Opis Opseg = 20 oC - 110 oC Sonda: 97mm / fi 6mm Dužina kapilare: 920mm 20A , 250V~

Opis Opseg = 50 oC - 230 oC Sonda: 281mm / fi 3mm Dužina kapilare: 920mm 16A , 400V~

Opis Opseg = 30 oC - 110 oC Sonda: 113mm Dužina kapilare: 580mm 16A , 250V~

Opis Tiz = 130 oC 16A , 250V~ 10A, 400V~

Uputstvo za električne termo akumulacione peći `Elind` Valjevo Jugoslavija,u dobrom je stanju.

Utikač ( viljuška) za struju trofazni, izuzetnog kvaliteta, idealan za TA peć i električne šporete i drugejače potrošačeŠifra proizvoda: 770208Proizvođač: Aling

Utikač beli (viljuška) za struju trofazni, izuzetnog kvaliteta, idealan za TA peć i električne šporete i drugejače potrošačeŠifra proizvoda: 770207Proizvođač: Aling

Priključni beli kabel sa ulivenom utičnicom od 2m presek 3x2.5mm, 16A, 250V, 35000W -za šporet, ta peć....i sve potrošače do 3500w

- Artikal: Termostat sobni za TA peć, - Model / Tip: NTL 7000B, - Nazivni Napon: 220-240V AC / 50/60Hz, - Boja Artikla: Bela, - Materijal: PC, - Dimenzije: 84 x 84 cm, - Temperatura Okruženja (ºC): 0-35°C, - Direktna Veza: 10 (2)A 220V.

Novo, nečitano, nema posvete. Metohija knj. 2 - Borisav Čeliković Godina izdanja: 2021 Broj strana: 796 Povez: Tvrd Klasična antropogeografska istraživanja ovih predela Metohije po metodologiji i uputstvima Jovana Cvijića nisu izvršena. Nedostatak antropogeografskih istraživanja severne Metohije delimično nadoknađuju onomastička istraživanja koja je u poslednjoj četvrtini HH veka sproveo Odbor za onomastiku SANU, pod rukovodstvom akademika Pavla Ivića, a u organizaciji Svetozara Stijovića, kada su onomastički istražena i srpska naselja Metohije. Zabeležena je srpska toponomastika i antroponimija. U ovoj knjizi fototipski donosimo delove iz studija koji se odnose na istorijat naselja, toponime, a od antroponima prezimena, uz koje je zabeleženo i poreklo porodica.Prikupljena je građa o 148 naselja u kojima je sredinom druge polovine HH veka još uvek živelo srpsko stanovništvo. Ta naselja administrativno, po teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pripadaju opštinama Dečani – 21 naselje, Istok – 42 naselja, Klina – 39 naselja, Peć – 42 naselja i Srbica – 4 naselja.

David Walliams Tetka groznaMeki povezSa gornje strane knjižnog bloka tragovi lošeg sečenja papiraSama knjiga u u odličnom stanju , nekorišćena kao novaImaš li i ti groznu tetku? Zar i ona:* peče odvratne pite od rabarbare i tjera te da ih jedeš?* štrika svrabljive džempere s natpisom “VOLIM TETKICU”?* kad te vidi, uvali ti golemu, slinavu pusu?Koliko god tvoja teta bila grozna, nikada svojom grozotom neće dostići grozomornost Stelline tetke Alberte. Koliko je ta tetka grozna? Pročitaj i doznat ćeš!Jedan od najčitanijih pisaca na svijetu, David Walliams, donosi ti još jednu dirljivu, ali i urnebesno smiješnu i šaljivu pustolovinu!6/13

