Istraživanja totalitarnih ideologija u XX veku spadaju u najteže i najkompleksnije istoriografske zadatke! Sintetizovati sopstvene bogate istraživačke rezultate sa onima velikog broja stranih i domaćih istoričara koji su se bavili ovim problemom, takođe je nezahvalan zadatak. Profesor dr Andrej Mitrović spada, svakako, u red onih evropskih poznavalaca nastanka, ideologije, organizacione strukture i brutalne prakse italijanskog fašizma i nemačkog nacionalsocijalizma, koji, zahvaljujući ogromnoj erudiciji i istraživačkom iskustvu i osobenom metodološkom pristupu s uspehom mogu da pruže odgovore na pitanja koja o ovim totalitarnim pokretima iznova postavlja svaka nova generacija studenata i svi koji žele da dobiju naučno relevantni sud o njima. U ovoj, obimom maloj knjizi, koja se prvi put pojavila pre tri decenije, Andrej Mitrović pokazuje veštinu uočavanja, izdvajanja i analize onih ključnih istorijskih procesa, društvenih, političkih i ideoloških uticaja koji su omogućili nastanak dve ekstremno desne totalitarne ideologije. Ukazuje na oblikovanje njihovog "pogleda na svet" i analizira metodologiju uspona ka apsolutnoj moći sa svim njenim razarajućim posledicama. Knjiga nije protokom vremena izgubila na svežini i preciznosti zaključaka. Ona pruža neophodan, širok činjenički i anali-tički oslonac za svako dalje istraživanje fenomena fašizma. Čitaj dalje

Do knjige „Moć i prevlast“ Koste Čavoškog, niko na srpskom jeziku nije napisao ozbiljnu studiju o Tukididu. Proverite zašto! Tukidid je po mnogo čemu izuzetna i neponovljiva pojava ne samo u istoriografiji nego i u političkoj misli. Kao prognanik iz Atine on ni od koga nije zavisio, pa je mogao da piše ono što je saznao, mislio i želeo bez ikakvog ustezanja ili prećutkivanja. U tom dobu, Tukidid je dostigao vrhunac slobode izražavanja, pa je bio kadar da osetljiva pitanja svoga vremena podvrgne prodornoj analizi i nemilosrdnom prosuđivanju. Iako se Tukidid bavio različitim idejama i političkim pojavama svoga doba, ključan predmet njegove političke misli jesu politička moć i njena upotreba i zloupotreba zarad vladanja drugima. Čitaj dalje

O dinastiji Rotšild, imućnoj porodici koja je bankarstvom počela da se bavi 1760. godine, malo toga je poznato. Ono sto se zna je da su tokom 19. veka bili vlasnici najveceg privatnog bogatstva na svetu. Takođe, i u modernoj svetskoj istoriji poznati su kao jedna od najimućnijih i najuticajnijih porodica. Ovom knjigom pokušali smo da opišemo početke porodice Rotšild, njihove interesne sfere, poslove, kao i uticaje medju političkim krugovima. Postoje mnoge teorije o Rotšildima, a njihova interesovanja su i danas vezana za mnoge delatnosti: bankarstvo, rudarstvo, nekretnine, vinarije, kao i neprofitne i dobrotvorne organizacije. Čitaj dalje

“Budući da znam kako uvek preostane nagađanje da li je autor ortodoksni ili neo komunista, tradicionalni ili neo liberal, na ‘našoj’ ili ‘njihovoj’ strani, palo mi je na pamet da ‘otvorim srce’. Dakle, pišem ovakve tekstove iz sledećih razloga: jer je to ‘sektor’ koji sam svojedobno dobio da sa zadovoljstvom pratim; jer smatram da valja čistiti lopovluk da bi zdrave finansije, bez kojih nema ekonomije, mogle da koriste većini; jer sam mator da bih zajedno sa mladima izašao na ulicu da uz suzavac i pendreke tražim humaniji društveni poredak; jer ne trpim da me neko pravi budalom, na šta se najbolje odgovara analiziranjem sistema kome je to cilj.” - Milutin Mitrović Čitaj dalje

