Izdavač: Beli put ocuvana Opis Mila se pogleda u ogledalu i, osim majice sa natpisom WITCH FOREVER koja joj je služila kao spavaćica, ugleda uobičajenu superkovrdžavu crvenu kosu kako štrči u svim pravcima i more pega. Uh, te pege! Zatvori oči, a kad ih otvori na licu joj nije bilo više ni mrljice...postajala je sve bolja u začaravanju stvari da iščeznu!

Beli put Beograd 2007-142str.-broširan povez-ilustracije u boji-novo, nekorišćeno. Mila se pogleda u ogledalu i, osim majice sa natpisom WITCH FOREVER koja joj je služila kao spavaćica, ugleda uobičajenu superkovrdžavu crvenu kosu kako štrči u svim pravcima i more pega. Uh, te pege! Zatvori oči, a kad ih otvori na licu joj nije bilo više ni mrljice...postajala je sve bolja u začaravanju stvari da iščeznu! (P4)

Došao je da istraži ubistvo ali od samoga početka nešto neobjašnjivo ga je proganjalo i privlačilo mrtvoj ženi. Svilena crvena spavaćica, lagani miris parfema koji se osećao u vazduhu…tako mlada i lepa, nije mogao da veruje šta joj se dogodilo. A onda se našao licem u lice sa mrtvom ženom koja je držala pištolj uperen u njegove grudi…Poručnik Set Bjukenen je doživeo da se i njegov posao i njegovo srce nađu u haosu, kada je lepa Grejs Fontejn ušetala u njegov život. I to sa ogromnim plavim dijamantom, poznatim kao Mitrina zvezda.

Izdavač: Beli put ISBN: 978-86-86577-26-9 Broj strana: 144 Pismo: latinica Povez: meki Format: 140x185 Godina izdanja: 2007 Opis Mila se pogleda u ogledalu i, osim majice sa natpisom WITCH FOREVER koja joj je služila kao spavaćica, ugleda uobičajenu superkovrdžavu crvenu kosu kako štrči u svim pravcima i more pega. Uh, te pege! Zatvori oči, a kad ih otvori na licu joj nije bilo više ni mrljice...postajala je sve bolja u začaravanju stvari da iščeznu! POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 GA

Nora Roberts Tajna zvezda Meki povez Došao je da istraži ubistvo ali od samoga početka nešto neobjašnjivo ga je proganjalo i privlačilo mrtvoj ženi. Svilena crvena spavaćica, lagani miris parfema koji se osećao u vazduhu…tako mlada i lepa, nije mogao da veruje šta joj se dogodilo. A onda se našao licem u lice sa mrtvom ženom koja je držala pištolj uperen u njegove grudi…Poručnik Set Bjukenen je doživeo da se i njegov posao i njegovo srce nađu u haosu, kada je lepa Grejs Fontejn ušetala u njegov život. I to sa ogromnim plavim dijamantom, poznatim kao Mitrina zvezda.

Nora Roberts Tajna zvezdaMeki povezDošao je da istraži ubistvo ali od samoga početka nešto neobjašnjivo ga je proganjalo i privlačilo mrtvoj ženi. Svilena crvena spavaćica, lagani miris parfema koji se osećao u vazduhu… tako mlada i lepa, nije mogao da veruje šta joj se dogodilo.A onda se našao licem u lice sa mrtvom ženom koja je držala pištolj uperen u njegove grudi… Poručnik Set Bjukenen je doživeo da se i njegov posao i njegovo srce nađu u haosu, kada je lepa Grejs Fontejn ušetala u njegov život. I to sa ogromnim plavim dijamantom, poznatim kao Mitrina zvezda.12/1

Autor: Minet Volters Format: 21 cm Broj strana: 345 Povez: Tvrd Kada je jednog zimskog jutra Elsa Lojker-Foks nađena mrtva na terasi svoje raskošne kuću, u spavaćici i sa krvavim mrljama u blizini tela, sumnja je odmah pala na njenog muža, pukovnika Džejmsa Lojkera-Foksa. Patolog je zaključio da nije umrla nasilnom smrću, međutim, glasine nisu prestale da se šire... Zašto? Da li je pukovnik zaista kriv ili neko želi da mu smesti ?

