NOLIT BEOGRAD 1956.GOD TVRD POVEZ 267 STR OCUVANO, POTPIS NA PREDLISTU POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 AA

Tvrd povez , 267 strana , dve mrljice na zadnjim koricama inače knjiga u dobrom stanju . Cena knjige smanjena

62047) POGREŠAN KRAJ TELESKOPA , Rabih Alameddine , Buybook Sarajevo Zagreb 2022 , Libanka Mina Simpson, liječnica, stiže u zloglasni izbjeglički kamp Moria na Lezbosu nakon što je u Grčku pozove prijateljica koja tamo vodi jednu nevladinu organizaciju. Mina je decenijama izbjegavala toliku blizinu svoje domovine, budući otuđena od cijele porodice osim jednog voljenog brata. Iako je uzela samo kratko odsustvo s posla i teško joj pada razdvojenost od supruge s kojom je već trideset godina, Mina se nada da može postići nešto smisleno – usred mnoštva zapadnjačkih volontera koji poziraju za selfije s gumenjacima na plaži i s djecom u kampu. Uskoro na obalu pristaje čamac sa Sumaiyom, nepokolebljivom Sirijkom koja ima terminalni rak jetre ali, odlučna da po svaku cijenu zaštiti djecu i supruga, tu dijagnozu krije od njih. Sumaiyina tajna postaje i Minina, i dvije žene formiraju duboku vezu. Dok Mina s ograničenim resursima na raspolaganju priprema terapiju za Sumaiyu, suočava se sa sudbinama raseljenih migranata, ali i s vlastitim ograničenjima da im pomogne. Rabih Alameddine još od neponovljive Aaliye iz Žene bez koje se može nije ostvario tako neodoljivu heroinu – da nas odvede u jedan od najbolnijih sukoba našeg vremena. Vješto tkajući priče drugih izbjeglica u Mininu jedinstvenu priču, Pogrešan kraj teleskopa postaje blistava tapiserija tragičnih i zabavnih portreta nesalomljivih duhova suočenih s humanitarnom krizom. „Spektakularno... Alameddineova bespoštedna proza evocira stare majstore pripovjedače iz mog vlastitog bliskoistočnog doma, njihova zubata i dovitljiva zapažanja, koja se uvijek vraćaju na ljudsku apsurdnost.“ Dina Nayeri, The New York Times Book Review „Niko kao ovaj majstorski pripovjedač ne piše prozu koja je tako prirodan produžetak proživljenog života... U jednakoj mjeri zanimljiva i uznemirujuća.“ Kirkus Reviews mek povez , format 13,5 x 20,5 cm , latinica , 303 strane

Nova knjiga. Buybook Sarajevo/Zagreb 2022 301 strana. Libanka Mina Simpson, liječnica, stiže u zloglasni izbjeglički kamp Moria na Lezbosu nakon što je u Grčku pozove prijateljica koja tamo vodi jednu nevladinu organizaciju. Mina je decenijama izbjegavala toliku blizinu svoje domovine, budući otuđena od cijele porodice osim jednog voljenog brata. Iako je uzela samo kratko odsustvo s posla i teško joj pada razdvojenost od supruge s kojom je već trideset godina, Mina se nada da može postići nešto smisleno – usred mnoštva zapadnjačkih volontera koji poziraju za selfije s gumenjacima na plaži i s djecom u kampu. Uskoro na obalu pristaje čamac sa Sumaiyom, nepokolebljivom Sirijkom koja ima terminalni rak jetre ali, odlučna da po svaku cijenu zaštiti djecu i supruga, tu dijagnozu krije od njih. Sumaiyina tajna postaje i Minina, i dvije žene formiraju duboku vezu. Dok Mina s ograničenim resursima na raspolaganju priprema terapiju za Sumaiyu, suočava se sa sudbinama raseljenih migranata, ali i s vlastitim ograničenjima da im pomogne. Spektakularno... Alameddineova bespoštedna proza evocira stare majstore pripovjedače iz mog vlastitog bliskoistočnog doma, njihova zubata i dovitljiva zapažanja, koja se uvijek vraćaju na ljudsku apsurdnost. Dina Nayeri, The New York Times Book Review Niko kao ovaj majstorski pripovjedač ne piše prozu koja je tako prirodan produžetak proživljenog života... U jednakoj mjeri zanimljiva i uznemirujuća. Kirkus Reviews Alameddine Rabih Rabih Alameddine (Aman, 1959) odrastao je u Kuvajtu i Libanu, a studirao u Engleskoj i Americi, gdje je na prestižnom Kalifornijskom univerzitetu u Los Angelesu (UCLA) stekao diplomu inžinjera. Višestruko je nagrađivani autor romana Koolaids, Ja, božanstvena, Hakawati, Žena bez koje se može, Anđeo historije, a za posljednji roman Pogrešan kraj teleskopa dobio je Nagradu PEN / Faulkner za književnost 2022. Živi na relaciji San Francisco – Bejrut.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Doba čuda - Ričard Holms Izdavač: Zavod za udžbenike Povez: Tvrdi U ovoj sjajnoj grupnoj biografiji nagrađivani pisac Ričard Holms kreće se putevima otkrića – u astronomiji, hemiji, pesništvu, filozofiji – koja su stvorila ovo „doba čuda”. Od pogleda kroz teleskop do rudarske svetiljke, i od prvog leta balonom i istraživačkog putovanja u Afriku, ovo je priča o velikim inovacijama i nadahnutim pojedincima iza njih. Doba čuda, sa podnaslovom: Kako je pokolenje romantičara na takav je način otkrilo lepotu i užas nauke, da je po svom objavljivanju na engleskom govornom području dobilo je najlaskavije moguće ocene i kritike. Ova izvanredna sinteza Ričarda Holmsa, univerzitetskog profesora i člana Britanske akademije za humanističke i društvene nauke, kreće se, kao neka vrsta grupne biografije, putevima otkrića u astronomiji, hemiji, pesništvu , filozofiji, koja su stvorila ovo „ doba čuda“ Od pogleda kroz teleskop do rudarske svetiljke, i od prvog leta balonom i istraživačkog putovanja u Afriku, ovo je priča o velikim otkrićima i nadahnutim pojedincima koji su ih doneli. Čitaoci u svetu, već su ovu knjigu doživeli kao kulturnu istoriju u svom najboljem izdanju, kroz veličanstveni spoj nauke i književnosti, koji potvrđuje Holmsov ugled kao jednog od vrhunskih biografa današnjice. Autor u ovoj knjizi svedoči o naučnicima kao strastvenim pustolovima, koji hrabro preuzimaju pravo na intelektualno vođstvo u društvu. Holmsov naročiti talenat da zamisli prošlost, učinio je ovu ubedljivu, zabavnu i informativnu knjigu o jednom zlatnom dobu nauke i otkrića, pravim remek-delom.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Filosofska pisma - Petar Čaadajev Izdavač: Logos Godina izdanja: 2000 Broj strana: 154 Format: 21 cm Povez: Broširani Petar Čaadajev je prvi ruski filosof u modernom smislu te reči. Tvorac je prve originalne ruske istoriosofske koncepcije koja je u mnogome uticala na najvećeg ruskog filosofa XIX veka Solovjova. Bio je filosofski i istoriosofski antipod Homjakova, zapadnjak i apologeta reformi Petra Velikog. Kada je u časopisu “Teleskop” objavio svoje prvo “Filosofsko pismo” (ukupno ih je napisao 8), u kome je istupio kao kritičar tadašnjeg ruskog društva, digla se u javnosti prava bura. Čaadajev je bio proglašen ludim i stavljen u kućni pritvor i pod medicinski nadzor, sa zabranom objavljivanja. Središnja misao Čaadajeva je jedinstvo hrišćanskog sveta. Njemu vodi potčinjavanje najvišem, Božanskom umu. Sloboda je drugostepena, “zavisnost” je izvorna stvarnost duhovnog poretka. I moralni i prirodni zakon postoje van i nezavisno od čoveka. Da bi rešio pitanje o slobodi volje čovek mora da shvati granice svoje moći.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Slatkost života - Paulus Hohgaterer Izdavač: Zavet Godina izdanja: 2011 Broj strana: 259 Format: 20 cm Povez: Broširani Jedne zimske noći smrskana je glava starom Sebastijanu Vilfertu. Njegovo telo pronalazi sedmogodišnja Katarina, njegova unuka, koja od tog trenutka prestaje da govori. Rafael Horn, psihijatar koji započinje terapijski rad sa detetom, uključen je mimo svoje volje u rasvetljavanje ubistva. Komesar za zločine gradske policije Ludvig Kovač dane provodi u zavejanim baštama restorana na obali jezera, a noću kroz svoj teleskop posmatra zvezde. Neodložna istraga predstavlja dobar povod da odbije ponudu svoje ljubavnice da zajedno provedu novogodišnje praznike van grada, a žrtva će u danima koji dolaze zaokupljati njegovu pažnju. Otac porodice, psihopata, prebija svoje ćerke, benediktanski sveštenik dok džogira neprestano čuje glasove koji ne dolaze sa neba, penzionisani poštar razmišlja o samoubistvu, a jedna mlada majka veruje da je njeno novorođeno dete đavo. Psihogram ovog malog grada je sve drugo samo ne umirujući – ali, ko je od njegovih stanovnika bio neželjeni posetilac odgovoran za užasan zločin?