Petim tomom Rasprave o demokratskoj ustavnoj državi Aleksandar Molnar zaokružuje zamisao – nagoveštenu u prvom tomu (“Pravo na otpor tiraniji”) a eksplicitno izvedenu u trećem (“Moderne revolucije”) – da se moderna demokratska ustavna država izgrađivala u lomnim periodima evropske istorije u konfrontaciji reakcionarnih i ekstremno utopijskih projekata. Usredsredivši se u ovom tomu na dva svetska rata vođena u 20. veku, Molnar je njihovu unutrašnju logiku prikazao kao svojevrsnu dijalektiku “votanističke revolucije” i “apokaliptičnog konačnog obračuna”, i zaključio da je prvi element – obogaćen romantičarskom glorifikacijom ratnog doživljaja (užitka) – bio dominantan na početku veka, da bi u godinama posle Prvog svetskog rata oslabio u korist potonjeg koji kulminira u mehanički hladnom holokaustu. Čitaj dalje

“U ovoj se knjizi štampaju neki moji kraći tekstovi, nastali i prvi put objavljeni posle pojavljivanja slične zbirke 2006. godine. Prilozi u prethodnoj zbirci prvenstveno se bave nesrećnom desetom decenijom dvadesetog veka – u Srbiji i oko nje – i njenim posledicama. Ovi tekstovi odnose se na prvih deset godina dvadeset i prvog veka, koje bi u Srbiji od prethodne decenije trebalo da budu jasno i simbolički omeđene 5. oktobrom 2000. godine, datumom koji je za mnoge – pa i mene – trebalo da označi prekretnicu, dublju od onoga što se najčešće naziva ‘demokratskim promenama’. Ali to se nije desilo. Stoga ova nova zbirka ne može da se zove “Urazumljivanje”, “Opamećivanje” ili nekako slično tome, recimo: “Uspinjanje na um”. Sami prilozi koji se u njoj preštampavaju svedoče i o nekoj vrsti naivnosti njihovog autora: mislio sam naime da društvo počinje da se vraća sebi, i da mogu da se vratim svojoj profesiji, što mi je u znatnoj meri i omogućeno. Zato se ovde reprodukuje više radova koji bi mogli da se nazovu naučnim i koji, za razliku od nekih drugih, nisu upereni ni protiv koga i ni protiv čega, nego napisani u pomenutom uverenju da se, umesto loših, treba vratiti na dobre tradicije i da umesto autistične osebujnosti treba opet ličiti na druge, uspešnije zajednice. Ispostavilo se nažalost da je Srbija teže oštećena no što se mislilo.” - Vojin Dimitrijević Čitaj dalje

“Ono što nam je potrebno – i što ovde nudimo – jeste tekst koji treba da doprinese ‘sagledavanju smisla’ sociologije obrazovanja i sporova unutar nje i koji sadrži eksplicitnu raspravu o sociološkim svrhama i njihovom odnosu prema društvenim vrednostima. Videćemo da pored toga što nudi mnoge, ponekad suprotstavljene opise i objašnjenja obrazovnih i društvenih odnosa, institucija i struktura, sociologija obrazovanja daje i veoma važan doprinos razumevanju društvenih i obrazovnih vrednosti i načina na koji se one proizvode, raspodeljuju i doživljavaju. Drugim rečima, sociologija ima kako deskriptivni/eksplikativni tako i normativni plan delovanja. U ovoj knjizi prikazujemo i objašnjavamo širok opseg rada u sociologiji obrazovanja koji doprinosi tim planovima delovanja i, kao što ćemo pokazati, osvetljava njihovu međusobnu zavisnost.” - Šeron Gevirc i Alan Krib Čitaj dalje

Granice, razmere delovanja kao i njene mogućnosti i sposobnosti nisu lako shvatljive za većinu običnih ljudi ali ona postoji, ona može čak i grafički da se prikaže, njeni članovi su vrlo poznati i uticajni ljudi, a oni se zovu KOMITET 300. Postoji jedna svemoćna grupa ljudi koja ne poznaje državne granice, koja je iznad svih zakona i svih država, koja ima vlast nad svim oblastima politike, religije, trgovine i industrije, bankarstva, osiguranja, rudarstva, trgovine drogom, grupa koja nikome ne polaže račune osim svojim članovima. Ova knjiga precizno otkriva ko su to oni ( bivši i sadašnji članovi, institucije i organizacije), kakvu su nam budućnost namenili, kojim se metodama služe i kako pokušavaju da ljudima ispiraju mozgove. Čitaj dalje