politikin zabavnik broj 1387, datum 28. 7. 1978. Stripovi: - Paja Patak, Miki Maus, - Hogar strašni, - Pripravnik Peca (Gaston), - Bim i Bum, - Babalu strip, - KOMPLETAN STRIP: Majkl Login: Beli cvet - II deo stripa, - Popaj; Tekstovi: - burna noć Samoborska: Slučajni svedok, - zlatni vekAtine: Kamenčići obaraju stratega, Svetilište od `pozajmljenog` novca - ilustrovano, - iz zlatne knjige svetskih fudbalskih prvenstava: Obračun života, - kako utoliti žeđ planete: Propeler za ledeni breg, - Izdajnik bez razloga, - priče iz života: Mučenje bez svedoka, - prvi nuklearni trgovački parobrod: Savana, - Bajron između Venecije i Boke: Idila nenadmašnog lutalice, - Pištolj je pao, - istinite priče sa divljeg zapada: Metjus i njegovi pomoćnici, - Ta čudna priroda: Mali veliki ratnik, - Zigfrid ubija zmaja, - Bebe plivaju, - slike savremenog Tajlanda: Prestojnica opkoljena kišom, - hit strana: Bo Didli, - letnje igre, - proročanstvo velikog Koreša, - 12 sportskih predrasuda - ilustrovano, - fantastična priča: Divljak (Mirijam Alen de Ford); Stanje kao na slici. Lično ili slanje kao preporučena pošiljka.

EMIL ZOLA ČOVEK ZVER Tvrdi povez U romanu Čovek zver, objavljenom 1890. godine, kroz priču o ubistvu, strasti i posesivnosti, Emil Zola nas poziva da se zapitamo – koje sile u nama možemo da kontrolišemo, a koje ne? Čovek zver, uz Žerminal, najbolje je ocenjena knjiga Emila Zole na veb-sajtu Goodreads (4,07/5). „Sada, kad se ugasio ljubomorni plamen, kada više nije osećao kako ga nepodnošljivo peče, obuzela ga je nekakva učmalost, kao da mu je krv u srcu otežala od sve one prolivene krvi, i ta nužnost ubistva nije mu se više činila tako očiglednom. Došao je bio dotle da se pitao da li je uistinu vredelo ubiti. Nije to, uostalom, bilo kajanje jedva ako je bilo razočaranje, pomisao kako čovek često čini nečuvene stvari da bi bio srećan, a ipak ne postaje srećniji.“ - Emil Zola, pisac je koji je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu, 1901. i 1902. godine.

Emil Zola Čovek zverTvrdi povezU romanu Čovek zver, objavljenom 1890. godine, kroz priču o ubistvu, strasti i posesivnosti, Emil Zola nas poziva da se zapitamo – koje sile u nama možemo da kontrolišemo, a koje ne? Čovek zver, uz Žerminal, najbolje je ocenjena knjiga Emila Zole na veb-sajtu Goodreads (4,07/5).„Sada, kad se ugasio ljubomorni plamen, kada više nije osećao kako ga nepodnošljivo peče, obuzela ga je nekakva učmalost, kao da mu je krv u srcu otežala od sve one prolivene krvi, i ta nužnost ubistva nije mu se više činila tako očiglednom. Došao je bio dotle da se pitao da li je uistinu vredelo ubiti. Nije to, uostalom, bilo kajanje jedva ako je bilo razočaranje, pomisao kako čovek često čini nečuvene stvari da bi bio srećan, a ipak ne postaje srećniji.“- Emil Zola, pisac je koji je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu, 1901. i 1902. godine.4/19

Kad sam 2012. godine iz ljubavi prema suprugu Saši počela peći kruh s domaćim kvasom, nisam ni pomislila kamo bi me mogla odvesti ta jednostavna fermentirana mješavina brašna i vode. I dogodilo se sljedeće: više od 40 milijuna pregleda na društvenim mrežama, brojne radionice diljem svijeta, međunarodni projekt The Quest for Sourdough, prvi slovenski kvas, moj Rudl, u svjetskoj knjižnici kvasa u Belgiji, četiri izdanja Kvasomanije u Sloveniji, prijevodi na strane jezike te, napokon, i ovaj dugo očekivani nastavak moje prve knjige. Ali kada vas vode predanost, strast, ljubav i želja da pomažete drugima, čini se da sve to dođe samo od sebe. Dosad sam s Rudlom proputovala dvanaestak zemalja i održala stotinjak radionica o pečenju s kvasom za više od 1300 nadahnutih polaznika. Kad vidim njihovu radost, strast i ljubav, znam da sam bliže ostvarenju Sašove i svoje zajedničke misije – potaknuti što više ljudi na pečenje s kvasom kako bismo jeli što bolji kruh! Autorka

