Ovo je knjiga memoara srpskog oficira, učesnika balkanskih i Prvog svetskog rata, Vojislava Šikoparije, koji je vojnu akademiju završio u Moskvi! Zanimljivo je da je ovaj oficir, sem vojnog obrazovanja, u Minhenu pohađao studije umetnosti, da bi u Parizu, u prestižnoj pariskoj Nacionalnoj školi lepih umetnosti, završio vajarstvo. Neobičan i bogat život Vojislava Šikoparije okončan je 1966. godine u Boki Kotorskoj, a njegovi potomci su sakupili dnevnike koje on vodio od kraja Drugog svetskog rata pa sve do 1966. godine, kada je Šikoparija preminuo. Otkriće ovih memoara je na neki način senzacionalno, jer su oni primer dela trajne vrednosti, koji ne samo da svedoči o samom autoru, već mnogo više o vremenu u kojem je živeo. Za ove memoare se može bez ikakvog preterivanja reći da , i pored niza brojnih i poznatih svedočenja i knjiga o balkanskim i Prvom svetskom ratu, ipak neočekivano daju novo svetlo na taj period srpske istorije. Čitaj dalje

Teslino monumentalno naučno delo je brižljivo proučeno i valjano ocenjeno! O epohalnoj vrednosti njegovih pronalazaka na području elektrotehnike zna se veoma mnogo i pouzdano, ali o strukturi i dinamici njegove zanimljive ličnosti, međutim, zna se malo i nedovoljno pouzdano. Teslina ličnost je i danas, stopedeset godina od njegovog rođenja, još uvek enigmatična, obavijena mnogim velovima tajne i podsticajna za psihološke rasprave i analize. U ovom delu dat je obuhvatan, psihološki pogled na ličnost Nikole Tesle, na osnovu njegovih brojnih autobiografskih spisa, knjiga, pisama, govora, članaka i intervjua, kao i svedočenja savremenika. Profesor Trebješanin izdvojio je i protumačio Tesline dominantne karakterne osobine, svesne i nesvesne težnje, nagone i strasti, zaključujući da je Tesla otvoreno ispoljavao introvertnost, asketizam, racionalizam, sposobnost imaginacije i kritičkog, nekonvencionalnog mišljenja, ali i osobine koje su bile manje uočljive, a to su vrsta narcizma i sklonost ka mistici. Poseban odeljak posvećen je psihološkom razmatranju Teslinog karaktera koji profesor Trebješanin opisuje kao opsesivno-kompluzivni. Pored različitih simptomima i crtama ličnosti koje su se kod Tesle pojavljivale, a koje psihoanalitičari prepoznaju kao mizofobiju, aritmomaniju, preteranu urednost, jedna ih je natkriljivala i bila dominantna genijalnost. Sam Tesla tvrdio je da je za njega najveća radost bila "radost otkrivanja". Upravo sa ovom radošću će se susresti budući čitalac ove knjige o Tesli za koga je Edison rekao: "Imao sam mnogo marljivih asistenata,ali vi ste bez premca". Nije ni čudo : Teslin radni dan obično je počinjao u deset pre podne i završavao se u pet časova ujutru". Čitaj dalje

Životne priče pojedinih znamenitih srpskih žena XIX i prve polovine XX veka nisu samo priče o darovitim osobama. To su, mnogo više, povesti o jednom vremenu, o tragičnoj sudbini mnogih žena koje su vlastitom nesrećom plaćale cenu nastajanja nove srpske države, socijalnog i duhovnog raslojavanja, mukotrpnog i sporog stvaranja srpske inteligencije - popu Katarine Ivanović, Milice Stojadinović Srpkinje, Mine Karadžić, Nadežde Petrović, itd... Čitaj dalje