Knjiga uglednog austrijskog izdavača i publiciste Hanesa Hofbauera Slika neprijatelja – Rusija, s podnaslovom Istorija jedne demonizacije predstavlja temeljnu studiju o fenomenu besprizorne mržnje Zapada prema Rusiji, a u kojoj se čitaocu na metodički argumentovan i sugestivan način dočarava ogoljena suština imperijalne arogancije zapadnih sila što su u dugom kontinuitetu zločesto kreirale svoj bizarno-propagandni i klevetnički pohod na Rusiju: od njene pojave kao države na svetskoj istorijskoj sceni, do danas. Ovakve aktivnosti su najčešće prethodile i velikim ratnim pohodima (zarad osvajanja ogromne teritorije i obilnih prirodnih bogatstava) na ovu veliku evroazijsku državu, od Napoleonove invazije do Hitlerovog napada na SSSR. Spektakularni povratak Krima u sastav Ruske Federacije i prozapadna provokacija rata u Ukrajini, antiruske ekonomske sankcije Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije kao i njihov, po svemu sudeći grozničav pokušaj možda i poslednjeg „obuzdavanja Rusije” u globalnim geopolitičkim razmerama, belodano govori o stvarnim namerama zapadnih sila. Blagodareći jasnom Hofbauerovom načinu izlaganja, uzornoj nepristrasnosti u pristupu odnosnoj problematici, multidisciplinarnom karakteru istraživanja, pažljivo odabranoj dokumentarnoj građi i umesnoj upotrebi recentne naučne literature, rasprava Slika neprijatelja u celini predstavlja vredan doprinos kritički nastrojenoj istoriografiji i modernoj geopolitičkoj nauci uz iskrenu preporuku srpskoj čitalačkoj publici. Čitaj dalje

Terorizam je u drugoj dekadi XXI veka postao realna pretnja za društvo i državu, ali i globalna pojava koja ugrožava skoro sve zemlje u većem ili manjem obimu. Poslednjih godina primetan je tradicionalni terorizam usmeren na ubijanje ljudi (eksplozije, upotreba vatrenog oružja), mada ne zaostaje ni tehnološki terorizam, kada se teroristički akti vrše uz primenu složenih teh­ničkih sredstava (velikih putničkih aviona, plovnih sredstava) i usmereni su na objekte tehnosfere (soliteri, državne ustanove, hoteli, pozorišta, sudovi, avioni, vozovi). Terorizam je u stanju da u svrhu svojih kriminalnih ciljeva iskoristi savremena naučno-tehnička dostignuća kao sredstva terorističkog delovanja (npr. nuklearno oružje), pri čemu bi moguće posledice imale karakter vanrednih situacija sa katastrofalnim razmerama. Vanredne situacije izazvane terorizmom predstavljaju kompleksni oblik krize koji se može javiti u društvu, jer su njene posledice trenutne, ali i dugotrajne i zahtevaju ogromne napore društvene zajednice da se otklone i prevaziđu. Osnovni ciljevi integrisanog sistema upravljanja u vanrednim situaci­jama izazvanim terorističkim napadom su stvaranje optimalnog političkog modela upravljanja, koji ima zajednički imenitelj u formulisanju strategijskog rukovodećeg sistema u vanrednim situacijama izazvanih terorizmom. U prvom poglavlju monografije definisani su pojmovi terorizam, vanredne situacije, kriza, katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama. Drugo poglavlje posvećeno je analiziranju specifičnosti upravljanja vanrednim situacijama kao posledicama terorističkih akata u zemljama EU, SAD, Rusiji i dr. Sadržina trećeg poglavlja je vezana za definisanje modela upravljanja vanrednim situacijama kao posledicama terorističkih akata u Republici Srbiji. Smisao i značaj ovog rada je da naučnoj, stručnoj i široj javnosti prikaže i predstavi stvarni sadržaj i funkciju integrisanog upravljanja u vanrednim situacijama izazvanim terorizmom u Republici Srbiji, jer političke, pravne, ekonomske, kao i nauke o bezbednosti nisu do sada ovu oblast u naučnom i stručnom pogledu posmatrale kao model strategijskog upravljanja vanrednim situacijama u uslovima terorizma. Čitaj dalje

