politikin zabavnik broj 1296, datum 29. 10. 1976. Stripovi: - Paja Patak, Miki Maus, Pluton, - Hogar strašni, - Bim i Bum, - Šrafko, - KOMPLETAN STRIP: Fantazija: Daleko od zemlje, - U krugu porodice: Nije zaboravan, - Popaj; Tekstovi: - velika bekstva: tri meseca pod zemljom, - stara arhitektura: Vreme uzavrelo, - priča iz života: U crnoj poplavi, - U senci ugašenog vulkana, - krivi putevi do pravde: Četiri konja za kažnjenika, - istorija starog sveta: Zastava je za hrabre, - Koliko je stara Amfitrita?, - drugi svetski rat: Engleske kamikaze, - četiri veka nade: Tajna zlatnog kondora, - Neobičan danak, - istina o Bufalo Bilu: Brži od lokomotive, - hit strana: Tina Čarls, - napravite sami: Podsetnik za telefon, - sprej za dobro raspoloženje, - U rat zbog čaja, - fantastična priča: Nespretni Maks (Isak Asimov); Stanje kao na slici. Lično ili slanje kao preporučena pošiljka

KONAČNO ISTINA! Šta zaista pomaže kad je zdravlje u pitanju? Da li je to ono što pojedete, uzmete ili uradite – ova knjiga to istražuje. S knjigom VAŠE ZDRAVLJE: ŠTA POMAŽE, A ŠTA NE u rukama nećete trošiti vreme i novac na proizvode, tretmane i pristupe od kojih nema mnogo koristi. Osetićete prave rezultate primenom strategija koje zaista pomažu. Saznajte suštinu ovih i mnogih drugih proizvoda i terapija: akupunktura antacidi aspirin beli luk biljna vlakna bol u leđima botoks crno vino dizanje tegova filteri za vodu genetske analize hormoni joga jogurt kantarion kreme za sunčanje kućna hemija lekovi protiv bolova lekovito bilje mamografija masaža operacija kolena pilule za spavanje prečišćivači vazduha preparati protiv ćelavosti proteinski napici rendgensko snimanje riblje ulje samolepljiva traka sirup protiv kašlja skidanje dioptrije laserom soja sprej protiv insekata vakcinacija vodica za ispiranje usta zatezanje lica

KONAČNO ISTINA! Šta zaista pomaže kad je zdravlje u pitanju? Da li je to ono što pojedete, uzmete ili uradite – ova knjiga to istražuje. S knjigom VAŠE ZDRAVLJE: ŠTA POMAŽE, A ŠTA NE u rukama nećete trošiti vreme i novac na proizvode, tretmane i pristupe od kojih nema mnogo koristi. Osetićete prave rezultate primenom strategija koje zaista pomažu. Saznajte suštinu ovih i mnogih drugih proizvoda i terapija: akupunktura antacidi aspirin beli luk biljna vlakna bol u leđima botoks crno vino dizanje tegova filteri za vodu genetske analize hormoni joga jogurt kantarion kreme za sunčanje kućna hemija lekovi protiv bolova lekovito bilje mamografija masaža pilule za spavanje prečišćivači vazduha preparati protiv ćelavosti proteinski napici rendgensko snimanje riblje ulje samolepljiva traka sirup protiv kašlja skidanje dioptrije laserom soja sprej protiv insekata vakcinacija vodica za ispiranje usta zatezanje lica

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Vaše zdravlje - šta pomaže, a šta ne Grupa autora Izdavač: Mladinska knjiga Žanr: Udžbenici i priručnici, Zdravlje, sport i lepota KONAČNO ISTINA! Šta zaista pomaže kad je zdravlje u pitanju? Da li je to ono što pojedete, uzmete ili uradite – ova knjiga to istražuje. S knjigom VAŠE ZDRAVLJE: ŠTA POMAŽE, A ŠTA NE u rukama nećete trošiti vreme i novac na proizvode, tretmane i pristupe od kojih nema mnogo koristi. Osetićete prave rezultate primenom strategija koje zaista pomažu. Saznajte suštinu ovih i mnogih drugih proizvoda i terapija: akupunktura antacidi aspirin beli luk biljna vlakna bol u leđima botoks crno vino dizanje tegova filteri za vodu genetske analize hormoni joga jogurt kantarion kreme za sunčanje kućna hemija lekovi protiv bolova lekovito bilje mamografija masaža operacija kolena pilule za spavanje prečišćivači vazduha preparati protiv ćelavosti proteinski napici rendgensko snimanje riblje ulje samolepljiva traka sirup protiv kašlja skidanje dioptrije laserom soja sprej protiv insekata vakcinacija vodica za ispiranje usta zatezanje lica

Novo! U originalnoj foliji. Izdavač: Mladinska knjiga - Beograd, 2011. god. Tvrd povez, 26 cm. 414 str. Kunstdruk, ilustracije pun kolor, Šta zaista pomaže kad je zdravlje u pitanju? Da li je to ono što pojedete, uzmete ili uradite - ova knjiga to istražuje. S knjigom VAŠE ZDRAVLJE: ŠTA POMAŽE, A ŠTA NE u rukama nećete trošiti vreme i novac na proizvode, tretmane i pristupe od kojih nema mnogo koristi. Osetićete prave rezultate primenom strategija koje zaista pomažu. Saznajte suštinu ovih i mnogih drugih proizvoda i terapija: akupunktura antacidi aspirin beli luk biljna vlakna bol u leđima botoks crno vino dizanje tegova filteri za vodu genetske analize hormoni joga jogurt kantarion kreme za sunčanje kućna hemija lekovi protiv bolova lekovito bilje mamografija masaža operacija kolena pilule za spavanje prečišćivači vazduha preparati protiv ćelavosti proteinski napici rendgensko snimanje riblje ulje samolepljiva traka sirup protiv kašlja skidanje dioptrije laserom soja sprej protiv insekata vakcinacija vodica za ispiranje usta zatezanje lica

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Zbirka horor prica Tomasa Ligotija, pisca koji je izumeo pravac poznat kao "filozofski horor". Pogovor je pisao nas fantasticni Dr Dejan Ognjanovic. Deluks izdanje: Ivice sprej CRVENE. Ilustrovao:Ivica Stevanovic. Autor: Tomas Ligoti Prevod sa engleskog: Sava Kuzmanović Edicija: Poetika strave, knjiga VIII Godina izdanja: 2017 Format: 210 x 145 mm Broj strana: 310 Povez: tvrd Pismo: latinica ISBN-978-86-6039-034-1 COBISS.SR-ID-315797767 NOVA! Nekoriscena! PISAR TAME je zbirka izašla je iz pera Tomasa Ligotija, najautentičnijeg horor pisca današnjice. Napatvorene nihilizmom, mizantropijom i osećanjem prezira i gađenja prema životu, ove priče se često dešavaju u okviru Ligotijevih filozofskih kontemplacija. Budući da dobrim delom piše iz lične percepcije svoje akutne depresije, Ligoti na čitaoca često uspeva da ostavi dojam rastakanja fikcije i efekat sveprožimajuće, transcedentalne strave. Tomas Ligoti je pisac koji zaista oseća i isijava mrak. Pogledajte i ostale moje predmete, ima raznih stvarcica za svaki budzet.