Kada su ga opljačkali, a potom i napali razbojnici u dvorištu gostionice u kojoj je boravio, Džajls Ferhejven, vikont Kinkejd, nije verovao da nešto još gore može da mu se dogodi. Stvari su se dodatno zakomplikovale kada mu je u pomoć pritekla omalena dama u flanelskoj spavaćici naoružana samo velikim, crnim kišobranom. Ne samo da mu je spasla život, već mu je platila račun iz kafane i nadoknadila novac koji je prokockao prethodne večeri. Zahvaljujući tračevima i podsmehu koji je usledio, vikont nije osećao zahvalnost prema Dejzi Morison. Kada su se konačno sreli u Londonu, nevoljno je pristao da joj se oduži i uzvrati uslugu. Kao da je samo to čekala, Dejzi ga je zamolila da njenoj mlađoj sestri pronađe muža među londonskim plemićima. Džajlsove nevolje tek tada počinju…

Doduše, takva spoznaja teško može čoveka da ispuni sigurnošću ili odvažnošću. Makar ne u Lusinom slučaju. Nakon toga postala je obazriva. Tajanstvena. Otkriće da poseduješ magijske moći, naročito one nad kojima nemaš nikakvu kontrolu, podrazumeva da si drugačiji od ostalih, a čak i sedmogodišnje dete dovoljno je bistro da shvati da nije poželjno da se nadje s pogrešne strane granice izmedju normalnog i drugačijeg. Svako želi negde da pripada. Medjutim, kad imaš neku tajnu, glavni problem je u tome što te ona, koliko god se trudiš da je zadržiš za sebe, automatski odvaja od ostatka sveta. Lusi nikad nije uspela da dokuči zašto je njena magija proradila baš tada, niti da odgonetne koji je lanac dogadjaja doprineo njenom budjenju, ali bila je ubedjena u to da je sve počelo onog jutra kad se Alis probudila s ukočenim vratom, groznicom i jarkocrvenim osipom po koži. čim je ugledala taj prizor, Lusina majka raspamećeno viknu ocu da pozove lekara. Uplašena iznenadnim metežom, Lusi je sedela na kuhinjskoj stolici, još uvek u spavaćici. Srce joj je divlje lupalo dok je posmatrala kako otac uspaničeno prekida vezu, zalupivši slušalicu tako snažno da je iskočila iz plastičnog ležišta. Knjigu potražite OVDE

U toku protekle dve godine Eli je svesno postajala jedini Kingov prijatelj. U početku ga je samo uznemiravaia i vero- vatno nervirila, ali kasnije se rodilo njihovo prijateljstvo. I to je zaista bilo pravo prijateljstvo, razmišljala je okrećući se u krevetu. Jer, Elini roditelji su bili vrlo religiozni i tako razvili jedan deo njene prirode, onaj stvaralački, a fizički je Eli bila još uvek netaknuta devica. Na Jamajku se vratila toga jutra i radovala se svakom dolasku u malenu kuću na obali mora. Htela je da se preda radu na svojoj novoj kolekciji odeće, a za to je tu imala idealne uslove. Osim toga, već joj je nedostajao King. Ipak, kad ju je nazvao pre sat vremena, nije uspela da se obraduje što ga čuje. Imao je čudnu molbu, ali nije imao vremena za objašnjenja. Odmah je pristala da mu pomogne. No, tada nije imala pojma da King želi da je zatekne u svom krevetu kad se vrati kući. Na brzinu se spremila i došla. Sve vreme je razmišljala o tome pokušavajući da pronađe pravi razlog. Njoj se činilo da King nema neku ozbiljnu vezu, ali je možda nekome hteo da pokaže kako je tobože zauzet. To nije ličilo na Kinga, ali ništa drugo nije joj palo na pamet. Videće ubrzo, zaključila je Eli, privijajući svilenu posteljinu uz telo. Osećala se seksi i poželjno dok ju je mek materijal milovao po telu. Bila je u jednoj od onih spavaćica u kojima nikada ne bi stala pred svoje roditelje. Ponela je i providan negliže koji je takođe bio samo deo njenog intimnog sveta koji nikome nije bio dostupan. Pred Kingom nema razloga da se ustručava, razmišljala