapun, Merima 1-23 Legalizacija 1-24 Beogradski Kviz, Najavna Špica 1-25 Tv Serija Podijum, Predstava Beogradosti, Gde Se Mladost I San Spare 1-26 Tv Drama Proleće U Limasolu 1-27 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje - Daždevnjak 1-28 Akcija Za Evropsko Fudbalsko Prvenstvo, Fudbalska Pesma 1-29 Dokumentarni Film Milivoje Živanović 1-30 Tv Serija Slagalica, Najavna Špica 1-31 Tv Serija Ivo Andrić 1-32 Tv Emisija Ulični Svirači, SCCR 1-33 Tv Serija Mandat, Špica 1-34 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Da Muž I Žena U... 1-35 Tv Serija Balkan Ekspres 2, Dukat Tamburaši 1-36 Javni Prenos Iz Jajinaca: Koračamo Slobodom, Žica 1-37 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste, Odjavna Špica CD2 2-1 RTB Dnevnik, Špica 2-2 Reklame, Špica 2-3 Beozoo Vrt 2-4 Arrow 2-5 Beolovko 2-6 Cini Grejač 2-7 Čokolend, Čokoladne Figure 2-8 Izborna Akcija DPS-a, Crna Gora 2-9 Tv Serija Mandat, Pisaća Mašina 2-10 Tv Emisija Za 8. Mart Ljubav Do Groba 2-11 Tv Drama Kordon 2-12 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Burduš 2-13 Tv Serija Art, Špica 2-14 Tv Emisija Za 8. Mart Kud Bi Šta Bi... 2-15 Hronika BITEF-a 2-16 Tv Serija Balkan Expres 2, Daleke Jecaju Zvezde 2-17 Subotički Festival, Tebe Volim 2-18 Tv Film Dvostruki Udar 2-19 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje: Kit 2-20 Reklame, Špica 2-21 Beobanka 2-22 Čokolita 2-23 Dafinka Začin 2-24 Zepter Građevina 2-25 Njam Njam Pašteta 2-26 Tv Serija Vreme Čuda 2-27 Tv Serija Ne Tako Davno, Zamisli Se Sine 2-28 Himna Beozoovrta 2-29 Akcija Protiv Bombardovanja, Unknown Soldier 2-30 Tv Serija Podijum, Špica 2-31 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Zemun 2-32 Tv Drama Ljubičice, Instrumental 2-33 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Mama Tata I Dete 2-34 Tv Serija Međutim, Prva Verzija 2-35 Javni Prenos Iz Jajinci Koračamo Slobodom, Beograd CD3 3-1 Tv Špica Studio B 3-2 Reklame, Špica 3-3 Duga 3-4 Energodata Ajnštajn 3-5 Eureka 3-6 Hleb Sava 3-7 JIK Banka 3-8 Zastava 101 3-9 Tv Serija Studio 5. Špica 3-10 Jesenja Pesma 3-11 Tv Serija Stanica Običnih Vozova 3-12 Tv Emisija Zvezde Malog Medveda, Kad Se Nešto Staro Ruši 3-13 Tv Film Čeličenje Pavla Pletikose, Tema 3-14 Tv Serija Stočić Kaže Doviđenja, Odjavni Song 3-15 Tv Film Pucanj U Šljiviku Preko Reke 3-16 Tv Serija Puls, Špica 3-17 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje, Svilena Buba 3-18 Tv Drama Jelena Gavanski, Tema 3-19 Crtani Dugometražni Film My Name John Peaplefox (Nedovršeno) 3-20 Reklame, Špica 3-21 Pekabela Sladoledi 3-22 DDOR 3-23 Đukić Trikotaža 3-24 Igrijada Glišijada 3-25 Jet Set Cat, Čokolend 3-26 GSB, Song 3-27 Tv Serija U Znaku Nauke 3-28 Tv Serija Gledajući Televiziju, Ima Jedno Pravilo 3-29 Tv Serija Grlom U Jagode, Igre 3-30 Tv Emisija Ulični Svirači, Srpski Pesnik 3-31 Tv Film Sve Što Je Bilo Lepo (Bunba) Tema 3-32 Ruke U Vis 3-33 Tv Serija Thune, 1. Epizoda 3-34 Tv Emisija Sportski Život, Dalje Dalje Skokom Skokom CD4 4-1 RTS Dnevnik 98 I Headlines 4-2 Reklame, Špica 4-3 Big Novine 4-4 DPS Spot 4-5 Fabrika Slatkiša Soko Štark 4-6 Frikom Smrznuto Testo 4-7 Fest Špica, Torta 94. 4-8 Follow Me 4-9 Tv Serija Petrijin Venac, Valcer 4-10 Tv Serija Gledajući Televiziju, Da Živim U Neko Staro Vreme 4-11 Kviz 100 Godina Filma, Špica 4-12 Kratki Igrani Most 4-13 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Pesnici Mu Nisu Odoleli 4-14 Tv Film Bife Titanik 4-15 Festival Beogradsko Proleće, Voli Me 4-16 Crtani Film Pisma Čitalaca 4-17 Tv Emisija Ulični Svirači, Beogradska Razglednica 4-18 Tv Emisija Zvezde Malog Medveda, Dajte Nam Šansu 4-19 Evropsko Prvenstvo Kajak Kanu PESK, Fanfare 4-20 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Vrač 4-21 Tv Serija Gledajući Televiziju, Al Veruj Dragi... 4-22 Reklame, Špica 4-23 Invest Banka 4-24 Intermeco 4-25 Genel 4-26 Jugoexport, My Way 4-27 Jugoturs London 4-28 Tv Akcija Za Automobil Yugo 4-29 Tv Serija Gledajući Televiziju, Muško Il Žensko 4-30 Tv Snimak Pozorišne Predstave Harold I Mod, Valcer 4-31 Tv Serija Iz Kulture Petkom U 22, Špica 4-32 Tv Serija 1001 Kameni Brod, Engleska Verzija 4-33 Tv Serija Iz Kulture Međutim, Nova Verzija 4-34 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje, Nosorog 4-35 Tv Serija Reč I Slovo 4-36 Tv Serija Ne Tako Davno, Grešnica 4-37 Tv Serija Broz I Ja CD5 5-1 BG Hronika, Špica 5-2 Reklame, Špica 5-3 Osvetli Me 5-4 Padobranci 5-5 Mami 5-6 Robne Kuće Beograd, Škola 5-7 JAT Moskva 5-8 Tv Serija Istra 5-9 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscjelitelji, Plovi Patka 5-10 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Lula Mira 5-11 Tv Serija Thune, Najavna Špica 5-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Pesma Dim Dim Dim 5-13 Dečija Tv Emisija Evropska Razmena, Lubenice 5-14 100 Godina Jednog Veka, Crtani Film 5-15 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Budućnost 5-16 Tv Serija Reč I Slovo, Špica 5-17 Tv Serija Balkan Expres, Dukat 5-18 Dokumentarni Film Talking About Chess 5-19 Festival Beogradsko Proleće, Za Jednu Smo Ljubav Stariji 5-20 Reklame, Špica 5-21 Šveping 5-22 Taf 5-23 Valera 5-24 Simod 5-25 Agrokomerc Prašak Za Pecivo 5-26 Voban 5-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Eskulap 5-28 Tv Feljton, Emisija 11. Bijenale Grafike U Ljubljani 5-29 Crtana Serija Pinkulusi 5-30 Tv Serija Grlom U Jagode, Hurricanes 5-31 Novogodišnja Emisija Samo Za Dvoje, Song 5-32 Dokumentarna Serija Jugoslavija All Together 5-33 Crtani Film Mućak 5-34 Mostarske Kiše, Emisija O Pesmi Pere Zupca 5-35 Tv Serija Slike Bez Rama, Epizoda Car Kaišar 5-36 Tv Serija Sjaj U Očima CD6 6-1 RTS Dnevnik Sa Satom I Head Lines-om 6-2 Reklame, Špica 6-3 Ljubljanska Banka Srbija 6-4 Merima Baby Sapun 2. 6-5 Lucky Strike 6-6 Nanis Pelene 6-7 Pirosi 6-8 Tv Emisija Lošinj 6-9 Tv Serija Gledajući Tv, Žalila Se Riba Žabi 6-10 Sportska Dokumentarna Emisija 90-86 6-11 Crtani Dugometražni Film Džon Piplfoks..., Devojke Iz Havane (Nedovršen) 6-12 Specijalna Emisija (Titova Smrt) 6-13 Televiziska Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, U Skupštini 6-14 Dokumentarni Film A Town Betrayed 6-15 Hej, Hej 6-16 Novogodišnja Emisija Samo Za Dvoje, Tema 6-17 Dečija Tv Serija Imam I Ja Neka Prava, Špica 6-18 Tv Serija Puls 6-19 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Jugoslavija 6-20 Reklame, Špica 6-21 Hamburger PKB 6-22 Gloria 6-23 JAT 40 60 6-24 Jugopetrol Petronije 6-25 Leksikon CG 6-26 Lepše Je Sa Kulturom 6-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Srednji Vek 6-28 Crtani Film Krst, Kvadrat, Krug Kazimira Maljeviča 6-29 Tv Serija Gledajući Televiziju, Sutra U 5 6-30 Tv Serija Varošarije, Epizoda Kruševac, Sa Krfa 6-31 Tv Serija Muke Za Unuke, Super Deka Špica 6-32 Dokumentarna Emisija Maslina, Drvo Koje Znači 6-33 Tv Serija Grlom U Jagode, Bekstvo 6-34 Tv Serija Balkan Ekspres, Frida, Tri Udovice 6-35 Crtani Film Romeo I Julija 6-36 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Igraj Glumac 6-37 Crtani Film Love Story 6-38 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, I Onda Smo... CD7 7-1 RTS Jutarnji Program, Špica 7-2 Reklame, Špica 7-3 Bonito 7-4 Frikom 2010 7-5 Kaja Jaka Radoviš, Skoplje 7-6 NBG, Večera U Hodniku 7-7 Koštana 7-8 Gardoš 7-9 Tv Serija Ne Tako Davno, Čarobnjaci 7-10 Tv Emisija Jugoslavija U Oktobru, Zarumenio Se Mesec 7-11 40. Festival Kratkog Metra, Špica 7-12 Dečija Tv Emisija Lubenice, Evropska Razmena, Putovanje 7-13 Tv Serija Ne Tako Davno, Tako To Biva 7-14 Tv Serija Grlom U Jagode, Ljubavna 7-15 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Psihoanaliza 7-16 Crtani Film A 1 7-17 Dokumentarni Film Srbija Godine Nulte 7-18 Tv Serija Gledajući Televiziju, Da Mu Je Opet Onaj Koš 7-19 Reklame, Špica 7-20 Genel Fax 7-21 Narodna Knjiga Klub Čitalaca 7-22 Hepi Žvaka 7-23 Izborni Spot DPS 7-24 Tv Serija Muke Za Unuke, Gusari 7-25 Crtani Film Moj Svet 7-26 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Da Li Pamti... 7-27 Tv Serija Balkan Expres, Na Balkonu 7-28 Festival Beogradsko Proleće, Starogredske Pesme, Jablanovi 7-29 Tv Serija Istra, Danas 7-30 Tv Serija Sportski Život, Gde Je Kraj Snovima Mojim 7-31 Tv Serija Ne Tako Davno, Naroz 7-32 Serija Zapamtite, Kamion 7-33 Tv Emisija YU All Together 7-34 Tv Serija Gledajući Televiziju, Otkad Se To Tako Zove 7-35 Crtani Film Memento Mori, Crtani CD8 8-1 RTS Serija Danas, Špica 8-2 Reklame, Špica 8-3 29. Novembar 8-4 Ljubljanska Banka Slovenija 8-5 Sajam Nameštaja 8-6 Sintelon 8-7 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Neuroze 8-8 Tv Serija Broz I Ja, Crkva 8-9 Crtani Film Raj 8-10 Tv Serija Podijum, Uspavanka 8-11 Tv Serija Istarske Legende 8-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Stari Platan 8-13 Reklamni Film Energoinvest 8-14 Crtani Film Sic Transit Gloria 8-15 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Na Dobošu Sreće 8-16 Tv Film Apstinenti 8-17 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Zajedno 8-18 Reklame, Špica 8-19 Srbijanka Valjevo 8-20 Vuneni Znak 8-21 Sojavita 8-22 Tako Biskvit 8-23 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje: Galeb 8-24 Crtani Film Big Apple 8-25 Tv Prenos Proslave 175 Godina Prvog Srpskog Ustanka 1804-1979 8-26 Tv Serija Nešto Između 8-27 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Shadow Boogie 8-28 Crtani Film Leptir 8-29 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Brice 8-30 Tv Film Crna Mačka 8-31 Tv Serija Gledajući Televiziju, Špica 8-32 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Ko Da Nas Leči... 8-33 Tv Serija Sjaj U Očima, Kafić 8-34 Tv Serija Turneja, Antigona CD9 9-1 RTS Srbija Na Vezi, Špica 9-2 Reklame, Špica 9-3 Eko Gliša 9-4 Fortitudo 9-5 Rok Sladoledi Pekabela 9-6 Sintelon Persijski Tepisi 9-7 Čokolend, Školjke 9-8 Crtani Film Olovka Dečak I San 9-9 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Frankenštajn Mjuzikal 9-10 Reklame, Špica 9-11 Riana 9-12 Zanzi Sokovi 9-13 Potens Kreveti 9-14 Vrnjci Kisela Voda 9-15 Tv Snimak Pozorišne Predstave Harold I Mod, Disco 9-16 Tv Serija Gledajući Televiziju, Dva Skleka Tri Bifteka 9-17 Tv Serija Ne Tako Davno, Ne Pitaj Me Vesna 9-18 Tv Serija Gledajući Televiziju, Volela Se Dva Šarafa 9-19 Dokumentarni Film Zoran Radmilović 9-20 Bikić Studio, Špica 9-21 Crtani Film Hogan Strašni 9-22 Tv Film Nevjeste Dolaze 9-23 Tv Prenos Vrapci, Beograd Čuvam Ko Malo Vode Na Dlanu 9-24 Crtani Film Dugme 9-25 Tv Emisija Dani Bola I Ponosa 9-26 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Odjavna Špica CD10 10-1 RTS BG Hronika, U Radu 10-2 Reklame, Špica 10-3 Loto Rastanak 10-4 Politika Vek Prvi 10-5 Spendi Sladoled 10-6 Sokovi Fani 10-7 Snimak Izvođenja Simfonije Novih Ideja, Prvi Stav The Beginning (Početak) 10-8 Kviz To Je To, Špica 10-9 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Tvoja Ljubav U Meni 10-10 Tv Film Ćorkan I Švabica 10-11 Tv Serija Ne Tako Davno, Albatros 10-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Doktore 10-13 Tv Serija Balkan Ekspres 2., Šubi Dubi Trio 10-14 Reklame, Špica 10-15 Robne Kuće Beograd 10-16 Soko Štark 10-17 Pikolo 10-18 Žvazbuka 10-19 Tv Serija Grlom U Jagode, Swingl Singers 10-20 Tv Serija Ne Tako Davno, Valentina 10-21 Tv Serija Bračno Savetovalište, Mali Jel' Hoda 10-22 Kviz To Je To 10-23 Tv Drama Budite Isti Za 20 Godina 10-24 Špica Festivala Kratkog Metra 10-25 Crtani Film Neobičan San Jednog Alhemičara 10-26 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Rođendani 10-27 Dokumentarni Film Kićanović 10-28 Tv Serija Gledajući Televiziju, Zamisli 10-29 Tv Serija Balkan Expres 2., Ludi Mida 10-30 Tv Serija Jadranski Otoci, Dalmatinska 10-31 Crtani Film Tri Početka CD11 11-1 Kulturni Dnevnik 11-2 Reklame, Špica 11-3 Prvi Maj Pirot 11-4 Pera Delfin Soko Štark 11-5 Slavija Banka 11-6 Kremodor 11-7 Trošić Enterijeri 11-8 Tv Goša Dnevnik 11-9 Snimak Izvođenja Simfonije Novih Ideja, Drugi Stav Manifesto (Manifest) 11-10 Kviz Put Oko Sveta, Špica 11-11 Tv Drama Malograđanin 11-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Hop Hop Hop 11-13 Snimak Pozorišne Predstave Narodni Poslanik, Lagana Tema 11-14 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 11-15 Tv Serija Podijum, Prolećna Pesma 11-16 Dokumentarni Film Poludeli Ljudi 11-17 Reklame, Špica 11-18 Sintelon Galerija 11-19 Soleta 11-20 Super Sok, Fanfare 11-21 Roki Kameni Bombon 11-22 Vitaminka Prilep 11-23 Tv Emisija Golden Silence 11-24 Tv Film Hole In A Soul 11-25 Tv Serija Bračno Savetovalište, Slobodna Ljubav 11-26 Crtani Film Blue Eyed Moon 11-27 Serija Zapamtite, Železničar 11-28 Kratki Igrani Film Delfini Su Sisari 11-29 Tv Serija Thune 11-30 Javni Tv Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Život 11-31 Kratki Igrani Tv Film Noć 11-32 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Savremeno Doba 11-33 Tv Serija Grlom U Jagode, Svadba 11-34 Tv Serija Balkan Expres 2. Dukat, Tri Udovice 11-35 Špica Festivala Valencija 11-36 Kratki Igrani Film Mario Je Gledal Morje Z Zaljubljenimi Očmi CD12 12-1 RTS Teleobjektiv, Špica 12-2 Reklame, Špica 12-3 Udružena Banka 12-4 Stil 12-5 Super Sok Fructal 12-6 PTT Brza Pošta 12-7 Sonata Sladoled 12-8 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste, Rock 12-9 Snimak Izvođenja Simfonija Novih Ideja Treći Stav Skill (Veština) 12-10 Tv Serija Gledajući Televiziju, Autoput I Ja Na Njemu 12-11 Tv Emisija 80 Godina YU 12-12 Tv Drama Malograđanin, Hor 12-13 Reklame, Špica 12-14 Soko Štark Keks 12-15 Telekom, Poklon Za Vernost 12-16 Tigar Gume 12-17 Sladoledi Pekabela 12-18 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 12-19 Tv Serija Bračno Savetovalište, Kada Ti Dosadi Izgled Sobe 12-20 Tv Emisija Istra, Disko 12-21 Crtani Film Tv Or Not Tv 12-22 Prenos Otvaranja Manifestacije Mermer I Zvuci Aranđelovac 12-23 Beogradski Kviz, Špica 12-24 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Jelovnik 12-25 Tv Serija Broz I Ja, Duhovi 12-26 Crtani Film H?O 12-27 Tv Serija Balkan Expres 2. Tango Smrti Na Brodu 12-28 Tv Serija Muke Za Unuke, Drugarstvo 12-29 Tv Serija Zooteka, Emisija Životinje, Jegulja 12-30 Tv Film Čeličenje Pavla Pletikose, Tema 12-31 Crtani Film Pare Ili Život 12-32 Evropsko Prvenstvo U Kajaku I Kanuu PESK, Izlazak Takmičara CD13 13-1 RTS Sportski Dnevnik, Špica 13-2 Reklame, Špica 13-3 Sintelon Tapisoni 13-4 Robne Kuće Beograd, Fanfare 13-5 Slatki Gumeni Zoo Vrt 13-6 Jugopetrol 13-7 Žvazbuka U Tubi 13-8 Snimak Izvođenja Simfonija Novih Ideja, Četvrti Stav Public Feat (Narodno Veselje) 13-9 Tv Serija Sjaj U Očima, Tema Sa Frulom 13-10 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Svi Su Ludi 13-11 Crtani Film Šizif 3. 13-12 Tv Serija Čik Pogodi, Epizoda Kompozitor, Kompo Kompo Kompozitor 13-13 Tv Serija Jadranski Otoci, Glavna Tema Instrumental 13-14 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Ulice Znaju 13-15 Tv Serija Gledajući Televiziju, Tako Je To 13-16 Tv Serija Neobavezno 2. Špica 13-17 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Džezabel 13-18 Festival Dečije Pesme Niš, Dvojka 13-19 Kratki Eksperimentalni Film Apstraktni Eksperiment 13-20 Reklame, Špica 13-21 Frikom Utakmica 13-22 Monte Gliša 13-23 Start Žvake 13-24 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 13-25 Tv Serija Zip Magazin, Špica 13-26 Tv Serija Thune 5. Epizoda 13-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Dr Frojd 13-28 Tv Serija Balkan Expres 2., Ide Veče, Kvartet 13-29 Tv Serija Turneja, Špica 13-30 Tv Serija Junaci, Kataklizma 13-31 Tv Serija Sjaj U Očima, Razni Jezici 13-32 Tv Serija Slagalica, Odjavna 13-33 Emisije Protiv Bombardovanja, I Have To Explain You Baby 13-34 Tv Serija Grlom U Jagode, Odjavna Špica

Kapitalni presek karijere kompozitora Zorana Simjanovića, probranih 13 sati najboljih i najdražih radova za TV i radio, od čak 300 sati koliko je snimio. Ili kako sam Zoran kaže: Tu ima svega, od špica za dnevnik i razne TV emisije, preko TV drama, serija, kao što su: "Grlom u jagode", "Petrijin venac", "Nešto između"... Tu su i razni songovi, festivalske pesme... Izdanje upotpunjuje luksuzni booklet na preko 130 strana! Spisak numera: CD1 1-1 Studio B Radio Vesti + Špica Početka I Kraja Programa 1-2 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste - Najavna Tema 1-3 Reklame Studija B - Špica 1-4 Agrostemin 1-5 Beobanka 2, Hartije 1-6 Cat Club Designer, Jugoplastika 1-7 Čiča Gliša, Crna Gora Coop 1-8 Divčibare 1-9 Propagandna Akcija Studija B, Štd Za Bgd 1-10 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Tele Song 1-11 Tv Serija Grlom U Jagode, Najavna Špica 1-12 Festival Beogradsko Proleće, Svako Zna 1-13 Tv Film Noć Od Paučine 1-14 Tv Drama Ljubičice 1-15 Tv Serija Ne Tako Davno, Špica 1-16 Tv Serija Kako..., Kako Kupiti Automobil 1-17 Reklame Studio B 1-18 Agrokomerc Dimolat 1-19 Alin 1-20 Alkaloid Boje 1-21 Banini, Južna Amerika 1-22 Bebi Sapun, Merima 1-23 Legalizacija 1-24 Beogradski Kviz, Najavna Špica 1-25 Tv Serija Podijum, Predstava Beogradosti, Gde Se Mladost I San Spare 1-26 Tv Drama Proleće U Limasolu 1-27 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje - Daždevnjak 1-28 Akcija Za Evropsko Fudbalsko Prvenstvo, Fudbalska Pesma 1-29 Dokumentarni Film Milivoje Živanović 1-30 Tv Serija Slagalica, Najavna Špica 1-31 Tv Serija Ivo Andrić 1-32 Tv Emisija Ulični Svirači, SCCR 1-33 Tv Serija Mandat, Špica 1-34 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Da Muž I Žena U... 1-35 Tv Serija Balkan Ekspres 2, Dukat Tamburaši 1-36 Javni Prenos Iz Jajinaca: Koračamo Slobodom, Žica 1-37 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste, Odjavna Špica CD2 2-1 RTB Dnevnik, Špica 2-2 Reklame, Špica 2-3 Beozoo Vrt 2-4 Arrow 2-5 Beolovko 2-6 Cini Grejač 2-7 Čokolend, Čokoladne Figure 2-8 Izborna Akcija DPS-a, Crna Gora 2-9 Tv Serija Mandat, Pisaća Mašina 2-10 Tv Emisija Za 8. Mart Ljubav Do Groba 2-11 Tv Drama Kordon 2-12 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Burduš 2-13 Tv Serija Art, Špica 2-14 Tv Emisija Za 8. Mart Kud Bi Šta Bi... 2-15 Hronika BITEF-a 2-16 Tv Serija Balkan Expres 2, Daleke Jecaju Zvezde 2-17 Subotički Festival, Tebe Volim 2-18 Tv Film Dvostruki Udar 2-19 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje: Kit 2-20 Reklame, Špica 2-21 Beobanka 2-22 Čokolita 2-23 Dafinka Začin 2-24 Zepter Građevina 2-25 Njam Njam Pašteta 2-26 Tv Serija Vreme Čuda 2-27 Tv Serija Ne Tako Davno, Zamisli Se Sine 2-28 Himna Beozoovrta 2-29 Akcija Protiv Bombardovanja, Unknown Soldier 2-30 Tv Serija Podijum, Špica 2-31 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Zemun 2-32 Tv Drama Ljubičice, Instrumental 2-33 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Mama Tata I Dete 2-34 Tv Serija Međutim, Prva Verzija 2-35 Javni Prenos Iz Jajinci Koračamo Slobodom, Beograd CD3 3-1 Tv Špica Studio B 3-2 Reklame, Špica 3-3 Duga 3-4 Energodata Ajnštajn 3-5 Eureka 3-6 Hleb Sava 3-7 JIK Banka 3-8 Zastava 101 3-9 Tv Serija Studio 5. Špica 3-10 Jesenja Pesma 3-11 Tv Serija Stanica Običnih Vozova 3-12 Tv Emisija Zvezde Malog Medveda, Kad Se Nešto Staro Ruši 3-13 Tv Film Čeličenje Pavla Pletikose, Tema 3-14 Tv Serija Stočić Kaže Doviđenja, Odjavni Song 3-15 Tv Film Pucanj U Šljiviku Preko Reke 3-16 Tv Serija Puls, Špica 3-17 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje, Svilena Buba 3-18 Tv Drama Jelena Gavanski, Tema 3-19 Crtani Dugometražni Film My Name John Peaplefox (Nedovršeno) 3-20 Reklame, Špica 3-21 Pekabela Sladoledi 3-22 DDOR 3-23 Đukić Trikotaža 3-24 Igrijada Glišijada 3-25 Jet Set Cat, Čokolend 3-26 GSB, Song 3-27 Tv Serija U Znaku Nauke 3-28 Tv Serija Gledajući Televiziju, Ima Jedno Pravilo 3-29 Tv Serija Grlom U Jagode, Igre 3-30 Tv Emisija Ulični Svirači, Srpski Pesnik 3-31 Tv Film Sve Što Je Bilo Lepo (Bunba) Tema 3-32 Ruke U Vis 3-33 Tv Serija Thune, 1. Epizoda 3-34 Tv Emisija Sportski Život, Dalje Dalje Skokom Skokom CD4 4-1 RTS Dnevnik 98 I Headlines 4-2 Reklame, Špica 4-3 Big Novine 4-4 DPS Spot 4-5 Fabrika Slatkiša Soko Štark 4-6 Frikom Smrznuto Testo 4-7 Fest Špica, Torta 94. 4-8 Follow Me 4-9 Tv Serija Petrijin Venac, Valcer 4-10 Tv Serija Gledajući Televiziju, Da Živim U Neko Staro Vreme 4-11 Kviz 100 Godina Filma, Špica 4-12 Kratki Igrani Most 4-13 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Pesnici Mu Nisu Odoleli 4-14 Tv Film Bife Titanik 4-15 Festival Beogradsko Proleće, Voli Me 4-16 Crtani Film Pisma Čitalaca 4-17 Tv Emisija Ulični Svirači, Beogradska Razglednica 4-18 Tv Emisija Zvezde Malog Medveda, Dajte Nam Šansu 4-19 Evropsko Prvenstvo Kajak Kanu PESK, Fanfare 4-20 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Vrač 4-21 Tv Serija Gledajući Televiziju, Al Veruj Dragi... 4-22 Reklame, Špica 4-23 Invest Banka 4-24 Intermeco 4-25 Genel 4-26 Jugoexport, My Way 4-27 Jugoturs London 4-28 Tv Akcija Za Automobil Yugo 4-29 Tv Serija Gledajući Televiziju, Muško Il Žensko 4-30 Tv Snimak Pozorišne Predstave Harold I Mod, Valcer 4-31 Tv Serija Iz Kulture Petkom U 22, Špica 4-32 Tv Serija 1001 Kameni Brod, Engleska Verzija 4-33 Tv Serija Iz Kulture Međutim, Nova Verzija 4-34 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje, Nosorog 4-35 Tv Serija Reč I Slovo 4-36 Tv Serija Ne Tako Davno, Grešnica 4-37 Tv Serija Broz I Ja CD5 5-1 BG Hronika, Špica 5-2 Reklame, Špica 5-3 Osvetli Me 5-4 Padobranci 5-5 Mami 5-6 Robne Kuće Beograd, Škola 5-7 JAT Moskva 5-8 Tv Serija Istra 5-9 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscjelitelji, Plovi Patka 5-10 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Lula Mira 5-11 Tv Serija Thune, Najavna Špica 5-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Pesma Dim Dim Dim 5-13 Dečija Tv Emisija Evropska Razmena, Lubenice 5-14 100 Godina Jednog Veka, Crtani Film 5-15 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Budućnost 5-16 Tv Serija Reč I Slovo, Špica 5-17 Tv Serija Balkan Expres, Dukat 5-18 Dokumentarni Film Talking About Chess 5-19 Festival Beogradsko Proleće, Za Jednu Smo Ljubav Stariji 5-20 Reklame, Špica 5-21 Šveping 5-22 Taf 5-23 Valera 5-24 Simod 5-25 Agrokomerc Prašak Za Pecivo 5-26 Voban 5-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Eskulap 5-28 Tv Feljton, Emisija 11. Bijenale Grafike U Ljubljani 5-29 Crtana Serija Pinkulusi 5-30 Tv Serija Grlom U Jagode, Hurricanes 5-31 Novogodišnja Emisija Samo Za Dvoje, Song 5-32 Dokumentarna Serija Jugoslavija All Together 5-33 Crtani Film Mućak 5-34 Mostarske Kiše, Emisija O Pesmi Pere Zupca 5-35 Tv Serija Slike Bez Rama, Epizoda Car Kaišar 5-36 Tv Serija Sjaj U Očima CD6 6-1 RTS Dnevnik Sa Satom I Head Lines-om 6-2 Reklame, Špica 6-3 Ljubljanska Banka Srbija 6-4 Merima Baby Sapun 2. 