VAŠE ZDRAVLJE: ŠTA POMAŽE A ŠTA NE -grupa autora Šta zaista pomaže kad je zdravlje u pitanju? Da li je to ono što pojedete, uzmete ili uradite – ova knjiga to istražuje. S knjigom VAŠE ZDRAVLJE: ŠTA POMAŽE, A ŠTA NE u rukama nećete trošiti vreme i novac na proizvode, tretmane i pristupe od kojih nema mnogo koristi. Osetićete prave rezultate primenom strategija koje zaista pomažu. Saznajte suštinu ovih i mnogih drugih proizvoda i terapija: akupunktura antacidi aspirin beli luk biljna vlakna bol u leđima botoks crno vino dizanje tegova filteri za vodu genetske analize hormoni joga jogurt kantarion kreme za sunčanje kućna hemija lekovi protiv bolova lekovito bilje mamografija masaža operacija kolena pilule za spavanje prečišćivači vazduha preparati protiv ćelavosti proteinski napici rendgensko snimanje riblje ulje samolepljiva traka sirup protiv kašlja skidanje dioptrije laserom soja sprej protiv insekata vakcinacija vodica za ispiranje usta zatezanje lica Izdavač: Mladinska knjiga 2011 Broj strana: 414 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 26 x 20 cm U odličnom stanju. K.S.N.ORM. ANTIK. P. 1

Odlično očuvano! Autor - osoba Geraci, Ron = Geraci, Ron Gordon, Debra Gouer, Timoti Harar, Sari Paturel, Ejmi Naslov Vaše zdravlje : šta pomaže, a šta ne : odgovori na zdravstvene nedoumice / [autori tekstova Ron Geraci ... [et al.] ; prevod s engleskog Marija Obradović, Jelena Radević] Jedinstveni naslov What Works, What Doesn`t. scc Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2011 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Mladinska knjiga, 2011 (Hong Kong : Leo Paper) Fizički opis 414 str. : ilustr. ; 26 cm Drugi autori - osoba Obadović, Marija Radević, Jelena (karton) Napomene Prevod dela: What Works, What Doesn`t Podaci o autorima preuzeti iz kolofona Tiraž 3.300 Registar. Predmetne odrednice Higijena Šta zaista pomaže kad je zdravlje u pitanju? Da li je to ono što pojedete, uzmete ili uradite – ova knjiga to istražuje. S knjigom VAŠE ZDRAVLJE: ŠTA POMAŽE, A ŠTA NE u rukama nećete trošiti vreme i novac na proizvode, tretmane i pristupe od kojih nema mnogo koristi. Osetićete prave rezultate primenom strategija koje zaista pomažu. Saznajte suštinu ovih i mnogih drugih proizvoda i terapija: akupunktura, antacidi, aspirin, beli luk, biljna vlakna, bol u leđima, botoks, crno vino, dizanje tegova, filteri za vodu, genetske analize, hormoni, joga, jogurt, kantarion, kreme za sunčanje, kućna hemija, lekovi protiv bolova, lekovito bilje, mamografija, masaža, pilule za spavanje, prečišćivači vazduha, preparati protiv ćelavosti, proteinski napici, rendgensko snimanje, riblje ulje, samolepljiva traka, sirup protiv kašlja, skidanje dioptrije laserom, soja, sprej protiv insekata, vakcinacija, vodica za ispiranje usta, zatezanje lica. MG137 (N)

Glen Ransiter je mrtav. Ili su mrtvi svi ostali? Neko je umro u eksploziji koju su orkestrirali Ransiterovi poslovni neprijatelji. I zaista, u Demoinu je zakazana sahrana moćnog Ransitera. Ali, u međuvremenu, njegovi ožalošćeni službenici primaju neobjašnjive – i povremeno nepristojne – poruke od svog šefa. A svet oko njih počinje da se deformiše na način koji nagoveštava da im vreme ističe. Ili je već isteklo. Žestoka metafizička komedija o smrti i spasenju (koje zgodno stiže u vidu aerosol spreja) zadivljujuće vešto spaja paranoidnu pretnju i neodoljivi slepstik, u kojem preminuli daju poslovne savete, kupuju sledeću inkarnaciju i stalno su izloženi opasnosti da ponovo umru.

edicija XX VEK NOVO Ovom studijom Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grifitologije. U prvom delu knjige autor nas uvodi u teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i street arta, a u drugom analizira primere postsocijalističkih grafita na Balkanu i u Centralnoj Evropi. Ove “studije slučlajeva” posvećene su grafitima sa nacionalističkim i ekstremnodesničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji (Gavrilo Princip i Rudolf Majster), planina Triglav (kao politički simbol) i migranti. “Politički grafiti i street art su pre svega politička umetnost, artivizam, specifična ulična veza između politike i estetike. Da rezimiram: oni su vizuelni politički činovi. Šta se, dakle, dešava kad politika “udari o zid”? Da li je čin grafitiranja onoga što je političko sâm po sebi dovoljan ili i poruka mora da bude eksplicitno politička? Ko ispisuje sprejom političke grafite, zašto, kako, protiv i za koga? Koje su osobenosti političkog grafitiranja, za kakve vizuelne ideologije se ono zalaže? Ukratko: šta je političko u kricima zidova savremenih gradova?” (Iz Predgovora) Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama grafita koje je snimio autor.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. U lancima mitologije i jevrejska magija - Zdravko Zdravković Broj strana: 168 Povez: Mek U čast sećanja na Veliki rat i potpisivanje primirja nastalo je Delo U lancima mitologije I jevrejska magija. Roman je istorijsko-ljubavno-špijunski. Autor je događaje smestio na pozornice albanskih snežnih gudura, Odese i Sibira, i Berlina, odakle njegovi likovi sagledavaju ratna zbivanja, i egzoduse mnogih porodica. Gete je rekao da postoje samo dva nacionalizma: Nemački i Jevrejski, te roman obuhvata oba. Snažna euforija nemačkog naroda na početku rata, završava se jadnom slikom na ulici Kurfirstendam, gde devojčice i dečaci starosti deset-dvanaest godina nude svoja tela kako bi preživeli i šestodnevni izraelski rat za zauzimanje teritorije, koje im je još u Bibliji Jehova obećao. Život neumitno teče i razvijaju se snažna, mladalačka ljubav između Alekse i Milice još u Odesi, da bi se nastavila tokom jednogodišnjeg puta Transsibirskom železnicom prema Vladivostoku. U Berlinu, kontraverzna Sofija, šnajderka, kuvarica i špijunka se zaljubljuje u Kostu, visokog, elegantnog muškarca i oni provode dane u šetnji Tirgartenom, obalama Špreje i završavaju u krevetu. Sofija odjedanput nestaje, jer je Nemci otkrivaju i ubijaju. Tu je i beli Rus Aleksandar Pavlov i njegova žena Nadežda Nikolajević, beogradska balerina. Očajna želja za povratkom u domovinu nagoni Pavlova da se oda špijunaži u korist crvenih, a tu preko Ilije, ćurčije, uvlači i Sofiju. Pobeda je velika, ali „Velika pobeda je velika opasnost, a Viktorija je samo ime“.