Pored sažetog prikaza istorije “mreže nad mrežama”, “Internet demokratija” daje i opis i analizu delovanja Interneta na društvene i političke prakse zapadnog sveta, te poziva na njihovo redefinisanje. Oslonivši se na svoje istraživačko iskustvo i prethodno objavljene radove, autor knjige Dominik Kardon skreće pažnju na transformacije informisanja i javnog angažmana kao važnih stubova zapadne demokratije, koje su se dogodile pod uticajem Interneta. Ako ih nije sasvim ukinuo, mnoge tradicionalne razlike Internet je, smatra Kardon, znatno ublažio i tako učinio javni prostor fluidnijim i neuhvatljivim sa stanovišta zasnovanog na jednostavnim opozicijama: predstavnici/predstavljeni, javno/privatno, davaoci informacija/korisnici informacija. Iako ove promene nužno proizvode i nove, istančanije forme kontrole i manipulacije, Kardon polaže nadu u emancipatorske i egalitarne ideale kojima su Mrežu nadahnuli njeni pioniri. Čitaj dalje

Solunski proces 1917. Posle 60 godina od objavljivanja ove knjige Milana Živanovića, sestrića Dragutina Dimitrijevića Apisa, stavljamo javnosti na uvid najobuhvatnije i najtemeljnije proučavanje istorije Crne ruke, Apisa i Solunskog procesa. Delo zasnovano na prvorazrednim istorijskim izvorima. Predgovor: dr Mile Bjelajac Dodatak - Slobodan Jovanović: Apis Čitaj dalje

Delo koje je ispred vas ima za cilj da doprinese otvaranju arene studioznog i naučno utemeljenog, analitičkog pristupa kreiranju strategijskog okvira posebne forme interesne komunikacije, lobiranja. Ideja vodilja je bila da se kroz više celina prikaže lobiranje kao strategijska komunikacija i približi njena primena u savremenoj demokratskoj praksi kao legalna i legitimna delatnost. Delimičnim osloncem na određene zaključke iz moje prve knjige koja obrađuje navedenu temu, ‘’Osnove lobiranja’’, u radu koji je pred vama, nastavlja se razlaganje fenomena sa ciljem da se doprinese razumevanju logike kreiranja okvira strategije lobiranja u generalnom, opštem okviru moguće primene. Rad je organizovan u tri celine (Strategija, komunikacija, lobiranje; Primenjene lobističke strategije i Strategije lobiranja ) u kojima je sa osloncem na teoretska i praktična saznanja uspostavljena i obrađeno logička veza strategije, strategijske komunikacije i lobiranja kao posebne forme odnosa organizacije prema okruženju. Naime, osnovna ideja vodilja u kreiranju dela, je da se funkcionalno približe i usaglase pojmovi lobiranja i strategijskog planiranja. Praktično, postavljeni cilj je da se jedna posebna vrsta komunikacije identifikuje sa strategijskim modelom upravljanja čime se omogućava profesionalno, naučno zasnovano i praksom podržano kreiranje budućih lobističkih strategija, a radi ostvarivanja što veće efikasnosti, kontrole procesa i smanjivanja neželjenih, nezakonitih i nelegitimnih formi delovanja. U prvom delu rada, Strategija, komunikacija, lobiranje, ostvareno je okvirno definisanje opšteg pojma strategije, strateške komunikacije i lobiranja, sa uspostavljanjem istovremene interakcije i uzajamne logike primenjljivost sva tri pojma. Drugi deo, Primenjene lobističke strategije, obrađuje primenjene modele lobističkih strategija u formama korporativnog političkog delovanja i političkog lobiranja. Prikazani su nastupi korporacija, asocijacija i ostalih formi interesnih grupa i grupa za pritisak na proces donošenja odluka, usvajanje javnih politika, izborno lobiranje i lobiranje spoljne politike. Takođe, obrađene su forme organizovanja interesnih grupa, posebno u SAD, njihova formalno pravna utemeljenost sa prikazom rezultata i strategijskog okvira nastupa u određenim lobističkim operacijama. Treći deo, Strategije lobiranja, usmeren je na analizu strategijskog okvira interesne komunikacije sa stanovišta modela određenih primenjenih strategija lobiranja. Pri tome, obrađeni su modeli koji mogu imati univerzalni pristup, ali i određeni karakteristični, kao recimo za lobiranje u određenim građanskim inicijativama ili lobiranje u međunarodnim institucijama. U završnom delu je razrađena metodologija opšte strategija interesne komunikacije, sa prikazom modela STAP, koji je, zbog njegove univerzalnosti, moguće, uz ugradnju određenih specifičnosti vezanih za organizaciju ili polje delovanja, primeniti kako u unutrašnjem lobiranju, tako i u fazi pripreme lobističkog zahteva prema profesionalnim zastupničkim firmama. Motiv rada na ovom delu je da se oblast interesne komunikacije, javnog zagovaranja interesa, zastupanja ili lobiranja, opšte rečeno, delovanje interesnih grupa, kroz aktivnosti različitih formata grupa za pritisak, bar delimično osvetli i otvori za razmatranje, kako prema stručnoj, tako i najširoj zainteresovanoj publici. Čitaj dalje