politikin zabavnik broj 1378, datum 26. 5. 1978. Stripovi: - Paja Patak, Miki Maus, Šrafko, - Hogar strašni, - Ortaci: Izlaz, - Pripravnik Peca (Gaston), - Bim i Bum, - Babalu strip, - KOMPLETAN STRIP: Inspektor Den: Potera u Alpima - II deo stripa, - KOMPLETAN STRIP: Pinkertonovi detektivi: Luka mira, - Popaj; Tekstovi: - prvi partizan sa pasošem: Putna isprava broj 1, - napad na aerodrom Belvedere: Cilj srebrne mašine, - na krilima proleća i leta: Žive za ljubav, - iz istorije vazdušnih desanata: Let na bajonet, - drugi svetski rat: Smeteni inžinjer udara na Rur, - batine koje se pamte: Zakićeni čvor, - priče o našim gradovima: Na kamenu u Počitelju, - lovačka sećanja: Hajkači brzih nogu, - Sloboda se brani oružjem, - Za zabavu, - Kabl na dnu Atlantika: Alo, Evropa, - Ogledala kroz istoriju, - Junaštvo, pravda i pravo: Kad vojuje serdar Jole, - priča iz života: Ovde sam, učiteljice, - može li čovek pobediti insekte i glodare: Komarac jači od aviona, - hit strana: Dženezis, Oliver Mandić, - Obucite Cicu, - Priča o lutki: Umalo nestao Šimšir, - oni su harali svetom kobajagi: Ta strašna stvorenja - ilustrovano, - fantastična priča: Kraksi (Dankan Farnsvort); Stanje kao na slici. Lično ili slanje kao preporučena pošiljka.

Lagerlöf, Brlić-Mažuranić, Andersen, Dostojevski, Gogol, Gjalski, Daudet, Čehov, Brecht, Capote, Jergović Božić, jedan od najvećih kršćanskih blagdana, kalendarski je smješten tako da u sebi okuplja i puno drevnije mitološke i folklorne tradicije. U europskom kulturnom krugu, čvrsto je povezan s ugođajem snježne zime, s tmurnim kratkim danima za kojih se sunce povuklo k jugu, s dugim hladnim noćima. Otud je Božić i blagdan kućne topline, obiteljskog doma, uspomena i zajedništva, predaka i djece, a na selu i domaćih životinja. Takvim slikama tradicionalno kršćanstvo obogaćuje izvornu biblijsku priču o Kristovom rođenju. No, ta je priča samo djelomice idilična; u nju se upleće i motiv ljudske nevolje i bešćutnosti; njezinim junacima uskraćeno je, barem isprva, sve ono što tvori ugodnost Božića. Obje strane božićne svetkovine nalaze odraza i u književnosti koja govori o Božiću i iz koje su u ovoj knjizi sabrana neka od najljepših djela. Priče Selme Lagerlöf i Ivane Brlić-Mažuranić, na primjer, uokvirene su arhetipskim božićnim prizorom bake koja uz toplu peć pripovijeda djeci neku starinsku pripovijest ili legendu, ali su junaci takve pripovijesti nesretni siromasi, naizgled napušteni i zaboravljeni od sviju. Nesreća i beznađe kao da dosežu dno u slavnoj Andersenovoj priči ili pak onima Dostojevskog i Brechta. Ipak, na kraju sve obasjava čudesno i jarko božićno svjetlo. Plemenitost velikih božićnih priča sastoji se u tome što, u srcu tople idile, podsjećaju na njezino sjenovito naličje, na one ostavljene vani, u mrzloj noći. Kao što potreba za tim podsjećanjem nikada ne prestaje, tako i ponovna čitanja ovih pretežno dobro poznatih priča uvijek iznova otkrivaju još neuočene smislove. Po tome su one slične trajnosti samog Božića, koji se potkraj svake godine iznova vraća ne trošeći ništa od svježine i bogatstva svojih značenja.