Ilustrovana fotomonografija posvećena prvoj godini na tronu srpske crkve, Patrijarha Gospodina Irineja, sadrži najpre njegov kraći životopis. Sadašnji srpski Patrijarh, rođen je 1930. godine u selu Vidova, kod Čačka, kao Miroslav Gavrilović. U rodnom selu završio je osnovnu školu, a gimnaziju u Čačku. Potom je završio i prizrensku Bogosloviju, a zatim i studije na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Po odsluženju vojnog roka, a pre samog stupanja na dužnost suplenta(profesora) Prizrenske Bogoslovije, oktobra 1959. godine, u manastiru Rakovica, od strane Njegove Svetosti Patrijarha Germana, prima monaški čin, dobivši monaško ime Irinej. Postdiplomske studije je završio u Atini. Bio je upravnik Monaške škole u Ostrogu, kao i rektor prizrenske Bogoslovije. Već 1974. postavljen je za vikarnog episkopa Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog sa titulom Episkopa moravičkog, a godinu dana kasnije, 1975. izabran je za Episkopa niškog. Na Svetom Arhijerejskom Saboru Srpske Pravoslavne Crkve, 22. januara 2010. godine, izabran je za Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog. Iste godine, 3. oktobra, Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej je ustoličen u tron srpskih Patrijaraha u Pećkoj Patrijaršiji, istorijskom središtu poglavara Srpske Pravoslavne Crkve. Čitaj dalje

Radovan Kovačević, nekadašnji dopisnik lista "Politika" iz Dalmacije, nedavno je ovenčan prvom nagradom 39-og konkursa Fondacije "Dragojlo Dudić" za rukopis "Monah zlatnog veka, evropski put Dositeja Obradovića (1771–1811)". Rad koji je pretočen u knjigu, trajan je pokretni spomenik najvećem srpskom prosvetitelju. Čitaj dalje

Oliver Stoun snimio je film o Vladimiru Putinu koji se bavi najintimnijim temama o kojima Putin nikada pre nije govorio. Zbog velikog interesovanja, na osnovu filma objavljena je i knjiga u koju su ušli delovi koji nisu stali u film. Film se bavi Putinovim odrastanjem u doba komunizma, njegovim usponom na vlast, odnosom sa četiri američka predsednika... Sve to i još mnogo više naći ćete u ovoj knjizi. Čitaj dalje

Monografija o Jelisaveti Seki Sablić, dobitnici Nagrade za životno delo "Dobričin prsten" u 2010-oj godini! Bogata glumačka biografija i svestrana ličnost Sekina prikazane su na sveobuhvatan, stručan ali i emotivan način, u tekstovima punim naklonosti, ispisanim rukom mnogih kolega i saradnika. Čitaj dalje

Ratni dnevnik iz zatvora, zajedno sa u sebe inkorporiranom pričom Sveti Antun, među koricama knjige pojavljuje se premijerno, sedamdeset godina posle nastanka. Uz njega, takođe prvi put, javnost može da vidi i do sada nepoznate autorove crteže iz istog vremena. „Čovek se nalazi u zatvoru i seća se upravo završenog rata. U pauzama saslušanja i zatvorskih (fizičkih) poslova, on vodi dnevnik. Bio je vojnik i učestvovao je u borbama… Miodrag Mića Popović u zimu 1945/46. beleži događaje i zapažanja, ali se istovremeno seća i ratnih dešavanja koja su se odigrala godinu dana ranije. U okviru tih uspomena posebno, izdvojeno mesto zauzima priča Sveti Antun. Skoro da bi se moglo reći da se radi o maloj, zasebnoj, autobiografskoj noveli. (Uz obavezno mladalačko preterivanje, Borislav Mihajlović Mihiz ovo štivo proglasio je najboljom ratnom prozom.) … Kako je pisac bio i ostao prvenstveno slikar, izdavač je došao do logične ideje da se tekst obogati likovnim prilozima, nastalim u istom periodu kada i tekst. S obzirom na godine nastanka, takvih radova nije preostalo mnogo, pa se podrazumeva da crteži u knjizi služe najviše kao ilustracija vremena i slikarskih početaka Miće Popovića… Vrednost ovog rada ne iscrpljuje se samo u književnom značaju. Dnevnik Miće Popovića može da posluži i kao dragoceni dodatak istoriografskoj građi za period kraja Drugog svetskog rata i prvih posleratnih godina.“ - iz Uvodne reči, Jovan Popović Čitaj dalje

