Novi Sad: kafanologija i prostitucija - Zoran Knežev Autor:: Zoran Knežev Žanrovi:: Domaći pisci, Istorija Izdavač:: Z. Knežev Godina izdanja:: 2018. Broj strana: 592 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 24 cm lepo ocuvana ,ima samo posveta na najavnoj stranici ,ispisana hemijskom ,kao POSVETA jednoj divnoj mladoj dami ,mislim da je od autora Kafana, reč koja se na ovim prostorima oduvek izgovarala sa ushićenjem, a često i pisala sa velikim slovom, kao što biva sa imenom Boga. Vlasti su se menjale, kao i gazde i nazivi, ali su kafane uvek bile pune varošana, salašara, nakupaca, dođoša i svakojakog naroda, jer običnom svetu nije bitna ni vlast, ni gazda, ni naziv, on hoće među ljude, u kafanu. I baš zato je „volemo“, takvu svakojaku, punu mirisa i ukislu od močvara i ustajalih voda po ovoj našoj pustoj ravnici. Al i odvažnu i gospodsku, kada se naredi za kakav kirbaj ili svetac, sa čistim kariranim stolnjacima na astalima, nalivenim od prokislog vina, pa kad nagrnu momci u straganskim šubarama i bundama, i kada se toči i ne pita „šta košta“. Svuda ih je bilo, u svakoj ulici, u centru, na prilazima gradu, po pristaništima, pored krstova krajputaša, železničkih stanica, pijaca, ispod lipa, breza, jablanova, hrastova... Bilo ih je malih i velikih, na dobrom i lošem glasu, sa dobrim i lošim vinom, bilo ih je raznih, i sve su ušle u „istoriju“ koja se prenosi sa kolena na koleno i ostaje neizbrisivo urezana u svaki gen onoga ko bar jednom kroči u njeno veličanstvo... Kafanu. (kutija 7)

ŽAN-PJER FAJ TOTALITARNI JEZICI - kritičko razmatranje narativne ekonomije Prevod - Mima Aleksendrić, Mira Žiberna, Dragan Prole Izdavač - Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci Godina - 2014 768 strana 24 cm Edicija - Biblioteka Sinteze ISBN - 978-86-7543-277-7 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: TOTALITARNI JEZICI Teorija i narativnost KNJIGA PRVA PERIFERIJA Topografija Mladokonzervativci I Prolog za antiboljševičku ligu II Juni-klub Kapov puč, puč Orgeša Pivnički puč Kriza: od Melera do Fon Glajhena III Etapa Glajhen i jungkonsrvatismus Jungkonservativer Klub Arbeitsbericht für 1927. Unutrašnja mreža I i susedski odnosi Kako Mladokonzervativci vide nacionalrevolucionare IV Ka Papenu Nacionalrevolucionari Nacionalrevolucionalizma Vormarsch-kreis i brigada Erhart Ernst Jinger i,,Barjak` Trijumvirat Nacionalrevolucionatri i nacionalsocijalisti Jingerova mreža Nacional-boljševizam I Opozicija iz Hamburga i Karl Radek Komunizam levice i nacional-boljševizam Rapalo Radek i Šlageter II Widerstand :`Otpor` Ernsta Nikiša Crni front GNSR, KNRG `Četvorka` Nacional-boljševizma Niz Völkisch: Rasisti Rečnici, poreklo reči Nemačka rasistička partija slobode Tule `Severni rasizam` Antisemitsch - Volkisch? Prvi antisemiti Antisemitističke partije `Austro-rasizam` Bündisch: Pokret mladih I Između nule i jedinstva: Ptica selica Freideustche Jugend II Freischar: drugo jedinstvo Beli vitez i Freischar George i Bund Ogranak mladokonzervativaca: Junabu Nacionalrevolucionarni ogranak: Shilljugend i Freischar Schill Volkische ogranak Jezgro i rubovi III Prisilno jedinstvo Veliki Bund Velika čežnja Zatvoreni Bund, Volkische zajednica Bundish: Antivolkisch Grupe u sredini Hanzaetska grupa Hanzaetska izdanja:,,Totalna država` Narodni konzervativci i `Varljiva svetlost` Princ Roan `Pomoćnici` i `gospoda` Stahlhelm: Čelični šlem Jedan JK pod čeličnim šlemom Jedan NR pod šlemom Landvolk: Seljački pokret Šlezvig-Holštajn: Crna zastava Hamkens i Hajm KPD i seljački pokret No man`s land Između frontova Krug i duboko središte Totalitet na selu Revolutionär-konservativ, Totalität, Völkisch: Način izražavanja Pomeranja Nemi gost Tat-Kreis - Kružok čina Akcija protiv `prstena` Rajhsver protiv čeličnog šlema? `Koncept` protiv `nemog gosta` Revolucija s desna: polariitet Konzervativna revolucija i nacionalni socijalizam Volkische Totalna država Niz (Reihe) KNJIGA DRUGA: CENTAR Semantički oscilator nemačke ideologije Stranačka potkovica Polovi `Oblik` potkovice Šeringer: Lajpciški proces Šeringerov `Kurs`: AAK Hajnc Nojman: Naacional-komunizam Oscilator Oscilacija Jezičke prakse, ogledala, emisije Oscilirajuće kolo Ideološki varničar Totalna revolucija i rekonsolidacija Promena smera Promena smera Raušing: Dijametralne suprotnosti Promena fronta, promena smera Völkisch-Bündisch osa u oscilirajućem kolu `Imaginarni svet`, `Zakon stvarnosti` Krug i zbirka podataka Nemi gost Predigra: bavarski četvorougao Antisemitizam: Hitler i reč `völkisch` Beč Ostara Govor i pripovest Volkisch: Protiv i za Na čelu nacional-revolucionarne Nemačke Gebels i `levica` Novi jezik Sa kao iskaz Jezik protiv novca Govor, prepis Staro-konzervativizam: omladina Staro-konzervativizam: omladina Nemi gost muškog kluba Raskol kod,,mlado-konzervativaca` `Konzervativna opozicija` Faza Edgara Junga Oznaka JK i oznaka Volkisch Povratak Dijametralne suprotnosti i nemi gost Dodatak uz drugu knjigu BELEŠKA O POLITIČKIM JEZIČKIM PRAKSAMA REVOLUCIJE U LATINSKOJ AMERICI Delovanje Pripovedači Režija Pozorište supotnosti Jungova verzija Šeringerovo pripovedanje Aktanti Ukrštanje jezika `Neutralni element` Glavni pripovedač Ekonomske oscilacije, `magični` eksperiment Troma kola i kola iskaza Ekonomski iskazi, ekonomija iskaza Ekonomske odluke i `čisto političko` Front Gereke, Lautenbahov plan `Graditelji mostova`: Istraživačko društvo Braunsova komisija, Krug Vojtinskog Tabela četiri iskaza Odmak Pomeranje Doktor i njegovi principi Pot-pis Akceptno mesto Jezgro i transformacije Ideološki plašt Uzglobljenje Prihvatljivost Tromi znaci, troma država Tromi znaci : Totalna država Dugi talasi, Tehnička promena Jezičke prakse: Ekonomska semantika Velike depresije Antinomije ekonomskog iskaza Udruženje dugačkog imena Ekonomske naracije, ekonomija, naracija Teorija i kritika Dodatna zabeleška: transformacije ideološkog `romba` `Izuzetno zanimljivu recepciju knjige Žan-Pjer Faja obeležila je izjava francuskog predsednika Žan-Fransoa Miterana da ona predstavlja jednu od najznačajnijih knjiga 20. veka. Činjenica da ova izjava potiče od značajnog evropskog državnika, a ne od nekog filozofa ili teoretičara književnosti ne umanjuje nego, naprotiv, uvećava njen značaj. Naime, retko kada se događa da neki priznati državnik skreće pažnju na neku filozofsku knjigu. Razlog zbog kojeg bi to učinio ne može počivati nigde drugde do u njenoj društvenoj relevantnosti, u umeću da imenuje i prepozna neke aktualne probleme savremenog društva. U središtu Fajovog filozofskog rada nalazi se teorija narativnosti. Fajov doprinos toj teoriji sastoji se u tezi da se narativ više ne oslanja na presudnoj aristotelovskoj razlici istinito/lažno. Umesto toga, narativ se temelji na isključujućem odnosu prema svim konkurentnim narativima. Razmatrajući ovu imanentnu polemičku prirodu narativa, a posebno kao istorijskog narativa, Faj se svrstao uz središnje figure tzv. jezičkog obrata koji se izuzetno plodno razvijao u Francuskoj počevši od šezdesetih godina prošlog veka. Totalitarni jezici predstavljaju Fajovu najznačajniju i najpoznatiju knjigu iz 1972. godine (prevod na nemački 1977). Ovo voluminozno delo prati ključne reči desno orijentisane nemačke politike i kulture s kraja 19. veka, pa sve do sloma Vajmarske republike i dolaska nacionalsocijalista na vlast. Između dva svetska rata ideološki narativi ekstremne desnice pripovedali su o istoriji na osnovu jedne sintagme: totalitarna država. Faj izuzetno strpljivo i akribično prikazuje različite kontekste i načine upotrebe koji su začeti u pripovedačkim motivima, a završili su sa najvećim i najmasovnijim uništenjem u istoriji civilizacije. Faj nam uverljivo dokazuje da takav narativ nije moguće zaustaviti u ravni pukog istoričarskog diskursa, pošto on po svojoj prirodi teži da postane akcija. Drugim rečima, retorika radikalne desnice nam pokazuje kako izvesnoj jezičkoj ekonomiji, u kojoj se reči više nego brižljivo biraju, polazi za rukom da postane stvarnost, da se inkorporira u čovekov životni svet. Fajova kapitalna knjiga utoliko predstavlja jednu kritiku istorije koja se ne može provesti drugačije, nego postupkom koji demonstrira kako istorija, pripovedajući, ostvaruje samu sebe.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jean-Pierre Faye Langages Totalitaires