Kovači i alhemičari / Mircea Eliade Beograd 2018. Mek povez, 235 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Zbog nekog čudnog kompleksa inferiornosti koji opterećuje evropsku kulturu, govoriti o nekoj drevnoj kulturi s »izrazima poštovanja« , prikazivati ideologiju te kulture koherentnom, isticati njenu plemenitost i humanost, a pri tome ne ukazivati i na sekundarne ili aberantne pojave u njihovoj sociologiji, ekonomiji, higijeni — znači izložiti se opasnosti da nas osumnjiče i optuže za nepouzdanost ili čak opskurantizam. Ovaj kompleks inferiornosti može se razumeti u istorijskom smislu. Bezmalo dva veka evropski naučni duh je nastojao da objasni svet radi toga da bi ga konačno osvojio i promenio. Ta pobeda naučnog duha na ideološkom planu značila je ne samo čovekovu veru u neprekidni napredak, već i izvesnost da što je »moderniji«, to je sve bliži apsolutnoj istini i sve više ljudski dostojanstven. Sadržaj: PREDGOVOR PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU METEORITI I METALURGIJA MITOLOGIJA GVOZDENOG DOBA SEKSUALIZOVANI SVET TERRA MATER. PETRA GENITRIX METALURŠKI OBREDI I MISTERIJE LJUDSKE ŽRTVE PRINOŠENE PEĆIMA VAVILONSKE METALURŠKE SIMBOLIKE I OBREDI `GOSPODARI VATRE` BOŽANSKI KOVAČI I HEROJI PROSVETITELJI KOVAČI, ISCELITELJI, MAJSTORI INICIJACIJE KINESKA ALHEMIJA INDIJSKA ALHEMIJA ALHEMIJA I INICIJACIJA ARCANA ARTIS ALHEMIJA, PRIRODNE NAUKE I TEMPORALNOST DODACI

`COVEK ZVER` - Emil Zola - Izdavac: Mastilo - Beograd, 2021. - Str. 323 - Mek povez - Pismo: latinica - Format: 21 cm - Knjiga je nova ali je u gornjem desnom uglu kvasena, zbog cega ima nabubrenje koje je prikazano na fotografijama (vidi fotose!). - U romanu Čovek zver, objavljenom 1890. godine, kroz priču o ubistvu, strasti i posesivnosti, Emil Zola nas poziva da se zapitamo – koje sile u nama možemo da kontrolišemo, a koje ne? Čovek zver, uz Žerminal, najbolje je ocenjena knjiga Emila Zole na veb-sajtu Goodreads (4,07/5). „Sada, kad se ugasio ljubomorni plamen, kada više nije osećao kako ga nepodnošljivo peče, obuzela ga je nekakva učmalost, kao da mu je krv u srcu otežala od sve one prolivene krvi, i ta nužnost ubistva nije mu se više činila tako očiglednom. Došao je bio dotle da se pitao da li je uistinu vredelo ubiti. Nije to, uostalom, bilo kajanje jedva ako je bilo razočaranje, pomisao kako čovek često čini nečuvene stvari da bi bio srećan, a ipak ne postaje srećniji.“ - Emil Zola, pisac je koji je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu, 1901. i 1902. godine. - Preporuka!

Iz recenzija: ’’Ako prihvatimo mišljenje da je aforizam „roman bez suvišnih reči”, onda Ninus Nestorović odavno zaslužuje status našeg romanopisca klasika! Bez obzira na njegov stav da je „aforizam književno delo u kojem pisac ima veoma malo prostora za dokazivanje”, sam Nestorović nizom istinskih bravura-kalambura ukazuje koliko „pravi dribling duha u skučenom predelu” nudi šansu za šire sagledavanje naše sredine i ovog vremena… … Sve što Ninus radi samo je kap druge boje u okeanu našeg poraza. Ali okean bi bez te kapi bio komplikovaniji za brodolomnike. Ta kap svetli! Tamo gde se svaka vrsta vlasti odlikuje besnošću i bajnom egzistencijom, od velike je koristi čitati vlasnika „zaoštrenog pera”. Kao vid neslaganja i nemirenja sa terorom tako uspostavljene stvarnosti.’’ Petar Peca Popović ’’Predrasude, laži i manipulacije i mistifikacije postaju predmet žustre ironične opservacije u satiričnom aforizmu Ninusa Nesotorvića. Tu su se našli novi prilozi za glosarijum našeg propadanja. Kod aforističara satiričnog smera kakav je Nestorović nema ni laganja, ni prenemaganja, ni sentimentalnosti. On govori u svoje ime, ali i u ime onih koji nisu u prilici da se usprotive prokletstvu poništavanja vrednosti ljudskog dostojanstva. Kad brani slobodu, pravdu i vrednost, kad brani čovečnost, čini to jasno da jasnije ne može biti. Bio je to njegov put do pročišćenog aforizma kao neumoljive misli naše sumorne sadašnjosti. Pokazalo se da takav aforističar nije samo paskalovska trska „koja misli” već i trska koja probada čireve ljudske truleži.’’ Prof. Ratko Božović