6-5 Lucky Strike 6-6 Nanis Pelene 6-7 Pirosi 6-8 Tv Emisija Lošinj 6-9 Tv Serija Gledajući Tv, Žalila Se Riba Žabi 6-10 Sportska Dokumentarna Emisija 90-86 6-11 Crtani Dugometražni Film Džon Piplfoks..., Devojke Iz Havane (Nedovršen) 6-12 Specijalna Emisija (Titova Smrt) 6-13 Televiziska Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, U Skupštini 6-14 Dokumentarni Film A Town Betrayed 6-15 Hej, Hej 6-16 Novogodišnja Emisija Samo Za Dvoje, Tema 6-17 Dečija Tv Serija Imam I Ja Neka Prava, Špica 6-18 Tv Serija Puls 6-19 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Jugoslavija 6-20 Reklame, Špica 6-21 Hamburger PKB 6-22 Gloria 6-23 JAT 40 60 6-24 Jugopetrol Petronije 6-25 Leksikon CG 6-26 Lepše Je Sa Kulturom 6-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Srednji Vek 6-28 Crtani Film Krst, Kvadrat, Krug Kazimira Maljeviča 6-29 Tv Serija Gledajući Televiziju, Sutra U 5 6-30 Tv Serija Varošarije, Epizoda Kruševac, Sa Krfa 6-31 Tv Serija Muke Za Unuke, Super Deka Špica 6-32 Dokumentarna Emisija Maslina, Drvo Koje Znači 6-33 Tv Serija Grlom U Jagode, Bekstvo 6-34 Tv Serija Balkan Ekspres, Frida, Tri Udovice 6-35 Crtani Film Romeo I Julija 6-36 Tv Serija Čast Mi Je Pozvati Vas, Igraj Glumac 6-37 Crtani Film Love Story 6-38 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, I Onda Smo... CD7 7-1 RTS Jutarnji Program, Špica 7-2 Reklame, Špica 7-3 Bonito 7-4 Frikom 2010 7-5 Kaja Jaka Radoviš, Skoplje 7-6 NBG, Večera U Hodniku 7-7 Koštana 7-8 Gardoš 7-9 Tv Serija Ne Tako Davno, Čarobnjaci 7-10 Tv Emisija Jugoslavija U Oktobru, Zarumenio Se Mesec 7-11 40. Festival Kratkog Metra, Špica 7-12 Dečija Tv Emisija Lubenice, Evropska Razmena, Putovanje 7-13 Tv Serija Ne Tako Davno, Tako To Biva 7-14 Tv Serija Grlom U Jagode, Ljubavna 7-15 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Psihoanaliza 7-16 Crtani Film A 1 7-17 Dokumentarni Film Srbija Godine Nulte 7-18 Tv Serija Gledajući Televiziju, Da Mu Je Opet Onaj Koš 7-19 Reklame, Špica 7-20 Genel Fax 7-21 Narodna Knjiga Klub Čitalaca 7-22 Hepi Žvaka 7-23 Izborni Spot DPS 7-24 Tv Serija Muke Za Unuke, Gusari 7-25 Crtani Film Moj Svet 7-26 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Da Li Pamti... 7-27 Tv Serija Balkan Expres, Na Balkonu 7-28 Festival Beogradsko Proleće, Starogredske Pesme, Jablanovi 7-29 Tv Serija Istra, Danas 7-30 Tv Serija Sportski Život, Gde Je Kraj Snovima Mojim 7-31 Tv Serija Ne Tako Davno, Naroz 7-32 Serija Zapamtite, Kamion 7-33 Tv Emisija YU All Together 7-34 Tv Serija Gledajući Televiziju, Otkad Se To Tako Zove 7-35 Crtani Film Memento Mori, Crtani CD8 8-1 RTS Serija Danas, Špica 8-2 Reklame, Špica 8-3 29. Novembar 8-4 Ljubljanska Banka Slovenija 8-5 Sajam Nameštaja 8-6 Sintelon 8-7 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Neuroze 8-8 Tv Serija Broz I Ja, Crkva 8-9 Crtani Film Raj 8-10 Tv Serija Podijum, Uspavanka 8-11 Tv Serija Istarske Legende 8-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Stari Platan 8-13 Reklamni Film Energoinvest 8-14 Crtani Film Sic Transit Gloria 8-15 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Na Dobošu Sreće 8-16 Tv Film Apstinenti 8-17 Javni Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Zajedno 8-18 Reklame, Špica 8-19 Srbijanka Valjevo 8-20 Vuneni Znak 8-21 Sojavita 8-22 Tako Biskvit 8-23 Tv Serija Vesela Farma, Emisija Životinje: Galeb 8-24 Crtani Film Big Apple 8-25 Tv Prenos Proslave 175 Godina Prvog Srpskog Ustanka 1804-1979 8-26 Tv Serija Nešto Između 8-27 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Shadow Boogie 8-28 Crtani Film Leptir 8-29 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Brice 8-30 Tv Film Crna Mačka 8-31 Tv Serija Gledajući Televiziju, Špica 8-32 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Ko Da Nas Leči... 8-33 Tv Serija Sjaj U Očima, Kafić 8-34 Tv Serija Turneja, Antigona CD9 9-1 RTS Srbija Na Vezi, Špica 9-2 Reklame, Špica 9-3 Eko Gliša 9-4 Fortitudo 9-5 Rok Sladoledi Pekabela 9-6 Sintelon Persijski Tepisi 9-7 Čokolend, Školjke 9-8 Crtani Film Olovka Dečak I San 9-9 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Frankenštajn Mjuzikal 9-10 Reklame, Špica 9-11 Riana 9-12 Zanzi Sokovi 9-13 Potens Kreveti 9-14 Vrnjci Kisela Voda 9-15 Tv Snimak Pozorišne Predstave Harold I Mod, Disco 9-16 Tv Serija Gledajući Televiziju, Dva Skleka Tri Bifteka 9-17 Tv Serija Ne Tako Davno, Ne Pitaj Me Vesna 9-18 Tv Serija Gledajući Televiziju, Volela Se Dva Šarafa 9-19 Dokumentarni Film Zoran Radmilović 9-20 Bikić Studio, Špica 9-21 Crtani Film Hogan Strašni 9-22 Tv Film Nevjeste Dolaze 9-23 Tv Prenos Vrapci, Beograd Čuvam Ko Malo Vode Na Dlanu 9-24 Crtani Film Dugme 9-25 Tv Emisija Dani Bola I Ponosa 9-26 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Odjavna Špica CD10 10-1 RTS BG Hronika, U Radu 10-2 Reklame, Špica 10-3 Loto Rastanak 10-4 Politika Vek Prvi 10-5 Spendi Sladoled 10-6 Sokovi Fani 10-7 Snimak Izvođenja Simfonije Novih Ideja, Prvi Stav The Beginning (Početak) 10-8 Kviz To Je To, Špica 10-9 Tv Serija Zapamtite, Bračno Savetovalište, Tvoja Ljubav U Meni 10-10 Tv Film Ćorkan I Švabica 10-11 Tv Serija Ne Tako Davno, Albatros 10-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Doktore 10-13 Tv Serija Balkan Ekspres 2., Šubi Dubi Trio 10-14 Reklame, Špica 10-15 Robne Kuće Beograd 10-16 Soko Štark 10-17 Pikolo 10-18 Žvazbuka 10-19 Tv Serija Grlom U Jagode, Swingl Singers 10-20 Tv Serija Ne Tako Davno, Valentina 10-21 Tv Serija Bračno Savetovalište, Mali Jel' Hoda 10-22 Kviz To Je To 10-23 Tv Drama Budite Isti Za 20 Godina 10-24 Špica Festivala Kratkog Metra 10-25 Crtani Film Neobičan San Jednog Alhemičara 10-26 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Rođendani 10-27 Dokumentarni Film Kićanović 10-28 Tv Serija Gledajući Televiziju, Zamisli 10-29 Tv Serija Balkan Expres 2., Ludi Mida 10-30 Tv Serija Jadranski Otoci, Dalmatinska 10-31 Crtani Film Tri Početka CD11 11-1 Kulturni Dnevnik 11-2 Reklame, Špica 11-3 Prvi Maj Pirot 11-4 Pera Delfin Soko Štark 11-5 Slavija Banka 11-6 Kremodor 11-7 Trošić Enterijeri 11-8 Tv Goša Dnevnik 11-9 Snimak Izvođenja Simfonije Novih Ideja, Drugi Stav Manifesto (Manifest) 11-10 Kviz Put Oko Sveta, Špica 11-11 Tv Drama Malograđanin 11-12 Tv Serija Gledajući Televiziju, Hop Hop Hop 11-13 Snimak Pozorišne Predstave Narodni Poslanik, Lagana Tema 11-14 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 11-15 Tv Serija Podijum, Prolećna Pesma 11-16 Dokumentarni Film Poludeli Ljudi 11-17 Reklame, Špica 11-18 Sintelon Galerija 11-19 Soleta 11-20 Super Sok, Fanfare 11-21 Roki Kameni Bombon 11-22 Vitaminka Prilep 11-23 Tv Emisija Golden Silence 11-24 Tv Film Hole In A Soul 11-25 Tv Serija Bračno Savetovalište, Slobodna Ljubav 11-26 Crtani Film Blue Eyed Moon 11-27 Serija Zapamtite, Železničar 11-28 Kratki Igrani Film Delfini Su Sisari 11-29 Tv Serija Thune 11-30 Javni Tv Prenos Jajinci Koračamo Slobodom, Život 11-31 Kratki Igrani Tv Film Noć 11-32 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Lekari, Savremeno Doba 11-33 Tv Serija Grlom U Jagode, Svadba 11-34 Tv Serija Balkan Expres 2. Dukat, Tri Udovice 11-35 Špica Festivala Valencija 11-36 Kratki Igrani Film Mario Je Gledal Morje Z Zaljubljenimi Očmi CD12 12-1 RTS Teleobjektiv, Špica 12-2 Reklame, Špica 12-3 Udružena Banka 12-4 Stil 12-5 Super Sok Fructal 12-6 PTT Brza Pošta 12-7 Sonata Sladoled 12-8 Radio Serija Dobar Dan Kako Ste, Rock 12-9 Snimak Izvođenja Simfonija Novih Ideja Treći Stav Skill (Veština) 12-10 Tv Serija Gledajući Televiziju, Autoput I Ja Na Njemu 12-11 Tv Emisija 80 Godina YU 12-12 Tv Drama Malograđanin, Hor 12-13 Reklame, Špica 12-14 Soko Štark Keks 12-15 Telekom, Poklon Za Vernost 12-16 Tigar Gume 12-17 Sladoledi Pekabela 12-18 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 12-19 Tv Serija Bračno Savetovalište, Kada Ti Dosadi Izgled Sobe 12-20 Tv Emisija Istra, Disko 12-21 Crtani Film Tv Or Not Tv 12-22 Prenos Otvaranja Manifestacije Mermer I Zvuci Aranđelovac 12-23 Beogradski Kviz, Špica 12-24 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Jelovnik 12-25 Tv Serija Broz I Ja, Duhovi 12-26 Crtani Film H?O 12-27 Tv Serija Balkan Expres 2. Tango Smrti Na Brodu 12-28 Tv Serija Muke Za Unuke, Drugarstvo 12-29 Tv Serija Zooteka, Emisija Životinje, Jegulja 12-30 Tv Film Čeličenje Pavla Pletikose, Tema 12-31 Crtani Film Pare Ili Život 12-32 Evropsko Prvenstvo U Kajaku I Kanuu PESK, Izlazak Takmičara CD13 13-1 RTS Sportski Dnevnik, Špica 13-2 Reklame, Špica 13-3 Sintelon Tapisoni 13-4 Robne Kuće Beograd, Fanfare 13-5 Slatki Gumeni Zoo Vrt 13-6 Jugopetrol 13-7 Žvazbuka U Tubi 13-8 Snimak Izvođenja Simfonija Novih Ideja, Četvrti Stav Public Feat (Narodno Veselje) 13-9 Tv Serija Sjaj U Očima, Tema Sa Frulom 13-10 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Svi Su Ludi 13-11 Crtani Film Šizif 3. 13-12 Tv Serija Čik Pogodi, Epizoda Kompozitor, Kompo Kompo Kompozitor 13-13 Tv Serija Jadranski Otoci, Glavna Tema Instrumental 13-14 Tv Obrada Pozorišne Predstave Beogradosti, Ulice Znaju 13-15 Tv Serija Gledajući Televiziju, Tako Je To 13-16 Tv Serija Neobavezno 2. Špica 13-17 Tv Serija Ne Tako Davno, Kao Džezabel 13-18 Festival Dečije Pesme Niš, Dvojka 13-19 Kratki Eksperimentalni Film Apstraktni Eksperiment 13-20 Reklame, Špica 13-21 Frikom Utakmica 13-22 Monte Gliša 13-23 Start Žvake 13-24 Emisija Za Kandidaturu Za Olimpijadu 13-25 Tv Serija Zip Magazin, Špica 13-26 Tv Serija Thune 5. Epizoda 13-27 Tv Serija Profesionalci, Epizoda Iscelitelji, Dr Frojd 13-28 Tv Serija Balkan Expres 2., Ide Veče, Kvartet 13-29 Tv Serija Turneja, Špica 13-30 Tv Serija Junaci, Kataklizma 13-31 Tv Serija Sjaj U Očima, Razni Jezici 13-32 Tv Serija Slagalica, Odjavna 13-33 Emisije Protiv Bombardovanja, I Have To Explain You Baby 13-34 Tv Serija Grlom U Jagode, Odjavna Špica

Autor: Filip Vandenberg Povez: broširan Br. strana: 286 Format: 12x20 Primećeno je da mnogi oni koji se bave iskopavanjem faraonskih grobnica ili učestvuju u prenošenju njihovih ostataka bivaju pogođeni različitim vrstama nedaća. Za ovu temu se vežu mnoge priče tako da neki ljudi veruju da ta mrtva tela nose sa sobom prokletstvo koje zadesi svakog onoga koji im se približi. Posle dužeg proučavanja ove tajne jedan nemački pisac, Filip Vandenberg, u svojoj knjizi `Prokletstvo faraona` je rekao pitajući se: 1.Da li je ovo prokletstvo povezano sa nuklearnim zračenjem? Ili su faraoni upotrebljavali neke druge radioaktivne materije kojim bivaju izloženi svi oni koji otvore grobnicu? 2.Da li je to neka vrsta otrovnih gasova koji isparavaju iz biljaka i drveća prilikom otvaranja grobnice? 3. Da li je to neka vrsta sujeverja koja sledi svakog onoga ko otkrije grobnicu? 4. Da li je prokletstvo samo koincidencija tako da osoba umre u isto vreme kada se otvara grobnica? 5. Da li slepi miševi koji se nalaze u katakombama i grobnicama imaju kakve veze sa ljudima koji zapadnu u histeriju tako da umru? 6. Da li su pljačkaši grobnica i stranci koji su umrli pod misterioznim okolnostima došli u dodir sa radioaktivnom zemljom ili otrovom iz biljaka? Zatim nastavlja sa izlaganjem svoje zbunjenosti onim što se dešava u egipatskim istorijskim grobnicama, govoreći: `Kako da objasnimo činjenicu da na bilo kojem mestu na kojem se nalazi mumija mora doći do nekakve nesreće, tako da najveći brod kojeg su ljudi načinili tj. Titanik se sudario sa santom leda i potonuo, a razlog je što se na njemu nalazila ukradena faraonska mumija.` Sa istim čuđenjem i zbunjenošću pita se Enis Mensur u svojoj knjizi `Prokletstvo faraona` pa kaže: `Veliki broj naučnika veruje da ima nešto u unutrašnjosti piramida i faraonskih grobnica što utiče na zdravlje čoveka, međutim šta je to? Niko to ne zna.` Kakva je to priča koja se zove `faraonsko prokletstvo`? Kako je počela? Kako objasniti sve ono što se dešava onima koji učestvuju u potrazi za telima drevnih egipatskih faraona i njihovim bogatstvom? Ova priča koja se zove `Faraonsko prokletstvo` je počela 6.novembra 1922 kada je Hauard Karter poslao telegram lordu Karterfonu obavještavajući ga o sledećem: `Otkrio sam nešto veličanstveno u `Kraljevskoj dolini`! Postavio sam prekrivač na vrata i tunel kako bi mogao i ti doći i videti to lično.` Lord je stigao u El-Aksar 23. Novembra, a s njim je bila i njegova kćerka. Kada je došao do `Kraljevske doline` Karter je prišao, slomio katanac i vrata iza kojih je našao telo mrtvog faraona Tutakamona koji je tu počivao 35 vekova. Svetske novine su bile preplavljenje ovim vestima, a ljudi su ih prepričavali, ali odjednom Karterovo srce je počelo brže da udara i oseti paničan strah. Međutim blago, zlato i slava su ga bili zaneli tako da nije obraćao pažnju na ono što oseća. Na dan otvaranja bilo je prisutno 23 osobe koje je pozvao Karter da priustvuju otvaranju, međutim odjednom se desilo nešto čudno! Trinaest ljudi koji su bili pozvani na svečanost su počeli umirati jedan posle drugog i to pod misterioznim okolnostima. Lord Karter je dobio iznenadni napad groznice, te je počeo govoriti: `Vatra je u mom telu!!!` Buncao je dok ga je groznica tresla. Došao je i njegov sin iz Indije kako bi ga posetio, ali je ubrzo umro u hotelu Kontinental u Kairu. Posle njega umire Karterov pomoćnik Vorte Mejs u toku iskopavanja u grobnicama.Njegova smrt je bila neka vrsta samozapaljenja. Doktor Muhamed Muhamed Dža`fer navodi u svojoj knjizi `Sihr` jedan deo ovih priča te kaže: `U britanskom muzeju se trenutno nalazi jedan tabut (kovčeg) veoma precizne izrade u kojoj se nalazi egipatska mumija. Priču ovog kovčega koja sama po sebi izaziva čuđenje beleže akti britanskog muzeja. Ovaj kovčeg je kupio Daglas Mevari kako bi ga preneo u svoju kuću u Londonu. Svi oni koji su imali bilo kakve veze sa ovim kovčegom su zadesile nekakve nedaće tako da su ga se rešili poklonivši ga britanskom muzeju. Na dan kupovanja kovčega dok je Mr. Daglas čistio svoje oružje pištolj je odjednom opalio i pogodio ga u levo koleno. Izvršena je operacija u toku koje je preminuo. Pre operacije je oporučio jednom od svojih drugova koji se nalazio u Egiptu a zvao se Mr. Hobli da ako mu se nešto desi u toku operacije da uruči taj kovčeg njegovoj sestri koja je živela u ulici Bejker u Londonu. Posle smrti Mr. Daglasa krenuo je Mr.Hobli da izvrši testament pa je preneo kovčeg u Bur Seid pripremajući ga za prevoz parnjačom do Londona, međutim kad je došao u Bur Seid dočekao ga je telegram u kome stoji da je njegov brat ubijen. Kada je stigao u London predao je kovčeg sestri pokojnog Daglasa. Postavila je kovčeg u uglu salona i od momenta preuzimanja kovčega nevolje su počele da se ređaju jedna za drugom. Na dan preuzimanja kovčega njena kćerka je poginula od udara auta prelazeći put dok je išla u školu. Posle sedam dana preminuo je muž izvršivši samoubistvo zbog smrti svoje kćerke. Njihovo materijalno stanje se pogoršalo. Pogubila je živce i postala histerična. Pozvala je vračare, sihribaze, astrologe i one koji prizivaju duhove i svi su se svi složili da ta mumija koja se nalazi u njenoj kući izaziva sve ove probleme koje nije moguće sprečiti. Nazvala je britanski muzej kako bi uzeli ovu mumiju od nje i preneli je u muzej. U toku nošenja mumije počeo je jedan od nosača da se ismava i podruguje na račun Engleza koji veruju u takva sujeverja tako da osnivaju posebne muzeje kako bi u njima radili njegovi sunarodnici kao sluge. Kovčeg još nije ni bio postavljen na svoje mesto kada ovog radnika uhvatiše strahoviti bolovi od kojih se uvijao i cvilio nekoliko minuta zatim pade mrtav pokraj kovčega. Svi oni koji su se bavili proučavanjem drevnih egipatskih tragova u Engleskoj su vodili strogog računa o ovom kovčegu tako da su formirali komisiju koja je istraživala taj problem. Ova komisija je zadužila H.I. Mansela da fotografiše ovaj kovčeg iz različitih perspektiva. Njegova kompanija je poslala svog izaslanika da uslika kovčeg što je on i učinio. Kada se vratio u kancelariju dočekao ga je drugi zahtev. Otišao je da ga izvrši i kada se vraćao doživeo je saobraćajnu nesreću u kojoj je izgubio prste desne ruke tako da više nije mogao da slika. Kada je razvio film i izradio slike otkrio je da se na kovčegu nalazi urezbarena slika devojke ili devojčice obučene u vračarsku odoru, na licu joj se odražavao izraz ljutnje i zla. Kada su pitali sve one koji su videli kovčeg ili bili povezani sa njim pre slikanja svi su potvrdili da nisu videli nikakve slike na njemu niti bilo šta slično tome. Tu je i priča Engleza Emerija koji je nadgledao iskopavanje u selu Sekare 10. Marta 1971 godine, kada je odjednom vrisnuo jedan radnik te počeo da mjauče kao mačka, zatim da laje kao pas, zatim da zavija kao vuk. Njegova supruga je bila pored njega u bolnici sve dok nije preminuo 11. marta.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Ilustracije: Dragana Atanasovic Jednom davno - A. A. Miln „Ovo je čudna knjiga“ ili tako kaže autor 1917. za svoj prvi uvod. Bajka sa sedam ligaških čizama, princezom, čarolijom i groficom Belvejn. Kao što je Milne napisao u kasnijem uvodu: „Ali, kao što vidite, još uvek mi je teško da objasnim kakva je to knjiga. Možda nije potrebno objašnjenje. Čitajte u njoj šta želite; čitajte je kome želite ; budite koliko god želite; može se svrstati samo u jedan od dva razreda. Ili ćete uživati, ili nećete. To je takva knjiga.` Alan Aleksander Miln (/mɪln/; 18. januar 1882 — 31. januar 1956) je bio engleski pisac najpoznatiji po svojim knjigama o medvediću Vini Pu, kao i po dečjoj poeziji. Milne je prvenstveno bio dramaturg pre nego što je ogroman uspeh Vini Pua zasenio sva njegova prethodna dela. Milne je služio u oba svetska rata, kao poručnik u Kraljevskom Vorvikširskom puku u Prvom svetskom ratu i kao kapetan u domobranstvu u Drugom svetskom ratu. Milne je bio otac knjižara Kristofera Robina Milna, na kome je zasnovan lik Kristofera Robina. Upravo je tokom posete londonskom zoološkom vrtu, gde se Kristofer zaljubio u pitomog i ljubaznog medveda Vinipega, inspirisao Milna da napiše priču za svog sina. Alan Aleksandar Miln je rođen u Kilburnu, u Londonu, od Džona Vajna Milna, koji je rođen na Jamajci,[4] i Sare Mari Miln (rođene Heginbotam), 18. januara 1882. Odrastao je u školi Henli Haus, 6. /7 Mortimer Road (sada Crescent), Kilburn, mala nezavisna škola koju vodi njegov otac.[5] Jedan od njegovih učitelja bio je H. G. Vells, koji je tamo predavao 1889–90. Milne je pohađao Vestminstersku školu i Triniti koledž u Kembridžu,[7] gde je studirao na matematičkoj stipendiji, diplomirao je sa diplomom. diplomirao matematiku 1903. Uređivao je i pisao za Granta, studentski časopis.[5] Sarađivao je sa svojim bratom Kenetom i njihovi članci su se pojavljivali preko inicijala AKM. Milneov rad je privukao pažnju vodećeg britanskog humorističkog časopisa Punch, gde je Milne trebao postati saradnik, a kasnije i pomoćnik urednika. Smatran talentovanim igračem u kriketu, Milne je igrao za dva amaterska tima koja su uglavnom bila sastavljena od britanskih pisaca: Alahakbari i Autori KSI. Njegovi saigrači su bili kolege pisci J. M. Barrie, Arthur Conan Doile i P. G. Vodehouse. Milne se pridružio britanskoj vojsci u Prvom svetskom ratu i služio je kao oficir u Kraljevskom Vorvikširskom puku. U 4. bataljon Kraljevskog Vorvikširskog puka primljen je 1. februara 1915. u čin potporučnika (na uslovnoj).[10] Njegova komisija je potvrđena 20. decembra 1915. godine.[11] Služio je na Somi kao oficir za vezu od jula do novembra 1916, ali je dobio rovovsku groznicu i bio invalid nazad u Englesku. Pošto se oporavio, radio je kao instruktor signalizacije, pre nego što je regrutovan u vojnu obaveštajnu službu da piše propagandne članke za MI7 (b) između 1917. i 1918. godine.[12] Otpušten je 14. februara 1919. [13] i nastanio se u ulici Mallord u Čelziju.[14] Odustao je od svoje dužnosti 19. februara 1920, zadržavši čin poručnika. 1921. Milne je kupio plišanog medu Alpha Farnell od 18 inča za svog sina (koji bi ga nazvao Edvard, a zatim Vini) iz robne kuće Harrods (na slici) u Londonu. Posle rata, napisao je denuncijaciju rata pod nazivom Mir s časti (1934), koju je donekle povukao u Ratu časti iz 1940-ih.[5][17] Tokom Drugog svetskog rata, Milne je bio jedan od najistaknutijih kritičara kolege engleskog pisca (i saigrača u kriketu autora KSI) P. G. Vodehousea, koga su nacisti uhvatili u svojoj kući na selu u Francuskoj i zatočili godinu dana. Vudhaus je radio emisije o svom internaciji, koje su emitovane iz Berlina. Iako su bezbrižni prenosi ismevali Nemce, Milne je optužio Vudhausa da je počinio čin gotovo izdaje sarađujući sa neprijateljem svoje zemlje. Vudhaus se osvetio svom bivšem prijatelju (npr. u Sezoni parenja) stvarajući lažne parodije na pesme Kristofera Robina u nekim od njegovih kasnijih priča, i tvrdeći da je Milne „verovatno bio ljubomoran na sve druge pisce... Ali ja sam voleo njegove stvari.“ Milne se oženio Doroti „Dafne“ de Selinkur (1890–1971) 1913. godine, a njihov sin Kristofer Robin Miln je rođen 1920. Godine 1925. Miln je kupio seosku kuću, Cotchford Farm, u Hartfildu, Istočni Sasek. Tokom Drugog svetskog rata, Milne je bio kapetan britanskog domobranstva u Hartfield & Forest Rovu, insistirajući da članovima svog voda bude običan „gospodin Milne“. Povukao se na farmu nakon moždanog udara i operacije mozga 1952. godine koji su ga ostavili invalidom, a do avgusta 1953. „izgledao je veoma star i razočaran.“ Milne je umro u januaru 1956. godine, u 74. godini.