Mi smo ti Nahid prvog dana na univerzitet dolazi u mini-suknji odlučna u nameri da bude slobodna žena. Jer ona je jedina u svojoj porodici, jedina među svih sedam sestara upisala fakultet i jednog dana postaće lekarka. Ona je ponos porodice, pre svega majke, ali ponajviše najmlađe sestre Nure. Nahid, međutim, ubrzo shvata da je sloboda znatno složenija i zahtevnija akcija od skraćivanja suknje i oslobađanja nogu. Vreme je prevrata u Iranu, vreme demonstracija i revolucije. Zajedno s Masudom, svojom ljubavlju, Nahid postaje deo grupe koja se protivi režimu, neslobodama, potčinjavanju. I dok majka svake noći strepi, najmlađa sestra Nura time je potpuno oduševljena. Jer ima li jače strasti od borbe da tvoj život bude nesputan i živ? I imali li ičeg brutalnijeg od sile koja ti se na tom putu ispreči i nahuška iskežene kerove u zatvorima, palacne vatrenim jezicima pušaka i topova? Posle strahovitih događaja u domovini, Nahid i Masud zajedno s ćerčicom Aram uspevaju da se domognu Švedske. I Nahid i Masud izgubili su u revoluciji život za koji su se borili. I sada se u mirnoj Švedskoj različito nose sa svojom nemirnom unutrašnjom smrću. Masud će se okomiti na ono što je nekad simbolizovalo ideju o novom životu, a zatim svedočilo njenoj propasti – na svoju ženu. I biće nemilosrdan. Nahid će nasuprot tome dati sve od sebe da učini nemoguće – da vrati ono što je u revoluciji nestalo. Jer za Nahid ne postoji ideja o novom životu, za Nahid se novi život rađa usred i uprkos svim smrtima koje pokušavaju da nas raščine. Ispričan u jednom, žestokom dahu, roman Mi smo ti jeste priča o odlasku iz domovine i gubitku, isto koliko i o snažnim, ali i bolnim odnosima između majki i ćerki. Neposrednim i razarajućim stilom, Golnaz Hašemzade Bunde postavlja teška pitanja: šta prenosimo svojoj deci i šta dugujemo onima koje volimo. Već je prva rečenica izuzetno snažna: „Smrt je oduvek bila sa mnom.” Roman koji otvara takva rečenica mora biti razarajuć, pun besa, bola i krivice. Ovo je priča o nasilju i na ličnom i na opštem nivou. Priča o ljubavi prema detetu i mržnji prema roditeljstvu. O slabašnom, ali upornom plamičku nade – iskri života. – Svenska Dagbladet Pričao o iskustvima tri generacije žena čvrsto vezanim tugom i nasleđem koje majka predaje ćerki, a koje nije moguće izbeći. – Ekonomist Nahidina ispovest sastavljena je od kratkih i brutalnih rečenica, a njihov rezultat je neopisiv. Autorka se ne plaši da pokaže sve što nije lepo i daje nam zadivljujuću priču o smrti, nacionalnom identitetu i majčinstvu. – Cirkus rivju Jezikom koji je poput poezije, autorka gradi priču tako da podseća na pismo majke ćerki, ispovest puna bola i ljubavi u kojoj Nahid pokušava da verbalizuje ono za čim najviše žali, ali i da svojoj ćerki podari odgovore na sva pitanja koja je imala, ali ih nikada nije postavila. – Literari rivju Kakva knjiga! Skoro da je nemoguće opisati je! S jedne strane tu je zaplet, s druge atmosfera… Ovaj roman nam iz prve ruke pokazuje kako je biti izbeglica i s nama deli osećaj istrugnutosti iz sopstvenog života. Priča je u potpunosti ogoljena, jasna i hrabra. I na sreću, pokazuje da je želja za svetlijom budućnošću neuništiva. – Femina Autorkin psihološki uvid je oštar poput noža, što njene junakinje i junake čini izuzetnim i nezaboravnim. Ovo je roman čiji intenzitet poziva na čitanje iz prve. I ovo je jedan od romana koji će svoje čitaoce lupiti posred čela i to na najbolji mogući način. – Ilta-Sanomat Prikaži više