Pisac koji polarizuje svojim skandalima, klasik svetske književnosti, dramski pisac svetskog glasa,austrijski fenomen: sve to i još mnogo više bio je Tomas Bernhard čija vam je obimna biografi ja sada pred očima.Ekspert za Tomasa Bernharda – Manfred Mitermajer obuhvata život i delo autora u jednu veliku priču kojaseže od Bernhardovog „kompleksa porekla“ – porodice njegovog dede Johanesa Frojmbihlera– sve do rane smrti posle dugogodišnje bolesti. Mitermajer diferencirano iscrtava višeslojnujavnu pojavnu sliku, ali i privatne životne postaje i stavlja bitna prozna dela i pozorišne komade uodnos prema jednom životnom putu koji je neodvojivo povezan s posleratnom istorijom. Čitaj dalje

"Dnevnici“ Endija Vorhola su izdati daleke 1989. godine i do danas su doživeli nebrojeno mnogo izdanja, a i objavljeni su na svim važnim svetskim jezicima. Iako je većini čitalaca prva asocijacija na Endija Vorhola njegova izjava da će u budućnosti svako imati svojih 15 minuta slave, njegovi dnevnici nam daju uvid u jednu od najbitnijih decenija u svetskoj umetnosti. U vreme kada umetnici i poznate ličnosti nisu živeli samo za 15 minuta slave. Bez obzira na činjenicu da je neprekidno živeo pod zaslepljujućim svetlima reflektora, „Dnevnici“ nam daju istinsku sliku umetnika Endija Vorhola, sa svim vrlinama i manama, nadama i strahovima. Kroz više od deceniju dnevničkih zapisa vidimo kako se menjao Vorhol, ali i savremena umetnost, kao i svet u kome je živeo. Zbog toga su za njega govorili da je kao ogledalo, jer je savršeno odslikavao društvo i trenutak u kome je živeo. Desetine hiljada stranica svakodnevnih dnevničkih zapisa Endija Vorhola, pripremila je njegova dugogodišnja saradnica Pet Heket, tako da „Dnevnici“ pored potpunog uvida u ličnost samog umetnika, slikaju i portrete svih značajnih ljudi koje je Vorhol tokom svog života sretao, od Lu Rida, Peti Smit, Mika Džegera, Džona Lenona, preko Frenka Sinatre, Majkla Džeksona, Joko Ono, do Džeki Kenedi, Frensisa Bejkona i Salvadora Dalija. Čitaj dalje

U knjizi “Knez Miloš-vladar i mason”, autori prvi put, uz pomoć ozbiljne dokumentacije, dokazuju da je knez Miloš bio – mason. To je do sada bilo nepoznato istorijskoj nauci. Kao i činjenica da su mnogi poznati ljudi u Miloševom okruženju, ugledni Srbi tog vremena, takođe bili pripadnici ove tajne organizacije. Masoni su, kako dokazuju autori ove knjige, postavljali temelje moderne Srbije, od Sretenjskog ustava, do otvaranja škola i uspostavljanja kulturnih institucija. Oni su, između ostalog, imali odlične veze sa masonima iz Rusije, Engleske, Francuske, sve do turskih sultana i paša, što je pomoglo miru, ali i modernizaciji Srbije. Knjiga je bogato ilustrovana, u koloru Čitaj dalje