Knjiga odlično očuvana ima posvetu Možda bi se, kad govorimo o slikarstvu, mada na prvi pogled izgleda trivijalno, moglo reći da je Jovan Zonjić cetinjski, a naš. Zonjić, jedan od naših najznačajnih slikara na prelazu iz akademskog u moderno slikarstvo, koji potiče iz Кralja kod Andrijevice – njegov otac Radisav, odselio se u Podgoricu, pa u Cetinje, gdje je držao kafane, a u Cetinju oženio Hercegovku iz Berova, Milicu Popović – staje u red najznačajnijih slikara grada, neugaslog izvorišta, neprestano pulsirajućeg, likovnog pogleda na svijet. On je, kako bi rekao Vladimir Visocki, rastao iz dva korijena – iz crnogorskog i hercegovačkog. Кad je, za sliku „Fetija“, koju je izložio 1934. na VII jesenjoj izložbi u Beogradu, dobio Nagradu „Beograđani beogradskim umetnicima“, etablirani beogradski slikari nadali su dreku, upitno uzvikujući kako to da mlad i nepoznat slikar – provincijalac iz Peći (pošto je, zbog materijalnih neprilika, napustio Pariz, sklonio se kod svojih roditelja, koji su tada živjeli u Peći) – bude nagrađen tako značajnom nagradom, pored njih živih. Naravno, čovjek iz epskih krajeva uzvratio je beskompromisno, kao što se cijelog svog života zalagao za beskompromisno slikarstvo. U pismu, u „Politici“, između ostaloga, pisao je: „Žalim što je među izvesnim mojim kolegama, slikarima i vajarima, izbor moje slike izazvao toliko ogorčenje. Žalim to na prvom mestu što mi njihove neodmerene reči zagorčavaju jednu veliku radost koja mi je iznenada bila data. A žalim, zbilja, i što protesti mojih kolega, koji ovoga puta nisu imali sreće da dobiju nagradu, bacaju vrlo ružnu svetlost na našu sredinu, na svakoga od nas, što nas pokazuje kao ljude sitne, zavidljive, bez horizonta. Međutim, baš mi, umetnici, ne bi trebalo da budemo ni sitni, ni zavidljivi, ni ograničenih vidika.“ Ali, to što su se prestonički slikari pobunili, zbog toga što im je izmakla ta nagrada, a možda više zbog toga što je Zonjić poljuljao njihov pogled na slikarski stvaralački postupak, bilo je znak da se tu, iza brda, valja nešto veliko, nešto nesvakidašnje. Jer, uobičajenosti ne dovode do talasanja. Ravna linija u umjetnosti, a ne samo na kardiogramu, znači smrt. Ta nagrada omogućila mu je da se vrati u Pariz, da se tamo, u najoštrijoj konkurenciji, usavršava. Na Izložbi jugoslovenskih umjetnika u Parizu, u martu 1939, jedina slika koju je otkupio Nacionalni muzej moderne umjetnosti jeste „Crnkinja“ Jovana Zonjića (bilo je izloženo devet Zonjićevih slika). Već taj postupak, sam za sebe, učinio je ovoga slikara značajnim. A značaju te slike, a time i njenog autora, indirektno je doprinio postupak njemačkih okupacionih vlasti. Okupiravši Pariz, nacisti su, kao ratni plijen, iz toga muzeja uzeli ono što su smatrali značajnim. Među opljačkanim slikama bila je i ta njegova slika. A vrh zanimljivosti izoštrava to što se radilo o ženi crne rase, a zna se da su nacisti bili rasisti. „Crnkinji“ se gubi svaki trag, a ja sam, pišući knjigu o Zonjiću, objavljenu na sto godina od njegovog rođenja, zahvaljujući Branki Bogavac, nekadašnjoj direktorici Кulturnog centra Jugoslavije u Parizu, dobio reprodukciju te slike, koja je bila pohranjena na nekom od podzemnih spratova Nacionalnog muzeja moderne umjetnosti u Parizu. Zonjić nije bio omiljen među beogradskim slikarima, jer je ugrožavao njihovu pozicioniranost u slikarskom establišmentu, pa, pošto nijesu mogli da mu ospore slikarske sposobnosti, pronijeli su priču da je bio konfliktan. S obzirom na to da ja, kad se radi o slikaru, o književniku, o umjetniku uopšte, obraćam pažnju na njegovo djelo, to što je, kako kolokvijalno kažemo, bio prč, bio je gas za moj istraživački motor. U tom smislu, navešću primjer njegove navodne konfliktnosti. Povodom obilježavanja stogodišnjice Njegoševe smrti, 1951, uradio je studiju za portret Njegoša u prirodnoj veličini, za šta je koristio litografiju Anastasa Jovanovića. Pri kraju te godine, na XII jesenjoj izložbi ULUS-a, žiri nije prihvatio da se izlaže njegova slika „Njegošev potret“, a on je, demonstrativno, povukao i onu sliku koju su prihvatili. Zbog toga ga je ULUS, kao redovnog svog člana, pozvao na odgovornost. Zamjerili su mu zbog nepokoravanja, a u mojim očima je veliki i u tome što se nije dao, kad je bio u pravu. Jer, više je znao on, nego oni koji su ocjenjivali njegov rad. Dok sam prikupljao građu za knjigu, u Beranama, u kancelariji predsjednika Opštine, našao sam Zonjićevu sliku za koju su mi rekli da se naziva „Žena u plavom“. U kasnijem istraživanju, iskopao sam da se radi o „Portretu sestre Danice“. Ta njegova sestra umrla je mlada. (Jovan je svojoj mlađoj kćerki nadio ime te svoje sestre, s tim što su je češće zvali Dada, a starija njegova kćerka Milica, nosi ime njegove majke.) Dvije-tri godine pošto je, 2007, objavljena moja knjiga „Jovan Zonjić slikar”, u Beranama i Andrijevici je upriličena izložba Zonjićevih slika iz fonda Cetinjskih muzeja. Prije toga, mojim trudom i dobrotom Branka Кostića, tada predsjednika Predsjedništva SFRJ, u Andrijevicu je stigla, i tu se zadržala, Zonjićeva slika „Brigada bušača“. Tekst preuzet iz 10. broja časopisa “Nova Sloboda” 2