Opis proizvoda Nahid prvog dana na univerzitet dolazi u mini-suknji odlučna u nameri da bude slobodna žena. Jer ona je jedina u svojoj porodici, jedina među svih sedam sestara upisala fakultet i jednog dana postaće lekarka. Ona je ponos porodice, pre svega majke, ali ponajviše najmlađe sestre Nure. Nahid, međutim, ubrzo shvata da je sloboda znatno složenija i zahtevnija akcija od skraćivanja suknje i oslobađanja nogu. Vreme je prevrata u Iranu, vreme demonstracija i revolucije. Zajedno s Masudom, svojom ljubavlju, Nahid postaje deo grupe koja se protivi režimu, neslobodama, potčinjavanju. I dok majka svake noći strepi, najmlađa sestra Nura time je potpuno oduševljena. Jer ima li jače strasti od borbe da tvoj život bude nesputan i živ? I imali li ičeg brutalnijeg od sile koja ti se na tom putu ispreči i nahuška iskežene kerove u zatvorima, palacne vatrenim jezicima pušaka i topova?Posle strahovitih događaja u domovini, Nahid i Masud zajedno s ćerčicom Aram uspevaju da se domognu Švedske. I Nahid i Masud izgubili su u revoluciji život za koji su se borili. I sada se u mirnoj Švedskoj različito nose sa svojom nemirnom unutrašnjom smrću. Masud će se okomiti na ono što je nekad simbolizovalo ideju o novom životu, a zatim svedočilo njenoj propasti – na svoju ženu. I biće nemilosrdan.Nahid će nasuprot tome dati sve od sebe da učini nemoguće – da vrati ono što je u revoluciji nestalo. Jer za Nahid ne postoji ideja o novom životu, za Nahid se novi život rađa usred i uprkos svim smrtima koje pokušavaju da nas raščine.Ispričan u jednom, žestokom dahu, roman Mi smo ti jeste priča o odlasku iz domovine i gubitku, isto koliko i o snažnim, ali i bolnim odnosima između majki i ćerki. Neposrednim i razarajućim stilom, Golnaz Hašemzade Bunde postavlja teška pitanja: šta prenosimo svojoj deci i šta dugujemo onima koje volimo.Već je prva rečenica izuzetno snažna: „„Smrt je oduvek bila sa mnom.”” Roman koji otvara takva rečenica mora biti razarajuć, pun besa, bola i krivice. Ovo je priča o nasilju i na ličnom i na opštem nivou. Priča o ljubavi prema detetu i mržnji prema roditeljstvu. O slabašnom, ali upornom plamičku nade – iskri života.– Svenska DagbladetPričao o iskustvima tri generacije žena čvrsto vezanim tugom i nasleđem koje majka predaje ćerki, a koje nije moguće izbeći.– EkonomistNahidina ispovest sastavljena je od kratkih i brutalnih rečenica, a njihov rezultat je neopisiv. Autorka se ne plaši da pokaže sve što nije lepo i daje nam zadivljujuću priču o smrti, nacionalnom identitetu i majčinstvu.– Cirkus rivjuJezikom koji je poput poezije, autorka gradi priču tako da podseća na pismo majke ćerki, ispovest puna bola i ljubavi u kojoj Nahid pokušava da verbalizuje ono za čim najviše žali, ali i da svojoj ćerki podari odgovore na sva pitanja koja je imala, ali ih nikada nije postavila.– Literari rivjuKakva knjiga! Skoro da je nemoguće opisati je! S jedne strane tu je zaplet, s druge atmosfera… Ovaj roman nam iz prve ruke pokazuje kako je biti izbeglica i s nama deli osećaj istrugnutosti iz sopstvenog života. Priča je u potpunosti ogoljena, jasna i hrabra. I na sreću, pokazuje da je želja za svetlijom budućnošću neuništiva.– FeminaAutorkin psihološki uvid je oštar poput noža, što njene junakinje i junake čini izuzetnim i nezaboravnim. Ovo je roman čiji intenzitet poziva na čitanje iz prve. I ovo je jedan od romana koji će svoje čitaoce lupiti posred čela i to na najbolji mogući način.– Ilta-Sanomat

Nekoliko minuta prije pet sali ujutro, skupina od osamnaest ljudi – uglavnom časnika francuske vojske- popela se na drugi kat Saint-Lazarea, ženskog zatvora u Parizu. Predvodio ih je tamničar kuji je bakljom palio svjetiljko, zastali su ispred ćelije broj 12. Opatice su bile zadužene za nadzor. Sestra Leonide otvorila je vrata i zamolila nazočne da pričekaju vani, a ona se vratila unutra, kresnula žigicu o zid i upalila svjetiljku. Zatim je pozvala jednu od opatica da joj pomogne. S velikom nježnošću i pažnjom, sestra Leonide obujmila je rukom usnulo tijelo koje je bilo uronilo u dubok san i činilo se kao potpuno neosjetljivo. Kada je žena otvorila oči, prema svjedočenju opatica, djelovala je kao da se prenula iz nekog spokojnog sna. Ostala je mirna čak i kad je saznala da joj je odbijena molba za pomilovanje koju je nedavno uputila predsjedniku Republike. Za nas će zauvijek ostati tajna je li pritom osjetila žalost ili olakšanje zbog toga što je svemu došao kraj. Na znak sestre Leonide, otac Arbaux stupio je u ćeliju u pratnji kapetana Bouchardona i odvjetnika dr. Cluneta. Zatočenica je odvjetniku predala dugo pismooporuku koju je pisala čitav prethodni tjedan, kao i dvije smeđe kuverte s novinskim isječcima. Navukla je crne svilene čarape – što je u takvoj prilici djelovalo groteskno – nazula je cipele s potpeticama ukrašene svilenim vrpcama i digla se iz kreveta da bi s vješalice, smještene u jednom kutu ćelije, skinula dugačku bundu koja joj je dopirala do gležnjeva i čiji su rukavi i kragna bili obrubljeni nekom drugom vrstom životinjskoga krzna, vjerojatno lisičjeg. Ogrnula ju je preko teškog svilenog kimona u kojem je spavala. Knjigu potražite OVDE

Afera Kristi Decembra 1926. godine Agata Kristi je nestala na jedanaest dana. Ja sam jedina koja zna istinu o ovom nestanku. Ja nisam Herkul Poaro. Ja sam ljubavnica njenog muža. Jednoga dana u decembru 1926, nakon što je obavestio svoju ženu Agatu o nameri da se razvede kako bi se oženio ljubavnicom, Arčibald Kristi odlazi na vikend s prijateljima. Iste večeri, poznata književnica nestaje. Njen automobil pronađen je ujutru na ivici litice. Na zadnjem sedištu ‒ bunda, kofer pun odeće i vozačka dozvola. Najverovatnija hipoteza glasi da je u pitanju očajnički gest, imala je težak nervni slom, šapuće se. Hiljade ljudi, uključujući i policajce i dobrovoljce, pse, pa čak i avione, cela Engleska mobilisana je da je traži, kao da je muka koja ju je naterala da pobegne učinila od nje najvažniju osobu na svetu. Čak je i Nen O’Di, Kristijeva ljubavnica, zabrinuta. Sada, kada je konačno osvojila tuđeg muža, ima još jedan plan na umu... U ovoj uzbudljivoj pseudorekonstrukciji jedanaest dana tokom kojih je književnica nestala, Nina de Gramont stvara zaplet pun misterije i obrta, u kojem ništa nije onako kako izgleda, niko ne govori istinu, a rešenje bi moglo biti pred očima, pod suncem, u savršenom stilu Agate Kristi. „Afera Kristi je genijalan psihološki saspens roman... maštovito osmišljen; inventivan i povremeno dirljiv; verodostojan, kao i dela same Agate Kristi.“ – The Washington Post „Priča se odvija u nizu pažljivo postavljenih vinjeta, koje ćete možda čitati iznova i iznova, delom da biste razjasnili detalje, delom da biste u potpunosti uživali u dobro zaokruženim frazama i engleskom humoru, delom da ne biste morali da završite knjigu, dođavola. Izuzetno pametan, elegantno sastavljen i strukturiran ‒ jednostavno sjajan roman.“ – Kirkus Prikaži više

Ploča je preslušana i u upotrebljivom je stanju,sa ponekom manom od starosti i stajanja,sitne ogrebotine,pucketanja,neke samo na jednoj,dve numere,ali nisam primetio da preskače ili koči.Ploča ima originalni fabrički omotač.Za dodatne informacije ili slike,pitajte. omot 3/4 vinil 4/5 Tracklist A1 Johann Strauß*– Im Feuersturm Der Reben - Brüderlein Und Schwesterlein A2 Johann Strauß*– Klänge Der Heimat A3 Johann Strauß*– Wer Uns Getraut A4 Johann Strauß*– Ja, Das Schreiben Und Das Lesen A5 Johann Strauß*– Wiener Blut! A6 Johann Strauß*– O Habet Acht A7 Johann Strauß*– Weberlied A8 Carl Zeller– Schenkt Man Sich Rosen In Tirol B1 Carl Millöcker– Ich Setz Den Fall B2 Carl Millöcker– Ach, Ich Hab` Sie Ja Nur Auf Die Schulter Geküßt B3 Carl Zeller– Als Geblüht Der Kirschenbaum B4 Carl Millöcker– Durch Diesen Kuß Sei Der Bund Geweihnt B5 Johann Strauß*– Komm In Die Gondel B6 Franz Lehár– Meine Liebe, Deine Liebe, Die Sind Beide Gleich B7 Franz Lehár– Dein Ist Mein Ganzes Herz B8 Franz Lehár– Einmal Möcht` Ich Was Närrisches Tun C1 Schubert* / Berté*– Was Schön`res Könnt` Sein Als Ein Wiener Lied C2 Franz Lehár– Vilja-Lied C3 Jacques Offenbach– Ich Glaubte Hier Etwas Zu Fühlen C4 Franz Lehár– Ja, Das Studium Der Weiber Ist Schwer C5 Robert Stolz– Du Sollst Der Kaiser Meiner Seele Sein C6 Robert Stolz– Zwei Herzen Im Dreivierteltakt C7 Franz Lehár– Wolgalied C8 Franz Lehár– Mädel Klein, Mädel Fein D1 Eduard Künneke– Ich Bin Nur Ein Armer Wandergesell D2 Emmerich Kálmán– Komm Mit Nach Varasdin D3 Emmerich Kálmán– Zwei Märchenaugen D4 Emmerich Kálmán– Mädchen Gibt Es Wunderfeine D5 Bruno Granichstaedten– Zuschau`n Kann I Net D6 Léon Jessel– Mädle Aus Dem Schwarzen Wald D7 Rudolf Kattnigg– Leise Erklingen Glocken Vom Campanile D8 Ralph Benatzky– Es Muß Was Wunderbares Sein, Von Dir Geliebt Zu Werden