Autobiografija sportske junakinje, košarkaške reprezentativke Nataše Kovačević. Njena sudbina većini je poznata: darovita mlada žena, doživela je tešku saobraćanu nesreću u Mađarskoj, putujući sa svojim timom. Izgubila je nogu, a dva člana stručnog štaba – živote. Ali, mlada, uporna, pobedničkog duha, Nataša je istrpela sve teške nevolje, operacije, suočavanje sa prestankom sjajne karijere… I onda napravila novi podvig: sa protezom se vratila košarci! Nije odustala od novih pobeda. Od novih životnih radosti. Od punog života. Nataša je sada, u 23. godini, predsednik ženskog košarkaškog kluba Crvena zvezda. Nataša je simbol snage, volje, upornosti. Pobede života. Životnosti. Nataša je mlada heroina na koju se valja ugledati. Njena autobiografija, iskrena i topla, najbolje pokazuje. Čitaj dalje

Grigorije Božović će, uz neke ranije objavljene priče, početi da negde od 1923, a naročito od penzionisanja (1927), stvara svojevrsni album pravoslavnih hramova i portreta uglednih sveštenika i monaha. U tome se on uzdigao iznad svih srpskih pisaca. Niko od njih nije ušao u više pravoslavnih hramova i ostavio pisano svedočanstvo o tome, ničija ruka nije uzela blagoslov od više duhovnika, nijedan od srpskih pisaca nije ostavio toliki broj književnih portreta (u pričama i putopisima) sveštenika i monaha. Većinu ovih junaka Božović je lično sreo i upoznao, u pripovetkama njihov portret vaja i mašta, dok su u putopisima potpuno verodostojni. Njihovi portreti su upravo onakvi kakve ih Božović literarno izgrađuje, a poznati arhimandriti kao da su odbegli od fresaka sa zidova svojih manastira. Čitaj dalje

"Hiljadu devetsto četrnaeste godine sudbina Austrougarske nije zapisana, iako neki u njoj vide "drugog bolesnika Evrope". Svakako, ona predstavlja poseban slučaj u evropskom pejzažu onoga vremena, jer je to jedina zemlja koja počiva na multinacionalnom principu. Ona je nesumnjivo slaba, čega je car Franc Jozef veoma svestan. Istovremeno, na delu su i faktori integracije koji bi sigurno prevagnuli da rat nije tako dugo potrajao. Nakon svega, Austrougarska monarhija je takođe imala trenutak "svetog jedinstva" na početku rata." - Žan-Pol Bled Čitaj dalje

Muzika Jamesa Browna skoro da je žanr po sebi jer nema sumnje da je on bio jedna od najznačajnijih i najuticajnijih muzičkih figura popularne kulture XX veka. Poznat i pod nadimkom „najvredniji čovek šou-biznisa”, Brown je istovremeno bio i veoma problematična, pogrešno shvaćena i kontroverzna ličnost. Zato je James McBride, i sam profesionalni muzičar, krenuo u veliki poduhvat potrage za „pravim” Jamesom Brownom, postepeno razotkrivajući njegovo detinjstvo i priču o propalom imanju na kom je odrastao, kao i skrivenu istoriju njegove mladosti. Sa slavom stiglo je i pregršt problema, kako privatnih tako i profesionalnih: smrt sina, optužbe za utaju poreza, borba protiv rasne segregacije i, na kraju, čitava saga oko njegovog nasledstva koja će zadobiti razmere tragične TV sapunice. Njegov odnos sa zaposlenima i muzičarima bio je kompleksan jer je Brown znao da bude i pokroviteljska, zaštitnička figura, ali vrlo često i surovi šef koji ne pokazuje slabosti prema svojim najbližim saradnicima. Bio je bolesno uredan i znao je da posle koncerta satima osamljen sređuje frizuru ispod frizerske haube. Nakon smrti organizovana su tri opela, a kovčeg mu je bio od čistog zlata. Ništa se manje nije ni očekivalo od takvog čudaka i muzičkog genija. Čitaj dalje