Sadržaj: Milan Subotić: „Druga Rusija“: uvodne napomene; Olga Malinova: “Dugi” diskurs o nacionalnoj samobitnosti i opozicija zapadnjaštva i antizapadnjaštva u postsovjetskoj Rusiji; Maksim Kantor: Sablasti Evrazije; Maihail Suslov: „Uranija je starija od sestre Klio“: Diskurzivne strategije u savremenim ruskim udžbenicima o geopolitici; Nikolaj Koposov: Istorijska politika za vreme Putina; Igor Torbakov: „Nepredvidljiva“ ili „neodređena“ prošlost? Međunarodni odnosi i ruska istorijska politika; Aleksandar Etkind: Petromačo, ili mehanizmi demodernizacije u resursnoj državi; Ilja Kalinin: Kulturna politika kao instrument demodernizacije; Aleksej Miler: Koncepcija „ruskog sveta“; Igor Zeveljov: Granice ruskog sveta; Boris Dubin: Prvi čovek države na pozadini celine; Sergej Medvedev: Ruski resantiman; Boris Dubin: Istorijsko pamćenje i poseban put. Čitaj dalje

Ovaj tekst razbija svaku dosadašnju ’sliku sveta’, i to na takav način da može izazvati mučninu i vrlo negativne reakcije kod nekih čitalaca. Njima preporučujem da pročitaju najpre samo prvo i poslednja dva poglavlja, a ono između kako hoće. Problem je u tome što su ljudima nametnute sve slike sveta koje ima, i nijedna nije istinita. Ljudi su programirani kako će videti svet, i ti programi imaju svoje zaštitne mehanizme. Mučnina je samo najblaža reakcija tih mehanizama. Stvaran svet još uvek čeka da se rodi iz čoveka kada ovaj bude ono što jeste. Svet nije nešto što je dato spolja, nego je čovek ključni činilac u njegovom oblikovanju. Čovek je svesni subjekt objektivnog sveta i u tom smislu realnost objektivnog sveta zavisi od budnosti subjekta. Najveći domaći bestseler! Čitaj dalje

