Pretraži oglase
Učitavam pretragu,

molimo sačekajte...

Ceger.rs je pretraživač proizvoda. Da bi ste otišli na sajt prodavce kliknite na proizvod.
  • Tag

    Svetska književnost

1647

Proizvoda
  • Dostojevski: „Ana Karenjina je kao umetničko delo pravo savršenstvo koje je zaista došlo u pravi čas i s njom se ništa slično iz evropske književnosti našeg vremena ne može uporediti..." Isidora Sekulić: „Anu Karenjinu - taj čudesni vrhunac umetnosti koji se diže između dve teške krize Tolstojeva neverovanja u lepu umetnost - to delo bi, kao neku ogromnu građevinu, trebalo možda da prevodi čitav niz specijalista, počevši od onog koji drhće pred lepim konjem, pa do onog koji se uzbudi pred novorođenčetom."Laza Lazarević: „Niko više ne treba da piše, on je rekao sve."

    Izvor

    www.dereta.rs
  • Velika priča o Španskom građanskom ratu, o patnji i krivici, o zločinu i pamćenju, o časti i herojstvu, o istoriji koja se ne smiruje i o ljudima koji hoće da razumeju vlkastitu istoriju.Jedan od najuzbudljivijih romana o evropskoj istoriji XX veka.Roman Salaminski vojnici, ispod naslaga ideologije i politike, mita i propagande, otkriva ljudsku stranu stranu istorije i pokazuje kako u ratu na različitim stranama ne postoje ideološki protivnici već konkretni ljudi sposobni ili neposobni za istinske ljkudske postupke.

    Izvor

    www.dereta.rs
    891 RSD

    7,56 €

  • Barns nam, indirektno, kroz zapitanost svog junaka, postavlja mnoštvo pitanja. Na primer, kako se može odrediti piščev glas? Šta je uticalo na pisca? Kako je razmišljao? Glavni lik govori u prvom licu, istražuje Floberove lične stvari i pita se da li je jedan od dva papagaja (a kasnije se pojavljuje i više njih) u Ruanu stvarno bio u Floberovom vlasništvu i pomogao mu (a kasnije ga i nervirao) u pisanju jedne priče.Ovo je višeslojna biografija, parodija, ironija, istina, otkrivanje...

    Izvor

    www.dereta.rs
  • Genis je, onako šarmantno mudar i duhovit, hteo to ili ne, preko jednako izvrsnog prevoda, postao i srpski autor. O metafizičnosti njegove široke recepcije među čitalaštvom u Srbiji da i ne govorimo. Čak i da ništa ne znamo o reakcijama na njegovu proznu esejistiku u Rusiji, SAD-u ili gde drugde, sasvim je jasno da nam je upravo on pokazao da u okviru čuvene slovenske postoji i specifična srpska duša u koju je on ozbiljno dirnuo. I to ne samo zato što su njegova misao i njegov stil univerzalni, već verovatno zato što je progovorio u naše ime. Hrana, krvi i tlo je knjiga o onome što joj naslov kaže: delimično, i u najvećem obimu, nastavak je knjige Stočiću, postavi se. Dakle, o jelima i kulturi kuhinje sa najrazličitijih strana sveta. Potom, ona je geopoetička vivisekcija pojedinca u kulturi, ali i nacija u istoriji. I najzad, ona je ispisana u žanru eseja, kao biserna ogrlica sastavljena od (gastro-kulturoloških) putopisa, epistemiološkog dovikivanja o poreklu pojedinca i naroda i britkih definicija o genima izniklih iz tla sa koga potičemo ispisanih u obliku dalekoistočnih koana, doduše, pesničkom slobodom (jezika) dopuštenih da budu nešto bucmastiji od zen originala.

    Izvor

    www.dereta.rs
  • Dramski komad Đavolov učenik osvetljava jedan deo američke istorije, odnosno rat za nezavisnost. Premijerno je izveden u gradu Albaniju povodom nacinalnog praznika 1897.