Prijateljstvo, privrženost, posao, požuda i vernost prepliću se u nastavku bestselera BITI ZAJEDNO!!!!! Broj ocena: 105 Cena sa PDV: 699 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 7287 Vreme slanja: 1 - 2 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.30 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Laguna Brend: Laguna Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Ipak Zajedno, Džosi Lojd i Emlin Ris Naziv Knjige : Ipak Zajedno Autor: Džosi Lojd i Emlin Ris Format: 13x20 cm Broja strana: 355 Izdavač: Laguna Opis proizvoda: Ipak Zajedno, Džosi Lojd i Emlin Ris *** O Knjizi *** Prijatelji. Ne možete živeti s njima, a ni bez njih. Ili se bar Metu tako čini. Najbolji prijatelj mu se ženi i ostavlja ga na cedilu. Bez cimera i bez devojke. A onda mu na um pada Helen (H za prijatelje). Ona u životu nema ničeg osim blistave karijere, a njena najbolja prijateljica Ejmi pričala bi samo o svom venčanju. To odgovara Stringeru, pošto mu je organizacija tog venčanja prva prava prilika da se iskaže. Poslednje što mu je potrebno jeste da se zaljubi u jednu od deveruša, Suzi, tim pre što se ona zarekla da se neće petljati s muškarcima dok malo ne sredi svoj život. Prijateljstvo, privrženost, posao, požuda i vernost - sve se to smenjuje dok Met, H, Stringer i Suzi, svako u svoje ime, pričaju o događajima uoči velikog dana. *** O Autoru *** Oboje su objavili po roman pre nego što su počeli da stvaraju zajedno. Džosi Lojd napisala je It could be you. Radila je u marketingu, u kompaniji za proizvodnju kompjutera, bila je dadilja i živela je u kibucu. Emlin Ris napisao je knjigu The book of dead authors. Zajedno su napisali romane Biti zajedno, Ipak zajedno, The boy next door i Love lives. Žive i rade u Londonu. Venčani su i imaju dve ćerke. *** Odlomak Iz Knjige *** Nedelja, 13.15 Nemajte prijatelje. To vam je najjednostavnije rešenje. Ili ako ih već imate, menjajte ih na otprilike šest meseci. Pobacajte sve one samolepljive papiriće s porukama, izbrišite memoriju elektronskog rokovnika, spalite adresar i počnite ispočetka. U suprotnom, samo se sve komplikuje. Jer ako, recimo, postanete nečija najbolja prijateljica, jednom će doći dan (kao ovaj današnji) kada ćete uhvatiti sebe kako, pošto vas je taj neko uprkos mamurluku izvukao iz kreveta u nedelju u devet izjutra, vozikate kutije pune tuđih stvari s kraja na kraj Londona. I uprkos činjenici da se taj neko, kada ste mu poslednji put pomagali da se preseli, zakleo da će mu to biti stalno prebivalište do sudnjega dana, eto vas kako sopćete na vrhu još jednog niza stepenika dok se pretvarate u Toking hedse i pitate se: šta ja ovde radim? Ovo nije moj slatki dom. Ali je zato ovo moja slatka najbolja prijateljica. Ejmi će od mene ubuduće čuti jedino da je obična olindrala fufa. Sad ima Džeka da je zasipa svim komplimentima koji su joj potrebni. Moje je zaduženje da joj držim noge na zemlji, što je prilično teško ako se uzme u obzir da je sve vreme luda od sreće. Kao i sada, uostalom. „Svega mi je dosta“, gunđam, bradom pridržavajući gomilu papira na vrhu jedne kutije. „Prestani da kukumavčiš“, prekorno dobacuje ona, smešeći mi se preko ramena, dok Džek ispred nje petlja oko brave. „Požuri, Džek“, preklinjem i podmećem koleno pod tešku kutiju, istovremeno pokušavajući da zadržim ravnotežu na stepeniku. „Ulazimo!“ – objavljuje on i konačno otvara vrata svog i Ejminog novog stana. Ona ciči i pljeska rukama. „Kako je uzbudljivo“, cijuče Ejmi, a ja osećam kako popušta dno trule kutije od voća koju držim. „Samo malo, samo malo.“ On joj uzima putnu torbu i ubacuje je unutra. „Takav je običaj“, kaže mi dok prebacuje Ejmi preko ramena i prenosi je preko praga. „Da nisi malo požurio?“ – pitam ga, teturajući se uz poslednjih nekoliko stepenika. „Treba prvo da se venčate da biste to radili.“ Ali Džek me ne čuje, pošto je previše zauzet plesanjem po predsoblju. Ejmi se, presamićena preko njegovog ramena, smeje i negoduje. „Gde ovo da spustim?“ – pitam, i kutija se u tom trenutku provaljuje, a gomila papira i knjiga sručuje se na pod. „Bilo gde. Samo bacaj i ne beri brigu“, kaže Džek i spušta Ejmi. „Trt mašala“, kažem i gađam ga knjigom, a Ejmi prilazi i spušta se kraj mene. Sakupljam časopise i slažem ih na gomilu. Uzimam poslednji i tek onda shvatam da je to Nevesta. „Vidi, vidi“, kažem dok podignutih obrva posmatram Ejmi. „To mi je dao neko na poslu“, posramljeno će ona, ali previše je dobro poznajem. Laže. Spušta Nevestu licem nadole, pa naglo ustaje i briše ruke o stare farmerice. Zna, kao i ja, da sam je provalila. Tokom poslednjih meseci bogoradila je kako je svadbena industrija prenapumpana i kako ne želi da bude samo još jedna štancovana, komercijalno napirlitana nevesta, a ja sam srcem i dušom bila uz nju. Divila sam joj se, podržavala je i ohrabrivala njen zdrav, uzdržan stav. Ali do tog je dana ostalo još tri nedelje, a ona čita nevestinske časopise i priprema čitav alamprc. „Pa, da pogledamo“, kažem ulazeći za njom u dnevnu sobu. „Biće fantastično“, uzdiše Džek i osvrće se po praznoj prostoriji. „Imaću mnogo svetla za rad u… U onu nišu ćemo ubaciti police, a pored onog prozora klupicu…“ „Da nisi ti to nameračio da budeš sam svoj majstor?“ – zadirkujem ga. „Videćeš“, kaže i gleda me popreko. „Hajde da unesemo i ostalo.“ „Ti si, Rositeru, gonič robova“, ječim, a on mi prebacuje ruku preko ramena i polazimo ka vratima. Vučem ruke kao pavijan, pošto mi se od tolikog nosanja već čini da mi se prsti vuku po zemlji. „Što pre završimo, pre ćemo otići u pab“, ceri se on mudrijaški. Međutim, treba nam čitava večnost da iz mog auta istovarimo Ejmine kuhinjske potrepštine, a tu je i iznajmljeni kamionet dupke pun Džekovih stvari. Uključujući i nekoliko prilično loših slika. Unosim poslednje platno. Ejmi se raspakuje u kuhinji. „Da ova nije malčice previše… žuta?“ – pitam, posmatrajući sliku. „Nećeš verovati, ali zove se ’Studija u žutom’. Doduše, nisam ni očekivao da jedan televizijski producent ume da ceni prefinjenost nečeg ovakvog“, ruga mi se on i poseže za slikom. Privlačim je ne bih li bolje pogledala. Nikada nisam bila veliki obožavalac Džekovog rada, a i podržavala sam Ejmino neodobravanje njegove ljubavi prema slikanju golih žena, i to prelepih. Ali ovo je nešto drugo. „Ne znam. Prilično mi je gotivna“, mrmljam. Ne Zaboravi na Dodatke za ovaj proizvod: Biti Zajedno Cena: 699 RSD Detaljnije Svi proizvodi iz: Ljubavni romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Knjiga je u upotrebljivom stanju.Otpis biblioteke.Poslednjih dvadesetak strana do pola odvojeno. ,,Напукло огледало (издат 1962) је криминалистички роман роман Агате Кристи објављен у Великој Британији 1962.[1][2] и годину дана касније у САД-у.[3] У се појављује детективка-почетница госпођица Марпл која решава загонетку у Сент Мери Миду. Џејн Марпл је пала док је шетала Сент Мери Мидом. Помогла јој је Хедер Бедкок која ју је одвела у свој дом да се одмори. Уз шољу чаја, госпођа Бедкок је испричала госпођици Марпл како је једном упознала америчку глумицу Марину Грег која се недавно преселила у ту област и купила вилу `Госингтон` од пријатељице госпођице Марпл Доли Бантри. Марина и њен најновији супруг, филмски продуцент Џејсон Рад, организовали сју прославу у част Хитне помоћи Светог Јована. Гости су били госпођа Бантри, глумица Лола Брустер, Маринин пријатељ Ардвик Фен и госпођа Бедкок са супругом Артуром. Хедер Бедкок је салетела Марину и почела дугу причу о томе како су се упознали пре много година док је Марина била у посети Бермудима где је Хедер Бедкок у то време радила. Хедер је била болесна, али као Маринина велика обожаватељка напустила је болесничку постељу како би упознала своју омиљену звезду и добила аутограм. Госпођа Бантри која је стајала у близини приметила је чудан поглед на Маринином лицу током монолога госпође Бедкок. Недуго касније, госпођа Бедлок се срушила и умрла. Када је госпођа Бантри препричала догађаје госпођици Марпл, она је искористила стихове из песме „Дама од Шалота“ (у којој клетва пада на јунакињу песме) да опише израз који је приметила на лицу Марине Грег. Детектив-инспектор Дермот Кредок истражује смрт и открива да је госпођа Бедкок умрла пошто је прогутала шест пута већу од препоручене количине средства за смирење Калмо. Лек је била у даикирију, првобитно Маринином, који је Марина дала госпођи Бедкок пошто је просула своје пиће. Кредок улази у сложену прошлост претпостављене мете Марине Грег. Како је очејнички хтела дете, она је усвојила троје деце пре него што је родила сина са психичким потешкоћама и због тога је доживела живчани слом. Једно од усвојене деце Марго Бенс била је у вили `Госингтон` на пријему. Упркос лошем осећању према својој усвојитељки, она пориче да је ставила лек Марини у пиће. Још две особе су побијене док се истрага настављала: ​​Радова социјална тајница Ела Зајлински умрла је од отрованог атомизера који је користила за поленску грозницу, а Маринин батлер Ђузепе је убијен те ноћи пошто је провео дан у Лондону и положио 500 фунти на свој банковни рачун. Ардвик Фен каже Кредоку да је примио телефонски позив неколико дана раније у ком га неко оптужује да је убио госпођу Бедкок и да је анонимног позиваоца препознао као Зајлинску када је кинула. Чистачица госпођице Марпл Шери Бејкер каже да њена пријатељица Гледис, која је била послужитељка у вили `Госингтон` на пријему, верује да је Марина Грег намерно просула пиће госпође Бедкок и да је требало да се састане са Ђузепеом пре него што је он умро. Госпођица Марпл шаље Гледис на одмор у Борнмут пре него што је отпутовала у вилу `Госингтон` и открила да је Марина умрла у сну од прекомерне количине лека за спавање. Госпођица Марпл разговара са Џејсоном Радом и објашњава њему и инспектору Кредоку како је закључила да је Марина морала да буде убица. Госпођа Бедкок је била болесна од немачких морбила када је на Бермудима потражила Маринин аутограм. Марина је, у то време у раној трудноћи, оболела од те болести што је довело до тога да се њена беба родила са инвалидитетом, а потом и до њеног живчаног слома. Израз на Маринином лицу који је госпођа Бантри приметила на свечаности изазван је због тога што је Марина док је гледала слику Мадоне са дететом на зиду иза Хедер Бадкок коначно схватила шта се догодило. Обузета осећањима, Марина је ставила Калмо у свој даикири, трзнула руком госпођу Бедкок да је натера да пролије пиће, а затим дала Хедер сопствени дрогирани коктел као замену. Да би прикрила свој злочин, Марина је покушала да убеди све да је била мета покушаја убиства. Убила је Зајлинску и Ђузепеа пошто су погодили њену умешаност, а Ђузепе ју је уцењивао. Госпођица Марпл имплицира да верује да је Џејсон Руд дао Марину прекомерну количину лекова за спавање да би је спречио да одузме још један живот. Рад је једноставно изнео опаску о лепоти своје жене и патњи коју је претрпела док се прича завршава.``

Oskar Vajld Slika Dorijana Greja Tvrdi povez Jedan od najsubverzivnijih romana XIX veka. Ali slika? Šta na to da kaže? Ona je krila tajnu njegova života i pričala njegovu istoriju. Ona ga je naučila da voli sopstvenu lepotu. Da ga neće sada naučiti da se gadi sopstvene duše? Da li će je moći ikada više gledati? Pišući o grehu i savesti, širini velegrada i teskobi duše, Oskar Vajld u romanu Slika Dorijana Greja uspostavlja klaustrofobični ambijent koji odiše fatalističkim duhom vremena. Faustovski pakt kojim Dorijan Grej prodaje dušu za mladolikost i njegova narcisoidna zagledanost u portret kao refleksiju lepote svog tela, a potom i kao hroniku propasti svoje duše, predstavljaju mitski okvir u koji Vajld smešta svoju sliku o autodestruktivnom porivu viktorijanske kulture. „Iz njegovih brilijantnih knjiga isijavaju epigrami koji su danas postali sveopšte dobro.“ Džejms Džojs „Oskar Vajld je najopasniji proizvod moderne civilizacije.“ Andre Žid Oskar Vajld (engl. Oscar Wilde), rođen u Dablinu, 16. oktobra 1854. kao Fingal O`Flaetri Vilis (engl. Fingal O`Flahertie Wills), bio je irski književnik.[1] Rođen je dve godine nakon rođenja njegovog starijeg brata Vilijama, a umro je u Parizu, 30. novembra 1900. Pohađao je „Triniti koledž” u Dablinu od 1871. do 1874. godine. Dobio je stipendiju za „Magdalena koledž” u Oksfordu, koji je počeo da pohađa 1875. godine. Najveći uticaj na Oskara Vajlda kao umetnika u to vreme su imali Svinbern, Volter Piter i Džon Raskin. Na Oksfordu je zbog svog ekscentričnog ponašanja imao problema sa profesorima.[2] Tokom 1875/1876. godine Vajld je objavio poeziju u nekoliko literarnih magazina. Godine 1876. ponovo se našao u Irskoj zbog smrti oca. Kasnije je nastavio sa objavljivanjem poezije i 1878. je dobio Nagradu za englesku književnost. Napustio je Oksford i otišao je u London, gde je polako stekao popularnost među književnicima. Stekavši popularnost kao književnik i esteta, 1882. godine je otišao da predaje u Americi. Posle povratka iz Amerike živeo je nekoliko meseci u Parizu. Godine 1884, se oženio sa Konstans Lojd u Londonu i dobio dva sina Sirila i Vivijana. Tokom tih godina, Vajld je radio kao novinar, a pored toga je i dalje pisao poeziju i drame.[3] Godine 1890, objavio je svoje najčuvenije delo, roman Slika Dorijana Greja. U to vreme je Vajld doživeo najveću slavu.[4] U leto 1891. godine upoznao je lorda Alfreda Daglasa, s kojim započinje ljubavnu aferu i spoznaje svoju homoseksualnost.[5] U to vreme postaje alkoholičar, a njegova slava počinje polako da se gasi. 1895. godine je osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja”. Posle povratka iz zatvora, seli se u Pariz, gde je umro 30. novembra 1900. godine, napušten od svih. Oskar Vajld je šokirao London svojim talentom. Kada ga je na premijeri jedne njegove drame publika ogromnim aplauzom izmamila na binu, izašao je pušeći cigaretu, što je u to vreme bilo drsko ponašanje. Zatim je zahvalio publici na „inteligentnom prijemu ove predivne drame, vidim da vam se svidela skoro koliko i meni”.[7] Skromnost mu nije bila vrlina, što je potvrdio izjavom: „Na putovanja uvek nosim svoj dnevnik. U vozu mi je potrebno senzacionalno štivo”. Kada se 3. januara 1882. godine iskrcao u Ameriku, na carini je teatralno izjavio: „Nemam ništa da prijavim osim svog genija”. „Volim London!”, rekao je jednom, „Komponovan je od divnih idiota i briljantnih ludaka, baš onako kako društvo treba da izgleda”.[8] Verujući da ništa nije tako uspešno kao preterivanje, bio je sklon uživanjima u jelu i piću, novcu, zabavama. Satima je mogao da zabavlja publiku smišljajući priče „u letu”, vesele prirode, zabavan, duhovit, dečačkog duha. „Želim da probam sve plodove iz svetske bašte!”, izjavio je nadahnuto, ne znajući da će mu ta želja doći glave. Naime, otišlo je predaleko onda kada je četrdesetogodišnji Oskar Vajld, srećno oženjen i otac dva sina, spoznao svoju homoseksualnost zahvaljujući sedamnaestogodišnjem zavodniku Robiju Rosu. Ros je do kraja ostao njegov najverniji prijatelj, ali ne najveća ljubav.[9] „Jedna od najvećih romansi viktorijanskog doba bila je ljubavna veza između Oskara Vajlda i mladog lorda Alfreda Daglasa, zvanog Bouzi. Bouzi je najpre bio očaran romanom Slika Dorijana Greja. Dvostruko mlađi od Vajlda, dekadetni lord anđeoskog lica, zaveo je pisca i postao njegova najveća ljubav i uzrok njegove propasti. Bouzijev otac, markiz od Kvinsberija, autoritaran i uticajan, rešio je da uništi Vajlda, podigavši tužbu protiv njega. Iako je mladi lord bio veća opasnost od Vajlda nego obratno. Vajldu je sudija zbog „nakaznog ponašanja” izrekao najgoru moguću kaznu – dvogodišnji prinudni rad. Bouzi je Vajlda uvukao u krug mlade eskort gospode, sa kojima ce cactajao s vremena na vreme, a koje je Bouzijev otac kasnije potplatio da svedoče na sudu o Vajldovom ponašanju. Zatvoren je 25. maja 1895, a pušten 18. maja 1897. godine. Viktorijanski London je tada okrenuo leđa Oskaru Vajldu, lordu reči, dotadašnjem najomiljenijem žitelju. Od najpoznatijeg viktorijanskog pisca postao je najpoznatiji viktorijanski kriminalac. Njegova porodica je posle sudskog skandala emigrirala u Švajcarsku, promenivši prezime u Holand. Žena ga je jednom posetila u zatvoru.[10] „Ja sam Irac po rođenju, Englez po odgoju, osuđen da koristim jezik Šekspira”. Zaljubljen u život i večiti optimista, do svoje 40. godine nije proveo ni jedan dan nesrećno. Govorio je da se ljudi procenjuju po svom izgledu, u zrelim godinama izgledao je kao dečak. U Parizu ne samo da se oblačio po pariskoj modi, nego je i svoje dugačke negovane pramenove kose ukovrdžavao. Kovrdže mu je i mama negovala u detinjstvu. Ignorišući činjenicu da je Oskar dečak, oblačila ga je u čipke i odgajala kao devojčicu sve do devete godine. Možda bi i nastavila s tim, ali je Oskar bio veoma krupan za svoj uzrast, a u međuvremenu je dobio i sestru. Za mlađu sestru je bio emotivno vezan mnogo više nego za starijeg brata. Sestra mu je umrla još kao devojčica, a Oskar je čuvao njen uvojak kose celog života u kutijici. Oskarov otac je bio lekar i arheolog, veoma uspešan u svemu čime se bavio. Za razliku od svog sina, hobi su mu bile žene, pa je pored zakonite dece imao još nekoliko nezakonitih. Nikad potpuno pijan, retko sasvim trezan, važio je za najprljavijeg Dablinca. Oskarova majka je bila neurotični nacionalista, pričljiva, a njen hobi je bilo objavljivanje rodoljubive poezije pod pseudonimom „Speranca”. Uvek je lagala da je pet godina mlađa. Jedan Vajldov biograf je primetio: „Jadno dete iz ovakvog braka”. Kao mladić je rekao: „Potpuno sam siguran da ću biti slavan, ili bar ozloglašen”. Bio je u kratkom periodu i jedno i drugo. Prva godina zatvora ga je uništila je i duhovno i telesno. U Londonu ga odjednom niko više nije spominjao. To ga je duhovno ubijalo: „Samo je jedna stvar gora od toga da svi o tebi pričaju, a to je – da prestanu!”. Teški uslovi života u zatvoru uništili su mu zdravlje. Posle zatvora živeo je samo još tri godine, uglavnom u siromaštvu i izbegavan, objavljujući novinske članke pod pseudonimom „Sebastijan Melmut” u Parizu. Nije odoleo još jednom susretu sa Bouzijem, ali njihov zajednički život u Francuskoj trajao je veoma kratko. Umro je od meningitisa, bez novca, bez publike, bez glamura. U pohabanoj pariskoj hotelskoj sobi mrzeo je tapete na zidu, a na samrti je rekao: „Jedno od nas će morati da ode”. Zatočeništvo Oskar Vajld je zatvoren 25. maja 1895. i pušten je 18. maja 1897. godine. Prvo je boravio u Njugejt zatvoru, potom u Vandsvort zatvoru u Londonu.[11] Sećanje na pisca Stogodišnjica smrti slavnog dendija bila je obeležena istovremeno u Parizu, Londonu i Dablinu. Ambasadori Irske i Ujedinjenog Kraljevstva digli su u Parizu čaše sa skupocenim šampanjcem u čast genija, a katolički sveštenik je održao dirljivi govor o nekad izgubljenom sinu koji je ponovo nađen.[12] U Londonu je lord Daglas, unuk Vajldovog najpoznatijeg ljubavnika Bouzija, svirao polku na klaviru za predsednicu Irske Meri Mekalis. Irska predsednica je svečano otvorila londonsku izložbu o Oskaru Vajldu u Britanskoj biblioteci. Troškove oko Vajldove izložbe u Londonu pokrila je komapnija Taitinger koja proizvodi šampanjac. U Dablinu je komemoracija prošla najskromnije – okupljanjem nekoliko desetina ljubitelja ispred Vajldove rodne kuće, gde je danas prometna stanica metroa.[13] Interesantno je da su i Dablin i London tek nedavno podigli spomenik Oskaru Vajldu. U Londonu je spomenik 1998. godine ponosno otkrio britanski sekretar za kulturu Kris Smit, inače otvoreni homoseksualac. On je zahvalio Vajldu što je dao svoj život da bi danas zaživelo društvo koje toleriše različitosti. Na spomeniku su uklesane Vajldove reči: „Svi smo mi u provaliji, samo neki gledaju u pravcu zvezda”. U Dablinu je Vajldov spomenik poznat po skupocenom žadu od kojeg je vajar napravio Oskarov kaput. Mermerni Oskar Vajld ležerno se naslonio na kamen u Merion parku, gledajući preko drveća u svoju kuću u kojoj je proveo najsrećnije godine detinjstva. Jedna polovina njegovog lica izražava osmeh, a druga bol.[4] Bibliografija Priče Srećni princ (1888) Sebični džin (1888) Odani prijatelj (1888) Neobična raketa (1888) Zločin lorda Artura Sevila (1891) Duh iz Kentervila (1891) Mladi Kralj (1891) Ribar i njegova duša (1891) Zvezdani dečak (1891) Poeme u prozi Umetnik (1894) Sledbenik (1894) Gospodar (1894) Učitelj mudrosti (1894) Roman Slika Dorijana Greja (1891) Drame Vera ili Nihilisti (1880) Vojvotkinja od Padove (1883) Saloma (1894) Lepeza gospođe Vindermer (1893) Žena bez značaja (1894) Idealni muž (1899) Važno je zvati se Ernest (1899) Florentinska tragedija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Jedan od najsubverzivnijih romana XIX veka. Ali slika? Šta na to da kaže? Ona je krila tajnu njegova života i pričala njegovu istoriju. Ona ga je naučila da voli sopstvenu lepotu. Da ga neće sada naučiti da se gadi sopstvene duše? Da li će je moći ikada više gledati? Pišući o grehu i savesti, širini velegrada i teskobi duše, Oskar Vajld u romanu Slika Dorijana Greja uspostavlja klaustrofobični ambijent koji odiše fatalističkim duhom vremena. Faustovski pakt kojim Dorijan Grej prodaje dušu za mladolikost i njegova narcisoidna zagledanost u portret kao refleksiju lepote svog tela, a potom i kao hroniku propasti svoje duše, predstavljaju mitski okvir u koji Vajld smešta svoju sliku o autodestruktivnom porivu viktorijanske kulture. „Iz njegovih brilijantnih knjiga isijavaju epigrami koji su danas postali sveopšte dobro.“ Džejms Džojs „Oskar Vajld je najopasniji proizvod moderne civilizacije.“ Andre Žid Oskar Vajld (engl. Oscar Wilde), rođen u Dablinu, 16. oktobra 1854. kao Fingal O`Flaetri Vilis (engl. Fingal O`Flahertie Wills), bio je irski književnik.[1] Rođen je dve godine nakon rođenja njegovog starijeg brata Vilijama, a umro je u Parizu, 30. novembra 1900. Pohađao je „Triniti koledž” u Dablinu od 1871. do 1874. godine. Dobio je stipendiju za „Magdalena koledž” u Oksfordu, koji je počeo da pohađa 1875. godine. Najveći uticaj na Oskara Vajlda kao umetnika u to vreme su imali Svinbern, Volter Piter i Džon Raskin. Na Oksfordu je zbog svog ekscentričnog ponašanja imao problema sa profesorima.[2] Tokom 1875/1876. godine Vajld je objavio poeziju u nekoliko literarnih magazina. Godine 1876. ponovo se našao u Irskoj zbog smrti oca. Kasnije je nastavio sa objavljivanjem poezije i 1878. je dobio Nagradu za englesku književnost. Napustio je Oksford i otišao je u London, gde je polako stekao popularnost među književnicima. Stekavši popularnost kao književnik i esteta, 1882. godine je otišao da predaje u Americi. Posle povratka iz Amerike živeo je nekoliko meseci u Parizu. Godine 1884, se oženio sa Konstans Lojd u Londonu i dobio dva sina Sirila i Vivijana. Tokom tih godina, Vajld je radio kao novinar, a pored toga je i dalje pisao poeziju i drame.