Poručnik Set Bjukenen istraživao je ubistvo mlade žene koja ga je neobjašnjivo privlačila. Sve na njoj, crvena svilena spavaćica, lagani miris parfema... A onda je odjednom mrtva žena uperila pištolj u njegove grudi. Poručnik se našao u haosu kada je lepa Grejs Fontejn ušetala u njegov život sa ogromnim plavim dijamantom, poznatim kao Mitrina zvezda.

Odlomak : ’’Ustala sam po noći, otvorila sam prozor, svukla sam svoju spavaćicu, kiša je nemilice padala, čekala sam pred otvorenim prozorom da uđe hladnoća i da me ubije. Kad umrem, poći ću ravno u raj. (...) Preko mosta, koji je tanji od jedne vlasi i oštriji od noža, mogu letjeti do sedmog neba. (...) Ondje stoji jedno stablo. Allah će me upitati: Hoćeš li još? Ja ću odgovoriti: Neću. (...) Vidjela sam pred svojim očima svoje mrtvo tijelo kako leži na kiši i otišla sam s njim na groblje u İstanbulu. Za mnom dolaze moj otac, bosonog, moja majka, bosonoga, moja braća gola i bosa, moja baka (...). Padala je kiša na groblju u Istanbulu, njihovi plačljivi glasovi govorili su u zboru: Ne idi. Ne idi. Gitme, gitme.’’

Kada su ga opljačkali, a potom i napali razbojnici u dvorištu gostionice u kojoj je boravio, Džajls Ferhejven, vikont Kinkejd, nije verovao da nešto još gore može da mu se dogodi. Stvari su se dodatno zakomplikovale kada mu je u pomoć pritekla omalena dama u flanelskoj spavaćici naoružana samo velikim, crnim kišobranom. Ne samo da mu je spasla život, već mu je platila račun iz kafane i nadoknadila novac koji je prokockao prethodne večeri. Zahvaljujući tračevima i podsmehu koji je usledio, vikont nije osećao zahvalnost prema Dejzi Morison. Kada su se konačno sreli u Londonu, nevoljno je pristao da joj se oduži i uzvrati uslugu. Kao da je samo to čekala, Dejzi ga je zamolila da njenoj mlađoj sestri pronađe muža među londonskim plemićima. Džajlsove nevolje tek tada počinju…

„Nije čudo što su ljudi skoro padali pod tramvaj dok su se osvrtali za njom, što ju je ulicom pratio hor automobilskih truba, i što bi je žene iz kraja rado spalile kao vešticu, jer su njihovi muževi s rukama u džepovima pantalona stajali kod prozora sve dok se ne bi vratila iz dućana. . . Fotografije s početka, kad je imala taj obesni pogled u očima. S ružičastim šeširićem, zanosnim nabubrelim usnama i golim ramenima koja su virila iz crno-belog prugastog džempera koji sam kasnije spalio. Ili kao Ciganka u spavaćici sa cvetnim dezenom ispred išaranog sivog šatorskog platna kućice koju smo iznajmili u dinama, s onom samouverenošću u kukovima i podbulim licem od sna. Pitao sam se da li pamti kako je iza tog prljavog platna spavala s patkicom između svojih lepih sisa, i koliko smo bili srećni u onom belo ofarbanom, drvenom krevetu. . . “„Bio sam srećan što mogu po ceo dan da je gledam, a ona se veoma dobro nosila sa siromaštvom. Nalazila je da je to zabavno, jer je opet mogla da mi pokaže šta ume da napravi od dimljene haringe, nekoliko paradajza, peršuna i tvrdo kuvaniih jaja. Ali ponekad ne bi izdržala da ne pojede nešto slatko, pa bi me molećivo pitala, poput devojčice: „Da napravim kolače?“ Tada bi kupila svež hleb i paketić putera. S radosnim izrazom lica sela bi za sto, na hleb namazala debeli sloj putera, obilno ga prekrila rendanom čokoladom, i na kraju sve posula šećernim mrvicama u boji. Zima u zemlji dembeliji, tako je to zvala. . . “„Šta se dogodilo? S njom? Šta se vremenom promenilo? Ili sam ja bio slep za nešto što je oduvek bilo tu. Zar nisam video da je mila riđa zverka, u početku s oklevanjem i skoro neprimetno, a kasnije sve žešće htela da se oslobodi iz mog zagrljaja? To sam se, u svojoj čežnji i očajanju, uvek iznova pitao kad je otišla. . . A onda sam se setio rečenice iz pisma jednog prijatelja: ‘Živeli ste srećno kao zveri, i tome je jednostavno došao kraj’. . . “ Tursko voće Jan Volkers 1925-2007jedan je od najpoznatijih holandskih pisaca XX veka. Retko je da se likovni umetnik (Volkers je bio priznati vajar) toliko istakne u književnosti. A sve je počelo čuvenim romanom Tursko voće (1969), po kome je Pol Verhoven odmah snimio film. U poplavi „ljubića“ našeg vremena, Jan Volkers je napisao veliki ljubavni roman. Takvih knjiga nema mnogo. Među njima su, između ostalih, Crveno i crno, Idiot, Sentimentalno vaspitanje, Pan. Upitaj prah, Naš čovjek na terenu. . .Volkersova Olga postala je jedna od besmrtnih junakinja literature, u sazvežđu u kome su Ema Bovari, Ana Karenjina, Kemil Lopez, Nastasja Filipovna, Edvarda Mak, madam de Renal. . .