Stolice zasto ne koracas - Dragan Lukic, Stonoga u mraku - Dragoslav Lackovic. Mek povez, 108 +31 strana. Knjige su dobrom stanju, druga ima potpis. Kljucne reci: knjiga, knjige, za decu, pesme, poezija, stolice, zasto ne koracas, stonoga u mraku, stonoga, mrak

retka slikovnica za decu nepoznat izdavač,autor i godina izdanja ( nema podataka upisanih) broš.16 str uklj.i korice ilustr.u boji sadržaj: -Lokomotiva -Kišobrani -Stabla -Šeširi -Kuća -Stolice -Pelerine dobro očuvana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Ezen Jonesko Eugène Ionesco Ežen Jonesko, rođen kao Euđen Jonesku (franc. Eugène Ionesco, rum. Eugen Ionescu; Slatina, 26. novembar 1909 — Pariz, 28. mart 1994), bio je rumunski i francuski dramski pisac, jedan od utemeljivača pravca Teatar apsurda. Pored humora i ismevanja banalnih situacija, Joneskove drame dočaravaju usamljenost i beznačajnost ljudskog postojanja. Osim drama, pisao je i eseje, pripovetke i druga dela. Njegove najznačajnije drame su: Ćelava pevačica (1950) Lekcija (1951) Stolice (1952) Amede, ili kako ga izgubiti (1954) Žak, ili pokornost (1955) Novi stanar (1955) Almina improvizacija (1956) Nosorog (1959) Kralj umire (1962) Šetnja po vazduhu (1963) Žeđ i glad (1964) Magbet (1972)

Sjajna knjiga sa delovima za puzle, koje cine same stranice knjige. Vrlo interesantno za malu decu koja se tek upoznaju sa zivotinjama, selom i raznim predmetima koje postoje. Mi smo je rado kombinovali i koristili kada je beba sedela u stolici za hranjenje.

Opis proizvoda Pred vama je neobična knjiga čija je glavna junakinja niko drugi do – stolica. Priče o njenih stotinu lica izatkala je od mašte, humora i mrvice stvarnosti spisateljica Jasminka Petrović, autorka brojnih knjiga za decu i mladeDa li ste ikada pomislili da je jedan tako običan predmet, koji stoji u uglu sobe skromno poput hoklice ili razmetljivo poput plišane fotelje, zapravo svedok bezbroj neverovatnih priča, događaja i životnih sudbina? I da svaka stolica pamti velike snove, želje, nade, izmaštane slike i igre svojih vlasnika – od slavnog slikara Van Goga, preko prve žene u svemiru Valentine Tereškove do mladih aktivista koji se bore da svet učine boljimU ilustrovanju ove zanimljive knjige Jasminki Petrović pridružila su se dvadeset dva izuzetna i osobena ilustratorska pera kojima su crtali: Ivica Stevanović, Ana Petrović, Nikola Vitković, Dragana Radanović, Marica Kicušić, Igor Kekeljević, Manja Ćirić, Aleksandar Zolotić, Boris Kuzmanović, Dobrosav Bob Živković, Jelena Vasiljević, Milica Radenković Smiljanić, Maja Veselinović, Sonja Paunović Varga, Vane Kosturanov, Luka Tilinger, Marija Jevtić, Dušan Pavlić, Maša Avramović, Aleksa Jovanović, Gradimir Smuđa i Milenko Stevanović.

Пред вама је необична књига чија је главна јунакиња нико други до – столица. Приче о њених стотину лица изаткала је од маште, хумора и мрвице стварности списатељица Јасминка Петровић, ауторка бројних књига за децу и младе. Да ли сте икада помислили да је један тако обичан предмет, који стоји у углу собе скромно попут хоклице или разметљиво попут плишане фотеље, заправо сведок безброј невероватних прича, догађаја и животних судбина? И да свака столица памти велике снове, жеље, наде, измаштане слике и игре својих власника – од славног сликара Ван Гога, преко прве жене у свемиру Валентине Терешкове до младих активиста који се боре да свет учине бољим. У илустровању ове занимљиве књиге Јасминки Петровић придружила су се двадесет два изузетна и особена илустраторска пера којима су цртали: Ивица Стевановић, Ана Петровић, Никола Витковић, Драгана Радановић, Марица Кицушић, Игор Кекељевић, Мања Ћирић, Александар Золотић, Борис Кузмановић, Добросав Боб Живковић, Јелена Васиљевић, Милица Раденковић Смиљанић, Маја Веселиновић, Соња Пауновић Варга, Ване Костуранов, Лука Тилингер, Марија Јевтић, Душан Павлић, Маша Аврамовић, Алекса Јовановић, Градимир Смуђа и Миленко Стевановић.