[3] Godine 1890, objavio je svoje najčuvenije delo, roman Slika Dorijana Greja. U to vreme je Vajld doživeo najveću slavu.[4] U leto 1891. godine upoznao je lorda Alfreda Daglasa, s kojim započinje ljubavnu aferu i spoznaje svoju homoseksualnost.[5] U to vreme postaje alkoholičar, a njegova slava počinje polako da se gasi. 1895. godine je osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja”. Posle povratka iz zatvora, seli se u Pariz, gde je umro 30. novembra 1900. godine, napušten od svih. Oskar Vajld je šokirao London svojim talentom. Kada ga je na premijeri jedne njegove drame publika ogromnim aplauzom izmamila na binu, izašao je pušeći cigaretu, što je u to vreme bilo drsko ponašanje. Zatim je zahvalio publici na „inteligentnom prijemu ove predivne drame, vidim da vam se svidela skoro koliko i meni”.[7] Skromnost mu nije bila vrlina, što je potvrdio izjavom: „Na putovanja uvek nosim svoj dnevnik. U vozu mi je potrebno senzacionalno štivo”. Kada se 3. januara 1882. godine iskrcao u Ameriku, na carini je teatralno izjavio: „Nemam ništa da prijavim osim svog genija”. „Volim London!”, rekao je jednom, „Komponovan je od divnih idiota i briljantnih ludaka, baš onako kako društvo treba da izgleda”.[8] Verujući da ništa nije tako uspešno kao preterivanje, bio je sklon uživanjima u jelu i piću, novcu, zabavama. Satima je mogao da zabavlja publiku smišljajući priče „u letu”, vesele prirode, zabavan, duhovit, dečačkog duha. „Želim da probam sve plodove iz svetske bašte!”, izjavio je nadahnuto, ne znajući da će mu ta želja doći glave. Naime, otišlo je predaleko onda kada je četrdesetogodišnji Oskar Vajld, srećno oženjen i otac dva sina, spoznao svoju homoseksualnost zahvaljujući sedamnaestogodišnjem zavodniku Robiju Rosu. Ros je do kraja ostao njegov najverniji prijatelj, ali ne najveća ljubav.[9] „Jedna od najvećih romansi viktorijanskog doba bila je ljubavna veza između Oskara Vajlda i mladog lorda Alfreda Daglasa, zvanog Bouzi. Bouzi je najpre bio očaran romanom Slika Dorijana Greja. Dvostruko mlađi od Vajlda, dekadetni lord anđeoskog lica, zaveo je pisca i postao njegova najveća ljubav i uzrok njegove propasti. Bouzijev otac, markiz od Kvinsberija, autoritaran i uticajan, rešio je da uništi Vajlda, podigavši tužbu protiv njega. Iako je mladi lord bio veća opasnost od Vajlda nego obratno. Vajldu je sudija zbog „nakaznog ponašanja” izrekao najgoru moguću kaznu – dvogodišnji prinudni rad. Bouzi je Vajlda uvukao u krug mlade eskort gospode, sa kojima ce cactajao s vremena na vreme, a koje je Bouzijev otac kasnije potplatio da svedoče na sudu o Vajldovom ponašanju. Zatvoren je 25. maja 1895, a pušten 18. maja 1897. godine. Viktorijanski London je tada okrenuo leđa Oskaru Vajldu, lordu reči, dotadašnjem najomiljenijem žitelju. Od najpoznatijeg viktorijanskog pisca postao je najpoznatiji viktorijanski kriminalac. Njegova porodica je posle sudskog skandala emigrirala u Švajcarsku, promenivši prezime u Holand. Žena ga je jednom posetila u zatvoru.[10] „Ja sam Irac po rođenju, Englez po odgoju, osuđen da koristim jezik Šekspira”. Zaljubljen u život i večiti optimista, do svoje 40. godine nije proveo ni jedan dan nesrećno. Govorio je da se ljudi procenjuju po svom izgledu, u zrelim godinama izgledao je kao dečak. U Parizu ne samo da se oblačio po pariskoj modi, nego je i svoje dugačke negovane pramenove kose ukovrdžavao. Kovrdže mu je i mama negovala u detinjstvu. Ignorišući činjenicu da je Oskar dečak, oblačila ga je u čipke i odgajala kao devojčicu sve do devete godine. Možda bi i nastavila s tim, ali je Oskar bio veoma krupan za svoj uzrast, a u međuvremenu je dobio i sestru. Za mlađu sestru je bio emotivno vezan mnogo više nego za starijeg brata. Sestra mu je umrla još kao devojčica, a Oskar je čuvao njen uvojak kose celog života u kutijici. Oskarov otac je bio lekar i arheolog, veoma uspešan u svemu čime se bavio. Za razliku od svog sina, hobi su mu bile žene, pa je pored zakonite dece imao još nekoliko nezakonitih. Nikad potpuno pijan, retko sasvim trezan, važio je za najprljavijeg Dablinca. Oskarova majka je bila neurotični nacionalista, pričljiva, a njen hobi je bilo objavljivanje rodoljubive poezije pod pseudonimom „Speranca”. Uvek je lagala da je pet godina mlađa. Jedan Vajldov biograf je primetio: „Jadno dete iz ovakvog braka”. Kao mladić je rekao: „Potpuno sam siguran da ću biti slavan, ili bar ozloglašen”. Bio je u kratkom periodu i jedno i drugo. Prva godina zatvora ga je uništila je i duhovno i telesno. U Londonu ga odjednom niko više nije spominjao. To ga je duhovno ubijalo: „Samo je jedna stvar gora od toga da svi o tebi pričaju, a to je – da prestanu!”. Teški uslovi života u zatvoru uništili su mu zdravlje. Posle zatvora živeo je samo još tri godine, uglavnom u siromaštvu i izbegavan, objavljujući novinske članke pod pseudonimom „Sebastijan Melmut” u Parizu. Nije odoleo još jednom susretu sa Bouzijem, ali njihov zajednički život u Francuskoj trajao je veoma kratko. Umro je od meningitisa, bez novca, bez publike, bez glamura. U pohabanoj pariskoj hotelskoj sobi mrzeo je tapete na zidu, a na samrti je rekao: „Jedno od nas će morati da ode”. Zatočeništvo Oskar Vajld je zatvoren 25. maja 1895. i pušten je 18. maja 1897. godine. Prvo je boravio u Njugejt zatvoru, potom u Vandsvort zatvoru u Londonu.[11] Sećanje na pisca Stogodišnjica smrti slavnog dendija bila je obeležena istovremeno u Parizu, Londonu i Dablinu. Ambasadori Irske i Ujedinjenog Kraljevstva digli su u Parizu čaše sa skupocenim šampanjcem u čast genija, a katolički sveštenik je održao dirljivi govor o nekad izgubljenom sinu koji je ponovo nađen.[12] U Londonu je lord Daglas, unuk Vajldovog najpoznatijeg ljubavnika Bouzija, svirao polku na klaviru za predsednicu Irske Meri Mekalis. Irska predsednica je svečano otvorila londonsku izložbu o Oskaru Vajldu u Britanskoj biblioteci. Troškove oko Vajldove izložbe u Londonu pokrila je komapnija Taitinger koja proizvodi šampanjac. U Dablinu je komemoracija prošla najskromnije – okupljanjem nekoliko desetina ljubitelja ispred Vajldove rodne kuće, gde je danas prometna stanica metroa.[13] Interesantno je da su i Dablin i London tek nedavno podigli spomenik Oskaru Vajldu. U Londonu je spomenik 1998. godine ponosno otkrio britanski sekretar za kulturu Kris Smit, inače otvoreni homoseksualac. On je zahvalio Vajldu što je dao svoj život da bi danas zaživelo društvo koje toleriše različitosti. Na spomeniku su uklesane Vajldove reči: „Svi smo mi u provaliji, samo neki gledaju u pravcu zvezda”. U Dablinu je Vajldov spomenik poznat po skupocenom žadu od kojeg je vajar napravio Oskarov kaput. Mermerni Oskar Vajld ležerno se naslonio na kamen u Merion parku, gledajući preko drveća u svoju kuću u kojoj je proveo najsrećnije godine detinjstva. Jedna polovina njegovog lica izražava osmeh, a druga bol.[4] Bibliografija Priče Srećni princ (1888) Sebični džin (1888) Odani prijatelj (1888) Neobična raketa (1888) Zločin lorda Artura Sevila (1891) Duh iz Kentervila (1891) Mladi Kralj (1891) Ribar i njegova duša (1891) Zvezdani dečak (1891) Poeme u prozi Umetnik (1894) Sledbenik (1894) Gospodar (1894) Učitelj mudrosti (1894) Roman Slika Dorijana Greja (1891) Drame Vera ili Nihilisti (1880) Vojvotkinja od Padove (1883) Saloma (1894) Lepeza gospođe Vindermer (1893) Žena bez značaja (1894) Idealni muž (1899) Važno je zvati se Ernest (1899) Florentinska tragedija

Prvo komercijalno izdanje čuvene knjige konceptualne umetnosti Joko Ono, objavljeno šest godina nakon prvog izdanja objavljenog u ograničenom tiražu, od kog se razlikuje po uvodnim ilustracijama Džona Lenona. Izuzetno retko u ponudi! Veoma dobro očuvano, korice blago potamnele od vremena, unutra odlično, bez pisanja, podvlačenja, pečata. 1st trade edition having been preceded 6 years before with a limited edition, square 24mo, unpaginated, introductory drawings by John Lennon; Title: Grapefruit Publisher: Peter Owen, London Publication Date: 1970 Binding: Hardcover Book Condition: Very Good+ Dust Jacket Condition: Very Good Edition: 1st Edition First Edition/First Printing. First trade edition. Grapefruit is an artist`s book written by Yoko Ono, originally published in 1964. It has become famous as an early example of conceptual art, containing a series of `event scores` that replace the physical work of art – the traditional stock-in-trade of artists – with instructions that an individual may, or may not, wish to enact. Grapefruit is one of the monuments of conceptual art of the early 1960s. She has a lyrical, poetic dimension that sets her apart from the other conceptual artists. Her approach to art was only made acceptable when [people] like Kosuth and Weiner came in and did virtually the same thing as Yoko, but made them respectable and collectible. — David Bourdon [de] Origins of the event score Event scores were developed by a number of artists attending John Cage`s experimental music composition classes at the New School for Social Research in New York. Whilst Ono did not attend these informal lessons, her husband at the time, Ichiyanagi Toshi (an experimental musician), did and Toshi and Ono became regulars of Cage`s circle of friends by 1959. Other members of this group included David Tudor, Morton Feldman, Richard Maxfield and Merce Cunningham. Invention of the event score is usually credited to George Brecht, but La Monte Young and Yoko Ono are also cited as amongst the first to experiment with the form. Both Cage and Brecht were deeply influenced by `Oriental thinking`, and Ono found that her Buddhist-inspired work was, almost accidentally, fêted by the emerging New York counterculture as avant-garde. Event Scores, involve simple actions, ideas, and objects from everyday life recontexualized as performance. Event Scores are texts that can be seen as proposal pieces or instructions for actions. The idea of the score suggests musicality. Like a musical score, Event Scores can be realized by artists other than the original creator and are open to variation and interpretation. Origins of the book Often considered a Fluxus artwork, in fact the work was originally published by Ono`s own imprint, Wunternaum Press, in Tokyo in an edition of 500. After leaving New York in 1962 – where she had exhibited at Maciunas` AG Gallery, amongst others – her then-husband Anthony Cox suggested she collect her scores together. George Maciunas, the central personality in Fluxus, had apparently been trying to reach her in Tokyo with the aim of printing a similar book in New York, as part of his series of Fluxkits (see Water Yam), but his letters had not reached her; she sent some of the scores and a prepublication advertisement to be published in his Fluxus newspaper in February 1964 when contact was finally established. First edition The name Grapefruit was chosen as title because Ono believed the grapefruit to be a hybrid of an orange and a lemon, and thus a reflection of herself as `a spiritual hybrid`. It also seems likely that it is a playful allusion to Brecht`s Water Yam, itself a pun on Brecht and Watt`s Yam Festival, which, culminating in a series of events and performances in May 1963, had been derived from `May` backwards. The first edition that was published in 1964 in Japan by Wunternaum Press created by Yoko Ono, contains over 150 `instruction works`; virtually all are in English, with about a third translated into Japanese. They are divided into five sections; Music, Painting, Event, Poetry and Object. The instructions are preceded by dedications to figures including John Cage, La Monte Young, Nam June Paik, Isamu Noguchi and Peggy Guggenheim, and also includes documentation relating to Ono`s recent exhibitions and performances. The work was originally sold for $3.00 before publication, $6.00 after. Subsequent editions The second edition was published in 1970 by Simon & Schuster in New York, Peter Owen Ltd in London, and Bärmeier & Nikel in Frankfurt. As well as an introduction by John Lennon (`Hi! My name is John Lennon. I`d like you to meet Yoko Ono ...` In the 2000 reissue of Lennon`s 1964 book, In His Own Write, Ono wrote a similar introduction), the work contained 80 more instruction pieces, and included two more sections, Film and Dance. The book ends with a collection of Ono`s writings including To The Wesleyan People, 1966. There were also paperback versions printed by Sphere and Touchstone around the same time, and a reprint by Simon & Schuster in 2000. The sphere edition has a particularly memorable sleeve, conflating the title with Yoko Ono`s film Bottoms, (or no. 4), a film composed exclusively of naked bottoms, made in 1966. 1970 Bärmeier & Nikel. Frankfurt am Main, Germany Peter Owen. London, UK Simon & Schuster. New York, USA (Hardcover with dust jacket) POMELO. Ediciones de la Flor. Buenos Aires, Argentina 1971 Sphere Books. London, UK Simon & Schuster. New York, USA (Paperback) TouchStone Book, USA 2000 Simon & Schuster. New York, USA Bakhåll. Sweden 2004 PAMPLEMOUSSE. Textuel. France 2005 GRAPEFRUIT. INSTRUZIONE PER L`ARTE E PER LA VITA. Mondadori. Italy 2006 POMELO. Centro de Creación Experimental. Cuenca, Spain 2015 Museum of Modern Art. New York, USA. (Facsimile of first edition in slip case.)[10] Planned sequel Grapefruit II was planned as a sequel. It is mentioned once in Grapefruit and had a pre-publication price of $5 and a post-release price of $10. It was planned to be released in 1966 and is currently unreleased. Ono stated that it would contain 150 new pieces not featured in Grapefruit, including her `touch poems`. A sequel to Grapefruit was published in 2013, Acorn. Some of the scores PIECES FOR ORCHESTRA No.1 Peel No.2 Peek No.3 Take off — 1962 Summer COUGH PIECE Keep coughing a year. — 1961 Winter CLOUD PIECE Imagine the clouds dripping. Dig a hole in your garden to put them in. — 1963 Spring PAINTING TO EXIST ONLY WHEN IT`S COPIED OR PHOTOGRAPHED Let people copy or photograph your paintings. Destroy the originals. — 1964 Spring PAINTING TO BE CONSTRUCTED IN YOUR HEAD Go on transforming a square canvas in your head until it becomes a circle. Pick out any shape in the process and pin up or place on the canvas an object, a smell, a sound or a colour that came to your mind in association with the shape. — 1962 Spring Sogetsu SNOW PIECE Think that snow is falling. Think that snow is falling everywhere all the time. When you talk with a person, think that snow is falling between you and on the person. Stop conversing when you think the person is covered by snow. — 1963 TUNAFISH SANDWICH PIECE Imagine one thousand suns in the sky at the same time. Let them shine for one hour. Then, let them gradually melt into the sky. Make one tunafish sandwich and eat. — 1964 Spring PAINTING TO BE STEPPED ON Leave a piece of canvas or finished painting on the floor or in the street. — 1960 winter Sequel: Acorn (2013) In July 2013, Ono released Grapefruit`s sequel, called Acorn, another book of `instructional poems`. Drugi život Joko Ono Drugi život Joko Ono U skladu sa novim zdravim životom koji praktikuje, razgovor je vodila uz šoljicu zelenog čaja. Novinare je u zgradu uveo asistent koji ih je zamolio da ostave cipele na vratima, što samo potvrđuje trend koji smo videli u jednoj popularnoj seriji. Imali su osećaj kao da idu na audijenciju kod velike istorijske ličnosti, što u neku ruku ona i jeste. Nakon što je nedavno napunila 80 godina, žena koja je nekad smatrana nekom vrstom moderne veštice, koja je Lenona vodila stranputicom i rasturila Bitlse, sada zauzima mnogo složeniju istorijsku poziciju u panteonu slavnih. Ona je sa zakašnjenjem priznata kao pionir konceptualne umetnosti, muzičar i izvođač u svom sopstvenom pravcu, i aktivista u duhu njenog pokojnog supruga. Njeni najnoviji izazovi uključuju kampanje za kontrolu oružja i vađenje prirodnog gasa koje izaziva velike ekološke probleme. „Osećam da počinjem novi život u 80. godini“, kaže ona u jednom trenutku. „Drugi život doneće mi nove stvari koje nisam imala u prvom životu. Samo ne znam koliko dugo ću živeti, ali moja prognoza je da ćemo imati raj na zemlji 2050. godine. Kad to kažem ljudima, oni mi odgovore: `Oh, ali ti tada nećeš biti tu`, a ja odgovorim `Pa, ko to zna?`“. Pre dolaska raja na zemlju Joko Ono ima važnije obaveze. Ona je selektor ovogodišnjeg Meldown festivala na kojem će predstaviti različite muzičke pionire, ali i sebe. “Mislim da je ovo početak jednog doba velikih promena”, kaže ona samouvereno. “Šezdesete su bile slatke na neki način, ali stvari su sada urgentne i treba da se uhvatimo u koštac s njima. Vreme ističe za planetu. Jedina opcija je nešto učiniti ili ne raditi ništa.” Kako opisujete svoju politiku, ako zaista verujete u politiku? „Pa, ja verujem u ljude. Ljudi menjaju stvari. I ja sam protiv negativnosti u svim njenim oblicima. Mislim da treba otkrivati stvari koje pomažu ljudskoj rasi, a da ne oštećuju planetu. Budućnost je sada. Mi ne možemo da čekamo na budućnost.“ Joko Ono poseban pik ima na naftne korporacije koje su pune novca i svoja istraživanja ne rade po pravilima. Navodi da su te korporacije zagadile vodu iz bunara raznim hemikalijama prilikom gasnih bušenja i da se kao posledica njihovih istraživanja javlja sve veći broj ljudi koji su dobili rak. Veliki je broj siromašnih ljudi koji ne mogu sebi da priušte čistu vodu svakog dana. U dahu priča kako su je neki prijatelji savetovali da bude oprezna i da ne upire prstom u te korporacije, međutim ona se ne boji, već kaže: „Ne možemo ćutati, molim ljude da mi se pridruže. Ako milion ljudi ustane, oni će morati da nas primete.“ TEŠKO DETINJSTVO Joko Ono je rođena u Tokiju 1933. godine u aristokratskoj porodici. Otac, za koga je bila vezana, želeo je kao mlad da bude pijanista, ali je sebe na kraju pronašao u bankarskim poslovima. Živeli su na relaciji SAD i Japan, da bi se vratili u Tokio pre izbijanja Drugog svetskog rata. Njena porodica se nalazila u gradu u martu 1945. godine kada je pri bombardovanju stradalo 100.000 ljudi, što je bio najsmrtonosniji vazdušni napad saveznika tokom čitavog rata. Posle rata slede teška vremena - njeni roditelji su morali da menjaju imovinu za hranu, a neko vreme živeli su nomadski na selu. Tog vremena Joko Ono se seća po tome što je baš tada nastalo njeno prvo umetničko delo. „Sećam se, kada smo bili evakuisani tokom rata, moj brat je bio nesrećan i depresivan i jako gladan, jer nismo imali dovoljno hrane. Ja sam mu rekla: `Ok, hajde da napravimo zajedno meni. Kakva večera bi ti se svidela?“ A on je rekao: „Sladoled“. Dakle, rekla sam: „Dobro, hajde da zamislimo našu sladoled večeru. “Mi smo to uradili, a on je počeo da izgleda srećno. Dakle, čak i tada sam shvatala da je upravo preko zamišljanja moguće da budemo srećni. Dakle, imali smo našu konceptualnu večeru i to je možda i moje prvo umetničko delo.“ Nakon rata porodica se vratila u Njujork, a Joko je pohađala ekskluzivni Sara Lorens koledž, gde je liberalni establišment bio aktivan i podsticao proučavanje umetnosti. Ona je takođe obilazila gradske umetničke galerije i mesta gde su se umetnici družili i tako se povezivala sa nekim od vodećih ljudi u američkoj avangardnoj umetnosti. Jedan od prvih performansa desio se 1955. godine i zvao se „Osvetljenje“. Sedela je za klavirom, a zatim je pratila svoju instrukciju: „Upali šibicu i gledaj dok se ne ugasi“. Godine 1964. prvi put je izvedeno najpoznatije delo „Iseci deo“ u kojem ona sedi na pozornici, a publika dolazi i seče joj odeću. „To je pomalo zastrašujuće“, kaže ona danas uz blagi osmeh. Deo njenog umetničkog opusa obuhvata i knjiga „Grejpfrut“, sa kratkim rečenicama („Zamislite, oblaci kaplju“). Ona smatra da danas u eri Interneta ljudi nemaju koncentraciju da čitaju velike knjige, tako da dok čitaju njen „Grejpfrut“ nema načina da im bude dosadno. LJUBAV SA LENONOM Kada je započela romansa između Džona i Joko očarala je svetske medije, a zaprepastila mnoge fanove Bitlsa. Još uvek je intrigantno da se pogleda film „Let it Be“, gde se vide mnogi detalji iz njihovog umetničkog života, snimanja albuma i međuljudskih odnosa. Mnogo smatraju da je ona veštica koja je kriva za razbijanje Bitlsa. „Primam negativnost prema meni već 40 godina. Osećam da svet pokušava duhovno da me ubije već 40 godina. Ako kažu da sam veštica, onda jesam.“ Lenon je često i strastveno govorio šta je dobio od Joko Ono. A šta je ona dobila od njega? Bez razmišljanja kaže: „Energiju.“ Joko govori o energiji koju je razmenjivala sa Lenonom i o tome da je samo ona videla jednu stranu njegove ličnosti koju okolina nikako nije mogla da vidi i koju on nije bio u stanju da izrazi što zbog svog vaspitanja, što zbog okruženja u kojem je živeo. Prošlo je više od 30 godina od Lenonove smrti. Iako je i dalje veoma prisutan u njenom životu, ona je uspela da pobegne od uloge koju su ljudi predviđali za nju: da večno tuguje kao udovica u senci svog supruga. „Ne mogu da imam samo jednu ulogu, a nikada nisam ni pomislila na reč udovica. On je bio vojnik na bojnom polju koji je pao za pravdu i slobodu. Tako da sam ja smatrala da moram da nastavim dalje. Imala sam malo dete, ali sam morala da nastavim“. Ne boji se starosti, uopšte. „Možda je to zato što ne mislim o prošlosti toliko. Prošlost je teška. Deo mene, naravno, i dalje je nosi, a deo mene slobodan je od nje.“ Džon Lenon je ubijen 8. decembra 1980. godine, samo tri nedelje nakon objavljivanja njihovog albuma „Double Fantasy“. Ove godine Meltdown festival će doživeti kulminaciju izvođenjem uživo pesama sa tog albuma uz gostovanje nekih „veoma posebnih“ muzičara i pevača. To će biti veoma emotivno i uzbudljivo veče za Joko Ono. Ona kaže da će ih Lenon te večeri posmatrati s neba. Joko Ono završava ispovest u svom stilu. „Budućnost je sada! Budućnost je ovde, upravo sad, samo je mi ignorišemo. Mnogo lepih stvari dešava se sad, u našim glavama posebno, ali moramo da delujemo brzo. Ono što je zaista važno je reći - ja to mogu! Idemo to da uradimo! Uvek to govorim sebi. I Džon je to govorio. Ono što najviše želim da kažem ljudima je da ako ne pokušavaju to da učine, nikad i neće učiniti. Vi ne shvatate da možete da uradite sve dok to ne uradite.“ I to je tako jednostavno. I to je tako komplikovano. KC (L)