Nova knjiga vrsnog profesora i analitičara Nenada Kecmanovića, Hronika nemoguće države, prati paradoksalne prilike u Bosni i Hercegovini. Ovo je izdanje koje otvara mnoga pitanja: Šta se krije iza maske „multietničkog“ Sarajeva? Koje su realne opasnosti od politike centralizacije Bosne i Hercegovine? Koliko je ugrožen srpski narod sa one strane Drine? Čitaj dalje

britanska podmukla diplomatija prema Srbiji Prema tvrdnjama istoričara, imperijalistički ciljevi Velike Britanije uvek su bili u sukobu sa interesima Srbije. Zbog toga su se Srbi čestom osećali izdatima od strane Londona. Naučnici tvrde da nas Srbe britanski političari uvek smatraju "malim Rusima“, "dnom Evrope“ i "krvavim ubicama“: Nejasno je onda zašto su u takvu zemlju Britanci, u martu 2016. godine, poslali svog budućeg kralja, princa Čarlsa? I zašto u Beogradu sedi Makl Devenport, šef delegacije EU? Računajući na srpsku lakomislenost, zaborav i gostoprimstvo hladni Englezi pokušavaju da nam se uvuku pod kožu i stave nas opet pod svoju kontrolu! A koliko nas Britanci mrze vidi se i po tome što njihovi mediji omalovažavaju svetskog teniskog šampiona, Novaka Đokovića, jer je Srbin. Čitaj dalje

Ovi eseji predstavljaju ekspertske analize najznačajnijih depeša, ali i objašnjavaju njihovu istorijsku važnost. U nizu poglavlja posvećenim različitim svetskim regionima, knjiga istražuje mehanizme koje Sjedinjene Države koriste da bi ostalim nacijama nametnule sopstvenu agendu – od vojnih akcija do trgovinskih sporazuma i meke sile. Knjiga takođe rasvetljava bliske veze između američke administracije i velikih korporacija. Džulijan Asanž u svom uvodu razmatra aktuelno pitanje slobode informisanja, međunarodnog nadzora i pravde. Neki od autora su Sara Harison, Den Biton, Garet Porter, Filis Benis, itd. Čitaj dalje

Samo Bosne nema je prevod moje knjige Citizens of an Empty Nation koju je 2015. godine objavio University of Pennsylvania Press. “Samo Bosne nema” je parafraziran izraz nekoliko mojih sugovornika sa terena koji su na taj način željeli reći, ne da Bosne stvarno nema (naravno da ima Bosne!), nego ukazati na to da post-Deytonska bosanskohercegovačka država “gubi” svoje (mlade) građane, prave ljude od krvi i mesa. “Samo Bosne nema” je dakle provokativan i osjetljiv naslov koji poziva čitaoca da se pridruži autoru u analizi snaga i procesa koji kontinuirano “prazne” bosanskohercegovačku državu od njenih građana. Ovi procesi uključuju međunarodne diplomatske (di)vizije bosanskohercegovačke države, lokalne etnopolitičke projekte razjedinjavanja ljudi i teritorija, i etnizaciju svakodnevnog života. Te sile zajedničkim snagama proizvode ono što zovem praznom državom i antigrađanima u Bosni i Hercegovini. Svaki prevod knjige je poziv autoru