Nova, nekorišćena Politički grafiti : primeri iz postsocijalističkih država Balkana i Centralne Evrope / Mitja Velikonja Prevela s engleskog Slobodanka Glišić Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2020 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek, 2020 (Beograd : Standard 2) Fizički opis 379 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Glišić, Slobodanka, 1949- = Glišić, Slobodanka, 1949- Biblioteka XX vek / [Biblioteka XX vek, Beograd] ; 246 Prevod dela: Post-Socialist Political Graffiti in the Balkans and Central Europe / Mitja Velikonja Tiraž 600 Mitja Velikonja: str. [4] Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija [Mitje Velikonje]: str. [347]-348 Bibliografija: str. [349]-366 Registar imena. Ovom studijom Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grifitologije. U prvom delu knjige autor nas uvodi u teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i street arta, a u drugom analizira primere postsocijalističkih grafita na Balkanu i u Centralnoj Evropi. Ove “studije slučlajeva” posvećene su grafitima sa nacionalističkim i ekstremnodesničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji (Gavrilo Princip i Rudolf Majster), planina Triglav (kao politički simbol) i migranti. “Politički grafiti i street art su pre svega politička umetnost, artivizam, specifična ulična veza između politike i estetike. Da rezimiram: oni su vizuelni politički činovi. Šta se, dakle, dešava kad politika “udari o zid”? Da li je čin grafitiranja onoga što je političko sâm po sebi dovoljan ili i poruka mora da bude eksplicitno politička? Ko ispisuje sprejom političke grafite, zašto, kako, protiv i za koga? Koje su osobenosti političkog grafitiranja, za kakve vizuelne ideologije se ono zalaže? Ukratko: šta je političko u kricima zidova savremenih gradova?” (Iz Predgovora) Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama grafita koje je snimio autor.

Kao novo. Bez posvete. Savin osvetnik - posebno izdanje - Vanja Bulić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 338 Povez: Tvrd Posebno izdanje sa autorovim dodatkom.Autor bestselera Teslina pošiljka, Dušanova kletva, Teodorin prsten…Ljubavna priča o prijateljstvu i izdaji, mržnji i osveti.Ko se ne osveti, on se ne posveti.U zgradi Vlade Srbije, u zoru maglovite novembarske noći, u svom kabinetu na trećem spratu na spektakularan način ubijen je ministar odbrane Dragomir Sarić. Ubica je u kabinet ušao kroz prozor, preko simsa, i metalnom strelom izbačenom iz samostrela pogodio ministra pravo u srce. Ispod prozora, na spoljnom zidu, sprejom je napisao dva slova – CO, koja se mogu čitati i kao SO ako su napisana ćirilicom, a na stolu ispred ministra ostavio okrvavljenu ikonicu, na kojoj je naslikan lik Svetog Save. Na identičan način sledeće noći biće ubijen i jeromonah Arkadije u svom luksuznom dvorcu na Avali. Ubica će ostaviti istovetan zapis i krvavu ikonu s likom Svetog Save u kaluđerovoj ruci.Na scenu stupa pronicljivi i uporni novinar crne hronike Novak Ivanović, koji se posvećuje otkrivanju pozadine misterioznog „rukopisa“ zločina… ***Inspiraciju za ovu priču Vanja Bulić nalazi u sukobu opštih duhovnih vrednosti, koje ovde simbolizuje ikona Svetog Save ostavljena na mestu zločina, i stvarnosti, koja je i dalje opterećena kriminalnim i zločinačkim nasleđem ratnih zbivanja devedesetih godina prošlog veka. U ovom, posebnom izdanju romana, autor nam u dodatku daje putokaz za čitanje romana u ključu istorijskih okolnosti i savremenih zbivanja: od sažetka žovotopisa Svetog Save i sudbine izgradnje njegovog hrama na Vračaru, preko srednjovekovnog oružja i samostrela, koji je ubica koristio u romanu, pa do atentata na premijera Srbije i sudbine veterana ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije.

Autor bestselera Teslina pošiljka , Dušanova kletva , Teodorin prsten … Ljubavna priča o prijateljstvu i izdaji, mržnji i osveti. Ko se ne osveti, on se ne posveti. U zgradi Vlade Srbije, u zoru maglovite novembarske noći, u svom kabinetu na trećem spratu na spektakularan način ubijen je ministar odbrane Dragomir Sarić. Ubica je u kabinet ušao kroz prozor, preko simsa, i metalnom strelom izbačenom iz samostrela pogodio ministra pravo u srce. Ispod prozora, na spoljnom zidu, sprejom je napisao dva slova – CO, koja se mogu čitati i kao SO ako su napisana ćirilicom, a na stolu ispred ministra ostavio okrvavljenu ikonicu, na kojoj je naslikan lik Svetog Save. Na identičan način sledeće noći biće ubijen i jeromonah Arkadije u svom luksuznom dvorcu na Avali. Ubica će ostaviti istovetan zapis i krvavu ikonu s likom Svetog Save u kaluđerovoj ruci. Na scenu stupa pronicljivi i uporni novinar crne hronike Novak Ivanović, koji se posvećuje otkrivanju pozadine misterioznog „rukopisa“ zločina. I dok inspektor Perić biva suspendovan jer insistira na očiglednim činjenicama, Novak Ivanović nastavlja da sledi tragove i otkriva važne svedoke, ratne veterane sa ratišta u Bosni, koji su dobro znali ministra Sarića pod nadimkom Strelac, kao i njemu bliskog kaluđera Arkadija, koji je u ratu nosio nadimak Vladika. Novak shvata da će rešiti slučaj dvostrukog ubistva kad sazna ko čini tajnoviti ljubavni trougao… Inspiraciju za ovu priču Vanja Bulić nalazi u sukobu opštih duhovnih vrednosti, koje ovde simbolizuje ikona Svetog Save ostavljena na mestu zločina, i stvarnosti, koja je i dalje opterećena kriminalnim i zločinačkim nasleđem ratnih zbivanja devedesetih godina prošlog veka. Na tragu ovog sukoba naziru se i motivi zločina, u kom su svi akteri istovremeno i izvršioci i žrtve. Povez knjige : broš Strana : 296 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor bestselera Teslina pošiljka, Dušanova kletva, Teodorin prsten… Ljubavna priča o prijateljstvu i izdaji, mržnji i osveti. Ko se ne osveti, on se ne posveti. U zgradi Vlade Srbije, u zoru maglovite novembarske noći, u svom kabinetu na trećem spratu na spektakularan način ubijen je ministar odbrane Dragomir Sarić. Ubica je u kabinet ušao kroz prozor, preko simsa, i metalnom strelom izbačenom iz samostrela pogodio ministra pravo u srce. Ispod prozora, na spoljnom zidu, sprejom je napisao dva slova – CO, koja se mogu čitati i kao SO ako su napisana ćirilicom, a na stolu ispred ministra ostavio okrvavljenu ikonicu, na kojoj je naslikan lik Svetog Save. Na identičan način sledeće noći biće ubijen i jeromonah Arkadije u svom luksuznom dvorcu na Avali. Ubica će ostaviti istovetan zapis i krvavu ikonu s likom Svetog Save u kaluđerovoj ruci. Na scenu stupa pronicljivi i uporni novinar crne hronike Novak Ivanović, koji se posvećuje otkrivanju pozadine misterioznog „rukopisa“ zločina. I dok inspektor Perić biva suspendovan jer insistira na očiglednim činjenicama, Novak Ivanović nastavlja da sledi tragove i otkriva važne svedoke, ratne veterane sa ratišta u Bosni, koji su dobro znali ministra Sarića pod nadimkom Strelac, kao i njemu bliskog kaluđera Arkadija, koji je u ratu nosio nadimak Vladika. Novak shvata da će rešiti slučaj dvostrukog ubistva kad sazna ko čini tajnoviti ljubavni trougao… Inspiraciju za ovu priču Vanja Bulić nalazi u sukobu opštih duhovnih vrednosti, koje ovde simbolizuje ikona Svetog Save ostavljena na mestu zločina, i stvarnosti, koja je i dalje opterećena kriminalnim i zločinačkim nasleđem ratnih zbivanja devedesetih godina prošlog veka. Na tragu ovog sukoba naziru se i motivi zločina, u kom su svi akteri istovremeno i izvršioci i žrtve.