je. On je nikada nije gledao kao ženu i sa njim može da flertuje do mile volje. On to neće ni primetiti. Jer, Eli je pomalo volela da izaziva ljude oko sebe. Bila je otvorena i neki su to pogrešno tumačili. Čim bi to primetila, Eli bi se brzo povukla u svoje carstvo i nastavila da mašta o sebi kao o lepoj, zavodljivoj mladoj ženi koja ume s muškarcima. Sa Kingom je bilo drugačije. Bili su prijatelji i pred njim nije morala ništa da krije. Ni pred kim drugim ne bi se uopšte pojavila u toj spavaćici, razmišljala je. Ovako će o-dglumiti svoju ulogu, ako je reč o njoj, a on neće ni primetiti koliko je drugačija nego obično. Kingston fioper, razmišljala je i osmeh se pojavio na njenom licu. Bio je biznismen i radio je nešto s naftom i deonicama, koliko je znala. Počeo je gotovo od ničega, ali je vrednim radom i talentom došao do pravog bogatstva. Za razliku od njega, njegov brat po majci, dobio je mnogo od svog oca i grčevito se trudio da bude uspešniji i bolji od Kinga. Iako su se lepo družili, često razgovarali i razmenjivali mišljenja, Eli nije znala mnogo o Kingovoj porodici. Njegov poiu- brat, Bobi, bio je oženjen i koliko se sećala, King ih je oboje očekivao da dođu u posetu i nekim poslom. O tome joj je pričao pre nego što se vratila kući da završi kolekciju na kojoj je tada radila. Osmeh se pojavio na njenom licu. Ta kolekcija je bila pravi „bum” i vrlo lepo se prodavala. Eli je bila kreator i njeni modeli su bili vrlo praktični i lepi u isto vreme. Nije bila preskupa i zato je postajala sve omiljeniji modni kreator mladih. Zarađivala je dobro i tako je pre dve godine mogla sebi da priušti malenu kuću u koju je rado dolazila i da se odmori i da radi. Inače je živela u Maja- miju sa svojim roditeljima koji su bili vrlo dobri, samo previše povučeni ljudi. Eli je imala siguran život bez mnogo poteškoća i potresa, a kad je odlučila da moda bude njeno zanimanje, njeni roditelji se nisu bunili. Ulili su u nju toliko svojih strogih moralnih nazora da je bilo svejedno čime će se baviti. Sve bi ona radila predano i svesno. Eli se još uvek dobro sećala svog dolaska i prvog susreta s Kingom. Tada je bio uzdržan, hladan i previše poslovan. Često se pitala ume li uopšte da se smeje. Bilo je to neposredno pošto je kupila velikog amazonskog papagaja, kojeg nikada nije ni nosila sa ostrva. Zvao se Vorik i kako ju je njegov vlasnik ubeđivao, nije trebalo da ima bilo kakvih problema s njim. No nije bilo baš tako. Knjigu potražite OVDE

ŽOZE SARAMAGO BELEŽNICE - tekstovi objavljeni na blogu od septembra 2008. do novembra 2009. godine Prevod - Jasmina Nešković i Jovan Tatić Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2021 306 strana 20 cm Edicija - Odabrana dela Žozea Saramaga ISBN - 978-86-521-4108-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: BELEŽNICA I SEPTEMBAR 2008. Reči upućene jednom gradu Oprost Darvinu? Džordž Buš, ili doba laži Berluskoni i kompanija Ka groblju u Pulijanasu Aznar, prorok Životopisi Razvodi i kućne biblioteke Slika bez tona Čista krpa Bistro kao voda Nade i utopije OKTOBAR 2008. Gde je levica? Kućni neprijatelj O Fernandu Pesoi Ona strana Ko o čemu Bog i Racinger Eduardo Lourenso Žorž Amado Karlos Fuentes Federiko Major Saragosa Bog kao problem (Finansijski) zločin protiv čovečanstva Ustavi i stvarnost Šiko Buarki de Olanda Imaju li dželati dušu Hose Luis Sampedro Kad porastem, želim da budem kao Rita Fernando Mejrelis i društvo Novi kapitalizam? Pitanje NOVEMBAR 2008. O laži i istini Rat koji nije izbio Gvantanamo Sto šest godina Reči Roza Parks