U dobrom stanju Časopis Izbor Izbor najboljih savremenih članaka Borovo : Saradnici zajednice Bata, 1938 (Osijek : Krbavac i Pavlović) PETAR VELIKI I STALJIN. „Christian Science Monitor`, Boston VELIKA BRITANIJA I AMERIKA. „New Statesman and Nation`, London BORBA IDEOLOGIJA. „Vital Speeches of the Day“, Njujork MARŠAL PETEN. „Ken“, Čikago DUHOVNI ŽIVOT U JUŽNOJ AMERICI. „Neue Rundschau”, Berlin INDIJA SE BORI ZA SVOJU SLOBODU. „Foreign Affairs“, Njujork SER STAFORD KRIPS. „Manchester Guardian Weekly‘V Mančester TIBET NA PREKRETNICI. „American Mercury“, Ridžfild RUSUA I JAPAN RATUJU PROTIV EVROPE. „Lecture Recorder`, London NAPAD NA VELIKU BRITANIJU. Ewald Banse AVIONI ZA PlKlRANJE. „Pravda“, Moskva SMRT U BELOJ KUĆI. *Every Week Magazind“, Njujork SVETLOSTI VELIKOG GRADA. „Izvjestlja”, Moskva RUSI NA KAPIJI CARIGRADA. „New York Times”, Njujork ITD. KO JE IZDAO FRANCUSKU ? „Nation”*: Njujork ENGLEZI U INDIJI. „Asia“, Njujork LAV TROCKI. „ Politi kant“, Kopenhagen ŽIVOTINJE U RATU. „Natural History”, Njujork SLABOST JAPANA. `Asia`, Njujork KAKO ĆETE IZGUBITI PRIJATELJE . . . I. D. Tressler NAPOLEONOVA KONTINENTALNA BLOKADA. „Sapere”, Rim BELCI I CRNCI. „Britannia & Eve“, London BORBA ZA METALE. „Foreign Affairs”, Njujork FRANCUZI I ENGLEZI. „Listener“ London TAJANSTVENA MIKRONEZIJA. „National Geographic Magazine”, Vašington SITNICE KOJE RAZBIJAJU SAN. „Samtiden”, Oslo ENGLESKA SE BORI ZA NAFTU. „Der deutsche Volkswirt“, Berlin ELEKTRICITET I KULTURA. Vladimir List ITD. HITLER I VAGNER. „Common Sense`, Njujork SUDBINA BELACA NA DALEKOM ISTOKU. „Pearson`s Magazine”, London SOVJETSKA UNIJA I EVROPSKA IMPERIJA. „Bund”. Bern NEŽENJE NE ŽIVE DUGO. ..Newsvveek”, Toronto MARKSISTIČKA TEORIJA I PRAKSA. „Forum“, Njujork OD SEOANA DO VIŠIA. „Quarterly Review“, London AMERIKA GRCA U ZLATU. ..Parade`, London AKO DEMOKRATIJA HOĆE DA POBEDI... Geoffrey Crouther TRINIDAD - ZEMALJSKI RAJ. J. Frank NAŠ ORGANIZAM I TOPLOTA. „Forward”, Glatgo NEMAĆKA REVOLUCIJA. „Foreign Affairs“, Njujork ŽIVELA PEŠADIJA! „Ken“, Čikago JAPAN I TROJNI PAKT. „New Republlc”, Njujork ALJASKA, ZAPADNI BEDEM. „Nation’s Business”, Vašington ITD.

Korak nazad - Vlada Bulatović Vib (aforizmi) Jadna je pravda koja mora da se pravda. Čim čujete da su svi sumnjivi, znajte da ta mudrost pripada nesumnjivom idiotu. Demokratija je kad nisi zatvoren zato što si bio otvoren. Sve što ste obećali narodu, narod vam je omogućio da imate. Prvo si źovek u senci, zatim si čovek sa senkom, najzad si senka od čoveka. Kad čizma počne da misli, mozgu ostaje da maršira. Danas živim od sutra. Sutra ću shvatiti da danas nisam živeo. Birokrat rađa malog birokratu. Radnik rađa malog radnika. Socijalne razlike su, dakle, nasledne. Ne verujem ni da ste čuvali ovce. Ovce se bar toga ne sećaju. Požurite sa ordenima. Ljudi se brzo kvare. Divno je imati svoje ljude. Znaš tačno ko će te sahraniti. Kad seljak ne može da zaspi, zažmuri i broji ovce koje prelaze ogradu. Kad ovca ne može da zaspi, zažmuri i broji seljake koji prelaze granicu. Divna vam je bunda. Koga ste odrali? Ne zavidim im na sjajnom lusteru. Visi nad njihovom glavom. Kad neistinu kažete preko plota, to je kleveta; kad je kažete preko organizacije, to je mišljenje. Idealisti su se snašli materijalno, materijalisti idealno. ... Izdavač: Nolit, Beograd Godina: 1978 Broj strana: 129 Meki povez Biblioteka: Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 4280 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Decembra 1926. godine Agata Kristi je nestala na jedanaest dana. Ja sam jedina koja zna istinu o ovom nestanku. Ja nisam Herkul Poaro. Ja sam ljubavnica njenog muža. Jednoga dana u decembru 1926, nakon što je obavestio svoju ženu Agatu o nameri da se razvede kako bi se oženio ljubavnicom, Arčibald Kristi odlazi na vikend s prijateljima. Iste večeri, poznata književnica nestaje. Njen automobil pronađen je ujutru na ivici litice. Na zadnjem sedištu ‒ bunda, kofer pun odeće i vozačka dozvola. Najverovatnija hipoteza glasi da je u pitanju očajnički gest, imala je težak nervni slom, šapuće se. Hiljade ljudi, uključujući i policajce i dobrovoljce, pse, pa čak i avione, cela Engleska mobilisana je da je traži, kao da je muka koja ju je naterala da pobegne učinila od nje najvažniju osobu na svetu. Čak je i Nen O’Di, Kristijeva ljubavnica, zabrinuta. Sada, kada je napokon osvojila tuđeg muža, ima još jedan plan na umu. Konačno će dobiti zadovoljenje za ono što joj se dogodilo mnogo godina ranije u Irskoj i za teške udarce sudbine koji je progone. U ovoj uzbudljivoj pseudorekonstrukciji jedanaest dana tokom kojih je književnica nestala, Nina de Gramont stvara zaplet pun misterije i obrta, u kojem ništa nije onako kako izgleda, niko ne govori istinu, a rešenje bi moglo biti pred očima, pod suncem, u savršenom stilu Agate Kristi. Prevod sa engleskog: Vesna Stojković „Afera Kristi je genijalan psihološki saspens roman... maštovito osmišljen; inventivan i povremeno dirljiv; verodostojan, kao i dela same Agate Kristi.“ The Washington Post „Priča se odvija u nizu pažljivo postavljenih vinjeta, koje ćete možda čitati iznova i iznova, delom da biste razjasnili detalje, delom da biste u potpunosti uživali u dobro zaokruženim frazama i engleskom humoru, delom da ne biste morali da završite knjigu, dođavola. Izuzetno pametan, elegantno sastavljen i strukturiran ‒ jednostavno sjajan roman.“ Kirkus