- Prosveta Beograd 1965. - Sa slovenačkog prevela Jelena Križaj - Broširano, 394 strane, ocena za stanje 3 Ivan Bratko, slovenski komunist, partizan, častnik, prvoborec, pisatelj in publicist, * 15. februar 1914, Celje, † 23. marec 2001. Bratko je leta 1941 v Ljubljani končal študij na pravni fakulteti. Od 1933 je bil član KPS in že pred 2. svetovno vojno dejaven pisec socialnogospodarskih člankov. Od 1941 je sodeloval z NOB. Iz internacije v Gonarsu je pobegnil k partizanom; bil je rezervni podpolkovnik JLA. Bratko je kot pisatelj dosegel največji uspeh z romanom Teleskop (1954) v katerem z mikavnim pisanjem o razburljivih dogodkih o usodi posameznikov in skupine popisuje pobeg iz taborišča v Gonarsu. Bratko je te dogodke (bil je med organizatorji pobega) popisal kronistično in jih povezal v zaokroženo pripoved, tako da ima delo dokumentarno in literarno vrednost. Za delo je prejel Levstikovo nagrado. Leta 1957 je izdal reportažno povest Pomlad v februarju, ki pripoveduje o likvidatorjih v Ljubljani. Povest je sicer napeta, a literarno šibka. Napisal je še zbirko novel Vroči asfalt Evrope (1962), Dekletov dnevnik (1969) in potopisa po ZDA Rakete in sekvoje (1965) ter S poti po evropskem zapadu (1950). S področja kulturnopolitične publicistike sta nastali deli Čas knjige (1972) in Okrogla miza (1977).

PAMĆENjE SNOVA I PAMĆENjE IMAGINACIJE Među različitim čovekovim instrumentima, knjiga, bez sumnje, zadivljuje. Ostali su produžetak njegovog tela. Mikroskop i teleskop, produžetak su njegovog vida; telefon je produžetak glasa; zatim imamo plug i mač, produžetke njegove ruke. Ali knjiga je nešto drugo. Knjiga je produžetak memorije i imaginacije… Horhe Luis Borhes, Usmeni Borhes Knjige su besmrtni sinovi koji obogotvoruju svoje očeve. Platon Tajno znanje je duboko znanje (jer samo ono što se nalazi ispod površine može dugo da ostane nepoznato). Tako se istina poistovećuje sa neizrečenim ili sa onim što je nejasno izrečeno i mora biti shvaćena izvan i ispod površine teksta. Bogovi govore (danas bismo rekli: Biće govori) hijeroglifima i zagonetnim porukama. Umberto Eko Knjige nisu posve mrtve, već poseduju u sebi životnu snagu koja je stvaralačka i živa kao i duša njihovog tvorca. Štaviše, one čuvaju, kao u bočici, najčistiju moć i esenciju tog živog intelekta koji ih je stvorio. Znam ja da su one žive i plodotvorne kao i oni čuveni zmajevi zubi. Džon Milton Osobenost književnog sveta je u tome što se u njemu ništa ne uništi, a da se nešto novo, od iste vrste, ne napravi. On poseduje večni život, jer se stalno nalazi u starosti, u zrelom dobu, u mladosti i detinjstvu, i sve to odjednom i u isto vreme. Johan Volfang fon Gete Ukoliko je prostor beskonačan, nalazimo se u bilo kojoj tački prostora. Ukoliko je vreme beskonačno, nalazimo se u bilo kojoj tački vremena… Horhe Luis Borhes, Peščana knjiga