60922) SAVIN OSVETNIK , Vanja Bulić , Laguna Beograd 2020 , Autor bestselera Teslina pošiljka, Dušanova kletva, Teodorin prsten… Ljubavna priča o prijateljstvu i izdaji, mržnji i osveti. Ko se ne osveti, on se ne posveti. U zgradi Vlade Srbije, u zoru maglovite novembarske noći, u svom kabinetu na trećem spratu na spektakularan način ubijen je ministar odbrane Dragomir Sarić. Ubica je u kabinet ušao kroz prozor, preko simsa, i metalnom strelom izbačenom iz samostrela pogodio ministra pravo u srce. Ispod prozora, na spoljnom zidu, sprejom je napisao dva slova – CO, koja se mogu čitati i kao SO ako su napisana ćirilicom, a na stolu ispred ministra ostavio okrvavljenu ikonicu, na kojoj je naslikan lik Svetog Save. Na identičan način sledeće noći biće ubijen i jeromonah Arkadije u svom luksuznom dvorcu na Avali. Ubica će ostaviti istovetan zapis i krvavu ikonu s likom Svetog Save u kaluđerovoj ruci. Na scenu stupa pronicljivi i uporni novinar crne hronike Novak Ivanović, koji se posvećuje otkrivanju pozadine misterioznog „rukopisa“ zločina. I dok inspektor Perić biva suspendovan jer insistira na očiglednim činjenicama, Novak Ivanović nastavlja da sledi tragove i otkriva važne svedoke, ratne veterane sa ratišta u Bosni, koji su dobro znali ministra Sarića pod nadimkom Strelac, kao i njemu bliskog kaluđera Arkadija, koji je u ratu nosio nadimak Vladika. Novak shvata da će rešiti slučaj dvostrukog ubistva kad sazna ko čini tajnoviti ljubavni trougao… Inspiraciju za ovu priču Vanja Bulić nalazi u sukobu opštih duhovnih vrednosti, koje ovde simbolizuje ikona Svetog Save ostavljena na mestu zločina, i stvarnosti, koja je i dalje opterećena kriminalnim i zločinačkim nasleđem ratnih zbivanja devedesetih godina prošlog veka. Na tragu ovog sukoba naziru se i motivi zločina, u kom su svi akteri istovremeno i izvršioci i žrtve. mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 308 strana

Kao novo. Bez posvete. Savin osvetnik - Vanja Bulić Godina izdanja: 2020 Broj strana: 296 Povez: Mek Autor bestselera Teslina pošiljka, Dušanova kletva, Teodorin prsten… Ljubavna priča o prijateljstvu i izdaji, mržnji i osveti. Ko se ne osveti, on se ne posveti. U zgradi Vlade Srbije, u zoru maglovite novembarske noći, u svom kabinetu na trećem spratu na spektakularan način ubijen je ministar odbrane Dragomir Sarić. Ubica je u kabinet ušao kroz prozor, preko simsa, i metalnom strelom izbačenom iz samostrela pogodio ministra pravo u srce. Ispod prozora, na spoljnom zidu, sprejom je napisao dva slova – CO, koja se mogu čitati i kao SO ako su napisana ćirilicom, a na stolu ispred ministra ostavio okrvavljenu ikonicu, na kojoj je naslikan lik Svetog Save. Na identičan način sledeće noći biće ubijen i jeromonah Arkadije u svom luksuznom dvorcu na Avali. Ubica će ostaviti istovetan zapis i krvavu ikonu s likom Svetog Save u kaluđerovoj ruci. Na scenu stupa pronicljivi i uporni novinar crne hronike Novak Ivanović, koji se posvećuje otkrivanju pozadine misterioznog „rukopisa“ zločina. I dok inspektor Perić biva suspendovan jer insistira na očiglednim činjenicama, Novak Ivanović nastavlja da sledi tragove i otkriva važne svedoke, ratne veterane sa ratišta u Bosni, koji su dobro znali ministra Sarića pod nadimkom Strelac, kao i njemu bliskog kaluđera Arkadija, koji je u ratu nosio nadimak Vladika. Novak shvata da će rešiti slučaj dvostrukog ubistva kad sazna ko čini tajnoviti ljubavni trougao… Inspiraciju za ovu priču Vanja Bulić nalazi u sukobu opštih duhovnih vrednosti, koje ovde simbolizuje ikona Svetog Save ostavljena na mestu zločina, i stvarnosti, koja je i dalje opterećena kriminalnim i zločinačkim nasleđem ratnih zbivanja devedesetih godina prošlog veka. Na tragu ovog sukoba naziru se i motivi zločina, u kom su svi akteri istovremeno i izvršioci i žrtve.