Opis proizvoda Nastavak knjige Magično drvo - Crvena stolica, koja je dobila nagradu Knjiga godine 2009.Napisana za dete drugog milenijuma, moderna, dinamična, puna fantastičnih elemenata, u kojoj se magija, fantazija i nove tehnologije pametno mešaju. Tu je i novi lik, nepopularna devojka Melanija, koja koristi crvenu stolicu da postane bliska Filipu, u koga se zaljubila. Takođe, tu je tajanstvena most koji može da promeni emocije.Knjiga je puna iznenađenja, sa brzim promenama, prepuna akcije, ponekad tako brze da čak i čitalac treba da uhvati dah. Ali, kada se čitanje završi, ostaju neke stvari o kojima treba da razmisli: prijateljstvo, naklonost, ljubav...»Magično drvo: Tajna mosta« nalazi se na Golden listi knjiga za decu za 2010.

Broj strana: 235 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 12x17 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Propolis Books Nastavak knjige Magično drvo - Crvena stolica, koja je dobila nagradu Knjiga godine 2009. Napisana za dete drugog milenijuma, moderna, dinamična, puna fantastičnih elemenata, u kojoj se magija, fantazija i nove tehnologije pametno mešaju. Tu je i novi lik, nepopularna devojka Melanija, koja koristi crvenu stolicu da postane bliska Filipu, u koga se zaljubila. Takođe, tu je tajanstvena most koji može da promeni emocije. Knjiga je puna iznenađenja, sa brzim promenama, prepuna akcije, ponekad tako brze da čak i čitalac treba da uhvati dah. Ali, kada se čitanje završi, ostaju neke stvari o kojima treba da razmisli: prijateljstvo, naklonost, ljubav...»Magično drvo: Tajna mosta« nalazi se na Golden listi knjiga za decu za 2010.

Opis proizvoda – Šta je opet učinila? – upita Melitin otac.– Ti znaš... ti dobro znaš.– Izmislila je nešto, je li?Majka odgurnu stolicu i naglo ustade.– Slušaj, mi moramo pogledati istini u oči. Naše dete je bolesno. Jer, i to je bolest, strašna bolest.Melita ima bujnu maštu, a roditelje, brata i prijatelje izluđuje neverovatnim događajima. Pošto su svima dozlogrdile njene izmišljotine, Melitin tata i njen brat uzimaju stvar u svoje ruke i smišljaju plan kako da Melitu potpuno oduče od laganja.Ovaj klasik književnosti za decu i danas kroz zabavu pokazuje kako je potrebno govoriti istinu ne zapostavljajući razigranu maštu. Istovremeno, Lažeš, Melita opominje one roditelje koji svojoj deci ne posvećuju dovoljno pažnje.

– Šta je opet učinila? – upita Melitin otac. – Ti znaš... ti dobro znaš. – Izmislila je nešto, je li? Majka odgurnu stolicu i naglo ustade. – Slušaj, mi moramo pogledati istini u oči. Naše dete je bolesno. Jer, i to je bolest, strašna bolest. Melita ima bujnu maštu, a roditelje, brata i prijatelje izluđuje neverovatnim događajima. Pošto su svima dozlogrdile njene izmišljotine, Melitin tata i njen brat uzimaju stvar u svoje ruke i smišljaju plan kako da Melitu potpuno oduče od laganja. Ovaj klasik književnosti za decu i danas kroz zabavu pokazuje kako je potrebno govoriti istinu ne zapostavljajući razigranu maštu. Istovremeno, Lažeš, Melita opominje one roditelje koji svojoj deci ne posvećuju dovoljno pažnje.