Novo, nečitano, nema posvete. Mašina za čitanje - Đorđe Pisarev Godina izdanja: 2021 Broj strana: 91 Povez: Tvrd Među različitim čovekovim instrumentima, knjiga, bez sumnje, zadivljuje. Ostali su produžetak njegovog tela. Mikroskop i teleskop, produžetak su njegovog vida; telefon je produžetak glasa; zatim imamo plug i mač, produžetke njegove ruke. Ali knjiga je nešto drugo.Knjiga je produžetak memorije i imaginacije…– Horhe Luis Borhes, Usmeni BorhesKnjige su besmrtni sinovi koji obogotvoruju svoje očeve.– PlatonTajno znanje je duboko znanje (jer samo ono što se nalazi ispod površine može dugo da ostane nepoznato). Tako se istina poistovećuje sa neizrečenim ili sa onim što je nejasno izrečeno i mora biti shvaćena izvan i ispod površine teksta. Bogovi govore (danas bismo rekli: Biće govori) hijeroglifima i zagonetnim porukama.– Umberto EkoKnjige nisu posve mrtve, već poseduju u sebi životnu snagu koja je stvaralačka i živa kao i duša njihovog tvorca. Štaviše, one čuvaju, kao u bočici, najčistiju moć i esenciju tog živog intelekta koji ih je stvorio. Znam ja da su one žive i plodotvorne kao i oni čuveni zmajevi zubi.– Džon MiltonOsobenost književnog sveta je u tome što se u njemu ništa ne uništi, a da se nešto novo, od iste vrste, ne napravi. On poseduje večni život, jer se stalno nalazi u starosti, u zrelom dobu, u mladosti i detinjstvu, i sve to odjednom i u isto vreme.– Johan Volfang fon GeteUkoliko je prostor beskonačan, nalazimo se u bilo kojoj tački prostora. Ukoliko je vreme beskonačno, nalazimo se u bilo kojoj tački vremena...– Horhe Luis Borhes, Peščana knjiga

Isaija Janakone - Galilejev prijatelj Sezam Book 2009 Broj strana: 342 Uzbudljiva epska avantura koja će Vas povesti na nezaboravno putovanje od papskog Rima sve do tajnih odaja Zabranjenog grada! Rim, praskozorje XVII veka. U palati princa Federika Čezija skupljaju se najveći umovi tog doba. U velikoj tajnosti, jer inkvizicija vreba – želi da spreči neizbežnu revoluciju. Među tim velikanima, nalazi se i slavni Galileo Galilej, sa svojim opasnim izumom, teleskopom, kao i Johan Šrek zvani Terencije, lekar neukrotivog duha, koji želi da pronikne u tajne ljudskog tela. Zajednički cilj, napredak civilizacije, zauvek će spojiti ova dva genijalna uma, iako će ih sudbina razdvojiti...

Autor: Isaija Janakone Format: 14x20 Broj strana: 342 Povez: broširan Uzbudljiva epska avantura koja će Vas povesti na nezaboravno putovanje od papskog Rima sve do tajnih odaja Zabranjenog grada! Rim, praskozorje XVII veka. U palati princa Federika Čezija skupljaju se najveći umovi tog doba. U velikoj tajnosti, jer inkvizicija vreba – želi da spreči neizbežnu revoluciju. Među tim velikanima, nalazi se i slavni Galileo Galilej, sa svojim opasnim izumom, teleskopom, kao i Johan Šrek zvani Terencije, lekar neukrotivog duha, koji želi da pronikne u tajne ljudskog tela. Zajednički cilj, napredak civilizacije, zauvek će spojiti ova dva genijalna uma, iako će ih sudbina razdvojiti...

Autor: Hari Tartldov Broj strana: 300 Povez: broširan Format: 21 Prvi roman koji se pojavio u okviru žanra naučne fantastike i koji je bio predstavljen na sajmu knjiga je roman `Vizantijski agent` Harija Tartldova, uglednog vizantologa koga smatraju majstorom alternativne istorije jer na originalan način opisuje nove teme i obrađuje već postojeće motive. Vasilije Argir je tajni agent iz 14. veka. U njegovom svetu Vizantija i dalje vlada oblastima oko Sredozemnog mora, a njen glavni rival nije islam, već Persija. Kroz avanture Vasilija Argira čitaoci imaju priliku da učestvuju u otkrivanju tajne teleskopa, baruta, tehnike štampanja... njegov glavni protivnik je prelepa Mirana, tajni agent Persijskog carstva. U maniru špijunsko-ljubavnog trilera čitalac do kraja knjige strepi nad tim da li će Argir upasti u Miraninu mrežu.

Kao novo. Bez posvete. Tranzit, kometa, pomračenje - Muharem Bazdulj Godina izdanja: 2021 Broj strana: 124 Povez: Mek Četrnaest godina nakon prvog, sarajevsko-zagrebačkog izdanja, dvanaest godina iza prvog srpskog, posle prevoda na nemački (Transit. Komet. Eklipse, Seifert Verlag, Wien, 2011) i engleski (Transit Comet Eclipse, Dalkey Archive Press, Victoria, Texas, 2018), suptilna i lirski simbolična prozna knjiga Muharema Bazdulja Tranzit, Kometa, Pomračenje ponovo je pred srpskim čitaocima.Na pola puta između novelističkog ciklusa i romana, ovaj triptih u kojem se prepliću istorijska metafikcija o putovanju Ruđera Boškovića po evropskom istoku, potresna i realistična priča iz savremenog života te postmodernistička autofikcija o pisanju, s prolaskom vremena se potvrđuje kao delo trajne vrednosti. Bazdulj ima hrabrosti da svojim teleskopom gleda dalje nego većina pisaca. – Džesika SekuiraNa Bazduljev intelektualni svet snažno utiču najbolji (zapadni) pisci i filozofi, ova proza ga približava uzorima koji imaju za cilj osvetljavanje evropskog mraka. – Frenk Ridel