    Izvor

    www.dereta.rs
  • Mladost je nastavak autobiografske fikcije započete u noveli Dečaštvo. Godina je 1961: provincijalac iz Kejptauna odlazi u London naoružan diplomama angliste i matematičara. Želi da postane pesnik poput Eliota i Paunda, a po mogućnosti i ljubavnik iz romana Henrija Milera. London je, međutim, tvrd i hladan, glamurozne devojke su nedostižne, a nesuđeni poeta radi kao programer u IBM-u. Ma koliko se rugao samom sebi, glavni junak nas osvaja - jednako kao i sumanuti junaci Hamsunove Gladi i Zapisa iz podzemlja Fjodora Dostojevskog: gola iskrenost je privlačna... Neodoljiva tenzija vlada između Džonove mladalačke sumnje u moć reči i njegove detinjaste želje da prolije mastilo, izmakne kontroli, istrese sve što nosi u glavi. Džon Apdajk, New Yorker

    Izvor

    www.dereta.rs
  • Tankredi je muškarac iz snova: poseduje ostrvo na Fidžiju, predivne vile po celom svetu, privatne avione i neodoljivu privlačnost. Pre ili kasnije, sve žene pokleknu pred njegovim šarmom. Ali on ne uspeva da zaboravi ljubavnu ranu iz prošlosti koja ga je zauvek promenila i zbog koje mrzi sreću. On je čovek koji ne želi da voli. Sve dok u crkvi ne sretne Sofiju, nekada svetsku pijanističku nadu, a sada nastavnicu koja je prestala da svira zbog zaveta ljubavi. Dovoljan je samo jedan pogled da Tankredija očara ta žena. I da mu postane opsesija. I Sofiju je taj neznanac uzbudio, ali ona ima svoju ljubav – Andrea, i ta ljubav je večna...Ali, može li jedna žena da se suprotstavi strasti koja ne poznaje granice, osećanjima koja iznenada navru u njen život i poljuljaju joj sva dotadašnja uverenja? Tankredi misli da možda postoji način da je osvoji i odlučuje da ga u tom naumu ništa neće zaustaviti.Hoće li Tankredi uspeti da osvoji Sofiju? Hoće li je videti kako ponovo svira, samo za njega, sedeći za klavirom, s pogledom na okean? I, kakav će to bolan izbor Sofija na kraju morati da napravi?

    Izvor

    www.dereta.rs
  • Lubavna priča sužnja Jakova i seoske devojke Vande osnova je ove neobične knjige koja može da ima mnoštvo čitanja, u zavisnosti od dela sveta, navika i pogleda na suštinska životna načela i ubeđenja. No, jedno je sigurno, večita borba između ljubavi i mržnje, osećanja i surove okoline, univerzalna je i vanvremenska vrednost ovog antologijskog romana. Bogatstvo i specifičnost religijskih motiva, verovanja i rituala, stvaraju bogate i slojevite slike jednog vremena, surovog i čednog u isto vreme.Slike pogorma, opisi obrednih ceremonija, tople ljubavne reči, ljubavna igra i orgijastička slavljenja života oslikavaju stvarnost jednog sela na kraju sveta.