Omot malo iskrzan i repariran, stanje kao na slikama. Autor - osoba Cvajg, Štefan, 1881-1942 = Zweig, Stefan, 1881-1942 Naslov Jučerašnji svet : sećanja jednog evropejca / Štefan Cvajg ; [s nemačkog preveo Aleksandar Tišma] Vrsta građe dr.knjiž.oblici Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1962 Izdavanje i proizvodnja [Novi Sad] : Matica srpska, 1962 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 418 str., [12] listova s tablama fotogr. ; 21 cm : ilustr. Drugi autori - osoba Tišma, Aleksandar, 1924-2003 = Tišma, Aleksandar, 1924-2003 Zbirka ǂBiblioteka ǂKorist i razonoda (Karton s omotom) Napomene Registar. Bečki Jevrejin, romanopisac, biograf i novinar Štefan Cvajg, pobegao je iz domovine 1934. nakon Hitlerovog dolaska na vlast i živeo u Londonu, Batu, Njujorku i na kraju Petropolisu, planinskom gradu nekih 65 km severno od Rio de Žaneira, koloniji nemačkih izbeglica. U toj kući je 23. februara 1942. baštovan i kućepazitelj pronašao 60-godišnjeg Štefana i njegovu 33 godine mlađu drugu suprugu Lote zagrljene na krevetu, mrtve, usled trovanja barbituratima. U tom trenutku bilo je teško razumeti zašto su se ubili. Cvajg je upravo bio napisao knjigu `Brazil: Zemlja budućnosti`. U jednoj sceni Lote kaže lokalnom vodiču kroz plantažu šećerne trske: `Razne rase žive ovde žive tako prirodno zajedno da je to za nas pravo čudo`. Na kraju krajeva, sve je delovalo sasvim drugačije od Evrope iz koje su pobegli i gde su Jevreji bili istrebljivani. U drugoj sceni, Cvajg i njegov sunarodnik izbeglica stoje na terasi i gledaju papagaje kako nadleću božanstven tropski pejzaž. - Retko sam bio tako rasterećen kao poslednja tri meseca. Samo sam radio, šetao i čitao, nemam razloga da se žalim – kazao je Cvajg. Ali potom, maska zadovoljstva spada s njegovog lica i Cvajg, do tada uglađeni šarmer u izvedbi Jozefa Hadera, kroz suze kaže: `Kako neko može da podnese ovo?` Kao da život u raju čini gubitak njegove voljene Evrope još težim. To može bit jedno od objašnjenja. Šraderova je u pravu kada kaže da svako samoubistvo krije tajne i zato je odlučila da i u svom filmu piščevu smrt ostavi misterioznom. U vreme smrti Cvajg je bio jedan od najpopularnijih i najuglednijih romanopisaca. Novosti o njegovom odlasku bile su na naslovnim stranama američkih listova. - Njegovo samoubistvo je šokiralo svet – kaže Šraderova, koja veruje da Cvajgova tragedija i dalje ima odjeka. - Zaintrigirala su me pitanja koja pokreće jedna takva uznemirujuća odluka. Kako možete da se nosite sa svetom koji se pretvara u radikalizam? Ima li nečeg što je vrednije od fizičke sigurnosti i lične sreće? Tokom godina istraživanja i rada na filmu nisam imala pojma da će ta pitanja biti relevantna danas, samo što sada izbeglice utočište traže u Evropi - navodi Šraderova. Zašto je Cvajgova tragedija danas važna? Jedan od razloga je da istoriju pišu pobednici a priče o egzilu oni koji su uspeli kao stranci u tuđoj zemlji ili, u najmanju ruku, koji nisu bili skrhani gubitkom. Štefanvo samoubistvo u filmu služi kao korektiv. U Cvajgovoj oproštajnoj poruci, između ostalog, pisalo je: `... Početi sve ispočetka posle 60. godine zahteva posebne moći a moje moći su istrošene nakon godina beskućništva i lutanja. Zato ću radije okončati svoj život u pravom trenutku, dok sam još uspravan, kao čovek kome je kulturni rad uvek pričinjavao najčistiju sreću i ličnu slobodu – najdragoceniji imetak na zemlji`. Za razliku od mnogih svojih sunarodnika-izbeglica, Cvajg nije mogao da se regeneriše u novom svetu, niti da se pretvara da je sve u redu. Dan pre nego što se ubio poslao je svom izdavaču rukopis `Jučerašnji svet: Uspomene jednog Evropljanina`. To je knjiga koja pokazuje kako je Cvajg patio od Sindroma Lotove žene, kako to naziva njegov biograf Džordž Pročnik: neodoljive želje da se gleda preko ramena u svet koji nestaje. Čak i pre nego što je napustio Beč, Štefan je bio sklon tome. Sakupljao je kolekciju evropske kulturne memorabilije uključujući Geteovo penkalo, Betovenov sto, Mocartove i Balzakove rukopise... sve je to morao da ostavi na drugoj strani Atlantika kada je napustio Evropu. Čim je otišao, izbrisan je u zemljama nemačkog govornog područja. Nacisti su mu spaljivali knjige, opera `Ćutljiva žena` za koju je napisao libreto na muziku Riharda Štrausa zabranjena je 1935. Međutim, njegove knjige su i danas popularne. Film Šraderove ne bavi se Cvajgovim književnim zaslugama niti ga osuđuje kao ljudsko biće. U jednoj sceni u filmu Cvajga kritikuju što ne želi da se izjasni o Hitleru i osudi njegove akcije. `On je kukavica, misli samo na sebe`, kaže jedan novinar. `Nema više ostrva. Njegovo ostrvo je odavno potonulo i jednoga dana će morati da zapliva na ovu ili onu stranu`, dodaje. Ne baš: Cvajg nije odabrao da pliva već da potone. Šta kaže rediteljka na Cvajgovo odbijanje da osudi Hitlera? - Diskutabilno je, ali ne mislim da je bio apolitičan ili kukavica. On je samo odlučio da se suzdrži od svoga mišljenja dok su ostali davali svoje. Za mene je to inspirativno, naročito danas kada svi komentarišu i lajkuju i imaju mišljenje o svemu; postalo je toliko jednostavno izjasniti se da je već besmisleno. Trebaju nam ljudi koji se opiru porivu da progovore. Ljudi su znali Štefanov stav ali on je odbijao da napada i bio je majstor nijansiranja. Njegov rad je bio vrlo kritičan i imao je veći uticaj nego da je bilo šta rekao mimo toga - zaključila je Marija Šrader. Štefan Cvajg (nem. Stefan Zweig; Beč, 28. novembar 1881 – Petropolis, 22. februar 1942) bio je austrijski pisac, dramaturg, novinar i biograf. Na vrhuncu svoje književne karijere, tokom 1920-ih i 1930-ih, bio je jedan od najpopularnijih književnika na svetu. Štefan Cvajg rođen je u Beču 1881. Bio je sin Morica Cvajga, imućnog jevrejskog proizvođača tekstila. Majka, Ida Bretauer Cvajg, poticala je iz jevrejske bankarske porodice. Njen otac, Jozef Bretauer, dvadeset godina je radio u Ankoni, gde je Ida rođena i odrasla. Cvajg je studirao filozofiju na Bečkom univerzitetu, gde je 1904. doktorirao sa temom Filozofija Ipolita Tena. Religija nije igrala važnu ulogu u njegovom obrazovanju. „Otac i majka bili su Jevreji samo slučajnošću rođenja”, rekao je kasnije u jednom intervjuu. Ipak, nikad nije odricao pripadnost jevrejskoj zajednici i često je pisao o Jevrejima i jevrejskim pitanjima, kao na primer u priči Mendel knjigoljubac. Bio je blizak sa Teodorom Herclom, osnivačem cionizma, koga je upoznao još kada je Hercl bio književni urednik u vodećem bečkom listu Nove slobodne novine gde je objavio neke od Cvajgovih ranih radova. Cvajg je verovao u internacionalizam i u evropeizam, pa mu Herclov jevrejski nacionalizam nije mogao biti naročito privlačan, što i sam potvrđuje u svojoj autobiografiji Jučerašnji svet. Nove slobodne novine nisu objavile recenziju Herclove knjige Jevrejska država, a sam Cvajg ju je nazvao „glupom i besmislenom”. Štefan Cvajg je bio u srodstvu sa češkim piscem Egonom Hostovskim. Neki izvori beleže da su bili rođaci, a sam Hostovski rekao je za Cvajga da mu je „veoma daleki rođak”. Početkom Prvog svetskog rata rasprostranjeno patriotsko osećanje zahvatilo je i nemačke i austrijske Jevreje: zajedno sa Martinom Buberom i Hermanom Koenom, i Cvajg mu je dao podršku. Premda je bio patriota, Cvajg je odbio da u ruke uzme oružje - služio je u Arhivu Ministarstva vojnog, zauzevši ubrzo pacifistički stav, poput svog prijatelja Romena Rolana, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1915. godine. Preselio se u Švajcarsku, gde je ostao do kraja rata. Cvajg je do kraja života ostao pacifist koji se zalagao za ujedinjenje Evrope. Poput Rolana, napisao je mnogo biografija. U Jučerašnjem svetu svoju biografiju Erazma Roterdamskog nazvao je „prikrivenim autoportretom”. Cvajg se 1920. oženio Friderikom Marijom fon Vinternic (rođ. Burger), a 1938. od nje se razveo. Pod imenom Friderike Cvajg ona je objavila knjigu o svom bivšem mužu nakon njegove smrti. Kasnije je objavila i jednu ilustrovanu knjigu o Cvajgu. Cvajg se 1939. oženio svojom sekretaricom Lotom Altman. Cvajg je napustio Austriju 1934, nakon Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj. Nakon toga živeo je u Engleskoj (prvo u Londonu, a od 1939. u Batu). Usled brzog napredovanja Hitlerovih trupa u Francuskoj i u čitavoj Zapadnoj Evropi, Cvajg je sa suprugom prešao Atlantik i otputovao u SAD, gde su se 1940. skrasili u Njujorku nastavivši često da putuju. Dana 22. avgusta 1940. su se ponovo odselili – ovoga puta u Petropolis, grad u konurbaciji Rio de Žaneiro. Postajao je sve depresivniji zbog porasta netolerancije i uspona autoritarnosti i nacizma. Izgubivši nadu u budućnost čovečanstva, Cvajg je napisao belešku o tom beznađu. Dana 23. februara 1942. Cvajg i njegova supruga izvršili su samoubistvo uzevši veliku dozu barbiturata. Pronađeni su u svojoj kući u Petropolisu, s rukom u ruci.[11][12] Cvajg je bio očajan zbog budućnosti Evrope i njene kulture. „Smatram da je bolje u pravo vreme i dostojanstveno okončati život u kojem je intelektualni napor predstavljao vrhunsko zadovoljstvo, a sloboda pojedinca najviše zemaljsko dobro”, napisao je. Cvajgova kuća u Brazilu je kasnije pretvorena u muzej, danas poznat kao „Kuća Štefan Cvajg”. Dela Cvajg je vio veoma ugledan pisac u dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka. Bio je prijatelj sa Arturom Šniclerom i Sigmundom Frojdom. Veliku popularnost uživao je u SAD, Južnoj Americi i Evropi, dok je u Britaniji uglavnom bio nepoznat. U kontinentalnoj Evropi i danas je aktuelan, ali mu je popularnost u SAD znatno opala. Od devedesetih godina nekoliko izdavačkih kuća (pre svih Puškin pres i Njujorški književni pregled) oživelo je Cvajgova dela na engleskom. Isto tako, Planket lejk pres e-knjige počeo je sa objavljivanjem elektronskih verzija Cvajgovih nefikcionalnih dela. Cvajgovi kritičari iz engleskog govornog područja oštro su podeljeni na one koji preziru njegov stil kao slab, lagan i površan i na one privrženije evropskoj tradiciji što uzdižu Cvajgov humanizam i jednostavan i efektan stil. Cvajg je najpoznatiji po svojim novelama (Kraljevska igra, Amok, Pismo nepoznate žene – prema kojoj je Maks Ofuls 1920. snimio istoimeni film), romanima (Nestrpljivo srce, Pomešana osećanja, Devojka iz pošte – posthumno objavljen) i biografijama (Erazmo Roterdamski, Magelan, Meri Stjuart, Balzak). Dela su mu bila štampana na engleskom bez njegovog pristanka pod pseudonimom Stiven Brenč (prevod njegovog imena na engleski), u vreme kada je antinacističko raspoloženje bilo rasprostranjeno. Prema Cvajgovoj biografiji kraljice Marije Antoanete kasnije je snimljen holivudski film sa Normom Širer u naslovnoj ulozi. Cvajg je bio blizak sa Rihardom Štrausom i napisao je libreto za Ćutljivu ženu. Štraus se suprotstavio nacističkom režimu odbivši da odobri uklanjanje Cvajgovog imena iz programa na premijeri, 24. juna 1935. u Drezdenu.[18] Zbog toga je Gebels otkazao najavljeni dolazak, a opera je bila zabranjena nakon trećeg izvođenja. Cvajg je 1937, u saradnji sa Jozefom Gregorom, napisao libreto za Štrausovu operu Dafne. Bar još jedno Cvajgovo delo imalo je muzičko izvođenje. Njegovo eklektičko delo sastoji se iz nekoliko zbirki poezije, nekoliko pozorišnih komada (Terzit 1907, Volpona 1927), ali Cvajg je pre svega čuven po svojim novelama (Amok 1922, Pomešana osećanja 1926, Dvadeset četiri sata iz života jedne žene 1934), pričama o intenzivnim strastima koje ponekad prelaze u morbidnost ili šalu. Njegova Šahovska novela (Schachnovelle) objavljena je posthumno. Pisao je i brojne biografije istorijskih ličnosti (Meri Stjuart, Magelan, Marija Antoaneta) koristeći preciznu psihološku analizu. Preko 20 godina je radio na zbirki priča Zvezdani časovi čovečanstva (Sternstunden der Menschheit) u kojoj je opisao četrnaest najznačajnijih događaja u istoriji sveta po svom izboru. Bibliografija Amok (1922) Fikcija Zaboravljeni snovi; Vergessene Träume (1900) Proleće u Prateru; Praterfrühling (1900) Gubitnik; Ein Verbummelter (1901) U snegu; Im Schnee (1901) Usamljene duše; Zwei Einsame (1901) Čuda života; Die Wunder des Lebens (1903) Ljubav Erike Evald; Die Liebe der Erika Ewald (1904) Zvezda iznad šume; Der Stern über dem Walde (1904) Lovčeva zamka; Sommernovellette (1906) Gospodarica; Die Governante (1907) Šarlah; Scharlach (1908) Sumrak; Geschichte eines Unterganges (1910) Priča ispričana u sumraku; Geschichte in der Dämmerung (1911) Goruća priča; Brennendes Geheimnis (1913) Strah; Angst (1920) Prinuda; Der Zwang (1920) Oči mog brata; Die Augen des ewigen Bruders (1922) Fantastična noć; Phantastische Nacht (1922) Pismo nepoznate žene; Brief einer Unbekannten (1922) Aleja mesečevog zraka; Die Mondscheingasse (1922) Amok; Amok (1922) Nevidljiva kolekcija; Die unsichtbare Sammlung (1925) Propast srca; Untergang eines Herzens (1927) Izbeglica; Der Flüchtling. Episode vom Genfer See (1927) Pomešana osećanja; Verwirrung der Gefühle (1927) Dvadeset četiri sata iz života jedne žene; Vierundzwanzig Stunden aus dem Leben einer Frau (1927) Mendel knjigoljubac; Buchmendel (1929) Kratke priče; Kleine Chronik. Vier Erzählungen (1930) Je l’ on to uradio?; War er es? (1935–1940) Leporella (1935) Sabrane priče; Gesammelte Erzählungen (1936) Lanci; Die Kette Kaleidoskop; Kaleidoskop Nesreća na Ženevskom jezeru; Episode an Genfer See. Revidirana verzija dela Der Flüchtung. Episode vom Genfer See (1936) Sahranjeni svećnjak Nestrpljivo srce; Ungeduld des Herzens (1939) Šahovska novela/Kraljevska igra; Schachnovelle (1942) Put u prošlost; Widerstand der Wirklichkeit (1976) Klarisa; Clarissa (1981) Die spät bezahlte Schuld (1982) Rausch der Verwandlung. Roman aus dem Nachlaß (1982) Biografije i istorijska dela Emil Verharen; Emile Verhaeren (1910) Tri majstora. Balzak – Dikens – Dostojevski; Drei Meister. Balzac – Dickens – Dostojewski (1920) Romen Rolan. Čovek i njegova dela; Romain Rolland. Der Mann und das Werk (1921) Niče; Der Kampf mit dem Dämon. Hölderlin – Kleist – Nietzsche (1925) Odlučujući trenuci u istoriji; Sternstunden der Menschheit (1927) Tri pesnika i njihovi životi. Kazanova – Stendal – Tolstoj; Drei Dichter ihres Lebens. Casanova – Stendhal – Tolstoi (1928) Žozef Fuše; Joseph Fouché. Bildnis eines politischen Menschen (1929) Mentalni iscelitelji. Mezmer, Meri Bejker Edi, Frojd; Die Heilung durch den Geist. Mesmer, Mary Baker-Eddy, Freud (1932) Marija Antoaneta: Portret prosečne žene; Marie Antoinette. Bildnis eines mittleren Charakters (1932) Erazmo Roterdamski; Triumph und Tragik des Erasmus von Rotterdam (1934) Meri Stjuart; Maria Stuart Pravo na jeres: Kasteljo protiv Kalvina; Castellio gegen Calvin oder Ein Gewissen gegen die Gewalt (1936) Osvajač mora: Priča o Magelanu; Magellan. Der Mann und seine Tat (1938) Amerigo; Amerigo. Geschichte eines historischen Irrtums (1942) Balzak, Balzac (1946) Komadi Terzites; Tersites (1907) Das Haus am Meer (1912) Jeremija; Jeremias (1917) Ostalo Jučerašnji svet; Die Welt von Gestern (1942) Brazil, zemlja budućnosti; Brasilien. Ein Land der Zukunft; Bermann-Fischer (1941) Putovanja; Auf Reisen (1976) MG98 (N)

Detalji predmeta Stanje Polovno Die Kapitalistische Stadt Manuel Kastels (moć komunikacija, uspon umreženog društva, mreže revolta i nade... Jedan od najznačajnijih mislilaca današnjice, vodeći je stručnjak u oblasti komunikacija, informacionog društva i globalizacije. Do studentskih protesta 1968. predavao je na Univerzitetu Pariz X, a nakon toga u Školi za napredna istraživanja u oblasti društvenih nauka. Krajem sedamdesetih predaje sociologiju i studije urbanizma i regionalnog planiranja na američkom Berkliju, a potom radi na Otvorenom univerzitetu Katalonije i Anenberg školi za komunikacije u sklopu Univerziteta Južne Kalifornije. U svojoj dugogodišnjoj naučnoj karijeri kao gostujući profesor radio je na najčuvenijim svetskim naučnim institucijama među kojima su i MIT, Oksford, Kembridž i mnogi drugi. Osim toga, držao je predavanja po pozivu na više od 100 univerziteta u 45 zemalja širom sveta. U svom bogatom naučnom opusu Manuel Kastels je kao vodeći autor obavio 26 knjiga, uz još 22 knjige kao urednik ili koautor. Njegova naučna interesovanja su zaista raznovrsna, ali može se reći da njima dominiraju tri osnovne teme: urbani problemi, društveni pokreti i društveno-ekonomsko-kulturna transformacija u doba revolucije informaciono-komunikacionih tehnologija. Dobitnik je međunarodne Holberg nagrade koja se dodeljuje za najveća dostignuća u obasti umetnosti i humanističkih nauka i nagrade Balzan za soiologiju. Мануел Кастелс С Википедије, слободне енциклопедије Пређи на навигацијуПређи на претрагу Мануел Кастелс Мануел Цастеллс ен Ла Паз, Боливиа.јпг Мануел Кастелс у Ла Пазу, Боливија Датум рођења 9. фебруар 1942. (78 год.) Место рођења Елин, Провинција Албесета Шпанија Поље Социологија, урбано планирање, студије комуникација Школа Универзитет Сорбона Институција Универзитет у Кембриџу; Универзитет јужне Калифорније; Отворени универзитет у Каталонији Ученици Данијел Кон-Бендит Познат по Истраживања информатичког друштва, комуникације и глобализације Веб-сајт Мануел Кастелс (шп. Manuel Castells Oliván; Елин, Албасете, 2. фебруар 1942) шпански је социолог, познат по истраживању информационог друштва и масовних комуникација са социолошког аспекта. Према истраживању Цитатног индекса за друштвене науке (Social Sciences Citation Index) за период 2000 — 2009. године, Мануел Кастелс заузима пето место у свету међу најцитиранијим живим теоретичарима који се баве друштвеним наукама, а прво место као научник који истражује масовне комуникације.[1] Члан је Међународног етичког, научног и политичког колегијума, водеће експертске организације за развој средстава којима би се омогућило превазилажење проблема у успостављању мирног, друштвено праведног и економски одрживог света. Садржај 1 Живот 2 Рад 3 Публикације 4 Референце 5 Литература 6 Спољашне везе Живот Мануел Кастелс је првобитно одрастао у Ла Манчи, али се преселио у Барселону где је студирао права и економију. Иако је конзервативне природе, Кастелс каже: Моји родитељи су били добри родитељи. Били смо конзервативна породица – веома конзервативна породица. Упркос томе, рекао бих да је главна ствар која је утицала на формирање мог карактера, поред мојих родитеља, била чињеница да сам одрастао у фашистичкој Шпанији. Тешко је људима каснијих генерација да схвате шта то уствари значи, чак и млађим генерацијама у Шпанији. Било је потребно одупрети се читавој околини и остати свој, требало се борити и политички ангажовати од узраста 15-16 година.[2] Кастелс је био политички активан у студентском анти-Франко покрету, адолесцентски политички активизам који га је натерао да избегне из Шпаније у Француску. У Паризу, са 20 година, завршио је дипломске студије, а потом наставио на Париском универзитету где је докторирао на социологији. Са 24 године, Кастелс је постао предавач на неколико Париских универзитета у периоду 1967-1979. Прво на X париском универзитету Нонтер (где је подучавао Данијела Кона-Бендита), одакле је отпуштен 1968. године током студентских протеста, потом у школи за напредне студије друштвених наука од 1970-1979. Године 1979. Универзитет Калифорније у Берклију, поставио је га је за професора социологије и професора урбаног и регионалног планирања. Године 2001, као професор бавио се истраживањем на Отвореном универзитету Каталоније у Барселони. Године 2003. се придружио Универзитету Јужне Калифорније - Анеберг школи за комуникације као професор комуникација и први председник катедре за комуникације и технологије.[3] Кастелс је један од оснивача Центра за јавну међународну дипломатију на јужнокалифорнијском универзитету и члан је Анеберг истраживачке мреже на међународним комуникацијама. Кастелс борави, како у Шпанији, тако и у САД; ожењен је Емом Кисељовом. Од 2008. године члан је управног одбора Европског института за иновације и технологије. Рад Социолошки рад Мануела Кастелса синтетише емпиријску истраживачку литературу са елементима урбане социологије, организационих наука, студије интернета, друштвених покрета, социологије културе и политичке економије. О пореклу мрежног друштва тврди да промене у мрежном облику предузећа датирају раније од електронских интернет технологија (углавном) повезаних са мрежним обликом организације. Штавише, он је исковао појам Четврти свет означавајући субпопулације друштевно искључене из глобалног друштва; уобичајена подела означава номадски, пасторални и ловно-сакупљачки начин живота изнад граница савремених индустријских норми. Кастелс тврди да доба информација може да „ослободи моћ ума”,[4] која би друштвено повећала продуктивност појединца и довела до више слободног времена, дозвољавајући појединцу да досегне веће духовне дубине I свест о окружењу.[4] Таква промена би била позитивна, каже он, тако што би узроковала смањење коришћења ресурса. Доба информација, доба конзумације и мрежно друштво су само начини да се опише модеран живот, какав знамо данас и да се дочара будућност друштва. Како Кастелс предлаже, савремено друштво може да се опише као „замена застареле метафоре машина са метафором мрежа”. Током 1970-их, пратећи стопе Алена Турена (свог интелектуалног узора),[5] Кастелс је постао кључ развоја варијација марксистичке урбане социологије која наглашава улогу друштвених покрета у конфликтној трансформацији градова.[6] Он је увео концепт „колективне потрошње” (јавни превоз, склоништа, пансиони…) показујући широк спектар друштвених потешкоћа кроз економску и поличку слику од стране државне интервенције. Превазилазећи марксистичке структуре у раним 1980-им, концентрисао се на улогу нових технологија у реструктурирању економије. Године 1989. увео је концепт „простор протока”, материјалне и нематеријалне компоненте глобалне информативне мреже коришћене за реално време, дугорочну координацију економије. У 1990-им је комбиновао своје две истраживачке гране у Доба информација: економија, друштво и култура (The Information Age: Economy, Society and Culture), објављено као трилогија, Успон мрежног друштва из 1996. (Тхе Рисе оф тхе Нетwорк Социетy), Моћ идентитета (Тхе Поwер оф Идентитy) из 1997, Крај миленијума (Енд оф Милленниум) из 1998; две године након светског објављивања књига, повољна критичка прихваћеност на универзитетским семинарима, довела је до реиздања које се разликује око 40% од првог издања.[7] Трилогије Доба информација : економија, друштво и култура подразумевају 3 социолошке димензије – производњу, моћ и искуство – истичући да организација економије, како државне тако и њених институција и начини на које људи стварају смисао у свом животу кроз колективне акције су несводљиви извори људске динамике – који се могу посматрати као неприметни (дискретни) и међусобно повезани ентитети. Штавише, постао је познати теоретичар кибернетичке културе са својом анализом развоја интернета истичући улоге државе (војне и академске), друштвених покрета (компјутерских хакера и друштевни активисти) и послова у обликовању економске инфраструктуре сходно својим (конфликтним) интересима. Трилогија говори: „Наша друштва се групишу око супротних полова Мреже и Појединца ( ја, себе )”,[8] Мрежа представља мрежу организација које мењају вертикално постављене хијерархије као доминантне форме друштевене организације, појединац представља навике које особа користи у потврђивању друштевног индетитета I значења у стално променљивом културном пејзажу. Публикације Кастелс је један од најцитиранијих социјалних и комуникацијских научника .[9][10] Написао је више десетина књига (већина непреведена на српском језику), а неке од њих су: The Urban Question. A Marxist Approach (Алан Шеридан, преводилац на енглеском). London, Edward Arnold (1977) (У оригиналу објављена на француском 1972.) City, Class and Power. London; New York, MacMillan; St. Martins Press (1978) The Economic Crisis and American Society. Princeton, NJ, Princeton UP (1980) The City and the Grassroots: A Cross-cultural Theory of Urban Social Movements. Berkeley: University of California Press (1983) The Informational City: Information Technology, Economic Restructuring, and the Urban Regional Process. Oxford, UK; Cambridge, MA: Blackwell (1989) Technopoles of the World : The Making of 21st Century Industrial Complexes. London, New York: Routledge (1994) Тхе Информатион Аге трилогy: Цастеллс, Мануел (1996). Тхе Рисе оф тхе Нетwорк Социетy, Тхе Информатион Аге: Ецономy, Социетy анд Цултуре Вол. I. Цамбридге, МА; Оxфорд, УК: Блацкwелл. ИСБН 978-0-631-22140-1. Цастеллс, Мануел (1997). Тхе Поwер оф Идентитy, Тхе Информатион Аге: Ецономy, Социетy анд Цултуре Вол. II. Цамбридге, МА; Оxфорд, УК: Блацкwелл. ИСБН 978-1-4051-0713-6. Цастеллс, Мануел (1998). Енд оф Милленниум, Тхе Информатион Аге: Ецономy, Социетy анд Цултуре Вол. III. Цамбридге, МА; Оxфорд, УК: Блацкwелл. ИСБН 978-0-631-22139-5. Тхе Интернет Галаxy, Рефлецтионс он тхе Интернет, Бусинесс анд Социетy. Оxфорд, Оxфорд Университy Пресс (2001) Тхе Информатион Социетy анд тхе Wелфаре Стате: Тхе Финнисх Модел. Оxфорд УП, Оxфорд (2002) (цо-аутхор, Пекка Химанен ) Тхе Нетwорк Соц