Nacionalni identitet i smisao žrtvovanja za otadžbinu bili su osnovna pitanja o kojima je Dragiša Vasić raspravljao u svom umetničkom stvaralaštvu i publicističkom radu, što je bio i podsticaj za aktivno političko delovanje i pokušaje menjanja društva kako u miru, tako i u ratu. Većina intelektualaca birala je povlačenje i ćutanje u prelomnim istorijskim razdobljima, nastojeći da biološki preživi, izbegne gubitak porodice, imetka i društvenog položaja. Izbegavali su i iskušenja donošenja političkih i vojnih odluka, koje podrazumevaju lično žrtvovanje, ali i nasilje, a zatim i mogućnost rizika od trpljenja posledica zbog takvih postupaka. Dragiša Vasić nije bio takva ličnost, a na njegove odluke snažno je uticao jasno oblikovan srpski nacionalni identitet, čije su stvaranje i razvoj uslovili mnogi činioci (porodični, zavičajni, statusni, verski). Rođen je i odrastao u gradskoj trgovačkoj srpsko-cincarskoj porodici, u geografskom, istorijskom i simboličkom središtu novovekovne srpske države. Kult porodice, pravoslavlja i zavičaja bili su važna identitetska uporišta Dragiše Vasića od ranog detinjstva. Po svom poreklu, obrazovanju, kulturi, društvenim vezama, sposobnostima, životnom iskustvu, civilizacijskim vrednostima i materijalnom bogatstvu pripadao je eliti srpskog društva. Život i umetničko delo Dragiše Vasića neraskidivo su povezani. Zato će sudbine zavičaja, nacije, kulture, države i regiona kojima je pripadao neprekidno uticati i na buduća čitanja i doživljaj njegovog stvaralaštva. Čitaj dalje

Više od 200 fotografija u hronološkom poretku predstavljaju čoveka koji je osvetlio planetu. Uz autorski tekst istraživača i fizičara Milovana Matića utkana je priča o poreklu, naučnom i privatnom usponu, idejama i pronalascima, o Tesli kao veoma aktivnoj i harizmatičnoj ličnosti svog vremena. Izdanje je štampano na srpskom, engleskom i ruskom jeziku. Multimedijalni sadržaj na CD-u obuhvata sve što je prikazano u knjizi. U knjizi je i link i uputstvo za aplikaciju za mobilne uređaje, pomoću koje ulazite u Magiju uvećane realnosti! (Magic of Augmented Reality™) Čitaj dalje

Da li vam je nekada palo na pamet kako bi izgledala priča napisana zrakom svetla? Kao prvo, to ne bi bila obična priča, već neobična sudbina; kao drugo, junak bi bio fotograf, čuvar svetla; i kao treće, bila bi to sudbina puna senki, naravno. Ko je zapravo bio František Drtikol? Dendi iz malog rudarskog grada, fotograf poznat u svetu čiji posao je propao, majstor akta koji nikada nije imao sreće sa ženama, mistik i budista koji je verovao u komunizam; čovek mnogih spoljašnjih protivurečnosti i njihovih unutrašnjih sinteza. Jan Njemec donosi obiman i za današnju češku prozu potpuno neobičan mozaični roman, umetnički i duhovni roman o odrastanju, koji pokriva više od pola veka: oživeo je rudnike srebra u Pšibramu, Minhen u vreme secesije i boemsku sredinu međuratne Čehoslovačke. Između redova se šetaju nagi modeli, a svetlo se za to vreme neprimećeno stapa sa svešću... Čitaj dalje

Najkompletnija biografija žene o kojoj je napisana najlepša ljubavna pesma na srpskom jeziku.

