Opis O autoru Dodatne informacije Prepiska Svetozara Petrovića sa zagrebačkim kolegama II sadrži 195 pisama razmenjenih sa četvoricom javnih radnika i uglednih naučnika iz sveta humanistike: filozofom Antunom Žvanom (78 pisama), lingvistom Krunoslavom Pranjićem (60 pisama), komparatistima Ždeslavom Dukatom (59 pisama) i Vladimirom Bitijem (7 pisama). Ova epistolarna građa sadrži obilje podataka važnih za istraživanje prošlosti Jugoslavije od posleratnog doba, do poslednjih godina njenog trajanja. Neretko, reč je o krupnim temama: Rezoluciji Informbiroa, izgradnji zemlje, raskoraku između liberalnih ideala i stvarnosti, formiranju akademske zajednice, javnom angažovanju intelektualaca, Korčulanskoj letnjoj školi i časopisu „Praxis“…Osim petorice aktera, u pismima se pominju i mnoge značajne ličnosti naučnog, književnog, umetničkog i političkog života jugoslovenske i inostrane scene.

Opis O autoru Dodatne informacije Putopisac Mirko Magarašević ima oko za Tursku, zanimljivu sa svojim protivrečnostima, raznoliku, izazovnu, otvorenu ka Evropi; on eksplicitno poziva na oslobađanje od stereotipnih predstava. Magarašević je precizan u opisu i jednostavan u izlaganju istorijskih činjenica kojima odlično vlada. Spasilac Turske Ataturk je u žiži autorove pažnje. Turska pisma prate zasluge ove harizmatične ličnosti, čiji je život ispunjen vojnim i reformatorskim uspesima, ali je pre svega naglašen etos Ataturkov: njegovo podizanje spomenika poginulim neprijateljima, odsustvo demagogije, njegovo vizionarsko rodoljublje zbog kojeg je Mustafa Kemal Ataturk simbol turskog uspona, a kemalistička Turska most susretanja azijskog i evropskog duha. Jasmina Ahmetagić Magaraševićeva erudicija koja je evidentna u knjizi I nova turska pisma, može da podstakne interesovanje arheologa, istoričara, kulturologa, klasičnog lingviste. Pisac nas opčinjava izvornom lepotom narativnog jezika. Sve je verno prikazano i može da zainteresuje čitaoca i posle više decenija. Snežana S. Baščarević Mirko Magarašević, pesnik, esejista, književni kritičar, putopisac, pokretač književnih inicijativa i prevodilac, do sada je objavio 14 knjiga pesama i 7 knjiga eseja (Znaci duha podneblja, 1979; Hadrijan Margerite Jursenar, 1988; Svetlosti književnosti, 1991; Pesnik Dositej, 1992; Pesničko pamćenje, 1993; Evropski pesnici, 2010. i biografsku studiju u formi portretnih eseja o Jovanu Hristiću Jovan Hristić, izbliza, 2010). Pokrenuo je 1995. Udruženje „Isidora Sekulić“ i u skladu s tom delatnošću uređuje književni časopis Isidorijana. Stalnu rubriku društveno-moralističkih eseja pod naslovom „Vruće teme“ piše po pozivu za beogradski Književni list. Do sada izabrao i priredio: Pesme T. S. Eliota, 1977; Tajne feniksa (eseje) D. H. Lorensa, 1977; Priče i novele A. P. Čehova u više izdanja 1977–1986; Izabrane pesme Desanke Maksimović, 1987; Vizije Beograda, 2007 (sa B. Strugarom), kao i izbor putopisa Jovana Dučića Sa Mediterana, 2009. Prevodio i/ili tumačio poeziju Homera, Dantea, Šekspira, Bodlera, Laforga, V. B. Jejtsa, T. S. Eliota, Ezre Paunda, D. H. Lorensa, Konstantina Kavafija, Sen-Džon Persa, A. Rouzenberga, V. H. Odna, S. Spendera, B. Pasternaka, R. S. Tomasa, Oktavija Paza, Zbignjeva Herberta, Česlava Miloša, Robera Martoa, Teda Hjuza i B. Patena. Baveći se srpskom poezijom, do sada je detaljnije pisao o Dositeju Obradoviću, Steriji, Branku Radičeviću, Lazi Kostiću, Momčilu Nastasijeviću, Tinu Ujeviću, Stanislavu Vinaveru, Desanki Maksimović, M. Pavloviću, J. Hristiću, LJ. Simoviću, M. Danojliću... i priprema Antologiju srpske urbane poezije. Vodi decenijsku Anketu o srpskoj poeziji i kritici poezije od 1970. do danas. Težina 0,5 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2015 Pismo ćirilica Povez mek Broj stranica 368 ISBN 978-86-6263-091-9 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Nakon objavljene dve prepiske akademika Svetozara Petrovića (Prepiska Svetozara Petrovića, Prepiska Svetozara Petrovića sa strancima) objavili smo izbor iz epistolarne zaostavštine akademika Petrovića sa zagrebačkim kolegama: Ivanom Slamnigom, Milivojem Solarom, Zdenkom Škrebom, Ivom Hergešićem, Aleksandrom (i Vidom) Flaker, Viktorom Žmegačem. Pored profesionalne prepiske koja se uglavnom tiče međukatedarske saradnje između Zagreba, Beograda i Novog Sada, organizovanja naučnih skupova i priređivanja zbornika, mentorskih poslova, boravaka na univerzitetima u Americi i Južnoj Koreji…, u prepisci se otkriva i privatni profil akademika Petrovića.