na novu interpretaciju i susret sa tekstom. Taj ponovni susret je uvijek uzbudljiv, izazovan i ambivalentan. Moj osjećaj ovog prevoda je dodatno prožet i produbljen činjenicom da je knjiga, koja se uglavnom bazira na istraživanju u Mostarskoj (Staroj) gimnaziji, prevedena u Srbiji, na srpski jezik. Ovakav poduhvat je neminovno izazvao jezična poigravanja i proklizavanja, što je doprinijelo novoj slojevitosti teksta – tu se jezici, varijacije, identiteti i vizije isprepliću, nadopunjuju i provociraju i pisca i čitaoca, te ih pozivaju na refleksiju i intimno čitanje. Zbog toga – čitaočeve subjektivne pozicije i istorijske istančanosti – ovaj će tekst na svakog čitaoca ostaviti drugačiji utisak i izazvati drugačiji osjećaj.Iako postoji dominantan mit da je svaki etnografski, terenski rad proizvod jedne usamljene osobe/istraživača, ova knjiga, kao i njen prevod, bi bili nemogući bez ogromne i nesebične podrške mnogih pojedinaca. Na prvom mjestu su tu učenici, profesori i rukovodstvo Mostarske gimnazije kojima još jednom zahvaljujem što su mi otvorili vrata svojih učionica, hodnika i domova, i pomogli da shvatim logiku njihovih svjetova. Tu su svakako i mnogobrojni prijatelji i kolege, uglavnom antropolozi i/ili balkanolozi, koji su mi kroz razgovor i kritičke komentare pomogli da izgradim glavne argumente u ovoj knjizi – većina njihovih imena i prezimena su objavljena u originalnom izdanju knjige na engleskom jeziku – hvala vam, još jednom. Moja familija; prvenstveno moji roditelji Rasema i Hasan Hromadžić, i moj brat Hajrudin Hromadžić su moj kompas i čvrst oslonac čak i kad smo hiljadama milja udaljeni. Bez njihove nesebične podrške – umne, emotivne i logističke ova se knjiga nikad ne bi desila. Moji američki roditelji, Helen i Ted Newbold, te Dee Vlasak i Kent Wanke, su mi pokazali širinu i moć američke familijarne podrške, zasnovane na poštovanju i izboru, a ne na krvi, mesu i porijeklu. Konačno, moj suprug Aaron i moja djeca, Una i Levi, su dali smisao ovom poduhvatu. Oni su godinama podsticali, podržavali i inspirirali svoju “ambicioznu” mamu i suprugu koja “uvijek nešto piše.” Ovaj poduhvat, tj. prevod knjige na srpski jezik je također proizvod izvrsnog timskog rada. Kolega i prijatelj knjige, Erik Gordi, me je povezao tj. knjigu preporučio uredniku Biblioteke XX vek, Ivanu Čoloviću. Ivan je tekst čitao sa izuzetnom pažnjom, interesom i brigom, i time ga znatno unaprijedio. Požrtvovanost Slobodanke Bobe Glišić, koja tekst nije samo prevela već se je u njega unijela i s njim saživjela, je premašila sva moja očekivanja. Ja nikad nisam mogla poželjeti bolji tim za ovaj poduhvat. Hvala vam na vremenu i požrtvovanosti koje ste posvetili ovom projektu: “We did it!” Bihać, 10. mart 2017. Čitaj dalje