Ovom studijom Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grifitologije. U prvom delu knjige autor nas uvodi u teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i street arta, a u drugom analizira primere postsocijalističkih grafita na Balkanu i u Centralnoj Evropi. Ove “studije slučlajeva” posvećene su grafitima sa nacionalističkim i ekstremnodesničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji (Gavrilo Princip i Rudolf Majster), planina Triglav (kao politički simbol) i migranti. “Politički grafiti i street art su pre svega politička umetnost, artivizam, specifična ulična veza između politike i estetike. Da rezimiram: oni su vizuelni politički činovi. Šta se, dakle, dešava kad politika “udari o zid”? Da li je čin grafitiranja onoga što je političko sâm po sebi dovoljan ili i poruka mora da bude eksplicitno politička? Ko ispisuje sprejom političke grafite, zašto, kako, protiv i za koga? Koje su osobenosti političkog grafitiranja, za kakve vizuelne ideologije se ono zalaže? Ukratko: šta je političko u kricima zidova savremenih gradova?” (Iz Predgovora) Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama grafita koje je snimio autor. Mitja Velikonja (1965) je profesor na Univerzitetu u Ljubljani, gde predaje studije kulture, i šef Centra za proučavanje kulture i religije. Glavne oblasti njegovih istraživanja su savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, supkulture, kolektivno sećanje i postsocijalistička nostalgija. Bio je gostujući profesor na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu (2002. i 2003), na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku (2009. i 2014), na Sveučilištu u Rijeci (2015) i na Univerzitetu Jejl u Nju Havenu (2020). Kao Fulbrajtov stipendista bio je gostujući istraživač u Filadelfiji (2004/2005), u Holandskom institutu za napredne studije (2012) i u Remarkovom institutu Njujorškog univerziteta (2018). Uredio je (sa Dinom Abazovićem) zbornik radova Post-Yugoslavia – New Cultural and Political Perspectives (Palgrave, 2014). Pre ove knjige, u Biblioteci XX vek objavljeni su prevodi njegovih monografija Evroza – Kritika novog evrocentrizma (2007) i Titostalgija. Studija nostalgije za Josipom Brozom (2010) i knjiga Nebeska Jugoslavija: interakcije političkih mitologija i pop-kulture (2012), koju je napisao zajedno sa Vjekoslavom Pericom (2017)

Ovom studijom Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grifitologije. U prvom delu knjige autor nas uvodi u teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i street arta, a u drugom analizira primere postsocijalističkih grafita na Balkanu i u Centralnoj Evropi. Ove “studije slučlajeva” posvećene su grafitima sa nacionalističkim i ekstremnodesničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji (Gavrilo Princip i Rudolf Majster), planina Triglav (kao politički simbol) i migranti. “Politički grafiti i street art su pre svega politička umetnost, artivizam, specifična ulična veza između politike i estetike. Da rezimiram: oni su vizuelni politički činovi. Šta se, dakle, dešava kad politika “udari o zid”? Da li je čin grafitiranja onoga što je političko sâm po sebi dovoljan ili i poruka mora da bude eksplicitno politička? Ko ispisuje sprejom političke grafite, zašto, kako, protiv i za koga? Koje su osobenosti političkog grafitiranja, za kakve vizuelne ideologije se ono zalaže? Ukratko: šta je političko u kricima zidova savremenih gradova?” (Iz Predgovora) Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama grafita koje je snimio autor. Mitja Velikonja (1965) je profesor na Univerzitetu u Ljubljani, gde predaje studije kulture, i šef Centra za proučavanje kulture i religije. Glavne oblasti njegovih istraživanja su savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, supkulture, kolektivno sećanje i postsocijalistička nostalgija. Bio je gostujući profesor na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu (2002. i 2003), na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku (2009. i 2014), na Sveučilištu u Rijeci (2015) i na Univerzitetu Jejl u Nju Havenu (2020). Kao Fulbrajtov stipendista bio je gostujući istraživač u Filadelfiji (2004/2005), u Holandskom institutu za napredne studije (2012) i u Remarkovom institutu Njujorškog univerziteta (2018). Uredio je (sa Dinom Abazovićem) zbornik radova Post-Yugoslavia – New Cultural and Political Perspectives (Palgrave, 2014). Pre ove knjige, u Biblioteci XX vek objavljeni su prevodi njegovih monografija Evroza – Kritika novog evrocentrizma (2007) i Titostalgija. Studija nostalgije za Josipom Brozom (2010) i knjiga Nebeska Jugoslavija: interakcije političkih mitologija i pop-kulture (2012), koju je napisao zajedno sa Vjekoslavom Pericom (2017) 380 str.

POLITIČKI GRAFITI: Mitja Velikonja **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Politički grafiti : primeri iz postsocijalističkih država Balkana i Centralne Evrope / Mitja Velikonja ; prevela s engleskog Slobodanka Glišić Jedinstveni naslov Post-Socialist Political Graffiti in the Balkans and Central Europe. srpski jezik Vrsta građe stručna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2020 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek, 2020 (Beograd : Standard 2) Fizički opis 379 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Glišić, Slobodanka, 1949- = Glišić, Slobodanka, 1949- Zbirka Biblioteka XX vek / [Biblioteka XX vek, Beograd] ; 246 ISBN 978-86-7562-157-7 (broš.) Napomene Prevod dela: Post-Socialist Political Graffiti in the Balkans and Central Europe / Mitja Velikonja Tiraž 600 Mitja Velikonja: str. [4] Predgovor: Ka novoj interdisciplinarnoj nauci - grafitologiji: str. 9-30 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija [Mitje Velikonje]: str. [347]-348 Bibliografija: str. [349]-366 Registar imena. Ovom studijom Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grifitologije. U prvom delu knjige autor nas uvodi u teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i street arta, a u drugom analizira primere postsocijalističkih grafita na Balkanu i u Centralnoj Evropi. Ove “studije slučlajeva” posvećene su grafitima sa nacionalističkim i ekstremnodesničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji (Gavrilo Princip i Rudolf Majster), planina Triglav (kao politički simbol) i migranti. “Politički grafiti i street art su pre svega politička umetnost, artivizam, specifična ulična veza između politike i estetike. Da rezimiram: oni su vizuelni politički činovi. Šta se, dakle, dešava kad politika “udari o zid”? Da li je čin grafitiranja onoga što je političko sâm po sebi dovoljan ili i poruka mora da bude eksplicitno politička? Ko ispisuje sprejom političke grafite, zašto, kako, protiv i za koga? Koje su osobenosti političkog grafitiranja, za kakve vizuelne ideologije se ono zalaže? Ukratko: šta je političko u kricima zidova savremenih gradova?” (Iz Predgovora) Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama grafita koje je snimio autor. vs