Autor - osoba Despotov, Vojislav Naslov Prljavi snovi / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1988 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 65 str. ; 21 cm. Sadržaj S a d r ž a j: S obe strane Temze (5-27): S obe strane Temze (7); Čovekova sudbina (8); Mantra (9); Krava (10); Slobodno zidarstvo (11); Pada dubok sneg (12-13); Značenje, tumačenje (14-15); Teleskop i mikroskop (16); Do viđenja iznenađenje (17); Satisfaction (18); Sehnheisser (19); Ljubičice, kritike (20-21); Kanjiža 1979. (22); Svetlosti velegrada (23); Ruka (24); Gomila sitnog stakla (25-27). - Sve postoji (29-46): Sve postoji (31-32); Visoko i nisko (33); Pola kilograma (34-35); Eto zašto volim smrt (36); Robinson Kruso (37); Treći talas (38); Nemci i Francuzi (39); Gradska mreža (40-41); Železnička stanica (42); Lančani sudar (43-44); Rade Tomić, iznenada (45-46). - Zašto si se, majko rodila? (47-61): Tiha noć (49); Voće & povrće (50); Ogromna usta (51); Plakaću danas (52); Prljavi snovi (53); Obično noću (54); Kiša je prestala da pada (55); Ulje za kočnice (56); Sveže mekike (57); Zašto si se, majko rodila? (58); Rok za sisanje (59); Bečkerek (60); Kineska vaza (61). Beleška o piscu (62). ISBN (Broš.) Tiraž 750. Beleška o piscu: str. 62 Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... MG33

Unutar postjugoslovenskog kolumnističkog i žurnalističkog krajolika, Muharem Bazdulj je figura bez presedana i pandana, možda i jedini autor, koji se pojavio nakon raspada Jugoslavije, a da j široko prepoznatljiv na celom prostoru na kojem se piše i govori bosanskim, crnogorskim, hrvatskim i srpskim jezikom. Komentator koji je pisao za „Dane“ i „Oslobođenje“, za „Monitor“ i „Zarez“, za „Vreme“ i „Reporter“, danas piše za neke druge medije, jednako prodorno, žustro i provokativno. „Hronika preokreta“ je zbirka njegovih kolumni sa portala Preokret, hronološki raspoređena kolekcija tekstova objavljenih u intervalu od juna 2020. do februara 2022. godine. Turbulentna epoha između eskalacije pandemije Covida-19 i početka rusko-ukrajinskog rata zrcali se efektno i ubedljivo u vrhunskoj Bazduljevoj publicističkoj prozi. Čitalac ove knjige u njoj će pronaći vešto uobličenu artikulaciju i sopstvene političke i društvene istorije. Rečima jedne američke kritičarke, Bazdulj svojim teleskopom gleda dalje nego se većina pisaca usudi i pokušati. „Kao u refrenu čuvene pesme iz 1980-ih Ako zamisliš život/u ritmu muzike za ples/doći će do promjene u tvojoj glavi/i vjerovat’ ćeš da postoji nada, tako i kod čitalaca Bazduljevih komentara dolazi do preokreta u mišljenju. Jer Bazdulj vas tera darazmišljate bolje, jasnije i iskrenije.“ Branko Milanović

Kuda korača tajanstvena prilika zaogrnuta mantijom kroz pustošni predeo nekog neznanog svemirskog ostrva, kojim se, iako bezvazdušno, ipak razleže muzika? Šta povezuje Srinivasu, kompjuterskog čarobnjaka koji se povukao iz sveta u osamu budističkog hrama u džungli, i ubogog pomoćnika srednjovekovnog živopisca utamničenog u manastirskom podrumu? Kakva je spona između zagonetne misije džinovskog radio-teleskopa, čiji su neimari netragom iščezli u maglama vremena, i plemena loptastih bića koja idilično obitavaju na svetu optočenom nezemaljskim mirisima i travama? Šta spaja Pauka, što je spleo svoju mrežu od kosmičkog praha po perimetru crne rupe, i čopor krznatih šestonogih stvorova što pevaju zvezdanu pesmu? Šta okuplja u istoj nemogućoj tački vremena i prostora četiri gorostasa nauke – Arhimeda, Ludolfa van Cojlena, Nikolu Teslu i Stivena Hokinga – da se u zanosu posvete pronicanju u tajnu ruleta? Kakve sve to veze ima s Ramom, kompjuterskim programom osetljive ženske duše i komične zbunjenosti, koja ostaje u drugom stanju pošto je, nimalo slučajno, napastvuje jedan nadasve neobičan majmun? Zašto epilog dolazi znatno pre kraja romana i šta nalaže da na njegovom vrhuncu jedan pometeni starac izgovori starozavetne reči kojima se sazdavaju vaseljene? I konačno, zbog čega je neophodno da se doktor Votson sretne sa svojim tvorcem, Arturom Konanom Dojlom, a da dvojica arhineprijatelja, Šerlok Holms i profesor Džejms Morijarti, udruže snage kako bi Četvrti Krug konačno mogao da se zatvori? Laguna, 2004. godina, 363 strana, meki povez

Novo, nečitano, nema posvete. Hronika preokreta - Muharem Bazdulj Godina izdanja: 2022 Broj strana: 230 Povez: Mek Unutar postjugoslovenskog kolumnističkog i žurnalističkog krajolika, Muharem Bazdulj je figura bez presedana i pandana, možda i jedini autor, koji se pojavio nakon raspada Jugoslavije, a da je široko prepoznatljiv na celom prostoru na kojem se piše i govori bosanskim, crnogorskim, hrvatskim i srpskim jezikom. Komentator koji je pisao za „Dane“ i „Oslobođenje“, za „Monitor“ i „Zarez“, za „Vreme“ i „Reporter“, danas piše za neke druge medije, jednako prodorno, žustro i provokativno. „Hronika preokreta“ je zbirka njegovih kolumni sa portala Preokret, hronološki raspoređena kolekcija tekstova objavljenih u intervalu od juna 2020. do februara 2022. godine. Turbulentna epoha između eskalacije pandemije Covida-19 i početka rusko-ukrajinskog rata zrcali se efektno i ubedljivo u vrhunskoj Bazduljevoj publicističkoj prozi. Čitalac ove knjige u njoj će pronaći vešto uobličenu artikulaciju i sopstvene političke i društvene istorije. Rečima jedne američke kritičarke, Bazdulj svojim teleskopom gleda dalje nego se većina pisaca usudi i pokušati.„Kao u refrenu čuvene pesme iz 1980-ih Ako zamisliš život/u ritmu muzike za ples/doći će do promjene u tvojoj glavi/i vjerovat’ ćeš da postoji nada, tako i kod čitalaca Bazduljevih komentara dolazi do preokreta u mišljenju. Jer Bazdulj vas tera da razmišljate bolje, jasnije i iskrenije.“ Branko Milanović