Reprint izdanja iz 1941. godine Slobodni zidari - Jugoslavija Predgovor Životni put masonerije Masonerija i Južni Sloveni u XIX veku YU ujedinjenje i oslobođenje i masonerija Masonerija i YU demokratija Autoritativni režim u Jugoslaviji Masonerija i Marsejski atentat Knez Pavle i Masonerija Masonerija i II evropski rat Masonerija i propast Jugoslavije Zaključak Čitaj dalje

Monografija je proistekla iz doktorske disertacije pod naslovom "Policijska reakcija na krivična dela protiv braka i porodice", koja je odbranjena 2016. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Čitaj dalje

Centralna misao ovog dela je, njegova ideja vodilja, da sociolozi neposredno utiču na društvene procese. Ova knjiga zato ubedljivo potvrđuje koliko je sociologija univerzalna nauka i koliko je u isti mah kulturološki i nacionalno određena. Vrednost ovog prevoda je i u jezgrovitom stilu i dobrom književnom jeziku. Etape razvoja sociologije zemalja ovog regiona ne razmatraju se u ovom delu samo na osnovu razvoja sociološke misli, već i u kontekstu društveno – ekonomskih i političkih promena koje se odvijaju u svim ovim zemljama. Čitaj dalje

U prodaji nova knjiga Milorada Ulemeka! "Mnogo je priča ispričano o Srpskoj dobrovoljačkoj gardi i njenom jedinom i neprikosnovenom komandantu Željku Ražnatoviću Arkanu. I uglavnom su mnoge od njih bile neistinite, jer samo oni koji su u njoj bili mogu da ispričaju istinitu priču o Gardi. Kažem namerno u množini zato što jedan čovek to ne bi mogao. Garda je nešto specifično, to nije bila samo obična vojna formcija. To je bila porodica, utočište, mesto gde su mnogi došli da bi služili Srbiji i njenom narodu. Nadam se da ću biti na visini zadatka da napišem tu priču. Kao i sve priče, i ova ima dve strane. Jedna strana govori o neverovatnom drugarstvu, požrtvovanju, zajedništvu koje je krasilo Gardu. O neverovatnoj hrabrosti mnogih koji su bili u redovima Garde i koji su sve podredili borbi za otadžbinu, za narod u njenim redovima, koja je i osnovana radi tih uzvišenih ciljeva. Druga strana je teška i sumorna jer nosi mnoga sećanja na sve one gardiste koji više nisu među nama, na one koji su pali i položili svoje živote, kao nešto najsvetije, na oltar otadžbine. Ona podseća na sve one koji su stradali i koji su bili ranjeni, koje je država napustila, za koju nisu žalili da daju život. I ovde ne govorim samo o onim gardistima koji su bili fizički ranjeni, naravno, o njima na prvom mestu, ali tu su i mnogi kojima je srce ostalo ranjeno zato što su, između ostalog, godinama bili provlačeni kroz priče kako su tobože u Gardi činjeni ratni zločini i druge neistine koje se često mogu čuti, uglavnom od onih koji Gardu nisu ni videli. Od onih koji su ratovali samo u Diznilendu. Takve priče bole, pogotovo kad znate da nisu istinite, kad znate da su ispričane samo da bi se blatilo ono što se ne bi smelo blatiti. A poznato je i zašto su one i pričane. Zato što su one jedno vreme bile veoma isplative za sve one koji su ih plasirali. Tako je bilo nekada, mada i danas možemo povremeno da čujemo neku od tih tendencioznih priča koje su svojevremeno bile glavna municija protiv jednog vremena i jednog čoveka. Vreme je prošlo, čoveka više nema. Da li nam je danas bolje? Ne znam, to će suditi nove generacije za čiju se sreću i bezbrižno odrastanje ta Garda i borila. To neka kažu svi oni koji odrastaju u ovim vremenima kad su mnoge životne vrednosti izgubile svoj značaj. To neka kažu oni koji nisu nikada morali da osete sve ono što su gardisti osećali dok su se borili širom bivše Jugoslavije braneći svoj, srpski narod od najezde raznih hordi koje su želele da ponove sve ono što su njihovi preci radili u Drugom svetskom ratu. Nisam čak ni siguran da li su generacije svih današnjih mladih u potpunosti svesne koliko smo mi Srbi kao narod izgubili u poslednjoj deceniji prošlog veka. I to u svakom pogledu. Da li znaju kolika je cena plaćena da bi oni mogli da danas žive koliko-toliko bezbrižno, u svakom slučaju daleko i izvan užasa ratova koji su nam bili nametnuti i koji su se vodili u bivšoj i nekada predivnoj Jugoslaviji. Čini mi se da smo olako prelazili preko svih optužbi koje su godinama svaljivali na nas kao narod, kao naciju. Izgleda da je kod nas Srba pamćenje kratkotrajno. Zato moram i želim da ispričam ovu priču da se zna, da ostane zapisano iz pera nekoga ko je bio i učestvovao, poznavao i platio, kome je srce ranjeno i ko je bio i fizički ranjavan. To je najmanje što dugujem pre svega onima kojih više nema i koji ne mogu da se brane od svih podlosti za koje smo kao Garda optuživani. I zato ću se potruditi da iz mog ugla ovu priču ispričam najbolje što mogu. Ovo nije priča o Gardi jer nisam na visini takvog zadatka, a i ne osećam se dorastao da bih ispričao takvu priču. Ovo je priča o mom boravku u Gardi. Ovo je priča o tigrovom gnezdu." - iz predgovora Čitaj dalje

Olimpijska podvala "božanskog barona" Pjera de Kubertena Ova knjiga je dobrodošla onima koji žele da imaju temeljniji uvid u nastanak i razvoj modernog olimpizma. Nakon svega što je objavljeno, moglo bi se reći da je najveća vrednost ove knjige u tome, što iznosi činjenice koje dovode u pitanje mit o olimpijskom, kao “humanističkom” pokretu, kao i “humanistički” mit o njegovom osnivaču Pjeru de Kubertenu. U tom kontekstu, posebni značaj ima ukazivanje na bliskost između olimpijskog i fašističkog pokreta. To je, zapravo, tema koja na dramatičan način razobličava olimpijski mit i ukazuje na pravu prirodu olimpizma XX veka. Čitaj dalje