Odlično stanje Naslov Mrtvo mišljenje / Vojislav Despotov Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1989 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 156 str. ; 19 cm Zbirka Edicija Novi Sad ; ǂknj. ǂ169 ǂKolekcija ǂ`Semafor` ; 13 Sadržaj S a d r ž a j: 1. Cepanje cipela (5); 2. Amor est titillatio (6-7); 3. Ovde nema štamparskih grešaka (8); 4. Muška materica (9); 5. Šubi dubi du a (10); 6. Panker-jugend (11); 7. Moždana kora, zemljina kora (12-13); 8. Sedamdeset i deveta generacija (14); 9. I najkvalitetnije zdravlje je pola smrti (15-17); 10. Večiti kalendar (18); 11. Riđa prostitutka (kurva) (19-20); 12. Mi samo vodimo poreklo od ljudi (21); 13. Bela braća (22-26); 14. Body art (27-30); 15. Hare krsna (31-33); 16. Drug fašista (34-35); 17. Prisluškivanje i snimanje (36-37); 18. Telefon 988 (38); 19. Prisluškivanje i snimanje II (39-40); 20. Nekoliko stotina hiljada starica (41); 21. Ljubičasti stratokumulus (42-43); 22. Ljubavni par (44); 23. Ništa nije O. K., bog ih materin (45); 24. Zakon džungle (46); 25. Twenty Century Fox (47); 26. Probušili smo vam himen, druže svemir (48-49); 27. Antiporođajni bolovi (50); 28. Prevrnuti Filips (51-52); 29. Padajuća oplodnja (53); 30. Jadni duhovni sitnosopstvenici (54); 31. Udruženje književnika (55); 32. Ima boga (56); 33. Mali tanatisti (57); 34. Krvavi zamotuljak (58); 35. Knjitaa bo ma mpinge (59-60); 36. As above as below (61-62); 37. Gradska priroda (63-65); 38. Sava-centar (66-67); 39. Isus revolucija (68-69); 40. Ubistvo u Sava centru (70-76); 41. Boli me migrena (77-78); 42. Trula višnja (79); 43. Lezbejka (80); 44. Vranin mozak (81); 45. Opsadno stanje (82); 46. Naše zanimanje je sporedna opasnost (83-84); 47. Good evening (85); 48. Veoma brza besmrtnost (86); 49. Für uns alle - kaufhalle (87); 50. Evropa je puna nesrećnih plavuša (88-89); 51. Školjka (90-91); 52. Rudolf Štajner (92-94); 53. Divna nova umetnost (95-96); 54. Gajenje cveća (97); 55. Nova genetska objektivizacija (98-99); 56. Sprej protiv bubica (100); 57. Beznadežne tune (101); 58. Simpatična karijatida (102); 59. Nevin je onaj ko to isto skrivi (103-106); 60. Tropical moral insanity (107); 61. Astralna zanatska radnja (108-109); 62. Mačka (110); 63. Još jedna trudnoća (111); 64. Duplo grlo (112-113); 65. Vežbe letenja (114-117); 66. Da li smo još uvek ljudi? (118-119); 67. Dvonožno krdo (120-121); 68. Let, let (122-125); 69. Follow me (126-129); 70. Svinjska koža (130-131); 71. Sveži beton (132-134); 72. Električni stub (135); 73. Sova u Vrnjačkoj banji (136-139); 74. Marihuana (140-141); 75. Evena, jesi li mrtva? (142-143); 76. Godišnji odmor (144); 77. Biće spašeni samo spasioci (145); 78. Gde si bila? (146-147); 79. Novo doba (148-153); 80. Ovog? Onog? (154-155). ISBN 86-7331-152-7 (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Slika autora i beleška o autoru na koricama. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost neoavangarda vojvođanska avangarda čekić tautologije Vujica resin tucic katalin ladik judita salgo slavko matkovic

Избор изјава странаца и српских квинслинга о Србима ”Требало би да бомбардујете Србе”. (Папа Јован Павле Други – Речи упућене председнику Клинтону током јавног појављивања у Денверу) ”Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста”. (Изјава Жака Ширака, председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ) ”Молим се да се ватра небеска обруши на Србе”. (о. Пјер, позна- ти француски свештеник – хуманитарац, по повратку из Сараје-ва и посете Маркалама 2, на конференцији за штампу) ”што се Срба тиче… То је данас један болестан народ”. (Генерал Жак Кот, бивши командант УНПРОФОР-а у Босни и Херцегови-ни, Војни месечник Дифенс национал, јун 1997, Париз) ”Срби нису нарочито паметни”… ”Српска деца се више неће смејати”. (Лоренс Инглбергер, бивши државни секретар САД) ”Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат… Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд” (Пол Џексон, уредник листа ”Калгари сан”, у изјави за Фани стар, 13. октобар 1992) ”Ми бисмо требали да Србију осудимо на карантин, све док се вирус који она носи не избрише”. (Давид Гомперт, старији директор за Европу у Савету за националну безбедност у време Бу- шове администрације, Часопис Форин аферс, јул-август 1994) ”Србе треба бацити на колена”. (Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова, изјава 27. маја 1992) ”Срби су злочиначки дупеглавци”. (Ричард Холбрук, Клинтонов емисар у Југославији. Њујоркер, 6. новембар 1995). ”Зауставите Србе. Одмах. Заувек”. (Маргарет Тачер, бивча пре-мијерка Велике Британије. ”The New York Times”:, 4. мај 1994) ”Хрватска не жели да у њој живе људи који припадају другом народу”. (Босиљка Мишетић, потпредседница хрватске владе, на пресс-конференцији, коловоз 1995) ”Нема мира док Србија не буде војно поражена”. (Срђа Попо-вић, адвокат, потписник захтева светских интелектуалаца за бом- бардовање Београда, у изјави за загребачки ”Глобус” октобра 1994) ”Суштински узрок сукоба је идеологија етничког чишћења ко- ју је обновио господин Ћосић, председник Србије, који је већ 1990. објавио Меморандум”. (Жак Делор, бивши председник ЕУ, изјава на француској телевизији, маја 1994) ”Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали само банда разбојника и убица”. (Јохан Фриц, директор бечког дневника Ди Пресе, директор Међународног Института за Штампу) ”Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН резолуцијом да сноси читав терет репарација”. (Јосиф Бродски, руски јеврејски песник-дисидент, Нобеловац, у дневнику Интернешенел Хералд Трибјун, 5. августа 1993) ”Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку… Животиње користе своје ресурсе знатно сређније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу”. (Сер Питер Јустинов, глумац, амбасадор УНЕСЦО, The European:, 10. јун 1993) ”Предлажем да се српској деци забрани у школама учење срп-ске националне поезије”. (проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997) ”Срби су немилосрдни људи, спремни заклати ножем, што мо- гу захвалити свом словенском пореклу”. (Франсоа Кремио, при- падник француских снага СФОР-а, 19.2.1994, Република, мај 1995) ”На несрећу, нисам побио све Србе”. (Томислав Мерчеп, у го- вору на конгресу Хрватске пучанске странке, Ферал Трибуне, студени 1995) ”Нека се Срби подаве у сопственом смраду”. (Хелмут Кол, немачки канцелар, поетком 1992) ”Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки”. (Џејмс Бејкер, државни секретар САД, на америчкој ТВ, јун 1992) ”Ово је борба између добра и зла, а НАТО неће дозволити да зло надвлада”. (Вилијам Коен, амерички државни секретар за одбрану, пролеће 1999) ”Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка изме-ђу добра и зла, између цивилизације и варварства”. (Тони Блер, британски премијер, током НАТО агресије на Србију 1999) ”Срби спроводе терор и силују албанску децу”. (Бил Клинтон, амерички председник, говор на прослави 50-годишњице НАТО пакта у Вашингтону, 23-25. април 1999) ”НАТО-разсрбљивач” (Десербизатор) (расистичка антисрпска реклама за спреј који уништава гамад. Канал + француске ТВ, емисија ”Хоризонти”, април 1999) ”Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити”. (Џејмс Шеј, портпарол НАТО, марта 1999) ”Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове неде-ље – осморо. То је јасан напредак”. (Бернар Кушнер, Шеф цивил- не мисије УН на Косову и Метохији, у изјави за ТВ ”Франце 2” крајем марта 2000)... odlično očuvana