Zoran Živković ČETVRTI KRUG Autor: Zoran Živković Izdavač: Polaris Beograd Godina izdanja:1993 Broj strana: 334 Format: 20 x 14cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Posveta autora - vidi se na slici, crtež na koricama i ilustracije Nikola Milošević, serija naučne fantastike, veoma dobro očuvano Kuda korača tajanstvena prilika zaogrnuta mantijom kroz pustošni predeo nekog neznanog svemirskog ostrva, kojim se, iako bezvazdušno, ipak razleže muzika? Šta povezuje Srinivasu, kompjuterskog čarobnjaka koji se povukao iz sveta u osamu budističkog hrama u džungli, i ubogog pomoćnika srednjovekovnog živopisca utamničenog u manastirskom podrumu? Kakva je spona između zagonetne misije džinovskog radio-teleskopa, čiji su neimari netragom iščezli u maglama vremena, i plemena loptastih bića koja idilično obitavaju na svetu optočenom nezemaljskim mirisima i travama? Šta okuplja u istoj nemogućoj tački vremena i prostora četiri gorostasa nauke – Arhimeda, Ludolfa van Cojlena, Nikolu Teslu i Stivena Hokinga – da se u zanosu posvete pronicanju u tajnu ruleta? Kakve sve to veze ima s Ramom, kompjuterskim programom osetljive ženske duše i komične zbunjenosti, koja ostaje u drugom stanju pošto je, nimalo slučajno, napastvuje jedan nadasve neobičan majmun? Zašto epilog dolazi znatno pre kraja romana i šta nalaže da na njegovom vrhuncu jedan pometeni starac izgovori starozavetne reči kojima se sazdavaju vaseljene? I konačno, zbog čega je neophodno da se doktor Votson sretne sa svojim tvorcem, Arturom Konanom Dojlom, a da dvojica arhineprijatelja, Šerlok Holms i profesor Džejms Morijarti, udruže snage kako bi Četvrti Krug konačno mogao da se zatvori? 01.02.2024.

S. I. Vavilov Isak Njutn Život i radMeki povezSergej Ivanovič Vavilov (ruski: Sergéj Ivánovič Vavílov (24. ožujka [OS 12. ožujka] 1891. – 25. siječnja 1951.) bio je sovjetski fizičar, predsjednik Akademije znanosti Sovjetskog Saveza od srpnja 1945. do smrti. Njegov stariji brat Nikolaj Vavilov bio je poznati ruski genetičar.Vavilov je osnovao sovjetsku školu fizičke optike, poznatu po svojim djelima u luminiscenciji. Godine 1934. suotkrio je Vavilov-Cherenkov efekt, otkriće za koje je Pavel Cherenkov dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1958. Kasha-Vavilov pravilo kvantnih prinosa luminiscencije također je nazvano po njemu.Bio je član Akademije znanosti SSSR-a od 1932., šef Instituta za fiziku Lebedev (od 1934.), glavni urednik Velike sovjetske enciklopedije, član Vrhovnog sovjeta od 1946. i dobitnik četiri Staljinove nagrade ( 1943, 1946, 1951, 1952).Pisao je o životima i djelima velikih mislilaca, kao što su Lukrecije, Galileo Galilei, Isaac Newton, Mihail Lomonosov, Michael Faraday i Pyotr Lebedev, između ostalih.OstavštinaMeteorološka postaja (kao i glečer i ledena kapa) na Otoku Listopadske revolucije, u skupini Sjeverna zemlja, nazvana je po Vavilovu. Mali planet 2862 Vavilov koji je 1977. otkrio sovjetski astronom Nikolaj Černih nazvan je po njemu i njegovom bratu Nikolaju Vavilovu.[1] Po njemu i njegovom bratu nazvan je i krater Vavilov na suprotnoj strani Mjeseca.Postoji brod nazvan po njemu, Akademik Sergej Vavilov. Ona je istraživačko plovilo koje može prevoziti oko 150 članova posade i putnika, te je ledolomac klase 1A koji redovito putuje na Antarktik i Arktik. U ljeto 2010. radila je na i oko obale Svalbarda. Također, po njemu je nazvan i avion Aeroflota, s identifikacijskim brojem VO-BHL.Isak Njutn (engl. Sir Isaac Newton, /ˈaɪzək ˈnjuːtən/; Linkolnšir, 4. januar 1643 — London, 31. mart 1727)[1] je bio engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar i filozof prirode, koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Rođen je 4. januara 1643. u Linkolnširu, a preminuo je 31. marta 1727. u Londonu[1].Njegova studija Matematički principi prirodne filozofije (lat. Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), objavljena 1687, koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja, postavila je temelje klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta, on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma.U mehanici, Njutn je takođe ukazao na jedan novi, veliki, značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. U optici, on je napravio prvi praktični refleksioni (ogledalski) teleskop[traži se izvor] i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja (u skladu sa tvrđenjem Rodžera Bejkona iz 13. veka). Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja, proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. U matematici, Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. On je takođe izložio i uopštenu binomsku teoremu, razvijajući na taj način tzv. „Njutnov metod“ za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove.Francuski matematičar Žozef Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo, dodajući jednom da je on, takođe, i „najsrećniji, jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta“. Engleski pesnik Aleksandar Poup, dirnut Njutnovim postignućima, napisao je čuveni epitaf:6/22