Opis O autoru Dodatne informacije RAZGOVORI – HORHE LUIS BORHES i ERNESTO SABATO Mladi pisac i književni kritičar Orlando Barone zabeležio je na magnetofonsku traku niz razgovora između dva velikana argentinske i svetske književnosti: Horhea Luisa Borhesa i Ernesta Sabata. Nakon dve decenije razdora zbog dubokih estetskih i političkih razlika, Borhes i Sabato su se između decembra 1974. i marta 1975. sedam puta susreli kako bi razgovarali o pitanjima vezanim za književnost, umetnost, život. Kroz njihove dijaloge prolaze Džejms, Stivenson, Konrad, Česterton, Šo, Melvil, Skot, Dikens, Hemingvej, Fokner, Džojs, Po, Dostojevski, Kafka, Šatobrijan, Malarme, Bergson, Flober, Žid, Volter, Gete, Helderlin, Servantes, Kevedo, veliki argentinski pisci, tango, milonga… Knjiga Razgovori je svojevrstan testament dva intelektualca čiji je književni opus obeležio XX vek. Ovo je štivo o univerzumu i večnosti.

Opis O autoru Dodatne informacije Svakodnevna Indija u ovim opisima pulsira životom, vlastitim i životom posmatrača, putopisca. To je život neobičan, drukčiji, dalek za onoga ko o njemu ništa ne zna. Za onoga ko zna i Indiju i literaturu o njoj, i brakovi, i sahrane, i način funkcionisanja hotela, pošta, autobusa, aerodroma, nužna su i opšta mesta, ali ona u opisu i komentaru Radmile Gikić Petrović na nov način žive. Tu gde vibrira njen posmatrački i komentatorski nerv nema ponavljanja, ne samo unutar knjige, nego ni unutar pomenute literature o Indiji: sve stvari kao da su prvi put opisane.

Opis O autoru Dodatne informacije Karl-Markus Gaus se ponovo otisnuo na putovanje po istočnoj Evropi i Balkanu. U Moldaviji, najsiromašnijoj zemlji evropskog kontinenta, zarazio se „čežnjom za Moldavijom”, zavoleo je njene predele i ljude. U Bugarskoj je otkrio zemlju drugačiju od one iz koje nam neprestano stižu loše političke vesti, a u Zagrebu neobičnu igru sećanja i zaborava svojstvenu nacionalnoj kulturi Hrvatske. Konačno, u Vojvodini, koja je nеkada bila Evropa u malom, pošao je tragom svoje majke i nasleđa Podunavskih Švaba. Gaus reportažu, istoriju i autobiografiju znalački kombinuje u putopisnu prozu kakvu niko drugi ne ume da piše.