ROBERT S. VISTRIČ HITLER I HOLOKAUST Prevod - Aleksandar B. Nedeljković Izdavač - Alexandria Press, Beograd Godina - 2004 306 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Savremene hronike ISBN - 86-83275-27-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: MapeZahvalnostUvod1. Antisemitizam2. Od Vajmara do Hitlera3. Proganjanje i otpor4. "Konačno rešenje"5. Između običnog i kukastog krsta6. Kolaboracija širom Evrope7. Britanija, Amerika i holokaust8. Modernost i nacistički genocidPrimedbeHronološke tabliceIndeks "Hitler and the Holocaust is the product of a lifetime's work by one of the world's foremost authorities on the history of anti-Semitism and modern Jewry. Robert S. Wistrich examines Europe's long history of violence against its Jewish populations, looks at the forces that shaped Hitler's belief in a "satanic Jewish power" that must be eradicated, and discusses the process by which Hitler gained power and finalized his plans for mass genocide. He concludes by addressing the abiding legacy of the Holocaust and the lessons that can be drawn from it. Combining a comprehensive picture of one of the most cataclysmic periods in recent history with contemporary scholarly developments and fresh historical inquiry, Hitler and the Holocaust is an indelible contribution to the literature of history. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Wistrich And The Holocaust Adolf Ajhman Ajnzacgrupe Amsterdam Hana Arent Aušvic Birkenau Austrija Jeuhuda Bauer Bavarija Bavarska David Bengurion Berlin Bjalistok Bund Cigani Vinston Čerčil Artur Dinter Ditrih Ekart Eutanazija Mihel Faulhaber Hans Frank Jozef Gebels Herman Gering Danijel Goldhagern Ulrih Herbert Rudolf Hes Rajnhard Hajdrih Raul Hilberg Hajnrih Himler Paul Fon Hindenburg Adolf Hitler Holandija Entoni Idn Isus Hrist Italija Jermeni Judenrat Jišuv Jugoslavija Jan Karski Komunizam Krakov Kovno Kristalna Noć Pjer Laval Primo Levi Mađarska Marksizam Minsk Nacionalni Socijalizam Palestina Ante Pavelić Poljska Dina Porat Ervin Romel Rim Frenklin Delano Ruzvelt Rusija Slovačka Sobibor Julius Štrajher Treblinka Ustaše Vanze Vajmarska Republika

Lonely Planet Shanghai (Travel Guide) Lonely Planet Shanghai is your passport to the most relevant, up-to-date advice on what to see and skip, and what hidden discoveries await you. Get a feel for the latest trends in the French Concession, whizz down to Hangzhou on a high-speed train, or explore the city's traditional laneways in Jing'an; all with your trusted travel companion. Get to the heart of Shanghai and begin your journey now! Inside Lonely Planet Shanghai Travel Guide: Colour maps and images throughout Highlights and itineraries help you tailor your trip to your personal needs and interests Insider tips to save time and money and get around like a local, avoiding crowds and trouble spots Essential info at your fingertips - hours of operation, phone numbers, websites, transit tips, prices Honest reviews for all budgets - eating, sleeping, sight-seeing, going out, shopping, hidden gems that most guidebooks miss Cultural insights give you a richer, more rewarding travel experience - history, religion, architecture, cuisine, visual arts, literature, music, Chinese opera, cinema, fashion, martial arts, festivals Free, convenient pull-out Shanghai map (included in print version), plus over 30 colour maps Covers The Bund, People's Square, Old Town, French Concession, Jing'an, Pudong, Hongkou, Xujiahui, Hangzhou, Suzhou, Tongli, Zhujiajiao, Zhouzhuang, Sheshan and more The Perfect Choice: Lonely Planet Shanghai, our most comprehensive guide to Shanghai, is perfect for both exploring top sights and taking roads less travelled. Looking for just the highlights of Shanghai? Check out Pocket Shanghai, a handy-sized guide focused on the can't-miss sights for a quick trip. Looking for more extensive coverage? Check out Lonely Planet China guide for a comprehensive look at all the country has to offer. Prikaži više