Knjiga “Konstantinović - hronika” autora Radivoja Cvetićanina, na 816 strana, uz oko 100 fotografija, dokumenata i ilustracija, i 1.000 imena u Indeksu ličnosti, govori o životu i delu književnika i filozofa Radomira Konstantinovića. RADOMIR KONSTANTINOVIĆ - dete profesora univerziteta, ministra i kraljevog učitelja, koje je progovorilo ne na srpskom nego na francuskom, daroviti i hiroviti đak, bokser, 1944. pozadinac u ratu za oslobođenje Beograda, omladinski akcijaš, pesnik, novinar, tzv. saputnik Komunističke partije, književni, likovni i filmski kritičar, pisac književnih manifesta, romanopisac, književni istoričar, urednik, dramatičar, savetnik ministra, filozof, memoarist, angažovani intelektualac napokon - predvodnik antimiloševićevske Druge Srbije tokom krvavog raspada Jugoslavije. Beketov prijatelj. Prijatelj Bore Ćosića, ali i Miće Popovića, Krleže i Žike Stojkovića, Žike Berisavljevića i Ivana Stambolića, Kasima Prohića i Ota Bihaljija Merina, stanovnik Subotice, Beograda, Ivanjice i Rovinja. Hedonist i asketa. Višestruki laureat i zaboravljen čovek. To je Radomir Konstantinović, kad pročitate ovu „Hroniku“. U njenom starom, dobrom značenju, reč renesansni pristaje upravo njemu: čovek je obilnog dara. On nije pisac jedne knjige i jedne teze. Tvorac je, naprotiv, obimnog, raznovrsnog, klasičnog dela srpske književnosti i filozofije. Pisac stranica nedostižne lepote, mudrosti i vedrine. Čitaj dalje

Olivera Katarina rođena je u Beogradu, 5. marta 1940. godine. Nakon završene gimnazije, upisuje Pravni fakultet, ali ubrzo shvata da to nije njen pravi poziv, pa nakon godinu dana provedenih u Parizu upisuje glumu na beogradskom FDU. Igrala je u desetak domaćih i dvadesetak inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića… Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa. Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, ciganskom, grčkom, indonežanskom i crnačkom muzikom. Pevala je kompozicijeEnija Morikonea, Šarla Dimona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača. Godine 1984. godine snima svoj poslednji LP i potom se povlačai iz javnosti. Posle više od dve decenije, 2005. godine sarađuje sa Marinom Abramović na performansu Balkan Epik. Par godina posle tj. 2008. godine je zaigrala i na velikom platnu u filmu Uroša Stojanovića – Čarlston Za Ognjenku. Iste godine održava veliki solistički koncert u Sava Centru. U novembru 2013. održala je oproštajni koncert u Sava Centru. Čitaj dalje

U ovoj knjizi je sve: emocije, sudbine, drame, ličnosti, ideje, stavovi, polemike… Iz dana u dan. Nadarenom, inteligentnom, buntovnom, stvaralačkom Emiru Kusturici, nijedna tema nije ni daleka ni nepoznata. Svaka mu je prisna. Svaka izvire iz njegovih punokrvnih damara. Svakoj je podjednako posvećen i odan. Sa strašću. Sa ljubavlju. I kada piše o sarajevskim jaranima i lopužama; i kada se muči u Pragu da završi “Podzemlje”; i kada polemiše sa francuskim filozofskim tranjama; i sa srpskim proizvođačima šunda i prostakluka; i sa nasrtljivcima na pravoslavlje i srpstvo; i sa belosvetskim jurišnicima. Kusturica je iskonski iskren. Nežan i žestok. Sentimentalan i neumoljiv. Živ u pisanju, ubedljiv u dočaravanju ambijenta, sugestivan u ideji, žestok u obračunu sa napadačima. Vispren i duhovit. Kusturica ovom knjigom-dnevnikom nudi đerdan tema, ideja i stavova Svu svoju neizmernu darovitost, ugradio je u ove opojno sočne i gorko opore dnevničke sekvence. Više od dve decenije ovde su se sklupčale. I sve je živo kao da je juče bilo. Jedinstveni Emir Kusturica! Čitaj dalje