Broj strana: 128 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 3. avgust 2020. Izdavač: Laguna – Šta je opet učinila? – upita Melitin otac. – Ti znaš... ti dobro znaš. – Izmislila je nešto, je li? Majka odgurnu stolicu i naglo ustade. – Slušaj, mi moramo pogledati istini u oči. Naše dete je bolesno. Jer, i to je bolest, strašna bolest. Melita ima bujnu maštu, a roditelje, brata i prijatelje izluđuje neverovatnim događajima. Pošto su svima dozlogrdile njene izmišljotine, Melitin tata i njen brat uzimaju stvar u svoje ruke i smišljaju plan kako da Melitu potpuno oduče od laganja. Ovaj klasik književnosti za decu i danas kroz zabavu pokazuje kako je potrebno govoriti istinu ne zapostavljajući razigranu maštu. Istovremeno, Lažeš, Melita opominje one roditelje koji svojoj deci ne posvećuju dovoljno pažnje.

Tvrd povez, nova/nekoriscena, cirilica, 156 strana, izdavac Beoknjiga Beograd i Koloseum Beograd, 2010. 125 pesama za decu J.J.Zmaja u izboru Mire Aleckovic. Iz predgovora: "J.J.Zmaj umeo je da odgonetne tajne decjih zelja, decjih snova, da nacrta slike iz decjeg sveta, da pretoci u pesmu suze i radosti, i cari detinjstva. Njegove pesma daju krila decjoj masti, toplinu decjoj i roditeljskoj neznosti, otvaraju put snovima i pozivaju u igru. Mnogo je igre kod Zmaja u pesmama, mnogo je i zbilje. Jer zivot nije samo igra i pesma. Reci ce vam Zmaj uvek nesto toplo i lepo, nesto prisno sto ce biti kao vas dozivljaj.Radovace se s vama i uplasice se zajedno sa vama da malo dete ne padne sa stolice, da ne propadne u zivotu lenji Gasa, brinuce se o lutki devojcice koja polazi u skolu, naucice vas da drugujete sa cvorkom, lastama, mackom, drvenim konjem, sa leptirima. (...) Ja sam gledala da izaberem one pesme koje su umetnicki vredne, a po sadrzini raznolike, i nisam bezala ni od pesama koje u sebi nose nenametljivu vaspitnu poruku, uz one druge koje su lepa slika prirode, decja igra, smeh, radost, suze, koje su delic bogatog i sarolikog decjeg sveta koji je Zmaj tako lepo umeo da ozivi u pesmi."