Uputstvo za ubijanje jednog čoveka Stari i mladi Dogme PRK Osamdeset šest godina Živ, živissimo Poplava Sva imena U Brazilu Stoka Dve vesti Beskrajna stranica interneta Još jedan dan Seksualno obrazovanje Knjižara Kultura DECEMBAR 2008. Razlike Salomao se vraća u Belem Svim zainteresovanima Saviano Calle Santa Fe Počast Baltasar Garson (1) Baltasar Garson (2) Borhes Završni udarac Reči Izdavači Gaza Godinu dana kasnije Božić je Božićna večera Šuraci i šurnjaje Knjiga Izrael JANUAR 2009. Računica Neodgovorni Sarkozi „No nos abandones` Od Davidovog kamenja do Golijatovih tenkova Uz Gazu Zamislimo Anhel Gonsales Predsednici Kamenovanja i drugi užasi Jedna druga kriza Obama Odakle? Izrael i njegovi derivati Šta? Klinton? Rodam Hervasio Sančes Svedok FEBRUAR 2009. Hleb Davos Bankari Adolf Ajhman Sampajo Vatikancije Sigifredo Ateisti Kažemo Kinesko perje Maltretman Smrt pred kućnim vratima Šta ćemo s Italijanima? Susi Pako Pismo Antoniju Maćadu Levica Pravde Vodeni pas MART 2009. Gonsalo M Tavareš Izbori Primetiti Primetiti još jednom Osmi mart Douro-Duero Jedinstvo u mnoštvu Ljubljenje imena Demokratija u taksiju Predsednica BELEŽNICA II MART 2009. Funes i Funes Evo vuka! Naše sutra i milenijum Pitanje boje Mačke u džaku Sunčeva lisica Fraktalna geometrija APRIL 2009. Mahmud Darviš G-20 Santa Marija de Ikike Sat Još jedno štivo za doba krize Čitanje L`Akvila Bo Kolumbija u Lansaroteu Grandomanija Sa Dariom Foom Egzibicionizmi Spavaćica O nemogućnosti portretisanja (1) O nemogućnosti portretisanja (2) Eduardo Galeano Dečaci u crnom Sećanja Svinjski grip (1) Svinjski grip (2) MAJ 2009. Havijer Ortis Izbacivanje Benedeti Kućni svetac Novi čovek Sajam Mučenja Hrabrost Korupcija na engleski način Sofija Gandarijas Dokle? Šarlo Pesnici i poezija San Mito Veterani Priča o jednom cvetu Naoružanje Muzika Čiste ruke? Razočaranje JUNI 2009. Bronza Markos Ana Putovanja Sekularizam Karlos Kasares Ono što se zove Berluskoni Paradoks Dobra ideja Epitaf za Luisa de Kamoiša Telo božje Migeiš Netanijahu Putovanje jednog slona U Kaštelu Novu Povratak Sastre Sabato Obrazovanje (1) Obrazovanje (2) Crna Španija Dve godine JULI 2009. Aguština Prevođenje Izgled Kritika Subjekat o sebi samom Kastril Razdeljak Knjige za leto Akademik Akilino Siza Vijeira Boje zemlje Emigrantske priče Žardimova posla Mesec Montanja Blanka Pet filmova Jedno poglavlje za Jevanđelje Problem s muškarcima Pravo na greh Epur si muove Odricanje Alvaro Kunjal AVGUST 2009. Gabo Patio do Padejro Almodovar Očeva senka (1) Očeva senka (2) Jemen Afrika Jedan takav kralj Gvatemala Žan Žiono Akteal Karloš Paredeš Krv u Ćijapasu Tuga Treći bog Prljava igra Dva pisca Republika Dihtung Oproštaj SEPTEMBAR 2009. Povratak „Formentor` OKTOBAR 2009. Radosni dani NOVEMBAR 2009. Reći nezaposlenosti „ne“ O Mariji Žoao Pireš O piscu `Dobitnik Nobelove nagrade Dve sveske Saramagovih Beležnica, zapravo skupljenih blogova iz 2008. i 2009. godine, najbolje ilustruju šta nam poručuje portugalski nobelovac kada ne piše u alegorijama i parabolama nego kad promišlja izazove savremenog sveta mimo svojih proslavljenih romana. Kako to da Adam nikada nije ni kročio u raj, da li su engleski parlamentarci osiromašili, zašto je Berluskoni „spodoba koja opasno podseća na ljudsko biće“, treba li izmisliti novog boga i zašto, da li je ljude lakše mobilisati za rat ili za mir, šta Bog misli o Rimokatoličkoj crkvi, hoće li nestati poreski rajevi i šifrovani računi, zašto Mediteran vrvi od davljenika, kakve su nam pouke ostavili Kafka, Darvin, Borhes, Almodovar, Amado, Pesoa, Markes, Čaplin, a