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na desetak mesta hem. olovkom ostavljane kvacice na marginama i po koja recenica podvucena, nista strasno! Sve ostalo uredno! Veblenovo delo je nesumnjivo kritičko revolucionar no delo, koje više intelektualnim nego političkim instrumentima skida splin samoobmana sa viso kocivilizovanog, pa ipak animalnog i grabežljivog društva. Žudeći za emancipacijom čoveka od svih uslova otuđenja i degradacije njegove ljudske prirode, Veblen je kao i svi veliki humanisti morao postati socijalista… Teorija dokoličarske klase Torstena Veblena (Thorstein Veblen) predstavlja jedno od onih naučnih dela koja se čitaju sa istim emocionalnim i intelektualnim intenzitetom. Čak i onda kada su izvedene po svim principima naučnog mišljenja, Veblenove naučne kategorije nose u sebi sarkazam i podsmeh savremenom društvu, njegovim idolima, idealima, ideologiji, normama i ukusu, koje je secirao bezobzirnošću anatoma, otkrivajući grubu primitivnost moderne civilizacije. Istina, posle čitanja Veblenovih dela čitalac neće uvek posegnuti za rušenjem postojećeg sveta, kao što će to učiniti posle čitanja Marksa, ali će sigurno mnoge mitove koje građansko društvo smatra osnovom i izvorom sopstvene egzistencije – prezirati. U tom kritičkom životnom i naučnom stavu nalazimo osnovu za razumevanje i Veblenovog stvaranja i njegove lične sudbine. Iz predgovora dr Vladimira Milanovića Torsten Veblen Torsten Bunde Veblen (engl. Thorstein Bunde Veblen); 30. jul 1857 – 3. avgust 1929) bio je norveško-američki ekonomista[1] i sociolog koji je postao poznat kao duhoviti kritičar kapitalizma. Veblen je poznat po ideji `upadljive potrošnje`. Ljudi se upuštaju u upadljivu potrošnju, zajedno sa `uočljivim slobodnim vremenom`, da pokažu bogatstvo ili obeleže društveni status. Veblen objašnjava koncept u svojoj najpoznatijoj knjizi “Teorija dokoličarske klase”(1899)[1]. Istoričari ekonomske misli smatraju Veblena vođom institucionalnog ekonomskog pokreta. Savremeni ekonomisti još uvek nazivaju Veblenovu razliku između institucija i tehnologije “Veblenova dihotomija”.[2] Kao vodeći intelektualac Progresivne ere u Sjedinjenim Američkim Državama, Veblen je napao proizvodnju radi profita. Njegov naglasak na upadljivu potrošnju naveliko je uticao na socijalističke mislioce koji su se uključili u ne-marksističke kritike kapitalizma i tehnološkog determinizma. Biografija Detinjstvo, mladost i porodična pozadina Veblen je rođen 30. jula 1857. godine u Katu, Viskonsin, od norveško -američkih imigrantskih roditelja, Tomasa Veblena i Kari Bunde. On je bio četvrti od dvanaestoro dece u porodici Veblen. Njegovi roditelji su emigrirali iz Norveške u Milvoki, Viskonsin 16. septembra 1847. godine, sa malo sredstava i bez znanja engleskog jezika. Uprkos njihovim ograničenim mogućnostima kao imigrantima, znanje Tomasa Veblena o stolarstvu i građevinarstvu zajedno sa njegovom suprugom koja je podržavala istrajnost, omogućilo im je da uspostave porodičnu farmu, koja je sada Nacionalni istorijski spomenik, u Nerstrandu u Minesoti. Ova seoska imanja i druga slična naselja nazivane su mala Norveška, orijentisanim na verske i kulturne tradicije stare zemlje. Farma je takođe bila mesto gde je Veblen proveo veći deo svog detinjstva.[3] Veblen je bio započeo školovanje sa pet godina. Pošto je norveški njegov prvi jezik, naučio je engleski od suseda i u školi. Njegovi roditelji su takođe naučili tečno da govore engleski jezik, iako su nastavili da čitaju pretežno norvešku književnost sa svojom porodicom i na farmi. Porodična farma je na kraju postala prosperitetnija, dopuštajući Veblenovim roditeljima da svojoj deci obezbede formalno obrazovanje. Za razliku od većine tadašnjih imigrantskih porodica, Veblen i njegova braća i sestre su se školovali u nižim školama i nastavili više obrazovanje na obližnjem koledžu Carlton. Veblenova sestra, Emili, priznata je kao prva kćerka norveških imigranata koja je diplomirala na Američkom koledžu.[4] Najstarije dete porodice Veblen, Endru A. Veblen, naposletku je postao profesor fizike na državnom univerzitetu u Ajovi i otac jednog od vodećih američkih matematičara, Osvalda Veblena sa Univerziteta Prinston.[5] Nekoliko kritičara tvrdilo je da su Veblenovo norveško poreklo i njegova relativna izolacija od američkog društva od suštinskog značaja za razumevanje njegovih spisa. Sociolog i nastavnik David Rajsman tvrdi da je njegovo poreklo kao dete imigranata značilo da je Veblen bio otuđen od prethodne kulture svojih roditelja, ali da ga je život u norveškom društvu u Americi onemogućilo da se kompletno `asimilira i prihvati dostupne oblike amerikanizma`.[6] Prema Džordžu M. Fredrikson, norveško društvo u kojem je Veblen živeo bilo je toliko izolovano da, kada ga je napustio `on je, u određenom smislu, emigrirao u Ameriku`.[7] Obrazovanje Sa 17 godina, 1874, Veblen je poslat da prisustvuje obližnjem Carlton koledžu u Nortfildu, Minesota. Rano tokom školovanja, pokazao je i gorčinu i smisao za humor koji će okarakterisati njegove kasnije radove.[8] Veblen je studirao ekonomiju i filozofiju pod vođstvom mladog Džona Bejtsa Klarka (1847–1938), koji je kasnije postao lider u novoj oblasti neoklasične ekonomije. Klarkov uticaj na Veblena je bio veliki, i kako ga je Klark uveo u formalne studije ekonomije, Veblen je shvatio prirodu i ograničenja hipotetičke ekonomije koja će početi da oblikuju njegove teorije. Veblen se kasnije zainteresovao za društvene nauke, pohađajući kurseve iz oblasti filozofije, prirodne istorije i klasične filologije. U okviru filozofije, radovi Imanuela Kanta i Herberta Spensera bili su mu od najvećeg interesa, nadahnjujući nekoliko unapred stvorenih mišljenja o socio-ekonomiji. Nasuprot tome, njegove studije prirodne istorije i klasične filologije su oblikovale njegovu formalnu upotrebu nauke i jezika.[9] Nakon što je Veblen diplomirao na Carltonu, 1880 otputovao je na istok da studira filozofiju na Univerzitetu Džon Hopkins. Dok je boravio na Džon Hopkinsu studirao je kod Čarlsa Sanders Persa. Kada nije uspeo da dobije stipendiju, prešao je na Jejl Univerzitet, gde je našao ekonomsku podršku za studije, doktorirajući 1884. godine, sa diplomom iz filozofije i društvenim studijama. Njegova disertacija je bila pod nazivom `Etička osnova doktrine odmazde`. Na Jejlu-u je studirao pod čuvenim akademicima kao što su filozof Noah Porter i sociolog Vilijam Graham Samner.[10] Akademska karijera Nakon diplomiranja na Jejlu-u 1884. godine, Veblen je u suštini bio nezaposlen sedam godina. Uprkos jakim preporukama, nije bio u stanju da dobije univerzitetsku poziciju. Moguće je da je njegova disertacija o `Etičkim osnovama doktrine odmazde` (1884) smatrana nepoželjnom. Ipak, ova mogućnost se više ne može istraživati jer je Veblenova disertacija nestala sa Jejla-a 1935.[11] Navodno jedini naučnik koji je ikada proučavao disertaciju bio je Džozef Dorfman, za svoju knjigu iz 1934” Torsten Veblen i njegova Amerika”. Dorfman kaže samo da disertacija, koju je savetovao evolucioni sociolog Vilijam Graham Samner, proučava takvu evolucionu misao kao što je misao Herberta Spensera, kao i moralna filozofija Kanta.[12] Neki istoričari su takođe nagađali da je ovaj neuspeh u dobijanju posla delimično bio posledica predrasuda prema Norvežanima, dok drugi to pripisuju činjenici da ga je većina univerziteta i administratora smatrala nedovoljno obrazovanim u hrišćanstvu.[13] Većina akademika je u to vreme imala diplomu u oblasti verskih nauka koje Veblen nije imao. Takođe, nije pomoglo ni što se Veblen otvoreno identifikovao kao agnostik, što je za to vreme bilo vrlo neuobičajeno. Kao rezultat toga, Veblen se vratio na svoju porodičnu farmu, boravak tokom kojeg je tvrdio da se oporavlja od malarije. Proveo je te godine oporavljajući se i halapljivo čitajući.[14] Sumnja se da su ove poteškoće u početku njegove akademske karijere kasnije inspirisale delove njegove knjige `Visoko obrazovanje u Americi` (1918), u kojoj je tvrdio da su prave akademske vrednosti žrtvovane od strane univerziteta u korist sopstvenog interesa i profitabilnosti.[15] Godine 1891. Veblen je napustio farmu da bi se vratio na postdiplomske studije da bi studirao ekonomiju na Univerzitetu Kornel, pod vođstvom profesora ekonomije Džejmsa Lorensa Laughlina. Uz pomoć profesora Laughlina, koji se selio na Čikago Univerzitet, Veblen je postao kolega na tom univerzitetu 1892. godine. Tokom svog boravka, radio je na velikom delu uredničkog rada vezanog za “Časopis političke ekonomije”, jedan od mnogih akademskih časopisa nastalih u to vreme na Čikago Univerzitetu. Veblen je koristio časopis kao izlaz za svoja pisanja. Njegovi radovi su počeli da se pojavljuju i u drugim časopisima, kao što je “Američki časopis za sociologiju”, još jedan časopis na univerzitetu. Dok je na Univerzitetu Čikago bio uglavnom marginalna figura, Veblen je tamo predavao više predmeta. Veblen je 1899. godine objavio svoju prvu i najpoznatiju knjigu pod nazivom “Teorija slobodnog vremena”. Ovo nije odmah poboljšalo Veblenovu poziciju na Univerzitetu u Čikagu. On je zatražio povišicu nakon završetka svoje prve knjige, ali bio je odbijen. Najzad, kada je knjiga dobila pažnju, Veblen je unapređen na poziciju docenta. Boreći se na Univerzitetu Čikago, Veblen je prihvatio funkciju vanrednog profesora na Univerzitetu Stanford. Veblenovi učenici u Čikagu smatrali su njegovo učenje `užasnim`. Stanfordski studenti su smatrali da je njegov stil učenja `dosadan`. Ali to je bilo opravdano u odnosu na Veblenove lične afere. On je uvredio viktorijanske osećaje vanbračnim aferama dok je bio na Univerzitetu u Čikagu. Na Stanfordu 1909. godine, Veblen je ponovo ismejan zbog toga što je ženskaroš i neverni muž. Kao rezultat toga, bio je prisiljen da podnese ostavku sa svoje pozicije, što mu je otežalo da nađe drugu akademsku poziciju. [16]Jedna priča tvrdi da je otpušten sa Stanforda nakon što mu je gospođa Lilanda Stanforda poslala telegram iz Pariza, pošto nije odobravala Veblenovu podršku kineskih `coolie` radnika u Kaliforniji.[17] Uz pomoć Herberta J. Devenporta, prijatelja koji je bio šef ekonomskog odeljenja na Univerzitetu Misuri, Veblen je prihvatio tu poziciju 1911. godine. Veblen, međutim, nije uživao u svom boravku u Misuriju. To je delimično bilo zbog njegove pozicije predavača koja je bila nižeg ranga od njegovih prethodnih pozicija i za manju platu. Takođe, Veblen nije voleo grad Kolumbija, gde se nalazio univerzitet.[18] Iako možda nije uživao u svom boravku u Misuriju, 1914. godine objavio je još jednu od svojih najpoznatijih knjiga:“Instinkti stvaralaštva i stanje industrijske umetnosti” (1914). Nakon početka Prvog svetskog rata, Veblen je objavio “Imperijalnu Nemačku i Industrijsku revoluciju”(1915). Ratno stanje je smatrao pretnjom ekonomskoj produktivnosti i suprotstavio se autoritarnoj politici Nemačke s demokratskom tradicijom Britanije, ističući da industrijalizacija u Nemačkoj nije proizvela progresivnu političku kulturu.[19] Do 1917. Veblen se preselio u Vašington, D.C. da radi sa grupom koju je formirao predsednik Vudro Vilson, za analizu mogućih mirovnih rešenja za Prvi svetski rat, što je kulminiralo u njegovoj knjizi “Istraživanje prirode mira i uslovi njegovog trajanja”(1917). Ovo je označilo niz izrazitih promena u njegovoj karijeri. Nakon toga, Veblen je neko vreme radio za američku upravu za hranu. Ubrzo nakon toga, Veblen se preselio u Njujork da radi kao urednik časopisa „The Dial“. U narednih godinu dana časopis je promenio svoju orijentaciju i on je izgubio svoju uredničku poziciju. U međuvremenu, Veblen je uspostavio kontakte sa nekoliko drugih akademika, kao što su Čarls A. Bird, Džejms Harvi Robinson i Džon Devei. Grupa univerzitetskih profesora i intelektualaca je 1919. godine konačno osnovala Novu školu za društvena istraživanja (danas poznatu kao Nova škola) kao modernu, progresivnu, slobodnu školu u kojoj učenici mogu `tražiti nepristrasno razumevanje postojećeg poretka, njegove geneze, rasta i sadašnji rad `[20]. Od 1919. do 1926. Veblen je nastavio da piše i održava ulogu u razvoju Nove škole. Tokom tog vremena on je napisao “Inženjeri i sistem cena”[21]. U njoj je Veblen predložio savez inženjera.[22] Prema Ingve Ramstadu[23], stav da bi inženjeri, a ne radnici,da svrgnu kapitalizam, bio je `novi pogled`. Veblen je pozvao Gvida Marka u Novu školu da podučava i pomogne u organizovanju pokreta inženjera, kao što je Moris Kuk; Henri Lorens Gant, koji je umro kratko pre toga; i Hauard Skot. Kuk i Gant su bili sledbenici Tejlorove naučne teorije upravljanja. Skot, koji je naveo Veblena kao člana privremenog organizacionog komiteta Tehničke alijanse, možda bez konsultacija sa Veblenom ili drugim članovima koji su na listi, kasnije je pomogao da se osnuje tehnokratski pokret.[24] [25]Veblen je imao sklonost prema socijalizmu i verovao je da će tehnološki razvoj na kraju dovesti do socijalističke organizacije ekonomskih poslova. Međutim, njegovi pogledi na socijalizam i prirodu evolucionog ekonomskog procesa su se znatno razlikovali od pogleda Karla Marksa; dok je Marks video socijalizam kao konačnu političku preteču komunizma, kao konačni cilj civilizacije, i radničku klasu kao grupu koja će je uspostaviti, Veblen je video socijalizam kao jednu posrednu fazu u tekućem evolutivnom procesu u društvu koji bi se ostvario prirodnim propadanjem sistema poslovnog preduzeća i inventivnošću inženjera.[26] Danijel Bel vidi srodstvo između Veblena i pokreta Tehnokratije. Džanet Knoudler i An Mejhju demonstriraju značaj Veblenove povezanosti sa tim inženjerima, dok tvrde da je njegova knjiga više nastavak njegovih prethodnih ideja nego zagovaranje koje drugi vide u njemu.