Laguna, 2004. Posveta na predlistu, sve ostalo odlično. Kuda korača tajanstvena prilika zaogrnuta mantijom kroz pustošni predeo nekog neznanog svemirskog ostrva, kojim se, iako bezvazdušno, ipak razleže muzika? Šta povezuje Srinivasu, kompjuterskog čarobnjaka koji se povukao iz sveta u osamu budističkog hrama u džungli, i ubogog pomoćnika srednjovekovnog živopisca utamničenog u manastirskom podrumu? Kakva je spona između zagonetne misije džinovskog radio-teleskopa, čiji su neimari netragom iščezli u maglama vremena, i plemena loptastih bića koja idilično obitavaju na svetu optočenom nezemaljskim mirisima i travama? Šta spaja Pauka, što je spleo svoju mrežu od kosmičkog praha po perimetru crne rupe, i čopor krznatih šestonogih stvorova što pevaju zvezdanu pesmu? Šta okuplja u istoj nemogućoj tački vremena i prostora četiri gorostasa nauke – Arhimeda, Ludolfa van Cojlena, Nikolu Teslu i Stivena Hokinga – da se u zanosu posvete pronicanju u tajnu ruleta? Kakve sve to veze ima s Ramom, kompjuterskim programom osetljive ženske duše i komične zbunjenosti, koja ostaje u drugom stanju pošto je, nimalo slučajno, napastvuje jedan nadasve neobičan majmun? Zašto epilog dolazi znatno pre kraja romana i šta nalaže da na njegovom vrhuncu jedan pometeni starac izgovori starozavetne reči kojima se sazdavaju vaseljene? I konačno, zbog čega je neophodno da se doktor Votson sretne sa svojim tvorcem, Arturom Konanom Dojlom, a da dvojica arhineprijatelja, Šerlok Holms i profesor Džejms Morijarti, udruže snage kako bi Četvrti Krug konačno mogao da se zatvori? Zoran Živković (Beograd, 5. oktobar 1948) srpski je pisac, književni teoretičar, prevodilac i univerzitetski predavač. Jedan je od najprevođenijih srpskih književnika. Prozne knjige su mu višestruko nagrađivane u zemlji i svetu, adaptirane u dramske oblike i dobile su značajnu međunarodnu kritičku recepciju. Dobitnik je Svetske nagrade za fantastiku 2003. godine.[1] Redovni je profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Biografija Diplomirao je 1973. na grupi za Opštu književnost s teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je 1979. i doktorirao 1982. godine. U razdoblju 1973-1993. stvorio je značajno delo u nauci o književnosti, uređivanju, izdavaštvu i prevodilaštvu, uključujući i kapitalne projekte poput almanaha Andromeda, biblioteka „Kentaur“ i „Polaris“, autorskih naučnih monografija i Enciklopedije naučne fantastike.[2] Književno delo Zoran Živković u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković 27. februara 2019. Kao prozaista debitovao je 1993. godine romanom Četvrti krug za koji je dobio nagradu „Miloš Crnjanski“. Sabrana prozna dela u po dva toma na srpskom i engleskom (Romani i Nemoguće priče) objavljena su mu 2009-2010. u izdanju Zavoda za udžbenike. Živković je jedan od najprevođenijih savremenih srpskih književnika. Do 2013. godine objavljeno je 70 izdanja njegovih dela na stranim jezicima.[3] Knjige su mu izišle u SAD (Vremenski darovi, dva izdanja, Knjiga/Pisac, Četvrti krug, Skrivena kamera, Sedam dodira muzike, Koraci kroz maglu, Nemogući susreti), Engleskoj (Nemoguće priče, Dvanaest zbirki i čajdžinica, Poslednja knjiga, Most, Pisac/Knjiga/Čitateljka, Nemoguće priče 2, Esherove petlje, Pisac u najam), Italiji (Poslednja knjiga, Biblioteka, Sedam dodira muzike, Pisac u najam, Nađi me), Portugaliji (Biblioteka, dva izdanja, Poslednja knjiga, Pisac u najam, Sedam dodira muzike), Nemačkoj (Skrivena kamera, Poslednja knjiga, Nemogući roman), Španiji (Nemoguće priče, Knjiga/Pisac, Skrivena kamera), Francuskoj (Pisac u najam), Danskoj (Biblioteka), Grčkoj (Knjiga), Švajcarskoj (Čitateljka), Holandiji (Poslednja knjiga), Japanu (na japanskom – Čajdžinica; na engleskom – Biblioteka, Vagon, Četiri priče do kraja, Čitateljka i Amarkord), Južnoj Koreji (Knjiga, Poslednja knjiga, Biblioteka), Brazilu (Poslednja knjiga), Turskoj (Vremenski darovi, Biblioteka, Nemogući susreti), Rusiji (Četvrti krug), Češkoj (Vremenski darovi), Poljskoj (Biblioteka, Amarkord), Bugarskoj (Sedam dodira muzike, Četvrti krug), Ukrajini (Dvanaest zbirki i čajdžinica), Sloveniji (Četvrti krug, Most, Biblioteka, Čitateljka, Amarkord, Poslednja knjiga, Pisac u najam, Koraci kroz maglu, Dvanaest zbirki i čajdžinica) i Hrvatskoj (Vremenski darovi, Nemogući susreti, Sedam dodira muzike, Biblioteka, Poslednja knjiga). Živkovićev roman Pet dunavskih čuda izvorno je izišao kao petotomno izdanje na pet jezika: srpskom, engleskom, nemačkom, slovačkom i mađarskom. Priče su mu objavljene u antologijama i časopisima u SAD, Engleskoj, Japanu, Poljskoj, Finskoj, Danskoj, Francuskoj i Mađarskoj. Dramatizacije Prema Živkovićevim pričama `Voz` (Nemogući susreti) i `Hotelska soba` (Četiri priče do kraja) reditelj Puriša Đorđević snimio je igrani film Dva koji je imao premijeru na Festu 2007. godine. Isti reditelj ekranizovao je i Živkovićevu priču `Ispovedaonica` (Nemogući susreti) koja je prikazana na beogradskom Festivalu kratkometražnih filmova (2007). Dve Živkovićeve priče emitovane su na programu britanskog radija BiBiSi: `Voz` (2005) i `Budilnik na stočiću` (2007). Televizija Studio B emitovala je TV seriju `Sakupljač` snimljenu prema Živkovićevom ciklusu `Dvanaest zbirki` (Dvanaest zbirki i čajdžinica). Televizijska emisija RTB iz 1984. `Zvezdani ekran` nastala je po njegovoj istoimenoj monografiji. Kritički prijem Živkovićevo delo je visoko vrednovano i višestruko nagrađivano u međunarodnim okvirima. Ugledni američki književni časopis Svetska književnost danas /World literature today/ objavio je 2011. temat o Živkovićevoj prozi.[4] Njegova dela izučavaju se i na severnoameričkim univerzitetima. Profesor Ralf Bogert, s Univerzitetu u Torontu (Kanada), uključio je Četvrti krug u kurs o savremenom evropskom romanu, dok profesor Džefri Stejdelmen, s univerziteta u Bafalu (SAD), tumači Sedam dodira muzike u okviru seminara `Muzičke teme u kratkoj prozi`. Nagrade i priznanja Živkovićeva knjiga Biblioteka je 2003. godine dobila Svetsku nagradu za fantastiku /World Fantasy Award/ u kategoriji novela. Dobitnik je i nagrade `Miloš Crnjanski` za Četvrti krug (1994), nagrade `Isidora Sekulić` za Most (2007), koji je takođe uvršćen u uži izbor za Ninovu nagradu kritike za roman godine 2006 (prethodno je, 1997, u užem izboru bio i roman mozaik Vremenski darovi), kao i nagrade `Stefan Mitrov Ljubiša` (2007) za ukupno prozno stvaralaštvo. Romani Knjiga (2004), Biblioteka (2005), Skrivena kamera (2007), Esherove petlje (2010) i Pet dunavskih čuda (2011) nominovani su za jedno od najprestižnijih evropskih literarnih priznanja – `Međunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK`. Roman mozaik Dvanaest zbirki nominovan je za nagradu `Širli Džekson` (2008) i za nagradu `Britanskog društva za fantastiku` (2008). Bibliografija Proza Četvrti krug (1993) Vremenski darovi (1997) Pisac (1998) Knjiga (1999) Nemogući susreti (2000) Sedam dodira muzike (2001) Biblioteka (2002) Koraci kroz maglu (2003) Skrivena kamera (2003) Vagon (2004) Četiri priče do kraja (2004) Dvanaest zbirki i čajdžinica (2005) Most (2006) Čitateljka (2006) Amarkord (2007) Poslednja knjiga (2007) Esherove petlje (2008) Pisac u najam (2009) Pet dunavskih čuda (2011) Nađi me (2012) Eror na Filološkom fakultetu, priređivač (2012)[5] Zbornik mrtvih (2015) Tumač fotografija (2016) Bela Soba (2021) Monografije Savremenici budućnosti (1983) Zvezdani ekran (1984) Prvi kontakt (1985) Enciklopedija naučne fantastike I-II (1990) Ogledi o naučnoj fantastici (1995) O žanru i pisanju (2010) Pisac od gline (2013) Challenges of Fantastika (2013)[6]