ENID BLAJTON PET PRIJATELJA U NEVOLJI Tvrdi povez Džepni format Инид Мери Блајтон (енгл. Enid Mary Blyton; Хамстед, 11. август 1897 — Ист Долич, 28. новембар 1968), често правописно неправилно „Енид Блајтон”,[а] била је британска књижевница. Најпознатија је по својим романима и приповеткама за децу. Своја дела је објављивала и под псеудонимом Мери Полок (енгл. Mary Pollock). Позната је по бројним серијама популарних романа креираних за различите узрасте. Широм света је продато преко 600 милиона примерака њених књига.[1] Један од њених најпознатијих ликова јесте Ноди, намењен најмлађим читаоцима. Главнину њеног опуса чине романи у којима деца доживљавају пустоловине, уз минимално учешће одраслих. Најпознатији су јој серијали „Пет пријатеља“ (21 роман, 1942. до 1963, где четворо деце и њихов пас решавају криминалне случајеве пре полиције) и „Тајна седморка“ или „Седам тајанствених“ (15 романа, 1949. до 1963, где друштво од седморо деце решава различите мистерије). Њено стваралаштво је жанровски разноврсно: приповетке, фантастика, понекада и магија. Књиге су јој популарне у Комонвелту, али и у целом свету. Преведене су на 90 језика, а процењује се да је за 40 година стваралаштва написала 800 књига. Биографија Кућа у којој је живела Инид Блајтон од 1920. до 1924. На кући постоји табла на којој пише: `Enid Blyton 1897-1968 children`s writer lived here 1920-1924`. Кућа има статус енглеског културног наслеђа Инид Блајтон рођена је 11. августа 1897. године у предграђу Лондона. Њени родитељи, Томас Кареј Блајтон и Тереза Марија Блајтон поред Инид имали су још два млађа сина. Убрзо по рођењу тешко се разболела од великог кашља. Њен отац, Томас Блајтон, бдио је над њом из ноћи у ноћ, док се није опоравила. Од тада је Инид пратила оца где год је ишао и преко њега је развила љубав према природи и животињама - ентузијазам који јој је остао током целог живота, а такође и љубав према књигама. Од 1907. до 1915. похађала је школи „Ст. Кристофер” у предграђу Лондона. Била је подједнако добра у готово свим предметима осим математике. Отац је за Инид планирао музичку каријеру, али је њу привлачило писање и већ у школи је написала прве приче. По завршетку школе запослила се као учитељица, што јој је омогућило да добро разуме дечију психологију. Такође је неко време радила и као дадиља у породици са четворо мале деце. Понекад је тој деци читала своје ране приче и на тај начин проверавала колико су добро перципиране. Страст према писању никада није јењавала. Прве приче за децу почела је да објављује у часописима, а прву књигу, збирку песама, објавила је 1922. године. Кућа у Бакингемширу у којој је Инид Блајтон живела са првим супругом, Хјуом Полоком Макета куће у којој је живела Инид Блајтон од 1938. до 1968. године Са 27 година Инид се удала за Хјуа Полока, који је делио њену страст према књижевности и помогао јој да научи да ради на писаћој машини, што је убрзало креативни процес. Млади брачни пар настанио се у старој кући у Бакингемширу у близини Лондона. Овде је Инид могла да гаји велики број кућних љубимаца, а њен омиљени кућни љубимац био је фокс теријер Боб. Чак је у једном часопису писала и колумну „Писма од Боба“, смешне белешке које је писала у име свог пса. Инид и Хју добили су две ћерке. Убрзо по удаји написала је свој први роман Авантуре столице жеља. Током тридесетих Инид пише дечје приче и романе још активније него раније, а број обожавалаца њеног дела расте. У овом периоду објављује изузетну бајку Жута књига вила. Крајем тридесетих брак између Хјуа и Инид почиње да се распада, после скоро 20 година. Инид је почела да сумња да је супруг вара и 1938. одлучује да живе одвојено, а 1941. званично је поднела захтев за развод. Успева чак и да добије забрану састајања Хјуа Полока са ћеркама. Инид се поново се удала 1943. године за хирурга Кенета Вотерса, после чега наступа њен најпродуктивнији стваралачки период. Пар се настанио у Дорсету, где је Инид написала своја најбоља дела. Током наредних више од двадесет година створила је неколико серија романа намењених различитим старосним категоријама.[2] Инид се у старости разболела од алцхајмерове болести. Умрла је 1963, у 71. години.[3] Књижевни рад Полица на којој се налазе неке од књига Инид Блајтон Инид Блитон је један од најомиљенијих аутора у дечјој књижевности. Њене приче остају безвремени класици које обожавају деца широм света. Нарочито је позната по својим серијалима романа намењених различитим старосним групама. Њене књиге биле су и остале изузетно популарне у Британији, Индији и Аустралији. Преведене су на 40 језика, укључујући малајски, шпански, француски, фински, немачки, јапански и хебрејски. Преведене верзије постале су и остале изузетно популарне у многим деловима Европе и Азије. Први преводи на српски језик појавили су се 1990. године. Током свог стваралачког периода Инид Блајтон написала је више стотина књига намењених млађој и старијој деци. Такође је велики број прича објавила у часописима. Процењује се да укупан број њених објављивљених књига износи око 600 наслова, не укључујући деценије писања у часописима. Неки извори тврде да је у једном тренутку писала и до 10.000 речи дневно. Таква запањујуће плодна продукција навела је многе да верују да су нека од њених дела писали други аутори, такозвани „духови”, али се ниједан писац није јавио. Неколико наслова написала је под псеудонимом Мери Полок, што је њено средње име и презиме првог мужа.[4] Књижевни опус Инид Блајтон Књижевни опус Инид Блајтон обухвата авантуристичке приче, мистерије, магичне приче, приче о пољопривреди, приче за млађу децу и друге жанрове. Најпопуларнији су серијали Пет пријатеља и Ноди.[3] Књиге Инид Блајтон су генерално подељене у три врсте: Први тип су књиге у којима су главни ликови обична деца у несвакидашњим ситуацијама. Она упадају у разне авантуре, решавати злочине или се на други начин налазе у необичним околностима. Такви су серијали Пет пријатеља, ,,Тајна седморка и Авантура. Други тип су приче о интернату. Њихови заплети су обично мање необични, са више нагласка на свакодневном животу у интернату. Ово је свет практична шала и друштвена односа различитих типова деце.[4] Трећи тип су дела која припадају жанру дечје фантастике. У овим причама деца се обично нађу у магичном свету, у ком сусрећу виле, гоблине, вилењаке и друга фантастична бића. Први роман који је објавила Инид Блајтон, Авантуре столице жеља, припада управо жанру фантастике. Нису сва дела која је написала Инид Блајтон спадала у домен фикције. Њена серија књига из аритметике књига дуги низ година је била стандард у основним школама у Великој Британији. Такође је написала и бројне књиге о природи и библијским темама.[4] Најпопуларнији серијали Пет пријатеља један је од најпознатијих серијала. Састоји се од 21 романа написаног су између 1942 и 1963. године. Главни ликови су четверо деце и пас. Књиге из овог серијала преведене су на српски језик. Серијал Пет младих детектива и верни пас обухвата 15 романа у којима петоро деце решава чудне инциденте пре локалног детектива. Тајна седморка, на којој је радила од 1949. до 1963. године, такође се састоји од 15 књига у којима су испричане авантуре седморо радознале деце која су основали своје тајно друштво. У слободно време, чланови овог друштва помажу полицији да истражи мистериозне злочине.[2] На српски језик преведено је и неколико наслова из серијала Авантура (Долина авантура, Море авантура, Замак авантура...)[5] Још један серијал, намењен најмлађој деци, су авантуре човечуљка Нодија. Сликовнице са његовим авантурама такође су преведене на српски.[6]