Pizzeria Europa O knjizi Autor: Žarko Jovanovski Godina izdanja: 2020. Br. str.: 304 Povez: Mek Format: 120mm x 200mm Pismo: Latinica Trojica underground performera kreću na miniturneju. Epicentar zbivanja je Beč. No, urbano prostranstvo koje će trojac mapirati bizarnim susretima, usput ukradenim obrocima i jeftinim pivom nije upicanjena metropola iz bedekera, nego multikulti mrga s pedeset i pet groblja i bezbroj turskih imbissa. Osim toga, marginama nekoć carskog grada u naše doba jezde duhovi, aveti i utvare. Dok Karl Marx juri svom kumu Engelsu okrečiti kuhinju, a Thatcherica se bori sa štapićima u kineskoj zalogajnici, Stevo Žigon naše junake savjetuje, a Satan Panonski positno ih financira. Od Zagreba preko Beča do slovačke Trnave tri drumska pjesnika improviziraju, izlažu se užicima, a još više pogibeljima. Vrludaju između ludila i smrti, ali ostaju srčani i svoji. Na njihovoj putešestviji ima snomorica i stranputica. Ima bijelih zečeva, a bome ima i glazbe. Soundtrack: grozan rumunjski etno i sjajan jazz. U eksplozivnom grand finalu, kao nepredviđeni bonus za skitalačku družinu i za nas čitatelje – pizzeria Europa, značenjski nabijeno mjesto na kojem su se nekoć doista palile krušne peći, da bi se u međuvremenu prometnulo u metaforu otpora neoliberalnom ugnjetavanju. „Pizzeria Europa“ priča je o predanosti umjetnosti, pa i onda kad je ta predanost ravna samoubilačkom poduhvatu. Roman vratoloman i drzak, oštrouman i duhovit, a istodobno precizno ustrojen i dobro napisan, poput zločestog je dječaka s finim manirama – lako ga je voljeti. Odlično ocuvana knjiga. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 18082021