šta da mislimo o Klintonu, Netanijahuu, Sarkoziju, Bušu…? Duhovito, mudro, beskompromisno, Saramago u poslednjoj godini svog života, kao u kakvoj književnoj oporuci, uvek stajući na stranu zlostavljanih i obespravljenih, sabira svoje opomene svetu koji nas okružuje i koji nas zatrpava apsurdima a daruje retkim radostima. „U ovim kratkim zapisima Saramago nastavlja da proživljava i tumači svet onako naopak kakav jeste, da bi ga posle toga ponovo sagledao s mirnijeg rastojanja, s moralnog i poetskog stanovišta (a ponekad da bi ga predstavio još gorim nego što jeste – iako deluje da je to nemoguće).“ – Umberto Eko „Saramago je najdarovitiji pisac našega vremena.“ – Harold Blum „Provokativnim i jednostavnim stilom Saramago secira mrežu ’organizovanih laži’ koje se nadvijaju nad čovečanstvom i nastoji da otrezni čitaoce iznoseći svoja shvatanja u ovom nizu neukrašenih, razornih proznih udaraca. Formiran u godinama pod Salazarovim fašističkim režimom, moglo bi se reći da je Saramago prošao savršenu obuku za prepoznavanje i ocenu političkog obmanjivanja.“ – Independent` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. José Saramago O caderno

m8 Glavni likovi u `Seobama` Miloša Crnjanskog su braća Vuk i Aranđel Isakovič, Vukova žena Dafina, Vukov sluga Arkadije i Aranđelov sluga Ananija. Likovi nose simbolična imena, koja određuju i njihovu sudbinu u romanu. Vuk je magijsko srpsko ime, koje se daje detetu da se odagna smrt. S druge strane, vuk je životinja koju su posebno poštovali stari Sloveni, pridavali joj mitska svojstva, a Srbi Svetog Savu smatraju vučjim svecem. Aranđel nosi ime po arhangelu Mihailu, koga u narodu zovu Aranđel, koji u ruci nosi mač i tas, što se u romanu dovodi u vezu sa Aranđelovim zanimanjem (trgovac). Arkadija je mitska zemlja blaženstva i sreće, prostor idiličnosti, priroda bez civilizacije, čemu teži Vukov sluga), dok Ananija predstavlja biblijskog junaka koji je krio novac od apostola i pokušao da prevari Hristosa. Dafina znači lovor, a Stana (žena Vukovog sluge Arkadija) je staro slovensko ime koje znači zastati, stati. To ime se davalo da se zaustavi pomor ili, pak, rađanje dece. Likovi braće Isakoviča su suprotsavljeni u svemu: Vuk je debeo, visok, ogroman, crven u licu, izgleda kao medved, ima trbuh kao meh, kosmat je, neposredan, prek, pust, rasipan, idealista, pri kraju romana razočaran i depresivan, po zanimanju vojnik, pobornik daljih seoba u Rusiju. Karakterišu ga žute oči sa crnim tačkicama, kakve, inače, imaju zveri.Veći deo romana Vuk Isakovič pogleda u nebo i uz pomoć oblaka naslućuje ili tumači događaje. Aranđel Isakovič je mršav, suv, onizak, retke crne kose, spletkaroš, pokvarenih žutih zuba, sladostrasan, trgovac, zelenaš, bogataš, usmeren ka materijalnim vrednostima, uporan, suzdržljiv, hladan, proračunat, tvrdica, zagovornik rada i ukorenjivanja Srba u Banatu. Sluge su slične gospodarima, pa, samim tim, međusobno suprotstavljeni. Vukov sluga Arkadije je debeo, uspavan (valja napomenuti da je Zevs mitskog Arkada pretvorio u Malog medveda), vojnik, voli prirodu, uživa u jelu i piću, žena Stana ga vara (i ne zaustavlja se u tome), kao i Dafina Vuka, ludo gine u ratu, pokušavajući da spase konje. Aranđelov sluga Ananije je nizak, škrt (novac krije od drugih u posebnom spremištu u pojasu, slično svom biblijskom imenjaku), spletkaroš je, srebroljubiv, uhodi gazdu i ogovara ga, plašljiv je, lopov, proračunak, svodnik (koji podvodi svoje kćeri). Dafina je mlada, putena Grkinja iz Trsta, koja je, bez svoje volje, ali i bez volje mladoženje, udata za Vuka Isakoviča. Ne zna jezik, u romanu progovara svega dve reči - `Umreću! Umreću!