Nikada jedna knjiga sećanja nije toliko ličila na svog autora! Ćudljiva, razgolićena, stvarna i iznenadjujuće iskrena. Svaka rečenica i epizoda podseća na glas koji tako dobro poznajemo, na glas neponovljivog, razuzdanog duha. Posle uspomena vezanih za detinjistvo i filmske početke (pod iskusnim okom njenog prvog muža Rože Vadima), B. B. pripoveda o trenucima slave, o strastima i bolima. Sve je u trenutku buknulo: i njena karijera i njene ljubavi. Okružena blještavilom šljokica i bliceva, B. B. je surovo gonjena - sa snimanja na snimanje, od muškarca do muškarca. I ona ne okleva da ovom knjigom otkrije pravu prirodu svojih odnosa sa bićima koja su prošla kroz njen život. Oštre osude, talasi čežnje, neverovatna samoća življenja u palatama opkoljenim paparacima, očaj zaljubljene žene s kojom su muškarci bili samo da bi zadovljili taštinu... Brižit nam priča o Saši Distelu, Ginteru Saksu, o časovima sreće i iskrenosti, o Žan-Luju Trentinjanu, Samiju Freju, Seržu Genzburu; o svojim filmovima od "I Bog stvori ženu" do "Viva Maria", preko "U slučaju nesreće", "Istine", "Privatnog života", i toliko drugih; ne zaboravlja ni svoje kuće - "Madrag", "Pol Dume" i "Bazoš". Plešući veliki balet svojih sećanja, Brižit Bardo sa nama deli okrutnu i nežnu istinu o svetu jedne legende. Čitaj dalje

„Nemaš pravo na kontakt. Nemaš pravo na pomoć. Potrebno je da izvesno vreme niko ne zna za tebe. Imaš adresu na koju treba povremeno da se javiš. Treba samo da postojiš. Da si živ. To je znak da na tebe mogu računati kad im zatrebaš. Nestao si popotrebi službe. U životu se dese usponi i padovi ili posebni zahtevi i teške situacije. Ovo drugo se upravo desilo meni.“ Knjiga pred vama je skup najrazličitijih špijunskih zadataka neustrašivog Titovog obaveštajca koga su strane obaveštajne službe beležile pod kodnim imenom Relja R 7.3: saradnja sa Mosadom, otmica svetski poznate manekenke, pregovori o atomskoj bombi, šverc dijamanata u Parizu, bliski kontakt i saradnja sa italijanskom mafijom, detaljno opisan proces objavljivanja Titove smrti (i reperkusija u obaveštajnim službama bivših država SFRJ), posledice bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine, spasavanje ćerke meksičkog bogataša Peresa Hoperta u Rimu i još mnogo toga... Svakodnevna borba na život i smrt u sudbonosnim misijama i zadacima često ukida privatni život ili ga pak prepliće sa obaveštajnim, a Relja je oduvek voleo izazove i blizinu opasnosti. Ređaju se ekstravagantne epizode gde se naš obaveštajac prepušta čarima hedonizma – skupoceni šampanjac, noći u društvu lepotica, odsedanje u ekskluzivnim hotelima, luksuzni automobili, skupocena odela, kontakti sa slavnim ličnostima. Relja - Avanture Titovog špijuna u potpunosti je autentična životna ispovest jednog od najuspešnijih jugoslovenskih tajnih agenata. Čitaj dalje

"Memoari Oskarovca Karla Maldena, u kojima opisuje svoj život u srpskoj emigrantskoj zajednici u Americi, ali i o uspešnoj filmskoj karijeri u kojoj su mu partneri bili najveće filmske zvezde svih vremena, zaslužuju posebnu pažnju, jer je reč o umetniku srpskog porekla koji je stekao najveću svetsku slavu iz zlatnog doba Holivuda. Ova knjiga je zanimljiva priča o ostvarenju američkog sna novodošlog“. Ono što se nedovoljno zna jeste da je Karl Malden, odnosno Mladen Đorđe Sekulović, gajio veliku ljubav prema svom srpskom narodu." - Iz uvodne reči Aleksandra Vlajkovića, urednika srpskog izdanja "Srećan sam što sam rođen u srpskoj kući, što sam kršten u srpskoj crkvi, što je redovno posećujem, što pevam u srpskom horu i što mogu da kažem da sam Srbin." Karl Malden Čitaj dalje