jedna politička životna priča Feministička 94. 290 strana. Sem što je požutela sa strane, po boku od stajanja, veoma očuvana. Ova knjiga je više od beletristike. BEZ ALIBIJA Žurim. Ne zato što mi je jasno da sam rešila da napišem knjigu (da li je to bilo u snu kao što mnoge druge donesene odluke izgledaju ujutru?) delići mog života me opsedaju i drže budnom. Hoću da ih uhvatim pre no što nestanu ili se pretvore u anegdote, mrtvi kao slajdovi sa odmora, koji, nakon što smo ih videli nekoliko puta, više ne bude nikakve emocije. Jezik, moj problem je jezik, ovo nije moj jezik. Mogla bih da pišem u bojama ili zvucima bez reči. Delići koje nalazim između spiska za pijacu i beleški daleko su od mene, ili tako blizu da mi je neprijatno. Emocije koje deluju isuviše sentimentalno ili dramatično ako se ispišu na papiru. Ljubav. Bol. Reči koje postaju plitke, ili poslovne, ili tvrde. Pička. Vagina. Orgazam. To nije moj jezik, pa ipak, drugi nemam. Hoću da ulovim svoja iskustva. Ona iz prošlosti, ova iz sadašnjosti. Teže je opisati ono što je vremenski bliže. Značenja su se promenila. Odnosi više nisu oni koje sam imala u prošlosti. Ne znam više šta je to seksualnost. Nemam više kategorije za ljude oko sebe. Etikete su postale besmislene: moj muž, moja devojka. Razlike koje više ne odgovaraju. Radim. Sve vreme radim. Nikad nisam u stanju nerada. Druga reč za življenje. Neću da pravim kompromise. Neću da se stidim. Teško je. Kada sam pisala političkim jezikom ili jezikom ekonomije, u kompromisu koji sam napravila da bi me razumeli moji saveznici, suviše toga je otpalo zato što se nije uklapalo u teorije. Pišem da bih povratila svoju ravnotežu. Da bih izbalansirala svoj marksistički jezik kroz koji mogu da izrazim većinu stvari, ali ne sve. Mora da bude celina, mora da postane celina, ali još uvek nije. Lično je političko, ali trenutno postoji ista podvojenost u mom pisanju kao i u mojoj fragmentiranoj stvarnosti. Uspeh koji je isuviše komotan, naš bol koji se prevodi u izraze produkcije i reprodukcije. Ljudi mi prilaze da bi rekli da sada razumeju šta govorim. Dok sam sve ove godine govorila jednu te istu stvar. „Mnogo bolje pišeš nego pre nekoliko godina kada si još uvek pisala one emotivne fragmente“, kaže jedna osoba. Moj bol je ispao iz teoretskog okvira. Bolje ga razumeju bez bola. Njihovo razumevanje je isuviše jednostavno. Moram da ga uništim. Stvari nisu tako jednostavne. Čak i dok se uljuljkujem u toplini komplimenata, dok mi ego raste, opet postajem sumnjičava. Ako je prijateljstvo tako jednostavno, onda sam rekla premalo. Opet iskušenje da stvari ostavim kakve jesu. Da se uklopim. Stari drugovi koji lažu da su oduvek znali koliko će važan postati ženski pokret. Izigravaju solidarnost koju nikad nisu osetili. Kako je lako verovati im. Nema bola. Nema podvojenosti. Nema mržnje. Nož mi stoji u leđima. Čujem šaputanje: izdaja. Sara je mrtva. Žene pored mene u tramvaju ćute. Tegle torbe i decu. Proširene vene. U liftu u Biljmeru Fransin je silovana. Nedelju dana kasnije i njena prijateljica. Na daljinu, kao da gledaš s pogrešne strane teleskopa, vidim ženu praznog pogleda, s glavom punom nemogućih snova. Još nema dvadeset godina. Žena, domaćica. Ja, ali ne više ona koja jesam. Gotovo da sam je zaboravila sve dok je nisam srela u samoposluzi, stidljiva, ispustila je novac, i pocrvenela dok se saginjala da ga pokupi. Slika u ogledalu mene, onoga što sam bila, umnožena od toliko mnogo hiljada žena koje se u tišini izluđuju, iako to niko ne primećuje. Dok plaču zbog neke sentimentalne ljubavne priče. Ne shvatajući odakle potiče bol. Još uvek sam ta žena, ranjena, gorka, sumnjičava, istovremeno dok sam i jaka, kreativna, nezavisna žena koja sam takođe. Ljutnja blizu površine. Ljutnja koja sebi dozvoljava da se preobrazi u političku teoriju, u jezik koji i ne-žene mogu da pročitaju. Ali ja sam još uvek ljuta. Ne tražim alibi. Nemojte prebrzo da me shvatate. VREME RANJAVA SVA ZALEČENJA Ana, koju zovem Ana jer bih ja tako volela da se zovem. Žalim za Anom. Gotovo kao sebe volela sam je zato što je bila kao ja, osećam se sigurnije sa nekim iz sopstvene vrste. Ana koju sam sada izgubila, nikad neće biti isto, ta nevinost sestara koje se igraju sa svojim lutkama i servisom za kafu za lutke. Toplina drugarica koje rade na istom zadatku. Stomak uz koji možeš da se ušuškaš. Nikad se nećemo otarasiti brda optužbi među nama, njen strah od mene me parališe. Više ništa sa njom ne mogu. Njen muž i njena deca stoje između nas, stan, kirija, izdržavanje za decu, rođaci koji me sumnjičavo gledaju, prepreke koje ne mogu da prevaziđem. Ne prihvataju nas, Ana opet postaje samo žena svog muža, izvan mog domašaja. A šta ja imam da ponudim, razmišljam mazohistički. Brda emocija, sve moje neuroze i traume koje s njom hoću da podelim, ali bez stana, odobravanja suseda, rođaka, ili priznatog statusa. Ne mogu sigurnost da joj pružim, već samo borbu za prostor koji nam niko besplatno neće dati. Ona to ne može da podnese, ludi