` Ako njenu sudbinu izvedemo iz njenog imena, mogli bismo da kažemo da su se braća Isakoviči, svaki na svoj način, `ovenčala` njome. Dafina sa Vukom ima dve kćeri, ali nije zainteresovana za njih, pogotovo nakon razočarenja u muža, koji ju je opet ostavio i otišao u još jedan besmisleni rat. Njena priroda je podvojena: prema mužu je neposredna, strasna, nemoćna, voli ga, a prema deveru je lažljiva, lukava, suzdržana, vlasna, ona određuje dinamiku razvoja njihovog odnosa i poigrava se njegovim osećanjima. Srpski vojnici u romanu su animalizovani: imaju ogromna stopala i šake, urlaju, siluju, urliču, zavijaju kao vukovi kad pevaju, žive u zemunicama, ne mogu da se uvedu u red, ne poštuju komande niti komandire, Vuk ih pujda u sklopu vežbi jedne na druge, kao zveri su. Sa druge strane, habsburški vojnici, predstavljeni npr. kroz barona Berenklaua, su feminizirani: on nosi bermude sa podvezicama, čipke, periku, napuderisan je, spava u svilenoj spavaćici sa dve sijamske mačke. Ovakvom generalizacijom Crnjanski je metaforički prikazao odnos Evrope prema Balkanu, kao i odnos Balkana prema Evropi. Koliko su pogledi jednih na druge nepomirljivi, očituje se u sceni susreta Vuka Isakoviča i Kraljice Majke, kada je on sapet u vrpce, svilu, perje, trake, ukrase, a ona izgleda kao strašilo.

TURSKO VOĆE LJUBAVNI ROMAN Šifra artikla: 389577 Isbn: 9788679583611 Autor : Jan Volkers Izdavač : L.O.M. Jedan je od najpoznatijih holandskih pisaca dvadesetog veka. Retko je da se likovni umetnik toliko istakne u književnosti. A sve je počelo čuvenim romanom Tursko voće (1969), po kome je Pol Verhoven odmah snimio film. U poplavi ljubića našeg vremena, Jan Volkers je napisao veliki ljubavni roman. ... Detaljnije Jedan je od najpoznatijih holandskih pisaca dvadesetog veka. Retko je da se likovni umetnik toliko istakne u književnosti. A sve je počelo čuvenim romanom Tursko voće (1969), po kome je Pol Verhoven odmah snimio film. U poplavi ljubića našeg vremena, Jan Volkers je napisao veliki ljubavni roman. Takvih knjiga nema mnogo. Među njima su, između ostalih, Crveno i crno, Idiot, Sentimentalno vaspitanje, Pan. Upitaj prah, Naš čovjek na terenu. Volkersova Olga postala je jedna od besmrtnih junakinja literature, u sazvežđu u kome su Ema Bovari, Ana Karenjina, Kemil Lopez, Nastasja Filipovna, Edvarda Mak, madam de Renal. „Nije čudo što su ljudi skoro padali pod tramvaj dok su se osvrtali za njom, što ju je ulicom pratio hor automobilskih truba, i što bi je žene iz kraja rado spalile kao vešticu, jer su njihovi muževi s rukama u džepovima pantalona stajali kod prozora sve dok se ne bi vratila iz dućana. Fotografije s početka, kad je imala taj obesni pogled u očima. S ružičastim šeširićem, zanosnim nabubrelim usnama i golim ramenima koja su virila iz crno-belog prugastog džempera koji sam kasnije spalio. Ili kao Ciganka u spavaćici sa cvetnim dezenom ispred išaranog sivog šatorskog platna kućice koju smo iznajmili u dinama, s onom samouverenošću u kukovima i podbulim licem od sna. Pitao sam se da li pamti kako je iza tog prljavog platna spavala s patkicom između svojih lepih sisa, i koliko smo bili sre-ćni u onom belo ofarbanom, drvenom krevetu.“ „Bio sam srećan što mogu po ceo dan da je gledam, a ona se veoma dobro nosila sa siromaštvom. Nalazila je da je to zabavno, jer je opet mogla da mi pokaže šta ume da napravi od dimljene haringe, nekoliko paradajza, peršuna i tvrdo kuvaniih jaja. Ali ponekad ne bi izdržala da ne pojede nešto slat-ko, pa bi me molećivo pitala, poput devojčice: „Da napravim kolače?