Autor - osoba Gardner, Sally, 1954- = Gardner, Sali, 1954- Naslov Kći trgovca svilom / Sali Gardner ; prevela s engleskog Jovana Kuzmanović ; ilustrovao Dobrosav Bob Živković Jedinstveni naslov I, Coriander. srp Vrsta građe roman Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Odiseja, 2015 (Beograd : Caligraph) Fizički opis 270 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Kuzmanović, Jovana, 1979- = Kuzmanović, Jovana, 1979- Živković, Dobrosav, 1962- = Živković, Dobrosav, 1962- Zbirka ǂBiblioteka ǂProzna putovanja / [Odiseja] (broš.) Napomene Prevod dela: I, Coriander / Eva Ibbotson Tiraž 1.000 Beleška o autorki: str. 261-266 Beleška o prevoditeljki: str. 267-268. Junakinja ovog bajkovitog, majstorski oblikovanog dela, Korijander, priča o svom odrastanju, delom u sedamnaestovekovnom Londonu a delom u vilinskoj zemlji. Blistavi vilinski svet, u kome nema smrti, bede i bolesti, krije zla druge vrste. Korijander će morati da se suprotstavi strahotama oba sveta, vilinskog i puritanskog Londona, da bi spasla ljude koje voli i odbranila vrednosti koje ne mogu da naruže ni mračne sile, ni politički prevrati, ni zla kob. Savršen spoj književne fantastike i istorijskog romana, ova knjiga je jednako hvaljena zbog beskrajne maštovitosti autorke, kao i zbog njene sposobnosti da precizno dočara život nekadašnjeg Londona. Pripovedačka veština i lepota jezika Sali Gardner dostojni su najvećih majstora engleske literature. Upravo je roman „Kći trgovca svilom“ privukao pažnju kritike i publike na dela Sali Gardner, slavne britanske književnice, dobitnice Karnegijeve medalje i brojnih drugih prestižnih priznanja za stvaralaštvo za decu i mlade. Sali Gardner Slavna engleska spisateljica za decu i ilustratorka, Sali Gardner (Sally Gardner), rođena je 1954. godine u Bermingamu. Od najranijeg uzrasta bila je drugačija od ostale dece: teško je vezivala pertle, mučila se da složi garderobu i nikako nije uspevala da nauči da čita i piše, pa su je druga deca stalno maltretirala. S dvanaest godina joj je ustanovljena ozbiljna disleksija, međutim, kako ona sama kaže, već tada je bila svesna da je pametna i da drugi zapravo imaju pogrešnu sliku o njoj. Kad su svi već digli ruke od nje, smatrajući je detetom koje ne može da uči nove stvari, s četrnaest godina je tvrdoglavo odlučila da ih ubedi u suprotno i naučila je da čita. Prema njenim rečima, prva knjiga koju je pročitala bili su Orkanski visovi i nakon toga više niko nije mogao da je zaustavi. Uz podršku majke, završila je umetničku školu. Neko vreme je radila kao scenski dizajner u univerzitetskom pozorištu u Njukaslu, međutim disleksija joj je i tu stvarala problem prilikom crtanja tehničkih planova za kulise, pa se na kraju posvetila dizajniranju kostima. Priželjkivala je da se oproba u književnosti, ali se plašila da će joj zbog disleksije to biti nemoguće. Kad je ipak skupila hrabrost da pokuša da rečima opiše bezbrojne priče koje su joj se vrzmale po glavi, prema njenim rečima – ispostavilo se da je to bio početak jednog neverovatnog iskustva. Već njene prve knjige za decu doživele su veliki uspeh a Sali Gardner se potpuno posvetila ilustrovanju i pisanju knjiga za decu. Kći trgovca svilom (I, Coriander, 2005) bio je njen prvi roman i odmah je privukao pažnju kritike, a publika ga je odlično prihvatila. Dobio je Zlatnu Nestlé Smarties nagradu koju dodeljuje žiri sačinjen od školske dece, urednika i bibliotekara. Našao se i u užem izboru za Najbolju britansku knjigu godine i u širem izboru za prestižnu Karnegijevu medalju. Savršen spoj fantastike i istorijskog romana, ovaj roman je jednako hvaljen zbog beskrajne maštovitosti njegove autorke, kao i zbog njene sposobnosti da neverovatno precizno dočara svet starog Londona. Junakinja ovog bajkovitog romana Korijander, priča o svom odrastanju, delom u vilinskom zemlji a delom u sedamnaestovekovnom Londonu za vreme građanskog rata između rojalista i pobunjenika predvođenih Oliverom Kromvelom, i kasnije Kromvelove strahovlade, tokom koje su rojalisti progonjeni a od svih stanovnika traženo da vode rigorozni puritanski način života. Korijander mora da se suprotstavi svojoj pohlepnoj, zloj maćehi u Londonu, kao i zloj maćehi svoje majke vile u vilinskoj zemlji. S jedne strane, ova priča poseduje sve elemente bajki: priču o sukobu dobra i zla prikazanom crno-belim bojama, o pronalaženju snage u sebi da se suprotstavi tami i zlu i, kroz pobedu dobra, poruku da borba ima smisla. Takođe, tradicionalnim sredstvima – kroz priču o mračnim silama u vilin-zemlji u kojoj nema smrti, bede i bolesti, prenosi se poruka da to i nisu najveća zla, i da su najveće vrednosti ljubav, saosećajnost i vernost. Međutim, za razliku od tradicionalnih bajki, u ovoj sudbina sveta zavisi od devojčice, od princeze koja treba da spasi ne samo sebe, već i princa! (Prinčeva hrabrost se ogleda pre svega u tome što je odbio da se oženi devojkom koju ne voli, a zatim je prosto čekao da ga spasi princeza.) U toj vilinskoj zemlji, žene imaju moć, one su vladari, sukobljene strane, nosioci moći i odluka. Nasuprot svetu vila, u stvarnom svetu sedamnaestovekovne Engleske žene su potpuno obespravljene, smatra se da „ženski mozak nije dovoljno razvijen“ da bi bile u stanju da čitaju i pišu, a kamoli da misle svojom glavom i nezavisno donose odluke. Korijander čak zavidi muškarcima što im je dozvoljeno da nose pantalone i košulje, dok su ženska tela u to doba sapeta kojekakvim korsetima, steznicima, bezbrojnim suknjama, vrpcama i nepotrebnim slojevima odeće koje ih onemogućavaju da se kreću. „Nestisnuti korsetima, neopterećeni keceljama koje vezuju žene za kuću i dom, muškarci u pantalonama samo što ne lete”, kaže Korijander koja se u svom svetu oseća prikovanom za zemlju. Nije čudo što je takvu junakinju morala da rodi i odgaji baš jedna „mudra žena”, vila koja je došla iz zemlje u kojoj su žene slobodne i koja se izborila da njena kći dobije obrazovanje tada nedostupno većini devojčica, naučila je da misli svojom glavom i ulije joj hrabrosti da se bori za svoje vrednosti i ono što joj je na srcu. Na neki način, Korijander je simbol svih tadašnjih devojčica, koje u nekom trenutku moraju da odustanu od snova i prihvate zahtevan ali nezahvalan položaj odrasle žene, supruge i domaćice. Zato, kad shvati da mora da napusti vilinsku zemlju i Tihovila, Korijander kaže: „Znala sam da moram da se vratim i pronađem svog oca. Njega radi, moram da zaboravim na svoje detinjaste ideje. Moram da postanem mlada žena i prihvatim svoju ulogu u životu.” Korijander zaista pokušava da prihvati tradicionalnu ulogu žene, ali se to ispostavlja kao mnogo teži zadatak od borbe sa zlom vešticom ili podlom maćehom. Svi u njenom okruženju očekuju od nje da prihvati udvaranje Edmunda Bedvela, koji se smatra odličnom prilikom u tom svetu. Međutim, Korijander shvata da je to što se od nje traži potpuno strano njenoj prirodi i da bi se njen život sveo na glumu, na život u laži. „Nisam morala da mu odgovorim. Bilo je dovoljno da se smešim i izgledam zainteresovano. Izigravala sam lepu lutku, zadovoljnu marionetu.” Zato skuplja hrabrost i odbija tu „odličnu priliku” rečima: „Znam ja vrlo dobro šta si ti mislio“, odvratila sam. „Želeo bi da izgledam kao ja, ali da budem neko drugi. Ja to ne mogu. Već su mi jednom oduzeli moje ime. Morala sam da se borim da ga povratim. Zovem se Korijander i tačka. Ja nisam ta En koju ti tražiš.“ Zato je Kći trgovca svilom ne samo bajka, već i istorijski roman koji dočarava svet pred period restauracije, i klasičan obrazovni roman koji govori o odrastanju kroz napuštanje kuće, putovanja u nepoznate krojeve, sukobljavanje i donošenje teških odluka, od kojih je najteža ona da se žrtvuje „poezija srca“ zarad „proze prilika“, zarad pronalaženja sreće u realnim životnim okolnostima. Tako ova naizgled jednostavna, bajkovita priča zapravo obrađuje mnogo tema važnih za odrastanje. Roman Kći trgovca svilom hvaljen je i zbog lepote jezika, dostojne najvećih majstora engleske literature. Poput Kći trgovca svilom, romani koji su proslavili Sali Gardner pripadaju žanru fantastike s elementima istorijskog romana. Njeni junaci gotovo uvek imaju natrprirodne moći i žive u burnim vremenima, kad je teško i sačuvati živu glavu a kamoli izboriti se za ideale. To njihovu borbu čini još izuzetnijom. Romani Crvena ogrlica: Priča o Francuskoj revoluciji (The Red Necklace: A story of the French Revolution, 2007 ) i njegov nastavak, Srebrno sečivo (The Silver Blade, 2008), smešteni su u Francusku za vreme Terora i govore o ljubavi devojke iz aristokratske porodice i malog Roma koji ima magične moći (predviđa budućnost, pomera predmete mislima itd), i njihovoj borbi protiv nepravde u mračnim vremenima. Dvostruka senka (The Double Shadow), pomalo mračan, fantastično-istorijski roman smešten je u Englesku 1937. godine, uoči izbijanja Drugog svetskog rata. Junakinja Amarilis dobija od oca „uspomenoplov“, mašinu koja može da izbriše sva bolna sećanja i da u alternativnom svetu sačuva njih dvoje užasa rata. Međutim, ispostaviće se da joj je ovaj dragoceni poklon doneo više opasnosti nego blagodeti, a Amarilis, razmažena sedamnaestogodišnjakinja moraće da odluči ko želi da postane. Kroz priču o ljubavi roditelja i dece, muškarca i žene, Sali Gardner govori o uspomenama, koje mogu da nas progone ali u uteše, koje mogu da budu toliko jake da zadobiju sopstveni život kao neka dvostruka senka naše realnosti. Najličniji i najznačajniji roman Gardnerove nesumnjivo je Crvljivi mesec (Maggot Moon, 2012), dobitnik nekoliko priznanja, između ostalog prestižnih Costa Children’s Book Award i Karnegijeve medalje. U pitanju je alternativna distopijska priča koja se odigrava pedesetih godina dvadesetog veka, u vreme borbe za prevlast u svemiru, u totalitarnom društvu – što je tipično za gotovo sva dela Gardnerove. Roman pripoveda disleksični dečak Standiš Tredvel, nudeći nam uvid u neobičan način rada svog uma, ali i nadu svima onima koji se suočavaju s ovim problemima. Jer ako dečak poput njega može da ima uticaja na sudbinu svog sveta, onda nema razloga da disleksija bilo koga spreči u bilo čemu. Kao što nije sprečila ni Sali Gardner da postane majstor pisane reči. „Reči su naše sluge, mi nismo njihovi robovi; nije bitno kako smo ih napisali, već ono što želimo da kažemo“, kaže Sali Gardner, koja tvrdi da ukoliko naučimo tako da razmišljamo, disleksija ne mora da bude problem već poseban dar. Da li je tajna njenog uspeha u „daru disleksije“ koji ju je usmerio na reči, ili u slikarskom daru koji joj omogućava da upečatljivo dočara slike davno iščezlih ili izmišljenih predela, ili u pripovedačkom majstorstvu, teško je reći. Sigurno je samo da Sali Gardner s punim pravom važi za savremenog britanskog klasika stvaralaštva za mlade. MG108 (N)

Izuzetno retko u ponudi. Prvo izdanje, prvo potpuno izdanje, B.m, b.g (anonimno izdata), meki originalni povez stanje vrlo dobro: rikna kao na slici, na četiri stranice s početka knjige uredno podvučeno nekoliko rečenica (v. sliku), ne smeta čitanju Ova knjiga je bila zabranjena i izdavana je samo po odobrenju upravnika biblioteke. Kako je navedeno na predlistu „Štampanje ovog prvog i potpunog izdanja Đilasove ’Nove klase’ na srpskohrvatskom jeziku izvršeno je sa originalnog rukopisa.` Autor - osoba Đilas, Milovan, 1911-1995 = Đilas, Milovan, 1911-1995 Naslov Nova klasa i anatomija jednog morala / Milovan Đilas Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina s. a.] Izdavanje i proizvodnja [s. l. : s. n., s. a.] Napomene `Štampanje ovog prvog i potpunog izdanja Đilasove `Nove klase` na srpskohrvatskom jeziku izvršeno je sa originalnog rukopisa.` --> poleđ. nasl. lista. Predmetne odrednice Komunizam Politički sistemi -- Socijalističke države Milovan Đilas (Podbišće, kod Mojkovca, 4. jun 1911 – Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski i jugoslovenski komunista, pa disident, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar, i pisac iz Crne Gore. Rođen je 4. juna 1911. godine u selu Podbišće, kod Mojkovca. Sam Đilas piše da u njegovom bratstvu nije bilo ni glavara ni junaka. Bratstvo Đilasa se izdvojilo iz Vojinovića. Đilasov predak bio je dobar skakač (arhaično za skočiti – đilasnuti), na osnovu čega je dobio nadimak Đilas što je kasnije preraslo u prezime. Đilasov otac Nikola je prihvatao komunističku ideologiju svoje dece, sa napomenom da jedino ne prihvata da Crnogorci nisu Srbi smatrajući da ako Crnogorci nisu Srbi onda Srba nema. Imao je i starijeg brata Aleksu i mlađeg Milivoja. Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem pesama, zapaženih od strane učenika i nastavnika. U to doba prihvata i levičarske ideje. Posle završetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu, 1932. godine. Tada se povezuje sa ilegalnom skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a, septembra 1932. godine. Za vreme studija, aktivno je radio i kao skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas aprila 1933. godine primljen u KPJ. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. godine, na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču, gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda, koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Robija u Sremskoj Mitrovici Za vreme svog boravka u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira, jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov „Izgubljeni raj“, koji će kasnije nagraditi profesor Miloš Đurić. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri bio toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započne štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. godine imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora, stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograda. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmarnoj gori kao delegat iz Srbije, a početkom 1940. godine Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka „Za čistoću i boljševizaciju Partije“, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: „Naša Stvarnost“, „Sodobnost“, „Književni Savremenik“, „Mlada Kultura“ itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beograd da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na Sovjetski Savez učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Narodnooslobodilačka borba Đilas za vreme Drugog svetskog rata Milovan Đilas učestvuje na sastanku Politbiroa CK KPJ, 4. jula 1941. godine, kada je određen za opunomoćenog delegata CK za Crnu Goru. Na njega su prenesena vanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog štaba. Odmah je otišao u Crnu Goru i zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizovao ustanak i bio je komandant Privremene Vrhovne komande nacionalnooslobodilačkih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Posle splašnjavanja Trinaestojulskog ustanka i savetovanja u Stolicama, na njegovo mesto je upućen Ivan Milutinović, a on je povučen u Vrhovni štab, gde je imao zaduženje za propagandni rad i učestvovao je u uređivanju lista „Borba“, u oslobođenom Užicu. Optuživan je za zločine koje su partizani počinili u Crnoj Gori na početku rata, takozvana Leva skretanja, koja je opisao, ali se i ogradio sa objašnjenjem da u to vreme nije ni bio u Crnoj Gori. Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju, koju je predvodio kapetan Bil Hadson u Petrovcu na Moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni štab u Užicu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazio s Vrhovnim štabom u Sandžaku, gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica, koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle progona iz Srbije, Milovan Đilas radi na ujedinjavanju i na još većem angažovanju boraca za dalje borbe. Tek u martu 1942. godine ponovo odlazi u Crnu Goru, u kojoj se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički građanski rat. Momčilo Cemović, koji se najviše bavio ovim periodom Đilasovog ratovanja, smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce, što je on i učinio. Radio je na uređivanju partijskog lista „Borba“, koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Driniću. Radio je i na uređivanju organa CK KPJ „Proletera“, izrađivao je Biltene Vrhovnog štaba, radio je na radio-stanici „Slobodna Jugoslavija“, na rasturanju članka „Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe“ po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji. Za vreme operacija „Vajs“ i „Švarc“, povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom. Bio je prisutan na Martovskim pregovorima, možda najkontroverznijom epizodom NOR-a, pod lažnim imenom Miloš Marković. Polovinom 1944. poslat je na čelu misije Vrhovnog štaba zajedno sa generalom Velimirom Terzićem u Moskvu. Dobio je čin general-lajtnanta i imao je zadatak da kao političar prikaže situaciju u Jugoslaviji. Na povratku iz Sovjetskog Saveza, Đilas je doneo Titu zlatnu sablju, poklon Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. Od maršala Konjeva mu je doneo kao dar lični dvogled. U jesen 1944. Đilas je zajedno sa Titom, Kočom Popovićem i Pekom Dapčevićem učestvovao u razgovorima koji su u Beogradu vođeni sa šefom sovjetske vojne misije u Jugoslaviji, generalom Kornjejevim. Aprila 1945. Đilas i Tito odlaze u Moskvu na potpisivanje ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U toku Narodnooslobodilačkog rata (NOR), poginula su oba Đilasova brata. Stariji brat Aleksa zvani „Bećo“ (1906–1941), ubijen je 2. novembra 1941. godine u okolini Bijelog Polja, a posle rata je 1951. godine proglašen za narodnog heroja Jugoslavije. Mlađi brat Milivoje zvani „Minjo“ (1914–1942), streljan je 5. marta 1942. godine u Jajincima, kao zatočenik logora na Banjici. Sestra Dobrana (1921–1942) poginula je u borbama sa četnicima i Bugarima na jugu Srbije, dok je otac Nikola (1871–1943) bio ubijen od strane balista u Srbici, kod Kosovske Mitrovice. Borba sa Informbiroom Na otvaranju Kominforma u gradu Šklarska Poremba, u zapadnoj Poljskoj, u septembru 1947. godine, Milovan Đilas, zajedno sa Edvardom Kardeljom je predstavljao KPJ. Početkom 1948. godine, Đilas dobija poziv iz Moskve da učestvuje u nekim diskusijama oko Albanije. Đilas odlazi iz Beograda za Moskvu, vozom preko Rumunije, zajedno sa tadašnjim Načelnikom Političke uprave Generalštaba JA, Svetozarom Vukmanovićem Tempom i Načelnikom Generalštaba JA, general-pukovnikom Kočom Popovićem. Učestvovao je u razgovorima sa Staljinom, Bulganjinom, Vasiljevskim i Antonovim. Misija Đilasa u Moskvi je trajala do marta 1948. godine, kada se vratio u Beograd. Učestvovao je na svim sednicama Politbiroa prilikom objavljivanja kompromitujućih pisama iz Moskve i radio je na sastavljanju odgovora u ime CK KPJ. Po objavljivanju Rezolucije Informbiroa u Bukureštu, pozvan je da dođe u Centralni komitet, jer je Radio Prag tada uveliko prenosio Rezoluciju protiv Komunističke partije Jugoslavije. Na noćnoj sednici u Belom dvoru je određen da napiše odgovor CK KPJ na optužbe Informbiroa. Za vreme borbe sa Informbiroom, Milovan Đilas je bio stalno sa Partijom, učestvovao je na svim Plenumima i sednicama. Radio je na pisanju članaka u „Politici“ i „Borbi“. Početkom 1953. godine je izabran za predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ. Nova misao Milovan Đilas je počeo u „Borbi“ od 11. oktobra 1953. godine da objavljuje svoje članke o najsloženijim pitanjima Partije, njene reforme i budućeg razvitka Jugoslavije. Bilo je ukupno 17 ovakvih članaka koji su osim u Borbi izlazili i u listu „Nova misao“. Đilasovi članci su izazvali veliku diskusiju u Savezu komunista Jugoslavije i u najširim masama. Naročito je bio upečatljiv poslednji Đilasov članak pod nazivom „Anatomija jednog morala“, gde je stao u odbranu glumice Milene Dapčević, žene Peka Dapčevića, izrugivanjem žena ostalih partijskih funkcionera. Đilas je time otvoreno napao komunizam kao sistem, samo u uvijenoj formi. Tri dana posle poslednjeg članka Milovana Đilasa, 7. januara 1954. godine, „Borba“ je objavila ogradu Izvršnog komiteta CK SKJ od Đilasovog pisanja. Napomenuto je da su Đilasovi članci izazvali zabunu u redovima članova Saveza komunista, da su članci direktno protivni odlukama VI kongresa KPJ i da su ništavni za čitav politički sistem. Milovan Đilas je izjavio Izvršnom komitetu da će obustaviti dalje objavljivanje svojih članaka. Međutim, za to je bilo kasno, jer je Izvršni komitet već najavio sazivanje vanrednog Plenuma, gde će se slučaj Milovana Đilasa naći na dnevnom redu. O ovom sazivanju Đilas je obavešten na dan zasedanja. III vanredni Plenum CK SKJ U Beogradu je 16. i 17. januara 1954. održan Treći vanredni plenum CK SKJ posvećen Milovanu Đilasu. Tako je i jedna tačka dnevnog reda dobila naziv „Slučaj Milovana Đilasa i pitanje provođenja odluka VI kongresa SKJ“. Plenum je otvorio Tito i javno kritikovao Đilasova pisanja. Istakao je da je Đilas zapravo napao Savez komunista, da je pokušao da izazove anarhiju, da je propovedao čistu demokratiju i tako srozao Savez komunista. Na sednici je iskritikovan i Vladimir Dedijer, jer je kao urednik „Borbe“ radio na uređivanju Đilasovih članaka. Na kraju zasedanja Đilas je izašao za govornicu i, izjavom da mu se „vratila vera u Savez komunista“ i da će i sam glasati za rezoluciju koja ga osuđuje, pokajnički priznao krivicu. Plenum je doneo odluku da su shvatanja Milovana Đilasa u osnovi protivna političkoj liniji usvojenoj na VI kongresu SKJ, pa je tako Đilas izazvao zabunu i zbunjenost u celoj Partiji, izolovano delovao protiv Partije i time pokušao da razbije idejno jedinstvo celog Saveza komunista. Zato je Plenum isključio Milovana Đilasa iz CK SKJ i udaljio ga sa svih funkcija u Partiji i kaznio poslednjom opomenom. Đilas podnosi pisanu ostavku na dužnost predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ, a 19. aprila 1954. godine je vratio i partijsku knjižicu, kada je obrazložio da se od tada više ne smatra članom SKJ i da po svojoj volji istupa iz članstva. Decembra 1954. Đilas daje intervju dopisniku „Njujork Tajmsa“, u kome kaže da zemljom vladaju najveći reakcionari. Zbog toga se pokreće tajni sudski postupak u Beogradu, gde je izveden i Vladimir Dedijer, kao simpatizer Đilasa. Milovan Đilas je 24. januara 1955. godine osuđen na uslovnu kaznu zatvora od jedne i po godine, kao i Dedijer. I pored izrečenih opomena, Đilas objavljuje svoje novo delo, „Nova klasa i analiza komunističkog sistema“. Ponovo u Sremskoj Mitrovici Delovanje Milovana Đilasa u trenutku kada se više nije nalazio ni na jednoj funkciji u zemlji bilo je vezano isključivo za pisanje. U vreme početka Mađarske revolucije protiv komunizma, Milovan Đilas je u svom intervjuu 24. oktobra 1956. godine javno podržao revoluciju. Nakon toga je stavljen pod policijsku prismotru, a 27. novembra sud ga je zbog „antijugoslovenske delatnosti“ osudio na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Za vreme robije, od 1957. do 1959. godine, napisao je studiju „Knjiga o Njegošu“. Na slobodu je pušten početkom 1958. godine. Po puštanju iz zatvora, nastavio je sa pisanjem. Tada je završio i svoju knjigu „Nesavršeno društvo“, gde je komunizam upoređivao sa Morovom utopijom. Đilas je 1961. godine napisao knjigu kojoj je dao naslov „Razgovori sa Staljinom“. Uz pomoć nekih stranih dopisnika uspeo je da rukopis pošalje izdavačkoj kući „Harcourt Brace Jovanovich“ u Njujorku, koja ju je objavila. Zbog svog antikomunističkog delovanja, po drugi put je uhapšen 7. aprila 1962. godine u svom stanu, u Palmotićevoj ulici. 