ISBN: 978-86-519-1947-6 Broj strana: 192 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 19x25 cm Godina izdanja: 2015 Izdavač: Službeni glasnik KAKO DA SE ZAČUDITE Vid proveravate tako što odete kod očnog lekara, sednete na stolicu, on vam pokazuje slova, prvo velika, pa sve manja... Postojanje čuda, to da li ih vidite, međutim, proveravate obrnutim redosledom, od manjih ka većim. Tako što se nalaktite na prozorsku dasku, izađete na balkon, sednete na klupu u parku, vozite bicikl, ronite otvorenih očiju... Drugim rečima, bez obzira na to gde se nalazite, gledate svet oko sebe. Ako ne vidite malo čudo u tome kako trava niče ispred vaše zgrade, u tome kako se dobro slažu vetar i cvetne latice, u tome kako deca uče da hodaju i trče, u tome kako se sunčev kolut pomera bez obzira na to koliko brzo okrećete pedale, u tome kako oko vas promiču jata riba, a na dnu mora miruju školjke... Ako, dakle, ništa od toga više ne vidite kao malo čudo – onda vam ni takozvana velika čuda neće pomoći da se začudite. Ipak, nemojte da paničite. I za to postoji lek. Imate ga u rukama, upravo čitate ono što je sastavio tamo neki urednik, već ste videli da je knjigu priredila Gordana Timotijević, a na korici još i stoji da je po sedam svojih čuda opisalo sedam pisaca: Danilo Nikolić, Ljubivoje Ršumović, Slobodan Stanišić, Ranko Pavlović, David Albahari, Vesna Vidojević Gajović i Branko Stevanović. Sve ilustrovao Mladen Anđelković. Preostaje samo to da knjigu otvorite. Verujte – pomaže. Mala čuda rastu... I gle, čuda – više niste sigurni da li vi knjigu držite u rukama ili su ovakve knjige tu da bi vas držale za ruke. Goran Petrović