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Politički grafiti - Mitja Velikonja Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2020 Broj strana: 379 Format: 17 cm Povez: Broširani Ovom studijom Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grifitologije. U prvom delu knjige autor nas uvodi u teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i street arta, a u drugom analizira primere postsocijalističkih grafita na Balkanu i u Centralnoj Evropi. Ove “studije slučlajeva” posvećene su grafitima sa nacionalističkim i ekstremnodesničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji (Gavrilo Princip i Rudolf Majster), planina Triglav (kao politički simbol) i migranti. “Politički grafiti i street art su pre svega politička umetnost, artivizam, specifična ulična veza između politike i estetike. Da rezimiram: oni su vizuelni politički činovi. Šta se, dakle, dešava kad politika “udari o zid”? Da li je čin grafitiranja onoga što je političko sâm po sebi dovoljan ili i poruka mora da bude eksplicitno politička? Ko ispisuje sprejom političke grafite, zašto, kako, protiv i za koga? Koje su osobenosti političkog grafitiranja, za kakve vizuelne ideologije se ono zalaže? Ukratko: šta je političko u kricima zidova savremenih gradova?” (Iz Predgovora) Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama grafita koje je snimio autor. Mitja Velikonja (1965) je profesor na Univerzitetu u Ljubljani, gde predaje studije kulture, i šef Centra za proučavanje kulture i religije. Glavne oblasti njegovih istraživanja su savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, supkulture, kolektivno sećanje i postsocijalistička nostalgija. Bio je gostujući profesor na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu (2002. i 2003), na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku (2009. i 2014), na Sveučilištu u Rijeci (2015) i na Univerzitetu Jejl u Nju Havenu (2020). Kao Fulbrajtov stipendista bio je gostujući istraživač u Filadelfiji (2004/2005), u Holandskom institutu za napredne studije (2012) i u Remarkovom institutu Njujorškog univerziteta (2018). Uredio je (sa Dinom Abazovićem) zbornik radova Post-Yugoslavia – New Cultural and Political Perspectives (Palgrave, 2014). Pre ove knjige, u Biblioteci XX vek objavljeni su prevodi njegovih monografija Evroza – Kritika novog evrocentrizma (2007) i Titostalgija. Studija nostalgije za Josipom Brozom (2010) i knjiga Nebeska Jugoslavija: interakcije političkih mitologija i pop-kulture (2012), koju je napisao zajedno sa Vjekoslavom Pericom (2017)

Iz recenzije: ’’Kroz skoro pa lirsku prizmu portreta Davida Albaharija, Marković je sklopio jednu intimnu hroniku, dirljivu a neretko i potresnu, sveta knjige i književnosti u Srbiji s kraja dvadesetog veka i početka ovoga koji upravo živimo!’’ Predrag Marković Knjige priča: Morali bi doći nasmejani lavovi (Zagreo, 1983) i Otmenost duše (Beograd, 1989).Romani: Zavodnik ništavila (Novi Sad 2017) i Kovčeg komedijant (Novi Sad, 2018). Živi u Beogradu kao slobodan čitalac. „Ovo jeste roman strave o Bogojavljenskoj noći u zaleđenom Zemunu 2021. godine. Ali je podjednako i stravan i stvaran. Pošto se slojevi faktografije i fikcije prepliću. Pri čemu je deo faktografije u stvari preuzet iz fikcije (knjiga i intervjua Davida Albaharija i Raše Livade) a deo iz istorijske građe o Zemunu i Beogradu tokom nastanka i raspada Jugoslavije. Ono što je istinski stravno u romanu nisu čudovišta (zlodusi, žena od dva metra, nestali a zaleđeni grad, leteći magarac) niti biografski fakti (i pisac i junak su naši savremenici, građanski rat, nestanak države, bombardovanje, ponižavajuća bolest, bibliografski podaci) već bezazlenost kojom se oni bore sa mračnim silama. Protiv raspada države književnošću. Protiv globalnog zagrevanja kutijom šibica. Protiv represije šetnjom pored reke. Protiv Parkinsonove bolesti bobovim pihtijama. Protiv duhova prošlosti sprejom za osvežavanje vazduha. I još gore, što ta njihova sredstva borbe počivaju na gvozdenoj logici i argumentima poznavanja istorije. Ako se za književnost i filozofiju ranije govorilo da su vrsta utehe onda je svet ovog romana neutešan. Zlodusi koji se pojavljuju u romanu su stvarni bespogovorno uverljivo svedoče njegovi junaci. Ali, kako kaže jedan od junaka: nemamo pravo da se borimo protiv njih ako ne znamo kako su postali zli“. Izmišnjeni likovi ovog zlehudog romana, David Albahari i PredraG Marković, živeli su u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka na Zemnji. Znam da će se mnogima od vas učiniti kako su oni živeli istovremeno kada i vi, možda iu istoj državi, da ste savremenici i svedoci istih događaja, pa čakda i danje žive među vama stvarni da stvarniji ne mogu biti, ali to je samo zato što ste i vi i ta zemnja i ta stvarnost i vreme izmišnjeni. U svakom slučaju, pouzdanih svedoka odavno nema, ako je pouzdanih i kada i bilo. A baš i ako ih ima, kome bi, i o čemu bi svedočili. I pred čijim sudom? Kad nam se i sećanja i bogovi razlikuju. Beleška o piiscu Predrag Marković rođen je 1955. u Čepuru kod Paraćina. Objavio je knjige priča: Morali bi doći nasmejani lavovi (Zagreb, 1983) i Otmenost duše (Beograd, 1989); i romane: Zavodnik ništavila (Novi Sad, 2017) i KovčeG komedijant (Novi Sad, 2018). Priredio je antologiju novijeg srpskog pesništva Zvučni stvorovi (Beograd, 1986). i promovisao BeoJradski aforistički kruj. Prevođen je na mađarski, ukrajinski, slovenački, bu- garski i engleski jezik. Uredio je preko 1.000 knjiga među kojima i skoro sve knjige Davida Albaharija, delimično izmišljenog junaka ovog romana, u periodu 1988-2013. Živi u Beogradu kao slobodan čitalac.