Opis O autoru Dodatne informacije Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj GULaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag GULAG sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se pročitati ako ni zbog čega drugog, onda radi toga da ljudski rod nikad više olako ne dozvoli nešto slično, da svakog trenutka bude svestan koliko čoveku vredi sloboda. „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige Arhipelag GULAG ja bih nazvao genijem ’socijalističeskog realizma’. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanja Ilijade zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje GULAG-a biti jednako prijatno kao i čitanje Ilijade danas. Ali ako GULAG ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.“ Josif Brodski Aleksandar Solženjicin (rus. Александр Исаевич Солженицын, 11. decembar 1918, Kislovodsk – 3. avgust 2008, Moskva), dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1970), sovjetski je i ruski pisac, dramaturg, publicista, pesnik, društveni i politički radnik (SSSR, Švajcarska, SAD, Rusija), ali i disident koji je tokom dve decenije (od šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka) aktivno istupao protiv komunističkih ideja, protiv političkog ustrojstva SSSR-a i politike njegovih vlasti. Romanom Jedan dan Ivana Denisoviča uzburkao je književnu javnost cele planete, a ostaće upamćen po epohalnom delu Arhipelag GULAG. Dvotomnu istorijsko-publicističku monografiju Dva veka zajedno, u kojoj se bavi odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka, napisao je na kraju spisateljske karijere. Težina 2,9 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 450, 474, 410 ISBN 978-86-6263-392-7; 978-86-6263-394-1; 978-86-6263-393-4 Dimenzije 165X240

Opis O autoru Dodatne informacije Tragom rezervne istorije je peta knjiga Tibora Varadija čije je poreklo u arhivi porodične advokatske kancelarije, tamo gde više od jednog veka pulsira vreme prošlo, gde su konzervisane čitave epohe, gde su sačuvane činjenice bez kojih ne bismo razumeli kontekst dešavanja svakodnevica običnih ljudi u senci velikih istorijskih događaja. Ali, za razliku od prethodnih knjiga u kojima je vrsni jurista Varadi dopustio piscu u sebi da tek malo odluta u promišljanju sudbina ljudi koji nastanjuju arhivu porodične kancelarije, da domisli ono što nedostaje u sudskim spisima, Tragom rezervne istorije je književno delo par excellence. Pisac Varadi je taj koji određuje intonaciju, ali i čitavu dramaturgiju ovog romana bez premca u savremenoj srpskoj književnosti. Pravnik Varadi je samo tragač u službi stvaranja jedne prustovske sage oživljavanja prošlosti. Tragom rezervne istorije se okončava moćnim defileom istorijskih ličnosti koje su određivale sudbine miliona ljudi u dvadesetom veku, ali i onih anonimnih likova koji postoje samo u sudskim arhivama i porodičnim storijama. Tibor Varadi je ovim romanom uspeo da stvori dupli kolosek kojim paralelno teku literatura, i život sam. Dragan Velikić

Opis O autoru Dodatne informacije Alegorijski roman Odeljenje za rak, kapitalno delo Aleksandra Solženjicina, nosi u sebi duboko saosećanje s obolelima od opake bolesti, a istovremeno predstavlja briljantnu analizu kancerogenog stanja sovjetskog policijskog društva. Radnja Odeljenja za rak, često poređenog s Čarobnim bregom, remek-delom nobelovca Tomasa Mana, prati međusobne odnose ljudi na onkološkom odeljenju provincijske bolnice u Sovjetskom Savezu 1955, dve godine posle Staljinove smrti. Iskustvo glavnog lika, Olega Kostogutova, zasnovano je na književnikovim ličnim doživljajima sa odeljenja za onkologiju na kome je Solženjicin, kasnije izlečen od kancera, boravio po izlasku iz radnog logora 1950. godine. Pacijenti kao grupa, međutim, reprezentuju spectrum likova i vrednosti ljudi moderne Rusije, majstorski analiziranih kako u normalnim uslovima tako i u poodmaklim fazama bolesti. Odeljenje za rak, istorijski značajno literarno delo iz jednog od najmoćnijih pera dvadesetog veka, predstavlja dragoceno svedočanstvo o životu u Sovjetskom Savezu.