Autor - osoba Kerol, Luis, 1832-1898 = Carroll, Lewis, 1832-1898 Naslov Alisa u zemlji čuda ; Alisa u svetu ogledala ; Pisma deci / Luis Kerol ; ilustrovao Viktor Šatunov ; [prevod Luka Semenović, Svetozar Koljević, Branko Kovačević] Vrsta građe kratka proza ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1998 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1998 (Subotica : Minerva) Fizički opis 277 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Šatunov, Viktor Semenović, Luka Koljević, Svetozar Kovačević, Branislav Paunović, Zoran Zbirka ǂBiblioteka ǂOvejana zrnca (karton) Napomene Prevodi dela: Alice`s adventures in Wonderland ; Through the looking-glass ; Letters of Lewis Carroll Pravo ime autora: Charles Lutwidge Dodgson Str. 273-276: Nestašna olovka Luisa Kerola / Zoran Paunović Str. 277: Beleška o piscu / Z. P. Najlepše izdanje `Alise` koje se može pronaći na našem tržištu. Osim Alise u zemlji čuda u knjizi se nalaze još dva dela Luisa Kerola. To su `Alisa u svetu ogledala` i `Pisma deci`. Odličan prevod Svetozara Koljevića, Luke Semenovića i Branka Kovačevića. Belešku o piscu napisao je naš poznati prevodilac Zoran Paunović. Tvrd povez, bogato ilustrovano na najfinijoj hartiji. Alisa u zemlji čuda (engl. Alice`s Adventures in Wonderland, često skraćeno kao Alice in Wonderland) je roman iz 1865. koji je napisao engleski pisac Čarls Latvidž Dodžson (Charles Lutwidge Dodgson) pod pseudonimom Luis Kerol (Lewis Carroll). Knjiga govori o devojčici po imenu Alisa (Alice) koja nakon što propadne kroz zečju rupu dospeva u svet mašte u kome žive neobična i antropomorfna stvorenja. Priča se poigrava s logikom na način koji joj je obezbedio dugotrajnu popularnost kako kod dece, tako i kod odraslih. Knjiga se smatra jednim od najkarakterističnijih predstavnika takozvanog žanra literarnog apsurda, a njena naracija i struktura imale su ogromni uticaj, prvenstveno u žanru fantastike. Alisa je objavljena 1865. godine, tri godine nakon što su Čarls Latvidž Dodžson i velečasni Robinson Dakvort veslali u čamcu 4. jula 1862. (ovaj popularni datum „zlatnog poslepodneva” može biti zbunjujuću ili čak još jedna Alisinih priča, jer je taj specifični dan je bio hladan, oblačan i kišovit), uzvodno Temzom sa tri mlade kćeri Henrija Lidela (zamenika kancelara Oksfordskog univerziteta i dekana Hristove crkve), koje su se zvale: Lorina Šarlot Lidel (13 godina, rođena 1849) („Prima” u uvodnom stihu knjige); Alis Plezans Lidel (10 godina, rođena 1852) („Sekunda” u uvodnom stihu); Edit Meri Lidel (8 godina, rođena 1853) („Tercija” u uvodnom stihu). Sadržaj Devojčica Alisa je sedela na obali reke jednog letnjeg dana, dok je njena sestra čitala knjigu. Ugledala je Belog zeca, koji je stalno govorio da kasni. Začudila mu se, jer je bio obučen. Pošla je za njim u zečju rupu, koja je bila vrlo duboka i kroz nju je lagano padala. Pad je trajao jako dugo. Našla se u hodniku. Ponovo je ugledala Belog zeca koji je ušao u jedan lepi vrt, do kojega su vodila vrata. Alisa je htela ući unutra, ali nije mogla, jer je bila prevelika. Na jednom stoliću u bočici bio je napitak na kojem je pisalo, da ga popije. Kada ga je popila smanjila se, ali su vrata bila zaključana. Da bi došla do ključa, pojela je kolač s porukom `pojedi me`, ali umesto da bude još manja, povećala se. Naišao je Beli zec koji se uplašio kada je ugledao Alisu. Ona se ponovo smanjila, ali toliko da je pala u bocu vode. Na kraju je ipak ušla u vrt, tako što je plivajući u boci prošla kroz ključaonicu. U zemlji čudesa, Alisa je upoznala više različitih likova. Boravila je u kući Belog zeca, gde je popila iz boce i ponovo narasla zaglavivši se u kući. Gušter Bil, pomoćnik Belog zeca popeo se na dimnjak, da izvidi situaciju. Alisa ga je nogom šutnula u nebo. Uspela se osloboditi i krenula je dalje. Na raskršću je srela Gusenicu koja puši lulu. Dala joj je gljivu s dva kraja. Kada pojede jedan kraj smanji se, a kada pojede drugi poveća se. Nakon više smanjivanja i povećavanja, vratila se na normalnu veličinu. Nasmejana mačka uputila je Alisu kuda da ide. Pila je čaj sa Martovskim zecom i Ludim šeširdžijom. Uvredili su je pričama pa ih je napustila uz komentar, da je to najgluplja čajanka na kojoj je bila. Došla je do kraljičinog vrta. Pojavio se zec s trubom, a iza njega agresivna kraljica, miroljubivi kralj i vojnici od karata za poker. Vojnici su igrali kriket; loptica je bila jež, a palice su bili flamingosi. Neko je na dvoru ukrao kolače pa je bilo suđenje. Kraljica je htela ubiti Alisu, ali ona je pojela deo kolača koji joj je ostao od pre pa je počela rasti. Odjednom se probudila i bila je doma. Shvatila je da je to sve bio divan san. MG45