Detalji predmeta Stanje Polovno Autor:: Ana Jergensdoter ;Žanrovi:: Poezija, Muzika ;Izdavač:: Rende ;Godina izdanja:: 2005 ;ISBN: 86-83897-37-0 ;Broj strana: 97 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 21 ; ;Svojom prvom zbirkom poezije “Homecomingqueen” (Kraljica mature) Ana Jergensdoter izdvojila se kao jedna od najistaknutijih slam-pesnikinja u Švedskoj. Sve pesme u tematski izuzetno usklađenoj zbirci bave se tinejdžerskim bolima i odrastanjem u gradiću na krajnjem severu Švedske tokom osamdesetih godina. Neposrednim jezikom i slobodnim stihom, te čitavim nizom kulturnih, pop-kulturnih, supkulturnih i istorijskih referenci (Jon Bon Jovi, Abba, Milli Vanilli, Černobil, U2, Elvis Presley, UB40, Bob Marley, Def Leppard, Evrovizija itd.) Ana Jergensdoter vešto dočarava i univerzalizuje vreme i prostor o kojem tako uverljivo piše. Sandviken 4-ever U Sandvikenu je vašar Ima majica sa Elvisom Pečenog badema Džidžabidža Ringišpila Nebo je dosadnosivo Nikog ne poznajem Violinista ima iste pantalone kao jedan violinista u drugom gradu Sve je kao pre Ništa nije kao pre Ja sedim u Marangoniju Neko pušta džuboks Neko ogovara Neko sam pije čaj Ja više nikad nisam usamljena Ovde živim Ovde ne živim Stalno sam usamljena Idem u šesti razred (& imam najružniju frizuru na svetu) I Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Nije trebalo da ispadne tako ali mama je rekla da je frizerka jeftina i dobra i ja sam ponela svoj crtež sa pank šiškama i dugačko pozadi (pomalo hokejaška zurka) Meni se dopala i frizerka je pogledala crtež i rekla da dobro crtam onda sam odjednom bila ošišana do glave ona je rekla da je lepo i ja sam platila i otišla Bacila sam crtež na putu do kuće Nisam sigurna da li sam plakala ali trebalo je II Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu i najbolju mamu na svetu ali šta vredi što je toliko dobra kad mi je kosa odvratna i idem u šesti razred i mislim da sam samo malo lepša nekom bih se sviđala Nema veze što mama kuca na vrata donosi poslužavnik i kolače kad tamo ionako niko ne sedi na ružičastom prekrivaču i voli me III Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Mnogo dobru mamu i guštera sa narandžastim stomakom Htela sam u stvari kanarinca ili možda labradora ali ja imam alergiju i onda nije važno što imam najbolju mamu na svetu Jer nema ničeg jadnijeg od guštera i nema ničeg jadnijeg od spreja za astmu i ekcema nema ničeg jadnijeg od kose ošišane do glave kada treba da je natapirana i niko neće da se vata s nekim ko ima astmu i natečene oči i niko neće da se vata s nekim ko ima mamu koja stalno ulazi s kolačima i niko neće da se vata s onim ko ima najružniju frizuru na svetu IV Idem u šesti razred Imam ubedljivo najjadniju frizuru na svetu Mislim, nisam ja kriva ali sramota me je Utorkom je Crkvena Omladina i pevamo Zar ne znaš da vrediš Ali iznenada jednog dana pogrešno je ići tamo to je neviđeno glupo stojimo ispred prostorija i bacamo kamenje na prozore i izgleda toplo unutra sa upaljenim svećama i pesmom možda je danas pizza i onda će oni kući kod nekog i doći će frajeri i vataće se i gledaće film a ja ne mogu s njima Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu i znam da će kada izraste i postane dugačka sve da bude u redu V Idem u šesti razred Mrzim svoju kosu Mrzim onog svog odvratnog guštera i svoj sprej za astmu Mrzim svoju mamu koja mi ne da dâ idem na Pola Rejna Svake sekunde mislim na svoju kosu Kakva bi bila sa dugim loknama ili prava ježasta i žešća Svake sekunde mislim na svoju kosu i mrzim kada mama kaže da sam razmažena kad me moli da se poredim sa drugima i kaže da ne treba da se žalim jer ima ružnih devojaka a ja sam tako slatka i mrzim što nikad ne smeš da plačeš ako si sladak i imaš dobru mamu i mrzim što mislite da plačem zbog frizure i mrzim što mi ne date da plačem Idem u šesti razred i vi ništa ne shvatate! Vi ne znate da je neki lepši svet moguć onaj u kome si tamo gde želiš da budeš u kome možeš da ostaneš i ideš sa ostalima Idem u šesti razred Imam najružniju frizuru na svetu Imam strašno dobru mamu Guštera Volim da pevam Volim pizzu i pitam se kako je kad se vataš Idem u šesti razred Stalno se plašim Ja & Jon Bon Jovi Tako je nestabilno na korpi od bicikla sa cigaretama i cvećem NE ne znam kako se zove ne vredi što me tako lepo pitaš Ponekad pomislim da bih odgovorila kad me uopšte ne bi pitao i kad bi uvek siktao i okretao leđa mislila bih da si najlepši na svetu Kao poster idola i klečim na kolenima i mislim kad bi Jon Bon Jovi došao uzbrdo do kuće u nizu gde sedim i pijem sok sa svojom mamom Onda bih BOŽEEEE samo bih ZAPALILA i onda jebite se I klinačkom rukom milujem mudobran s nitnama i sedim svetloružičasta u kući u nizu sedim sa svojom mamom i pijem sok i onda jednog dana Jon Bon Jovi dolazi uzbrdo i kaže Baby I Want You i njegov super strava auto stoji i turira i on uzima moju klinačkuruku u svoju stravadžetsetruku i ja stojim i cupkam i drhtim sa glavom potpuno oblepljenom neostvarenim snovima kao osiguranje od razočaranja o sve ove kule od oblaka o neslućeno crveno i malinasto rumena garantovano neizvatana oslobađam se A čak ni zbog Petera Pikenena sa maramom i glamrockčuperkom i zakrpljenim lonama ne bih spustila čašu soka i mahnula svojoj čežnji goodbye Što me nisi pustila u Hufoš? Što me nisi pustila u Hufoš, mama Što mi nisi dala da gledam Milli Vanilli Što si me pustila u Globus, a ne u Hufoš Što mi nisi dala da kupim brodarice Što si mrzela moje čizme od jelenske kože Je l´ zato što si mrzela kako mi se stalno zarozaju Je l´ sam se zbog toga okliznula Što me nisi pustila na Krit sa ostalima (glupo pitanje) Što mi nisi verovala kad sam rekla da uopšte nisam bila pijana one večeri Što te je mrzelo da mi svakog jutra pre škole sređuješ kosu (sve bi onda bilo mnogo bolje) Što mi nisi dala da kupim Salomon torbu, Takano komplet, kožnu jaknu do struka Što si dolazila po mene u dvanaest nula nula tačno ispred Doma omladine posle školskih igranki Što mi nisi dala da pozajmim tvoj beli džemper, onaj s šarom i slepi miš rukavima (sve bi onda bilo mnogo jednostavnije) Što me nisi pustila u Hufoš Ana Jergensdoter učestvuje na mnogim svetskim festivalima slam-poezije a često nastupa i s rok-bendom Katyusha. Bibliografija: PAPPA PRALIN Albert Bonniers Förlag, 2002 LIVSVIG elektronsko izdanje Serum, 2002 HOMECOMINGQUEEN Albert Bonniers Förlag, 2004 ÄNGLARNAS SYSTER Albert Bonniers Förlag, 2005 Predmet: 52568741 Ana Jergensdoter (Anna Jörgensdotter)-HOMECOMINGQUEEN Ana Jergensdoter (Anna Jörgensdotter) je rođena je 1973. u švedskom gradu Sandvikenu. Studirala je kreativno pisanje, filozofiju i sociologiju. Njena prva knjiga, roman Pappa Pralin (2002), uvodi čitaoca u život mlade Andree pun samodestrukcije, strasti, tableta i Dejvida Bouvija. 2004. objavljuje zbirku poezije Homecomingqueen, čime postaje jedna od najpoznatijih slam-pesnikinja u Švedskoj, čiji se performansi odlikuju emotivnim nabojem i inovativnošću.