“ Tada bi kupila svež hleb i pa-ketić putera. S radosnim izrazom lica sela bi za sto, na hleb namazala debeli sloj putera, obilno ga prekrila rendanom čokoladom, i na kraju sve posula šećernim mrvicama u boji. Zima u zemlji dembeliji, tako je to zvala.“ „Šta se dogodilo? S njom? Šta se vremenom promenilo? Ili sam ja bio slep za nešto što je oduvek bilo tu. Zar nisam video da je mila riđa zverka, u početku s oklevanjem i skoro neprimetno, a kasnije sve žešće htela da se oslobodi iz mog zagrljaja? To sam se, u svojoj čežnji i očajanju, uvek iznova pitao kad je otišla...A onda sam se setio rečenice iz pisma jednog prijatelja: ‘Živeli ste srećno kao zveri, i tome je jednostavno došao kraj.“ - Tursko voće Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija LJUBAVNI ROMAN Autor Jan Volkers Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač L.O.M. Pismo Latinica Povez Broš Godina 2024 Format 14x21 Strana 174 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Moguće da je posveta na naslovnoj od strane Libera Markonija, podseća me na njegov stil. Treba dodatno proveriti, ali 90 % jeste. Prva Markonijeva zbirka poezije Retko u ponudi Slobodan Marković (Skoplje, 26. oktobar 1928 — Beograd, 30. januar 1990) bio je srpski pesnik. Poznat je i pod nadimkom „Libero“ ili „Libero Markoni“. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1928. u Skoplju gde mu je otac Dimitrije bio na službi kao oficir vojske. Detinjstvo je proveo u Peći i u Beogradu, gde je maturirao u Drugoj beogradskoj gimnaziji. 1943. je bio zatočen u logoru u Smederevskoj Palanci. Neke od njegovih knjiga pesama su „Sedam ponoćnih kazivanja kroz ključaonicu“, „Jednom u gradu ko zna kom“ (1980). Objavio je 62 knjige a još dve su štampane posle njegove smrti: „Južni bulevar“ i „Zapiši to, Libero“ koje je priredila njegova supruga Ksenija Šukuljević-Marković. Bavio se i prevođenjem, bio je novinar u „Borbi“, slikar i boem. Za knjigu „Luka“ dobio je 1975. Zmajevu nagradu. Napisao je scenario za film Bokseri idu u raj. Umro je 30. januara 1990. i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U vreme hajke na Miloša Crnjanskog, Marković je objavio poemu `Stražilovo` (kao urednik u nedeljniku `Naš vesnik`). Po dolasku Crnjanskog u Beograd, živeli su u istom kraju i povremeno se družili. Libero o sebi[uredi | uredi izvor] Slobodan Marković je sâm napisao uvod u knjigu izabrane poezije `Jednom u gradu ko zna kom`, u kojem se ovako izjasnio: `Umetnost je moj život. Nisam se trudio da u svemiru nađem sličnost sa sobom. Znam da sam unikat i da nemam dvojnika. Po svoj prilici, neću ni imati potrebe da ga angažujem.`[1] Isticao je da je prošao putem od internacionaliste i kosmopolite ka bezgraničnom univerzalizmu: `Regionalne klovnove naduvane nacionalizmom, žalim. Moja sestra zaista spava na Polarnom Krugu u spavaćici od fokine kože. Noge perem u Njujorškoj luci. U Azerbejdžanu imam unuka... U Istanbulu dedu koji nosi crkvicu na dlanu. Izvor kisele vode u Carskoj Lavri Visokim Dečanima, moja je klinika, i moje oporavilište.`[1] Anegdote o Liberu[uredi | uredi izvor] Momo Kapor je u svojim zabeleškama `011 (100 nedelja blokade)` opisao Liberovo umeće u kafanskoj košarci, odnosno igri zvanoj `ubacivanje šibice u čašu`, gde se čaša postavlja na sredinu kafanskog stola, podjednako udaljena od svih igrača koji pokušavaju da sa ivice stola ubace kutiju šibica u nju. `Pokojni Libero Markoni je žmureći ubacivao šibicu u čašu, bio je apsolutni prvak sveta u tom sportu, kojim se može baviti samo pripit igrač. Tada se postiže prava zen-koncentracija; igrač se poistovećuje s kutijom šibice u letu i njenim ciljem, zvoncavim dnom čaše. Kada šibica padne na dno, pedeset poena. Stotinu poena dobija onaj kome se šibica zadrži na ivici čaše. Onaj ko izgubi, plaća sledeću turu...