Hrana i Vino Iz sadržaja: PREDJELA Lisnato testo sa povrćem Rolat sa mesom u tri oblande Viktorijanska pica Torta od pilećih grudi na dušanov način Kaneloni sa mlevenim mesom Proja na užički način Zapečeni šampinjoni sa jajima Zapečene griz knedle Testenine sa pečurkama i vratom Suvi vrat na šopronski način Ananas u slanini Čufte od crne džigerice Pohovani fileti od oslića Pikantni rižoto Čorba od mlevenog mesa Vatrena čorba Tahini supa Jelenina šok salata Knedle od kačkavalja GLAVNA JELA Bataci na sekeljski način Pekinška patka iz okoline pekinga Pileća krilca sa susamom Karaðorðeva šnicla od pilećeg mesa Kolenica sa povrćem Bečka šnicla sa susamom Krmenadle u košulji Natur šnicle u sosu od pečurki Andaluzijski lonac Pitajte maru Svinjska rebra na kanadski način Provensalska rebra sa povrćem Rolovana teletina na mediteranski način Teleća kolenica sa kroketima Pečenje od mlev. mesa sa sosom od povrća Čvorci Kuvana junetina sa povrćem u senfu Brodet od hobotnice Šaran u zelenom sosu Pastrmka sa povrćem DESERTI Petrova torta Pesak torta Bela torta Bela lincer torta Kikiriki torta Jasnin kolač Rolat sa višnjama i makom Kocke od maka Minjoni medeli Banane u bundi Trobojni griz kolač Grilijaž bombice Lažne kesten bombice Baklava sa višnjama Holandski suvi kolači Čupava kata Šampita sa keksom Švedski kolač sa lešnicima Nepečeni kolač sa jabukama Urma bombice ... Izdavač: Delicious Plus, Novi Sad Godina: 2008 Broj strana: 64 Povez: meki Biblioteka: Skladište: Kuvari 4 Težina: 150 grama Ocena: 4+. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

MIHAIL AGEJEV ROMAN S KOOKAINOM Prevod i pogovor - Milivoje Jovanović Izdavač - Plato, Beograd Godina - 2014 180 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Za sva vremena ISBN - 978-86-447-0674-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja "Roman s kookainom psihološka je proza u kojoj pripovjedač Vadim Maslenikov izlaže svoj 'slučaj' moralnog i tjelesnog propadanja tijekom burnih godina ruske povijesti. Priča počinje 1914. godine kad junak ima 16 godina i mašta o budućnosti u kojoj će biti znamenit odvjetnik i bogataš. Njegovu je formiranju posvećeno cijelo prvo poglavlje, Gimnazija. U to doba već dolaze do izražaja Vadimove karakterne crte: majke se stidi jer ima 57 godina, pogrbljena je, sijeda i nosi olinjalu bundu. Opisujući svoje kolege u školskoj svakodnevici, Vadim Maslenikov istovremeno iscrtava tipove koji daju ton društveno-političkoj zbilji dorevolucionarne Rusije. Drugo poglavlje nosi naslov Sonja i otkriva Maslenikovljev ljubavni odnos sa starijom gospođom, nezadovoljnom ženom u potrazi za pravim vrijednostima života, koja je u Vadimu vidjela iskricu dječačke neiskvarenosti i iskrenosti. Počeli su se intenzivno sastajati, no u ključnom trenutku, kad su trebali realizirati ljubav, on je odglumio nesvjesticu i to je bio kraj njihove veze. Osjećaj odbačenosti Vadim Maslenikov radikalno je dočarao u trećem poglavlju, Kookain. U sasvim drugom ambijentu, u kookainskom svijetu, među ljudima koji su mu nepoznati, vodi daljnju vlastitu potragu za srećom i smislom. U četvrtom poglavlju, Misli, pripovjedač se javlja iz grotesknog odslika stvarnosti, iz narkomanskog ludila i noćne more, gdje su ljudi i situacije postavljeni tako da ga upozore na propast u koju srlja. Vadim Maslenikov slaba je ličnost, podvojen karakter poput Arkadija Dolgorukog iz Mladića F. M. Dostojevskog. Kritika je često uspoređivala Roman s kookainom i spomenuto djelo Dostojevskog, poglavito motiv odbacivanja majke, potom sklonost intenzivnom samopromatranju, težnju za društvenom afirmacijom, simpatiju prema 'krotkim' ženama te, uz ostalo, podudarnosti između činjenica iz života autora i postupaka glavnih junaka. " Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ageev Sa Mark Lazarevič Levi