14. maja 1962. izveden je pred Okružni sud i osuđen na 13 godina zatvora i ograničenje građanskih prava u trajanju od pet godina. Đilas je svoju kaznu ponovo izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Tu je dobio i teži napad slepog creva, pa je operisan, a neki su pretpostavljali da je trovan u zatvoru. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne, napisao je veći broj rukopisa i svakodnevno je vodio dnevnik. U zatvoru je završio svoje delo „Razgovor sa Staljinom“ i roman „Crna Gora“, opširniju knjigu o Petru Petroviću Njegošu i dr. Iz zatvora je izašao 31. decembra 1966. godine. Iz zatvorskog perioda sačuvana su pisma koja je razmenjivao sa svojom suprugom Šteficom. Objavljena su pod nazivom „Milovan Đilas: Pisma iz zatvora”, a priredio ih je njihov sin Aleksa Đilas. U inostranstvu Nakon puštanja iz zatvora, Đilas je dobio jedno posebno priznanje 1967. godine: američki časopis „National Review“, uvrstio ga je na svoje stupce zajedno sa poznatim antikomunistima. Sredinom 1968. godine, jugoslovenske vlasti su dozvolile Đilasu i njegovoj ženi da otputuju u inostranstvo. Đilas je otišao prvo u Englesku, zatim u SAD, Austriju i Italiju. Podržao je Velike studentske demonstracije 1968. godine u Beogradu i pisao po novinama o tome. U Londonu je boravio od 4. do 13. oktobra 1968. kao gost ministra za kulturu laburističke Vlade, Dženi Li. Iz Engleske je otputovao u Sjedinjene Države. U Americi je boravio oko dva meseca, uglavnom na Univerzitetu Prinston kao gostujući profesor. Tu mu je pomagao najviše izdavač Vilijam Jovanović, koji je imao svoju izdavačku kuću („Harcourt Brace Jovanovich“). On će odmah po Đilasovom dolasku početi sa štampanjem njegovih knjiga. U Njujorku je Đilas 9. decembra 1968. primio nagradu „Sloboda“, koju su pre njega između ostalih dobili Vili Brant, Vinston Čerčil, Pablo Kazals i Žan Mone. Nakon kraćeg zadržavanja u Austriji i Italiji, Đilas se 12. decembra 1968. ponovo vraća u Beograd. Početkom 1970. godine izrečena mu je zabrana putovanja zbog kritika na račun SKJ i čitavog partijskog rukovodstva u zemlji. Poslednji dani Milovan Đilas je živeo u Beogradu, u svom stanu u Palmotićevoj ulici broj 8. Na ovoj kući je u septembru 2011. postavljena spomen-ploča U Beogradu se najviše družio sa akademikom Matijom Bećkovićem. Pred smrt je oslepeo na jedno oko. Ostavio je oporuku da bude sahranjen po srpskom pravoslavnom običaju, angažovanjem sveštenika. To je bio redak primer nekadašnjeg komuniste da se sahrani po crkvenim običajima. Preminuo je u svome stanu u Palmotićevoj ulici, 20. aprila 1995. u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u rodnom selu Podbišću, uz crkvene obrede. Milovan Đilas oženio se 1936. Mitrom Mitrović, docnijim visokim komunističkim funkcionerom, s kojom je imao ćerku Vukicu (1948–2001). Od Mitre se razvodi 1952. kad se ženi Štefanijom Barić (1921–1993), s kojom sledeće godine dobija sina Aleksu. Stav o crnogorskoj naciji Đilas je nakon oslobođenja 1945. promovisao stav da su Crnogorci posebna nacija izdvojena iz etničkog srpstva, da bi se posle pada sa vlasti odrekao tog stava. U listu „Borba“, 1. maja 1945. objavio je članak pod naslovom „O crnogorskom nacionalnom pitanju“, gde je tvrdio da su „Crnogorci porijeklom Srbi“, ali da su tokom istorije profilisali svoju posebnu naciju. Đilas je vremenom promenio mišljenje o ovom pitanju, pa se krajem 1980-ih u nizu intervjua izjašnjavao kao Srbin, pa je čak u jednom izjavio: Da su se Crnogorci formirali u naciju besmisleno je sa naučne tačke gledišta. Evo bitnijih stavova Đilasa u članku od 1. maja 1945. godine: Crnogorci, nesumnjivo, pripadaju srpskoj grani južnoslovenskih plemena i naroda. U prošlosti, u osamnaestom, pa i na početku devetnaestog vijeka, Srbi u Srbiji bili su raja pod Turcima... Crnogorski seljaci, seleći se u druge krajeve (naročito u Srbiju), prenosili su duh otpora protiv turskog (islamskog!) feudalizma, bili su nosioci srpskih tradicija. Sa stvaranjem srpske nacije oni su se, nalazeći se zajedno sa srodnim seljaštvom, kada je otpočelo formiranje srpske nacije, u nju ulili i sa njom stopili... O formiranju nacija - srpske i crnogorske - u to vrijeme, razumije se, ne može biti ni govora. Ali iz gornjih činjenica su ljudi, koji nijesu znali zakone formiranja nacija, koji nijesu shvatili suštinu nacionalnog pitanja, izvukli zaključak da su Crnogorci „najčistiji“ Srbi, Crna Gora „kolijevka“ srpstva. To je poslužilo kao idejna osnova, kao opravdanje za prisajedinjavanje Crne Gore, za osporavanje nacionalnih prava Crnogorcima. Stvaranje nacije u Crnoj Gori počelo je čitavo stoljeće kasnije nego u Srbiji. Ovdje su postojali sasvim drugi i svi uslovi (teritorija, ekonomska povezanost i dr.), kojih nije bilo kod manjina u Bosni i Hercegovini. Proces formiranja crnogorske nacije i dan-danji traje, a u ovome ratu posebna crnogorska individualnost, ispoljavanje nacionalne svijesti i nacionalne osobitosti, najoštrije su došli do izraza. Ovaj rat, u izvjesnom smislu, označava kulminacionu tačku procesa formiranja Crnogoraca u posebnu naciju, posebnu nacionalnu individualnost. Po plemenskoj tradiciji oni se osjećaju, a i jesu, Srbi (srpska plemena u Srednjem vijeku, srpska raja, srpski narod pod Turcima), ali su oni u nacionalnom pogledu danas i nešto posebno, svoje, crnogorsko (kao što i npr. Srbi iz Srbije nijesu Crnogorci i ne osjećaju se takvima). Gledajući stvar tako, kroz istoriski razvitak, sasvim je razumljivo zašto se Crnogorci nacionalno danas osjećaju nečim posebnim... Mi komunisti nijesmo za federalnu Crnu Goru ni iz kakvih „političkih“ razloga (tj. iz potrebe za privremenim manevrom) niti mi – cijepamo srpstvo. Mi smo za to, jer smo uvjereni, znamo da to hoće crnogorski narod, a on to hoće jer se osjeća, jer jeste nešto posebno, posebni, drukčiji „Srbi“ od svih Srba – Crnogorci. A tradicionalno srpstvo cijepaju oni koji su htjeli da ga uprljaju saradnjom sa okupatorom, koji pričaju o Srbima (u Srbiji) i Crnogorcima kao o jednom narodu, a istovremeno reže protiv Crnogoraca u centralnom državnom aparatu, govore da su Crnogorci gori od ustaša i psuju majku crnogorsku djeci koja su prebačena u Beograd da budu zbrinuta. Matija Bećković, koji je godinama bio blizak sa Milovanom Đilasom, tvrdi da je Đilas posle silaska sa vlasti samo zavičajno bio Crnogorac, ali ne i nacionalno i da se na suđenju izjasnio kao Srbin, kao i to da je tada izjavio da je raspravu o crnogorskom nacionalnom pitanju napisao po službenoj dužnosti. U knjizi „Revolucionarni rat“, Đilas opisuje kako se sporio sa rođenim ocem i ubeđivao ga je da oni nisu Srbi, na šta mu je otac odgovorio da ako Crnogorci nisu Srbi ima li onda uopšte Srba. Očeve reči pojašnjava, pa kaže da je njihovo značenje to da su Crnogorci u stvari najveći Srbi. Takođe opisuje i to kako su postojala sporenja sa Savom Kovačevićem, koji je u nacionalnom pogledu odstupao od nametane partijske linije, a koji, kao i Đilasov otac, nije prihvatao da nije Srbin. U knjizi Crna Gora iz 1989. o sudbini Crne Gore pisao je kao sudbini poslednje stope srpske zemlje. Iako je učestvovao u stvaranju crnogorske nacije, Đilas je umro kao Srbin. Bibliografija Osim politike, bavio se i pisanjem knjiga. Najznačajnije su: „Nova klasa“, London, 1957. godine „Besudna zemlja“, London, 1958. godine (na srpskom 2005) „Razgovori sa Staljinom“, London, 1962. godine „Nesavršeno društvo“, London, 1969. godine „Ispod boja“, Čikago, 1971. godine „Sećanje jednog revolucionara“, Oksford, 1973. godine „Delovi iz životnog vremena“, Čikago, 1975. godine „Revolucionarni rat“, London, 1980. godine „Druženje sa Titom“, London, 1981. godine „Vreme vlasti“, London, 1983. godine „Tamnica ideja“, Njujork, 1984. godine „Ideje iz zatvora“, London, 1986. godine „Uspon i pad“, Vašington, 1986. godine „Pad nove klase“, Beograd, 1998. godine Đilasova knjiga „Nova klasa“ je od strane „Njujork Tajmsa“ uvršćena u 100 najznačajnijih knjiga u XX. veku, a tiraž je iznosio tri miliona primeraka. Osim ovih knjiga, Milovan Đilas je objavio i 4 knjige pripovedaka i dva romana „Crna Gora“(1989) i „Izgubljene bitke“(1994), a u rukopisu je ostavio roman „Svetovi i mostovi“. Autor je i značajne studije „Njegoš pjesnik, vladar, vladika“ (Beograd, 1988). Đilasove knjige su bile dugo zabranjivane u Jugoslaviji i u ostalim socijalističkim državama. Anatema je skinuta početkom devedesetih, a akademik Matija Bećković je bio jedan od onih koji su se zalagali da se ispravi ova nepravda prema Đilasu. Milovan Đilas je za vreme zatvora lišen Ordena narodnog heroja, koji je dobio 27. novembra 1953; Vojni sud mu je oktobra 1957. godine oduzeo čin general-pukovnika JNA u rezervi, a Sud časti sva odlikovanja koje je dobio kao zasluge iz rata. Miloš Milikić, penzionisani pukovnik-pilot avijacije JNA, napisao je 2009. godine knjigu „Ratnim stazama Milovana Đilasa” i zagovarao ispred SUBNOR-a Srbije inicijativu da se Đilas posthumno rehabilituje, te da mu se vrate čin i odlikovanja koji su mu pola veka ranije bili oduzeti, i da sve četiri presude protiv njega budu ukinute. KC (K)

Da li se odlučiti za devojku koja vam odgovara ili za onu koju bi vaša majka odabrala? Možda je pravo rešenje biti sa obe istovremeno? Broj ocena: 102 Cena sa PDV: 749 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 7306 Vreme slanja: 1 - 2 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.30 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Laguna Brend: Laguna Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Perece Za Doručak, Nil Rouz Naziv Knjige : Perece Za Doručak Autor: Nil Rouz Format: 13x20 cm Broja strana: 375 Izdavač: Laguna Opis proizvoda: Perece Za Doručak, Nil Rouz *** O Knjizi *** Marek Eliot je savršen momak za ženidbu – ma samo pitajte njegovu majku. Mareku, međutim, potraga za Onom Pravom ne ide baš tako lako. Za njega, žene su kao autobusi: nema ih čitavu večnost, a onda dva naiđu u isto vreme. Melani je simpatična, dobrodušna devojka koja zadovoljava sve kriterijume njegove majke za buduću snaju. A Debora, svakako zadovoljava neke Marekove... Razapet između svog srca i donjeg veša, Marek čini ono što bi svaki razuman muškarac i uradio: viđa se sa obe istovremeno. Njegova najbolja prijateljica Rejčel zgrožena je njegovim ponašanjem. Ako tome dodamo još i njegovu majku koja je krajnje nestrpljiva da u praksi isproba znanja koja je skupila desetogodišnjim čitanjem revije Vi i vaše venčanje onda je jasno da se Marek izložio milosti i nemilosti većeg broja žena nego što može da podnese... *** Kritike *** "Topla, dirljiva, duhovita i uverljiva priča. Nik Hornbi će morati da se pomeri u stranu jer stigao je Nil Rouz i doneo je perece!" Moris Gren, The New Statesman *** Odlomak Iz Knjige *** Jedan Ako mislite da je novine nemoguće čitati na preteći način, onda ne poznajete moju majku. Ne radi se samo o šuškanju, listanju, savijanju i popravljanju. Tu je i uzdisanje, coktanje i odmahivanje glavom nad razočaranjima sveta koja svako jutro otkriva uz perece. Ali to mogu da podnesem. Znam da je sve to samo priprema za doručak petkom, kada stiže Jevrejska hronika. Ovim novinama ona rukuje s naročitim šuškanjem, s uvežbanom lakoćom okreće stranu Društvene i lične vesti i usredsređuje se na svoje najveće razočaranje. „Vidim, Malkolm Bornštajn se oženio. Zar on nije tvoj prijatelj?“, pitala je ove nedelje, sa svojim već legendarnim poznavanjem svih sa kojima sam ikada progovorio. U isto vreme stručno je spustila novine ispod nivoa oka i nagnula se prema meni, za dlaku ali preteći. Molio sam se da samo jedne sedmice ne pronađe nikoga koga poznajem. „Oh, mama“, rekao sam s lažnom bezbrižnom vedrinom. „Njegova sestra išla je sa mnom u osnovnu školu. Teško da smo po tome nerazdvojni drugovi.“ „Ipak“, rekla je s očiglednim bolom, kao što čini svake sedmice, „sigurna sam da su njegovi roditelji veoma srećni.“ Zagledala se u mene niz nos pre nego što je podigla novine, nesposobna da ijedan trenutak više podnosi uznemirujući prizor svog neoženjenog sina. Nekada sam joj iznosio dobre strane svog bračnog stanja. Prihvatao se gorkog sarkazma i oštre logike. Jednom sam joj rekao da joj zapravo činim uslugu. „Tvoj život bio bi besmislen kad ne bi morala da brineš kad ću se oženiti“, rekao sam joj veselo i video kako se novine u odgovor lako ispravljaju. Nije uspelo. Nikad ne uspeva. Ne nasuprot nepokolebljivom verovanju „ja znam šta je najbolje za tebe“. Zato sam davno digao ruke. Sada samo tiho frknem i usredsredim se na poleđinu paketa ovsenih pahuljica, očajnički se trudeći da upijem nova obaveštenja o sadržaju riboflavina. Razgovor me svake nedelje nagrize malo više. Što bi mama rekla – i govori i doveka će govoriti: „Marek Eliot. Imaš dvadeset osam godina, velika si advokatska zverka, potičeš iz dobre porodice. Šta svaka devojka više da poželi?“ Pa, mnogo šta, izgleda. Da pogledamo ovo stanje neoženjenog Mareka malko podrobnije. Prvo: Moje ime vam kazuje sve što treba da znate o mojoj majci. Želela je da me nazove po svom pokojnom dedi, zvao se Mark, ali to je bilo suviše, suviše prostački. Utrpaš jedno „e“ i odjednom dobiješ ime koje je neobično, nema ni trunke prizvuka radničke klase i ima istočnoevropski ukus, u skladu s našim etničkim poreklom. Drugo: Zašto dvadesetosmogodišnjak živi s mamom i tatom u svakako prefinjenom severozapadnom kraju Londona, predgrađu Hampsted Garden? Zbog pogodnosti uglavnom, otkako je zgrada u kojoj sam živeo izgorela do temelja. Zakratko sam sumnjao na mamu, s obzirom na njenu očajničku želju da zadrži kontrolu nada mnom, ali to nikada nisam rekao policiji. Cementni zidovi i rešetke ipak nisu njen stil. Bilo je mnogo odmahivanja glavom, coktanja jezikom i neme radosti dok je ispitivala ostatke, jedva skrivajući oduševljenje srećom koju joj je donela moja nesreća. Te večeri me je tešila mojim omiljenim špagetima, a tokom večere je s odobravanjem govorila o italijanskoj praksi da muškarci žive sa svojim majkama do kasnih tridesetih godina, čak i nakon ženidbe. Moj povratak kući trebalo je da bude privremen, ali uskoro je postao depresivno stalan, pošto je moje osiguravajuće društvo tvrdoglavo insistiralo da izraz „svi rizici“ nekako ne obuhvata požar. Da li se povezala s njima? Imao sam dovoljno pameti da ne odbacim sasvim tu mogućnost. U paranoidnijim trenucima bio sam siguran kako u njihovim pismima mogu da otkrijem podtekst koji kaže „ionako ti je bolje kod kuće s majkom, zar ne?“ Treće: Velika advokatska zverka? Pa, teško. Mnogi moji prijatelji izabrali su da rade u krupnim advokatskim firmama što se poput crnih rupa gnezde po Sitiju. Ove firme usisavaju najgore, najrazmetljivije i najdosadnije pravne poslove koji se daju zamisliti i nekoliko godina kasnije bljuju najgore, najrazmetljivije i najdosadnije advokate – bogate, da naglasim. Ja, pak, radim u maloj kancelariji u Golders Grinu, srcu jevrejskog severozapadnog Londona. Tokom razgovora za posao moj šef, Artur Gold, izneo mi je svoje viđenje javne službe. „Mi radimo malo ovo, malo ono. Da budem iskren, dečko, sve što prođe kroz vrata.“ Počeo sam od samog vrha. Velika pravna firma u Sitiju, puna uglačanih stolova i soba s faksovima, ali nije to bilo za mene. Po prvi put – a mnogi obavešteni komentatori tvrdili bi i jedini – krenuo sam levo dok me je majka oštro usmeravala desno, i napustio taj posao. Želeo sam da se bavim „narodnim pravom“, a ne „pravom od kog se drugi bogate“, objašnjavao sam pun sebe svojim zapanjenim prijateljima advokatima, makar onda kad bi od brojanja svojih brda gotovine izdvojili malo vremena za mene. Kakav kreten. Ono što nisam shvatio bilo je da bi „pravo od kog se drugi bogate“ i mene učinilo bogatim, dok je „narodno pravo“ učinilo da budem siromašan poput većine. A opet, kad si visok preko metar i osamdeset, zašto bi želeo da se grčiš u nekim glupim sjajnim sportskim kolima? Četvrto: Dobra porodica? U kom rečniku si pronašla reč „dobra“? U Oksfordskom rečniku za psihopate? Moja majka je komandant jednočlane vojske u krstaškom pohodu „Marekova ženidba“ i pretplatila se na časopis Vi i vaše venčanje čim sam napunio osamnaest kako bi obezbedila da njen ljubljeni jedinac ima sve na svoj veliki dan. Nema ničega, doslovno ničega što ona ne zna o savršenom cvetu u rupici mladoženjinog revera. U odgovor, moj otac se povukao u svoju veru i ostavio je na miru. Otkrio je da je, kao što to biva s vrhovnim bićima, mnogo lakše imati posla s Bogom nego s mojom majkom. I šta bi onda devojka više poželela? Jesi li ti luda, majko? Da parafraziram Gruča Marksa, ne želim da se zabavljam s devojkom koja bi htela da se zabavlja sa mnom. Dva Ako je petak, onda je to sigurno gđa Sinkler. Ljupka stara dama uvek se raspituje za moju porodicu, koju, srećom po sebe, nije ni upoznala, za moje zdravlje, kome uopšte ne pomaže, i za napredak postupka prenosa njene imovine. Svake nedelje joj kažem kako ću je pozvati ili joj pisati kada budem imao o nečemu da je izvestim. S druge strane, mislim da ona retko izlazi otkako je njen „dragi Hari“, i sam advokat, stupio u veliku nebesku Advokatsku komoru. Zbog ove izloženosti pravu iz druge ruke stekla je nekakvu neodređenu ideju da zna o čemu se radi i osećanje da smo srodne duše. Pasivno advokatisanje je mnogo opasnije od pasivnog pušenja. Zastupnik druge strane, za kog sam znao da je član ekskluzivnog kluba ljudi manje oduševljenih svojim poslom od Mareka Eliota, kao da je slučaj gđe Sinkler gurnuo na dno svoje fioke za predmete koji mogu da čekaju doveka. Neuznemirena čekanjem koje je, pak, odlagalo njeno useljenje u povlašćeni smeštaj, gđa Sinkler mi je tokom nedeljnih poseta iznosila svoje najnovije pravne bisere. „To je deflacija ličnosti, jeste, gospodine Eliot. Šta oni misle, da su suviše dobri da kupe moju kuću?“, rekla je tajanstveno ove nedelje. Čak sam i ja, uvežban u prevođenju, s ovim imao teškoća. „Kako to mislite, gospođo Sinkler?“ „Znate, deflacija karaktera. Kažu da moja kuća nije dovoljno dobra.“ Razmislila je o ovome, a oči su joj se panično raširile. „Možda kažu da nisam dovoljno dobra da od mene kupe kuću.“ Magla se razišla. Ovo je bio zanimljiv pravni stav, ali mi u firmi Artur Gold i kompanija nemamo vremena za to. „Ah, mislite na difamaciju karaktera.“ „Upravo tako. Mislite li da vredi pokušati?“, upitala je puna nade, videvši već kako se njene posete mojoj kancelariji protežu u beskraj. Znam i bolje načine za trošenje vremena. „Ne baš, gospođo Sinkler. Mislim da ovo nije vredno pokušaja stvaranja pravne istorije. Osim toga, verovatno to ne biste mogli sebi da priuštite.“ Uzdahnula je, razočarana. „Znači, datum potpisivanja još nije određen?“, ubaci gđa Sinkler stvarno pitanje. „Bojim se da nije. Teško da ćemo to završiti do sledećeg meseca.“ Svi proizvodi iz: Komedije Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Odlično Milovan Đilas (Podbišće, kod Mojkovca, 12. jun 1911 — Beograd, 20. april 1995) bio je jugoslovenski komunista, pa disident, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar, i pisac iz Crne Gore. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je od oca Nikole i majke Vasilije Vaje, rođene Radenović. Sam Đilas piše da u njegovom bratstvu nije bilo ni glavara ni junaka. Bratstvo Đilasa se izdvojilo iz Vojinovića. Đilasov predak bio je dobar skakač (arhaično za skočiti—đilasnuti), na osnovu čega je dobio nadimak Đilas što je kasnije preraslo u prezime.