    Izvor

    www.dereta.rs
  • Od pisca knjiga "Mnogi životi i tajne tuge Žozefine B." i "Poslednji veliki bal na svetu" Drugi roman Sandre Galand o Žozefini Bonaparta opisuje najkontroverznije godine života ove velike i do dana današnjeg zagonetne žene. Od trenutka kada joj još nepoznati i neproslavljeni Korzikanac Napoleone stavlja venčani prsten na ruku, pa do dana kada čitava Francuska kliče pred njenim nogama, proteći će nekoliko leta obeleženih velikim istorijskim događajima i lomovima: Bonapartinim pohodom na Italiju, Maltu i Egipat i rušenjem državnog ustrojstva Francuske. Glasine koje kruže o Žozefini – o njenoj rasipnosti, „prevarama“, političkim spletkama – delom su posledice nesrećnih okolnosti, delom možda i proizvod nečijeg pakosnog hroničarskog pera, no da li su istinite ili ne, istoričari još ni sad ne mogu da se slože. Sandra Galand daje potpuno novo viđenje čuvene Žozefine i u istorijskom kontekstu i u privatnom životu. Nesrećna ili surova, moćna ili uskraćena, Žozefina Sandre Galand je tek žena od krvi i mesa bačena u vir neobične sudbine. Smešten na sam kraj osamnaestog veka, roman Priče o strasti, priče o jadu počinje u trenu kad se Žozefina budi i suočava sa stvarnošću svog tek otpočelog braka s „Korzikancem“, Napoleonom Bonapartom, sada glavnokomandujućim Italijanske armije. Kroz Žozefinine dnevničke zapise i kroz Napoleonova strastvena – ponekad i uznemirujuća – ljubavna pisma, rađa se čudesan portret mudre i bolećive žene, na pozadini koju čini jedno od najburnijih razdoblja evropske istorije. Priče o strasti, priče o jadu dugo su očekivani nastavak visoko ocenjenog prvenca Sandre Galand – romana Mnogi životi i tajne tuge Žozefine B. Zahvaljujući tanano iznijansiranim likovima i živom dekoru, Priče o strasti, priče o jadu su vrhunski domet istorijskog romana, i knjiga koju je teško ispustiti iz ruku i nemoguće zaboraviti. Najuži izbor za nagradu Trillium Book Award. „Drugi deo istorije o Žozefini, kraljici Francuske, Sandre Galand spada u one retke fenomene: da je drug a knjiga još i bolja od prve... Galandova baca snažnu čaroliju, preplićući stvarnost i mit…“ - Toronto star „Ogromna i sjajna poslastica od knjige!“ - Gloub End Mejl „Predivno napisana; od njene originalnosti zastaje dah.“ - Gazeta (Montreal)

    Izvor

    www.dereta.rs
  • U Firenci iz doba Botičelija i Leonarda, jedan nezajažljivi papa, Siksto IV, ambiciozni kralj Aragona i Napulja i nekolicina smrtnih neprijatelja, Pacijevi, planiraju jednu od najvećih izdaja u istoriji: aprilsku zaveru protiv vlasti Medičija. Samo ubistvom Lorenca Veličanstvenog moglo se zavladati ekonomijom čitavog hrišćanskog sveta. U Firenci XXI veka, mlada studentkinja priprema tezu o jednom slikaru mračne prošlosti. Pre nego što se nađe zatečena u policijskoj istrazi i progonjena od strane plaćenih ubica Vatikana, ona otkriva, preko jedne misteriozne slike, ko je bio pravi pokretač zavere koja je skovana pod najvećom svetom kupolom celog hrišćanstva. Zadivljujući roman koji razotkriva zločin za koji je istoriji bilo potrebno pet stotina godina da ga razreši."26. aprila 1478. godine, u petu nedelju posle Uskrsa, istorija italijanske renesanse, a možda i cele Evrope, bila je na pragu velikog preokreta. Glavni oltar katedrale u Firenci je tog jutra okupio raskošno ali i uzbunjeno lokalno plemstvo, na čelu sa neporecivo najsnažnijim stubom Republike, Lorencom de Medičijem, pod nadimkom Veličanstveni. U ključnom trenutku mise, kada je sveštenik podigao putir sa svetim vinom, zaverenici su izvukli bodeže koje su dotle skrivali pod ogrtačima i zaleteli su se na porodicu poznatog mecene. "Ove činjenice, poznate kao Zavera Pacijevih, generacijama su prožimale pamćenje stanovnika Firence, zbog svoje nasilne i nedokučive prirode. Uspomena na taj dan usadila se i u maštu naroda, uz neizbrisivi trag velikih društvenih previranja, praćenih strašnim žamorom Božjeg besa... "Mnogi umetnici Renesanse, poput Botičelija, Verokija i Leonarda da Vinčija, trajno su zabeležili te činjenice na svojim slikama nabijenim skrivenim simboličkim značenjima. Ali niko od njih nije uspeo da se toliko približi stvarnoj prirodi onoga što se zbilo te krvave nedelje kao što je to učinio slikar Pjerpaolo Masoni."

    Izvor

    www.dereta.rs

1647

Proizvoda