od dva života koja ne mogu da se uklope, i prirodno ja sam ta koja mora da ode, nemam brak od dvanaest godina na koji mogu da se pozovem, samo to da pucam, da umirem, ali kome se to danas ne dešava. Žalim za Anom, puštam ploče koje smo zajedno slušale i plačem. I čitam: Džil Džonston koja je putovala po Španiji, plačući, da bi vratila svoju ljubav. Beznadežna, nije mogla da se bori sa brakom sa muškarcem. I Kejt Milet koja plače kroz celu knjigu od ljubavi prema Siliji. Još uvek su žive, Kejt i Džil. Može se to prevazići. Sve se troši kroz vreme, ali vreme ranjava sva zalečenja, kaže Džil, i sa sposobnošću za ljubav bol raste. I onda sećanja, kao neprekidni porno film u mojoj glavi: velike mekane grudi i mekan stomačić i njena leđa veća i šira od mojih. Mirisi, njena kosa, njen pazuh koji ima drugačiji miris od ostalih parfema na njuškajućem putu nadole po njenom telu. Njen vrat, miris novorođenih mačića. Kako se smeje dok s mukom vadi kovrdže zaglavljene između zuba; prestani, ako se smejem, ne mogu da svršim. Onda dubok san, njene grudi su isprva delovale kao da će da se sudaraju sa mojim, sve četiri jednako mekane, rađale smo decu, ali sve se uklapa. Spavamo zagrljene, njena glava na mom ramenu ili moja glava na njenom sve dok se ne okrenemo u snu, moj stomak spram njenih leđa ili moja leđa spram njenog stomaka. Kad ona svršava to je pravo slavlje, nikad nisam doživela nešto tako blisko. Mogu s njom sve da osetim jer znam kako je to, mekano naduvavanje, sve je mekano, i onda brži ritam. Kada me zove i dovuče do sebe, ona proba svoj ukus na mojim usnama. Osećamo se kompletno, dok se srećne zajedno ušuškavamo zaboravljajući da popijemo viski: sledećeg jutra pošto odlazi ostavljam dve poluprazne čaše tako da manje primećujem njeno odsustvo. Noću spavam sama na jastucima koji još uvek mirišu na nju; nalazim kovrdžave dlake među čaršavima, tamne, njene. Porno film koji se neprekidno vraća. Tiho vodimo ljubav na golom podu u Londonu ne praveći buku na vrhuncu tako da ne bismo probudile ostale u sobi. I za vreme vikenda sa našom ženskom grupom, dovlačimo krevete jedan pored drugog, prekrivajući ih bez komentara našim duplim čaršavom. Mislim da nikome tu ne bi bilo ništa čudno, pa ipak se nismo usuđivale da vodimo ljubav. Zavisna od njenog tela, dok sama spavam tako je drugačije nego kad smo zajedno, dublje je, bez snova, gotovo bez pokreta. Sledećeg dana kad je vidim da mi prilazi verujem da je postala lepša, ali to je možda zato što vidim njeno jako telo pod njenom odećom. Spavati zajedno je gotovo isto toliko važno kao i razgovarati. Gunđamo zbog uskih, čednih kreveta koje smo spojile u vaspitnom institutu za odrasle. Bolje da bole leđa nego da mi nedostaje toplina njenog tela. Celo leto sam pokušavala da je izbacim iz sebe, da se oslobodim. Još je bilo nade kad je otišla, gotovo da smo se našle u našoj tuzi. Rekla je da se ne usuđuje da ide dalje, uplašena od osećanja koja su postajala sve jača, uplašena jer je postajalo sve teže rastati se, uplašena jer će u budućnosti izazvati još veću patnju u meni nego do sada. To je nemoguće, kažem, već je nemoguće osetiti veći bol, samo možemo da nastavimo. Razgovor o tome već je bio nastavak naše veze pod nekim drugim imenom. Ali ona je ipak otišla. Iščekivala sam njeno pismo u kome bi, naravno, pisalo da ne može da živi bez mene i da moramo da nastavimo bez obzira na posledice, ali kad je njeno pismo konačno stiglo bilo je to jedno brbljivo pismo sa letovanja, na distanci, o kampovanju, gde su sada, kako još uvek misli na mene, i kako je gotovo zaboravila svoju torbu u muzeju iz rasejanosti i da se nada da sam već do sada donekle prevazišla bol. Bol, bol, padam u jamu, pravim ludačke planove da odem kod nje, ubeđena da neće biti tako hladna ako me vidi, ubeđena da neće sve biti gotovo samo ako je dodirnem, ubeđena da ćemo nastaviti čak i ako kažemo jedna drugoj da je nemoguće. I zamišljala sam kako je moja i zaključavam je, ili kako se s njom bijem ili je ubijam. Kad bi samo nešto razumela od ovog bola, mislila sam, šta bih mogla da uradim da ga oseti. Ali kako govoriti o bolu nekome ko ne zna šta je to, ko nikad nije izgubio nekoga koga voli, udata dvanaest godina za istog čoveka, nikad nije izgubila dete pod tramvajem ili drugaricu koja se ubila. Ništa nije znala bez obzira što je živela duže od mene, šta je ona znala o bolu. Pisala sam grozna pisma govoreći da je mrzim što je bilo i tačno u to vreme, da je prezirem zato što je malograđanka koja je izabrala svoje malo bezbedno iskustvo i dobila odgovor da je uvređena i nesrećna. Nesrećna. Šta je ta osoba znala o bolu. Napisala sam konačno pismo, da više nikad ne želim da je vidim, da nikad nećemo moći više da budemo prijateljice. I vratila se u Amsterdam gde sam opet pala u jamu kad sam videla krevet u kome smo zajedno spavale, biljku koju mi je dala, knjige koje smo zajedno čitale, lampu sa ljubičastim slovima po njom; Ana je dušica, Anja je dušica, njenu sliku na zidu. Znala sam da je u grad... s