[1] Đilasov otac Nikola je bio oficir, a tokom 1917. godine je bio u zarobljeništvu. Po uspostavljanju Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca i Jugoslovenske vojske, priznat mu je čin majora u oružanim snagama nove jugoslovenske države. Bio je nosilac Albanske spomenice i Medalje Miloša Obilića. Nikola Đilas je prihvatao komunističku ideologiju svoje dece, sa napomenom da jedino ne prihvata da Crnogorci nisu Srbi, smatrajući da ako Crnogorci nisu Srbi onda Srba nema.[2] Nije u bliskom srodstvu sa Draganom Đilasom. Po intervjuu koji je Dragan dao za portal Poreklo, Đilasi su poreklom iz Istre, pa su migrirali u Bosnu, a deo se odvojio i otišao u Crnu Goru. Crnogorski Đilasi tvrde da su svi zapravo iz Crne Gore.[3] Porodica Đilas brojala je sedmoro dece. Milovan je imao starijeg brata Aleksu, kao i dva mlađa, Milivoja i Akima. Imao je i tri sestre — Dobranu, Dragu i Milku. Osnovnu školu Đilas je završio 1921. godine u rodnom selu. Nižu gimnaziju je učio tri godine u Kolašinu, a potom 1924. otišao za Berane i tamo završio gimnaziju, 1929. godine. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem pesama, zapaženih od strane učenika i nastavnika. U to doba prihvata i levičarske ideje.[4] Posle završetka gimnazije, 1929. godine odlazi u Beograd. Upisuje se na Filozofski fakultet Beogradskog univerziteta, gde počinje da studira jugoslovensku književnost. Bavio se pisanjem i objavljivao svoje priče u beogradskim novinama i časopisima, kao i u publikacijama širom zemlje. Koristio se svojim imenom, ali je ponekad koristio i pseudonim Milo Nikolić. Po dolasku na studije, Đilas se povezuje sa ilegalnom skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Za vreme studija, aktivno je radio i kao skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. U međuvremenu se upisuje i na Pravni fakultet u Beogradu, ali studije nije završio.[5] Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas oktobra 1932. godine primljen u KPJ. Prvi put je uhapšen u februaru 1933. godine, kada je usled nedostatka dokaza posle šest dana pušten. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u aprilu 1933. godine, u stanu u Dalmatinskoj ulici.[6] Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču, gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda, koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Robija u Sremskoj Mitrovici[uredi | uredi izvor] Policijski snimak Milovana Đilasa u sremskomitrovačkoj kaznionici 1933. Za vreme svog boravka u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira, jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov „Izgubljeni raj“, koji će kasnije nagraditi profesor Miloš Đurić. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri bio toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započne štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. godine imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora, stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograda. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata[uredi | uredi izvor] Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmarnoj gori kao delegat iz Srbije, a početkom 1940. godine Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka „Za čistoću i boljševizaciju Partije“, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: „Naša Stvarnost“, „Sodobnost“, „Književni Savremenik“, „Mlada Kultura“ itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beograd da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na Sovjetski Savez učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Narodnooslobodilačka borba[uredi | uredi izvor] Ivo Lola Ribar i Milovan Đilas Đilas za vreme Drugog svetskog rata Milovan Đilas učestvuje na sastanku Politbiroa CK KPJ, 4. jula 1941. godine, kada je određen za opunomoćenog delegata CK za Crnu Goru. Na njega su prenesena vanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog štaba. Odmah je otišao u Crnu Goru i zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizovao ustanak i bio je komandant Privremene Vrhovne komande nacionalnooslobodilačkih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Posle splašnjavanja Trinaestojulskog ustanka i savetovanja u Stolicama, na njegovo mesto je upućen Ivan Milutinović, a on je povučen u Vrhovni štab, gde je imao zaduženje za propagandni rad i učestvovao je u uređivanju lista „Borba“, u oslobođenom Užicu. Optuživan je za zločine koje su partizani počinili u Crnoj Gori na početku rata, takozvana Leva skretanja, koja je opisao, ali se i ogradio sa objašnjenjem da u to vreme nije ni bio u Crnoj Gori.[7] Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju, koju je predvodio kapetan Bil Hadson u Petrovcu na Moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni štab u Užicu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazio s Vrhovnim štabom u Sandžaku, gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica, koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle progona iz Srbije, Milovan Đilas radi na ujedinjavanju i na još većem angažovanju boraca za dalje borbe. Tek u martu 1942. godine ponovo odlazi u Crnu Goru, u kojoj se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički građanski rat. Momčilo Cemović, koji se najviše bavio ovim periodom Đilasovog ratovanja, smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce, što je on i učinio. Radio je na uređivanju partijskog lista „Borba“, koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Driniću. Radio je i na uređivanju organa CK KPJ „Proletera“, izrađivao je Biltene Vrhovnog štaba, radio je na radio-stanici „Slobodna Jugoslavija“, na rasturanju članka „Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe“ po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji. Za vreme operacija „Vajs“ i „Švarc“, povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom. Bio je prisutan na Martovskim pregovorima, možda najkontroverznijom epizodom NOR-a, pod lažnim imenom Miloš Marković. Prema rečima Vladimira Dedijera, Josip Broz Tito mu je poverio da je Đilas bio jedan od kandidata za načelnika Odeljenja za zaštitu naroda (OZN). Polovinom 1944. poslat je na čelu misije Vrhovnog štaba zajedno sa generalom Velimirom Terzićem u Moskvu. Dobio je čin general-lajtnanta i imao je zadatak da kao političar prikaže situaciju u Jugoslaviji. Na povratku iz Sovjetskog Saveza, Đilas je doneo Titu zlatnu sablju, poklon Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. Od maršala Konjeva mu je doneo kao dar lični dvogled. U jesen 1944. Đilas je zajedno sa Titom, Kočom Popovićem i Pekom Dapčevićem učestvovao u razgovorima koji su u Beogradu vođeni sa šefom sovjetske vojne misije u Jugoslaviji, generalom Kornjejevim. Aprila 1945. Đilas i Tito odlaze u Moskvu na potpisivanje ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U toku Narodnooslobodilačkog rata (NOR), poginula su oba Đilasova brata. Stariji brat Aleksa zvani „Bećo“ (1906—1941), ubijen je 2. novembra 1941. godine u okolini Bijelog Polja, a posle rata je 1951. godine proglašen za narodnog heroja Jugoslavije. Mlađi brat Milivoje zvani „Minjo“ (1914—1942), streljan je 5. marta 1942. godine u Jajincima, kao zatočenik logora na Banjici. Sestra Dobrana (1924—1942) poginula je u borbama sa četnicima i Bugarima na jugu Srbije, dok je otac Nikola (1871—1943) bio ubijen od strane balista u Srbici, kod Kosovske Mitrovice.[8][9][10] Borba sa Informbiroom[uredi | uredi izvor] Na otvaranju Kominforma u gradu Šklarska Poremba, u zapadnoj Poljskoj, u septembru 1947. godine, Milovan Đilas, zajedno sa Edvardom Kardeljom je predstavljao KPJ. Početkom 1948. godine, Đilas dobija poziv iz Moskve da učestvuje u nekim diskusijama oko Albanije. Đilas odlazi iz Beograda za Moskvu, vozom preko Rumunije, zajedno sa tadašnjim Načelnikom Političke uprave Generalštaba JA, Svetozarom Vukmanovićem Tempom i Načelnikom Generalštaba JA, general-pukovnikom Kočom Popovićem. Učestvovao je u razgovorima sa Staljinom, Bulganjinom, Vasiljevskim i Antonovim. Misija Đilasa u Moskvi je trajala do marta 1948. godine, kada se vratio u Beograd. Učestvovao je na svim sednicama Politbiroa prilikom objavljivanja kompromitujućih pisama iz Moskve i radio je na sastavljanju odgovora u ime CK KPJ. Po objavljivanju Rezolucije Informbiroa u Bukureštu, pozvan je da dođe u Centralni komitet, jer je Radio Prag tada uveliko prenosio Rezoluciju protiv Komunističke partije Jugoslavije. Na noćnoj sednici u Belom dvoru je određen da napiše odgovor CK KPJ na optužbe Informbiroa. Za vreme borbe sa Informbiroom, Milovan Đilas je bio stalno sa Partijom, učestvovao je na svim Plenumima i sednicama. Radio je na pisanju članaka u „Politici“ i „Borbi“. Početkom 1953. godine je izabran za predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ. Nova misao[uredi | uredi izvor] Milovan Đilas je počeo u „Borbi“ od 11. oktobra 1953. godine da objavljuje svoje članke o najsloženijim pitanjima Partije, njene reforme i budućeg razvitka Jugoslavije. Bilo je ukupno 17 ovakvih članaka koji su osim u Borbi izlazili i u listu „Nova misao“. Đilasovi članci su izazvali veliku diskusiju u Savezu komunista Jugoslavije (SKJ) i u najširim masama. Naročito je bio upečatljiv poslednji Đilasov članak pod nazivom „Anatomija jednog morala“, gde je stao u odbranu glumice Milene Dapčević, žene Peka Dapčevića, izrugivanjem žena ostalih partijskih funkcionera. Đilas je time otvoreno napao komunizam kao sistem, samo u uvijenoj formi. Tri dana posle poslednjeg članka Milovana Đilasa, 7. januara 1954. godine, „Borba“ je objavila ogradu Izvršnog komiteta CK SKJ od Đilasovog pisanja. Napomenuto je da su Đilasovi članci izazvali zabunu u redovima članova Saveza komunista, da su članci direktno protivni odlukama VI kongresa KPJ i da su ništavni za čitav politički sistem. Milovan Đilas je izjavio Izvršnom komitetu da će obustaviti dalje objavljivanje svojih članaka. Međutim, za to je bilo kasno, jer je Izvršni komitet već najavio sazivanje vanrednog Plenuma, gde će se slučaj Milovana Đilasa naći na dnevnom redu. O ovom sazivanju Đilas je obavešten na dan zasedanja. III vanredni Plenum CK SKJ[uredi | uredi izvor] U Beogradu je 16. i 17. januara 1954. održan Treći vanredni plenum CK SKJ posvećen Milovanu Đilasu. Tako je i jedna tačka dnevnog reda dobila naziv „Slučaj Milovana Đilasa i pitanje provođenja odluka VI kongresa SKJ“. Plenum je otvorio Tito i javno kritikovao Đilasova pisanja. Istakao je da je Đilas zapravo napao Savez komunista, da je pokušao da izazove anarhiju, da je propovedao čistu demokratiju i tako srozao Savez komunista. Na sednici je iskritikovan i Vladimir Dedijer, jer je kao urednik „Borbe“ radio na uređivanju Đilasovih članaka. Na kraju zasedanja Đilas je izašao za govornicu i, izjavom da mu se „vratila vera u Savez komunista“ i da će i sam glasati za rezoluciju koja ga osuđuje, pokajnički priznao krivicu. Plenum je doneo odluku da su shvatanja Milovana Đilasa u osnovi protivna političkoj liniji usvojenoj na VI kongresu SKJ, pa je tako Đilas izazvao zabunu i zbunjenost u celoj Partiji, izolovano delovao protiv Partije i time pokušao da razbije idejno jedinstvo celog Saveza komunista. Zato je Plenum isključio Milovana Đilasa iz CK SKJ i udaljio ga sa svih funkcija u Partiji i kaznio poslednjom opomenom. Đilas podnosi pisanu ostavku na dužnost predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ, a 19. aprila 1954. godine je vratio i partijsku knjižicu, kada je obrazložio da se od tada više ne smatra članom SKJ i da po svojoj volji istupa iz članstva.[11] Decembra 1954. Đilas daje intervju dopisniku „Njujork tajmsa“, u kome kaže da zemljom vladaju najveći reakcionari. Zbog toga se pokreće tajni sudski postupak u Beogradu, gde je izveden i Vladimir Dedijer, kao simpatizer Đilasa. Milovan Đilas je 24. januara 1955. godine osuđen na uslovnu kaznu zatvora od jedne i po godine, kao i Dedijer. I pored izrečenih opomena, Đilas objavljuje svoje novo delo, „Nova klasa i analiza komunističkog sistema“. Ponovo u Sremskoj Mitrovici[uredi | uredi izvor] Delovanje Milovana Đilasa u trenutku kada se više nije nalazio ni na jednoj funkciji u zemlji bilo je vezano isključivo za pisanje. U vreme početka Mađarske revolucije protiv komunizma, Milovan Đilas je u svom intervjuu 24. oktobra 1956. godine javno podržao revoluciju. Nakon toga je stavljen pod policijsku prismotru, a 27. novembra sud ga je zbog „antijugoslovenske delatnosti“ osudio na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Za vreme robije, od 1957. do 1959. godine, napisao je studiju „Knjiga o Njegošu“.[12] Na slobodu je pušten početkom 1958. godine. Po puštanju iz zatvora, nastavio je sa pisanjem. Tada je završio i svoju knjigu „Nesavršeno društvo“, gde je komunizam upoređivao sa Morovom utopijom. Đilas je 1961. godine napisao knjigu kojoj je dao naslov „Razgovori sa Staljinom“. Uz pomoć nekih stranih dopisnika uspeo je da rukopis pošalje izdavačkoj kući „Harcourt Brace Jovanovich“ u Njujorku, koja ju je objavila. Zbog svog antikomunističkog delovanja, po drugi put je uhapšen 7. aprila 1962. godine u svom stanu, u Palmotićevoj ulici. 14. maja 1962. izveden je pred Okružni sud i osuđen na 13 godina zatvora i ograničenje građanskih prava u trajanju od pet godina. Đilas je svoju kaznu ponovo izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Tu je dobio i teži napad slepog creva, pa je operisan, a neki su pretpostavljali da je trovan u zatvoru. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne, napisao je veći broj rukopisa i svakodnevno je vodio dnevnik. U zatvoru je završio svoje delo „Razgovor sa Staljinom“ i roman „Crna Gora“, opširniju knjigu o Petru Petroviću Njegošu i dr. Iz zatvora je izašao 31. decembra 1966. godine. Iz zatvorskog perioda sačuvana su pisma koja je razmenjivao sa svojom suprugom Šteficom. Objavljena su pod nazivom „Milovan Đilas: Pisma iz zatvora”, a priredio ih je njihov sin Aleksa Đilas.[13] U inostranstvu[uredi | uredi izvor] Nakon puštanja iz zatvora, Đilas je dobio jedno posebno priznanje 1967. godine: američki časopis „National Review“, uvrstio ga je na svoje stupce zajedno sa poznatim antikomunistima. Sredinom 1968. godine, jugoslovenske vlasti su dozvolile Đilasu i njegovoj ženi da otputuju u inostranstvo. Đilas je otišao prvo u Englesku, zatim u SAD, Austriju i Italiju. Podržao je Velike studentske demonstracije 1968. godine u Beogradu i pisao po novinama o tome. U Londonu je boravio od 4. do 13. oktobra 1968. kao gost ministra za kulturu laburističke Vlade, Dženi Li. Iz Engleske je otputovao u Sjedinjene Države. U Americi je boravio oko dva meseca, uglavnom na Univerzitetu Prinston kao gostujući profesor. Tu mu je pomagao najviše izdavač Vilijam Jovanović, koji je imao svoju izdavačku kuću („Harcourt Brace Jovanovich“). On će odmah po Đilasovom dolasku početi sa štampanjem njegovih knjiga. U Njujorku je Đilas 9. decembra 1968. primio nagradu „Sloboda“, koju su pre njega između ostalih dobili Vili Brant, Vinston Čerčil, Pablo Kazals i Žan Mone. Nakon kraćeg zadržavanja u Austriji i Italiji, Đilas se 12. decembra 1968. ponovo vraća u Beograd. Početkom 1970. godine izrečena mu je zabrana putovanja zbog kritika na račun SKJ i čitavog partijskog rukovodstva u zemlji. Poslednji dani[uredi | uredi izvor] Tabla na zgradi u Palmotićevoj ulici u kojoj je stanovao Milovan Đilas Milovan Đilas je živeo u Beogradu, u svom stanu u Palmotićevoj ulici broj 8. Na ovoj kući je u septembru 2011. postavljena spomen-ploča.[14] U Beogradu se najviše družio sa akademikom Matijom Bećkovićem. Pred smrt je oslepeo na jedno oko. Ostavio je oporuku da bude sahranjen po srpskom pravoslavnom običaju, angažovanjem sveštenika. To je bio redak primer nekadašnjeg komuniste da se sahrani po crkvenim običajima. Preminuo je u svome stanu u Palmotićevoj ulici, 20. aprila 1995. u Beogradu. Ispraćaj Milovana Đilasa priređen je 22. aprila na beogradskom Novom groblju. Sahranjen je dva dana kasnije u porodičnoj grobnici u rodnom selu Podbišću, uz crkvene obrede.[15][16] Milovan Đilas oženio se 1936. Mitrom Mitrović, docnijim visokim komunističkim funkcionerom, s kojom je imao ćerku Vukicu (1948—2001). Od Mitre se razvodi 1952. kad se ženi Štefanijom Barić (1921—1993), s kojom sledeće godine dobija sina Aleksu. Stav o crnogorskoj naciji[uredi | uredi izvor] Đilas je nakon oslobođenja 1945. promovisao stav da su Crnogorci posebna nacija izdvojena iz etničkog srpstva, da bi se posle pada sa vlasti odrekao tog stava.[17] On se takođe verbalno obrušavao na srpski identitet u sklopu obračuna komunista sa srpskom tradicionalnom i nacionalno orijentisanom inteligencijom.[18] U listu „Borba“, 1. maja 1945. objavio je članak pod naslovom „O crnogorskom nacionalnom pitanju“, gde je tvrdio da su „Crnogorci porijeklom Srbi“, ali da su tokom istorije profilisali svoju posebnu naciju. Đilas je vremenom promenio mišljenje o ovom pitanju,[19] pa se krajem 1980-ih u nizu intervjua izjašnjavao kao Srbin, pa je čak u jednom izjavio: Da su se Crnogorci formirali u naciju besmisleno je sa naučne tačke gledišta[20]. Evo bitnijih stavova Đilasa u članku od 1. maja 1945. godine: Crnogorci, nesumnjivo, pripadaju srpskoj grani južnoslovenskih plemena i naroda. U prošlosti, u osamnaestom, pa i na početku devetnaestog vijeka, Srbi u Srbiji bili su raja pod Turcima... Crnogorski seljaci, seleći se u druge krajeve (naročito u Srbiju), prenosili su duh otpora protiv turskog (islamskog!) feudalizma, bili su nosioci srpskih tradicija. Sa stvaranjem srpske nacije oni su se, nalazeći se zajedno sa srodnim seljaštvom, kada je otpočelo formiranje srpske nacije, u nju ulili i sa njom stopili... O formiranju nacija - srpske i crnogorske - u to vrijeme, razumije se, ne može biti ni govora. Ali iz gornjih činjenica su ljudi, koji nijesu znali zakone formiranja nacija, koji nijesu shvatili suštinu nacionalnog pitanja, izvukli zaključak da su Crnogorci „najčistiji“ Srbi, Crna Gora „kolijevka“ srpstva. To je poslužilo kao idejna osnova, kao opravdanje za prisajedinjavanje Crne Gore, za osporavanje nacionalnih prava Crnogorcima. Stvaranje nacije u Crnoj Gori počelo je čitavo stoljeće kasnije nego u Srbiji. Ovdje su postojali sasvim drugi i svi uslovi (teritorija, ekonomska povezanost i dr.), kojih nije bilo kod manjina u Bosni i Hercegovini. Proces formiranja crnogorske nacije i dan-danji traje, a u ovome ratu posebna crnogorska individualnost, ispoljavanje nacionalne svijesti i nacionalne osobitosti, najoštrije su došli do izraza. Ovaj rat, u izvjesnom smislu, označava kulminacionu tačku procesa formiranja Crnogoraca u posebnu naciju, posebnu nacionalnu individualnost. Po plemenskoj tradiciji oni se osjećaju, a i jesu, Srbi (srpska plemena u Srednjem vijeku, srpska raja, srpski narod pod Turcima), ali su oni u nacionalnom pogledu danas i nešto posebno, svoje, crnogorsko (kao što i npr. Srbi iz Srbije nijesu Crnogorci i ne osjećaju se takvima). Gledajući stvar tako, kroz istoriski razvitak, sasvim je razumljivo zašto se Crnogorci nacionalno danas osjećaju nečim posebnim... Mi komunisti nijesmo za federalnu Crnu Goru ni iz kakvih „političkih“ razloga (t.j. iz potrebe za privremenim manevrom) niti mi - cijepamo srpstvo. Mi smo za to, jer smo uvjereni, znamo da to hoće crnogorski narod, a on to hoće jer se osjeća, jer jeste nešto posebno, posebni, drukčiji „Srbi“ od svih Srba, -Crnogorci. A tradicionalno srpstvo cijepaju oni koji su htjeli da ga uprljaju saradnjom sa okupatorom, koji pričaju o Srbima (u Srbiji) i Crnogorcima kao o jednom narodu, a istovremeno reže protiv Crnogoraca u centralnom državnom aparatu, govore da su Crnogorci gori od ustaša i psuju majku crnogorsku djeci koja su prebačena u Beograd da budu zbrinuta. Matija Bećković, koji je godinama bio blizak sa Milovanom Đilasom, tvrdi da je Đilas posle silaska sa vlasti samo zavičajno bio Crnogorac, ali ne i nacionalno[21] i da se na suđenju izjasnio kao Srbin, kao i to da je tada izjavio da je raspravu o crnogorskom nacionalnom pitanju napisao po službenoj dužnosti.[22] U knjizi „Revolucionarni rat“, Đilas opisuje kako se sporio sa rođenim ocem i ubeđivao ga je da oni nisu Srbi, na šta mu je otac odgovorio da ako Crnogorci nisu Srbi ima li onda uopšte Srba. Očeve reči pojašnjava, pa kaže da je njihovo značenje to da su Crnogorci u stvari najveći Srbi. Takođe opisuje i to kako su postojala sporenja sa Savom Kovačevićem, koji je u nacionalnom pogledu odstupao od nametane partijske linije, a koji, kao i Đilasov otac, nije prihvatao da nije Srbin. U knjizi Crna Gora iz 1989. o sudbini Crne Gore pisao je kao sudbini poslednje stope srpske zemlje.[23] Iako je učestvovao u stvaranju crnogorske nacije, Đilas je umro kao Srbin.[24] Bibliografija[uredi | uredi izvor] Osim politike, bavio se i pisanjem knjiga. Najznačajnije su: New Class. An Analysis of the Communist System, London, 1957. godine „Besudna zemlja“, London, 1958. godine (na srpskom 2005) „Razgovori sa Staljinom“, London, 1962. godine „Nesavršeno društvo“, London, 1969. godine „Ispod boja“, Čikago, 1971. godine „Sećanje jednog revolucionara“, Oksford, 1973. godine „Delovi iz životnog vremena“, Čikago, 1975. godine „Revolucionarni rat“, London, 1980. godine „Druženje sa Titom“, London, 1981. godine „Vreme vlasti“, London, 1983. godine „Tamnica ideja“, Njujork, 1984. godine „Ideje iz zatvora“, London, 1986. godine „Uspon i pad“, Vašington, 1986. godine Nova klasa. Beograd, 1990. godine. „Pad nove klase“, Beograd, 1998. godine Đilasova knjiga Nova klasa je od strane „Njujork tajmsa“ uvršćena u 100 najznačajnijih knjiga u XX veku, a tiraž je iznosio tri miliona primeraka. Osim ovih knjiga, Milovan Đilas je objavio i 4 knjige pripovedaka i dva romana „Crna Gora“(1989) i „Izgubljene bitke“(1994), a u rukopisu je ostavio roman „Svetovi i mostovi“. Autor je i značajne studije „Njegoš pjesnik, vladar, vladika“ (Beograd, 1988). Đilasove knjige su bile dugo zabranjivane u Jugoslaviji i u ostalim socijalističkim državama. Anatema je skinuta početkom devedesetih, a akademik Matija Bećković je bio jedan od onih koji su se zalagali da se ispravi ova nepravda prema Đilasu. Milovan Đilas je za vreme zatvora lišen Ordena narodnog heroja, koji je dobio 27. novembra 1953; Vojni sud mu je oktobra 1957. godine oduzeo čin general-pukovnika JNA u rezervi, a Sud časti sva odlikovanja koje je dobio kao zasluge iz rata. Miloš Milikić, penzionisani pukovnik-pilot avijacije JNA, napisao je 2009. godine knjigu „Ratnim stazama Milovana Đilasa” i zagovarao ispred SUBNOR-a Srbije inicijativu da se Đilas posthumno rehabilituje, te da mu se vrate čin i odlikovanja koji su mu pola veka ranije bili oduzeti, i da sve četiri presude protiv njega budu ukinute.[25] Tags: Nova klasa komunizam komunisti srpska istorija xx veka srbije srpskog naroda jugoslavije