` Borislav Mihajlović Mihiz je u svojoj knjizi `Autobiografija - o drugima` opisao i brojna druženja sa piscima i pesnicima. Provodio je sate bez alkohola sa `učenjacima` Dejanom Medakovićem i Pavlom Ivićem, ali i vreme uz čašicu sa `raspojasanima` Slobodanom Markovićem i Liberovim prijateljem, slikarom Slavoljubom Slavom Bogojevićem. Dešavalo se da veselo društvo celu noć provede u kafani, i ujutru prelazi preko lukova pančevačkog mosta. Sa punim pouzdanjem u istinitost stare mudrosti da `pijancima i deci anđeli podmeću jastuke`, okuraženi priličnom količinom alkohola, pravili su Libero, Slava i Mihiz takve vratolomije od kojih `normalnim` ljudima zastaje dah. Milicioneri, koji bi ih skidali sa lukova mosta, bili su zabezeknuti pred onim što vide, i na kraj pameti im nije bilo da `ozloglašenu trojku` kazne. Libero je svoje doživljaje i osećanja prilikom pijančenja opisao u knjizi `Pijanci idu dijagonalno`, a prelaženje lukovima pančevačkog mosta učinio je večnim, pominjući ga u nekrologu svom rano preminulom prijatelju Slavi Bogojeviću.[2] Slobodan Glumac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jul 2019), glavni urednik lista Borba, novinar i prevodilac, bio je pratilac Slobodana Markovića na putovanju u Švajcarsku. Libero je u jednom periodu sarađivao u tom listu pišući zapažene priloge koji su izlazili subotom. Redakcija lista je odlučila da preduzme nešto u pogledu Liberovog opijanja, za koje je smatrano da ide na uštrb ugleda lista. U cilju prevaspitanja, pesniku je omogućen plaćeni boravak u švajcarskom sanatorijumu za lečenje zavisnosti od alkohola. Zbog potrebe da se u švajcarskom konzulatu u Milanu srede neki papiri, Slobodan Glumac je ostavio svog imenjaka i kolegu u jednom kafančetu, znajući da ovaj nema novca. Naručio mu je limunadu, i bezbrižno se zaputio ka konzulatu. Formalnosti su potrajale, i Glumac se tek posle tri sata vratio u kafanče. Tamo ga je sačekao sledeći prizor: Prepun astal flaša pića, razbarušeni Libero daje takt i zapeva prve stihove: `Tiii me, Miiico, neeee vooleš...`, a italijanski konobari dignuti na šank, kao i prisutni gosti, otpevaju: `Cisto sumlam, cisto sumlam`...[3] Pozamašni ceh je nekako plaćen, a kako - ni danas se sa sigurnošću ne zna. Dela[uredi | uredi izvor] Od velikog broja objavljenih knjiga Libera Markonija, trideset i dve su zbirke pesama. Pisao je i prepeve, putopise, reportaže, kraću prozu, drame, scenarija, priređivao antologije... Slobodan je posebno uživao u poeziji Jesenjina, a o tome svedoče njegovi prepevi pesama velikog ruskog pesnika u knjigama Ko je ljubio taj ne ljubi više i Rastaćemo se uz smešak nas dvoje. Evo nekih naslova Liberovih knjiga poezije: Posle snegova Svirač u lišću Mornar na konju Pijanci idu dijagonalno Sedam ponoćnih kazivanja u ključaonicu Vedri utopljenik Tri čokota stihova Crni cvet Ikra Umiljati apostol Posetilac tamnog čela Tamni banket Ukleta pesnikova noćna knjiga Eleonora žena Kilimandžaro Jednom u gradu ko zna kom (štampana povodom 50 godina od pesnikovog rođenja i 35 godina književnog rada) Čubura među golubovima (Liberova poezija i crteži) Južni bulevar (objavljena posle pesnikove smrti, priredila ju je Liberova supruga i verni pratilac Ksenija).