Knjiga je dobro očuvana. ,,Beograd 1989. Tvrd povez, 405 strana. Tomas Kenili (Thomas Keneally), romanopisac, dramski pisac i reditelj, roden je 1935. godine u Sidneju, u Australiji gde i danas živi sa suprugom Džudit i dve kćeri. Napisao je više romana koje je kritika izvanredno primila. Medu njima su Pesma Džimija Bleksmita (The Chant of Jimmy Blacksmith), Crveno kao krv (Blood Red), Sestra Rouz (Sister Rose), Trač iz šume (Gossip from the Forest), Sezona u čistilištu (A Season in Purgatory) i Saveznici (Confederates). Da bi napisao Šindlerov kovčeg (Shindler`s Arc), Kenili je čitave dve godine proveo putujući po svetu i razgovarajući sa preživelim Shindlerjuden koji danas žive u Australiji, Izraelu, Sjedinjenim Američkim Državama, Poljskoj, Zapadnoj Nemačkoj i Austriji. Da bi upotpuni sliku o Oskaru Šindleru proveo je izvesno vreme u Jerusalimu gde je proučavao potresna svedočanstva o njegovom liku i delima koja se nalaze u Odboru za čuvanje uspomene na heroje i mučenike u Jad Vašemu. Šindler je bio Nemac, industrijalac koji je tokom II svetskog rata prilazio rešavanju „jevrejskog pitanja` na drugačiji način. On je od vlastitih sredstava pri svojoj fabrici u Krakovu izgradio pomoćni koncentracioni logor u kome je našlo spas na hiljade Jevreja. U poslednjim danima Rajha, kada je u pećima Aušvica spaljivano po 60.000 duša dnevno u ludačkom naporu da se sprovede „konačno rešenje`, Oskar Šindler je svoje Jevreje poveo sa sobom u Čehoslovačku i dao im novo utočište. Jevrejima- logorašima mesto na „Šindlerovom spisku` ulivalo je, ako ništa drugo, ono bar nadu da za njih ipak postoji neka budućnost. U toku rata Šindler je potrošio ogromno bogatstvo na podmićivanje esesovaca i kupovinu crnoberzjanske hrane lekova za svoje logoraše. Izlažući sebe životnoj opasnosti, on je sa zapanjujućom spretnošću manipulisao svojim vezama sa visokim nemačkim funkcionerima a kada ni prevara ni mito nisu pomagali, nije prezao ni od toga da na kartama, kockajući se, dobije pravo da na svoj dragoceni spisak stavi još neko ime. Oskar Šindler je, pred očima najozloglašenijeg od svih na zlu zasnovanih sistema koji su ikada postojali, pokazao da uvek postoji izbor, da se pojedinac svojom duhovnom snagom može nepogrešivo opredeliti za, kako je on sam rekao, očuvanje svetosti ljudskog života. Šindlerovi izbavljenici, koji danas žive širom Sjedinjenih Američkih Država, u Izraelu, Južnoj Americi i Australiji još uvek o sebi govore kao o Shindlerjuden — Šindlerovim Jevrejima. Tomas Kenili (Thomas Keneally), pisac poznatih romana Trač iz šume (Gossip from the Forest) i Saveznici (Confederates), je na osnovu njihovih svedočanstava vrlo uspešno sastavio i ponovo oživeo ovu zapanjujuću, na istorijskim činjenicama zasnovanu priču koja u njegovoj interpretaciji dobija i sve kvalitete romana. Niko nikada nije saznao šta je to Šindlera nagnalo da preduzme sva ta lukavstva i herojske poduhvate protiv nacista, šta ga je podstaklo da svoj život gotovo neprestano stavlja na kocku da bi spasao glave ljudi koje nije čak ni poznavao. I upravo ta misterija zajedno sa svedočanstvima o njegovim hrabrim podvizima i urodenoj saosećajnosti utisnuli su na stranice istorije ime Oskara Šindlera kao čoveka velike i retke moralne vrednosti.``