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2023 Br. str.: 416 Povez: broš Pismo: latinica Decembra 1926. godine Agata Kristi je nestala na jedanaest dana. Ja sam jedina koja zna istinu o ovom nestanku. Ja nisam Herkul Poaro. Ja sam ljubavnica njenog muža. Jednoga dana u decembru 1926, nakon što je obavestio svoju ženu Agatu o nameri da se razvede kako bi se oženio ljubavnicom, Arčibald Kristi odlazi na vikend s prijateljima. Iste večeri, poznata književnica nestaje. Njen automobil pronađen je ujutru na ivici litice. Na zadnjem sedištu ‒ bunda, kofer pun odeće i vozačka dozvola. Najverovatnija hipoteza glasi da je u pitanju očajnički gest, imala je težak nervni slom, šapuće se. Hiljade ljudi, uključujući i policajce i dobrovoljce, pse, pa čak i avione, cela Engleska mobilisana je da je traži, kao da je muka koja ju je naterala da pobegne učinila od nje najvažniju osobu na svetu. Čak je i Nen O’Di, Kristijeva ljubavnica, zabrinuta. Sada, kada je napokon osvojila tuđeg muža, ima još jedan plan na umu. Konačno će dobiti zadovoljenje za ono što joj se dogodilo mnogo godina ranije u Irskoj i za teške udarce sudbine koji je progone. U ovoj uzbudljivoj pseudorekonstrukciji jedanaest dana tokom kojih je književnica nestala, Nina de Gramont stvara zaplet pun misterije i obrta, u kojem ništa nije onako kako izgleda, niko ne govori istinu, a rešenje bi moglo biti pred očima, pod suncem, u savršenom stilu Agate Kristi. Prevod sa engleskog: Vesna Stojković „Afera Kristi je genijalan psihološki saspens roman... maštovito osmišljen; inventivan i povremeno dirljiv; verodostojan, kao i dela same Agate Kristi.“ The Washington Post „Priča se odvija u nizu pažljivo postavljenih vinjeta, koje ćete možda čitati iznova i iznova, delom da biste razjasnili detalje, delom da biste u potpunosti uživali u dobro zaokruženim frazama i engleskom humoru, delom da ne biste morali da završite knjigu, dođavola. Izuzetno pametan, elegantno sastavljen i strukturiran ‒ jednostavno sjajan roman.“ Kirkus

Luksuzni kazino predstavljao je moć i novac i opasnost u isti mah. Za neke, neodoljivu zamku. Pitala se kakav li je čovek taj Kejs Geret, a u dubini duše osećala je da je kao taj njegov kazino. Bilo joj je jasno da ovako uspešan kazino može da vodi samo čovek koji je dugi niz godina živeo u mračnom svetu poroka i korupcije. Verovatno je nekad bio gangster, a možda je to i sad. lako su kockarnice uvek bile pod prismotrom policije, ipak je tu bilo mnogo misterija i mutnih situacija. Zato, ona nije želela da se zadržava ovde duže nego što je potrebno. Za trenutak, u ogledalu sa svoje leve strane ugleda svoj lik. Bila je zadovoljna svojim izgledom na koji je morala da utroši dosta novca i volje. Iz ogledala je gledala devojka očiju boje lešnika, koja je savršeno vladala sobom. Onda se osmehnu i pred njom se ukazalo ono njeno drugo ja, kojem mnogi nisu mogli da odole.Njene oči dobiše potpuno drugačiji sjaj. Znala je šta to na njoj osvaja ljude, iako je želela da veruje da je to zbog njenog držanja. Kendra, u stvari, nije smatrala da je lepa. Pre bi se moglo reći da njene bistre, inteligentne oči, pravilne crte lica i vitka figura odražavaju neku unutrašnju snagu. Kad je bila dobro raspoložena o sebi je mislila dane izgleda loše i to je sve. Dopadala joj se senzualnost njenih usana i živahnost kojom je odisalo njeno celo biće. Kendri nije odgovarao ni izraz „privlačna”. Nije se slagao sa njenim izgledom. Njena kosa bila je svetlosmeđa, sa pramenovima prirodno plave boje. Obično je nosila skupljenu na zatiljku, ali bi je ponekad pustila niz leđa. Bela bunda je više isticala njen tanak struk nego što je prikrivala njen stas, čvrste male grudi i široke kukove. Cipele sa visokom zlatnom potpeticom savršeno su isticale noge koje su svoj oblik dobile na strmim ulicama San Franciska. Njeno telo je odavalosnagu malo što je po prirodi bila spremna na borbu, već zato što ga je ona takvim luiiimla. Bila je vesta i jaka. Nikada više neće morati da se plaši napastvovanja muškaraca. Nikada više neće se osećati bespomoćnom pred muškarcem rešenim da je na silu uzme. Knjigu potražite OVDE

Ploča je preslušana i u upotrebljivom je stanju,sa ponekom manom od starosti i stajanja,sitne ogrebotine,pucketanja,neke samo na jednoj,dve numere,ali nisam primetio da preskače ili koči.Ploča ima originalni fabrički omotač.Za dodatne informacije ili slike,pitajte. omot 3/4 vinil 4/5 Tracklist A1 Michael Bohnen– Ja, Das Gold Regiert Die WeltComposed By – Gounod*Conductor [Dirigent] – Selmar MeyrowitzOrchestra – Mitglieder Des Orchesters Der Staatsoper, Berlin* Baritone Vocals [Bariton] – Michael Bohnen A2 Erna Berger– Walzer Der MusetteComposed By – Puccini*Conductor–Hans Schmidt-IsserstedtOrchestra – Orchester Des Deutschen Opernhauses,Berlin*Soprano Vocals – Erna Berger A3 Louis Graveure– Atmest Du Nicht Mit Mir Die Süßen DüfteComposed By – Wagner*Conductor [Dirigent] – Selmar MeyrowitzOrchestra – Mitglieder Des Orchesters Der Städtischen Oper, Berlin*Tenor Vocals – Louis Graveure A4 Friedel Schuster, Lotte Werkmeister, Erich Poremski– Querschnitt Aus `Frau Luna`Composed By – Lincke*Conductor –Paul LinckeOrchestra – Orchester Vom Theater Des Volkes A4.a – Einleitung A4.b – Leise Nur A4.c – Schlösser, Die Im Monde Liegen A4.d – Im Expreß-Ballon A4.e – Schenk` Mir Doch Ein Kleines Bißchen Liebe A4.f – Das Ist Die Berliner Luft A4.g – Zwischenmusik A4.h – Lose Muntre Lieder A4.i – Laß Den Kopf Nicht Hängen A4.j – Wenn Die Sonne Schlafen Geht A4.k – O Theophil A4.l – Ist Die Welt Auch Noch So Schön A5 Rupert Glawitsch–Als Flotter GeistComposed By – Strauß*Conductor [Dirigent] – Hansgeorg OttoOrchestra – Orchester Des Deutschen Opernhauses, Berlin*Tenor Vocals – Rupert Glawitsch A6 Erna Sack–Ja, So Ist Sie, Die DubarryComposed By – Millöcker*Conductor [Dirigent] – Rolf Schröder (2)Orchestra – Orchester Des Deutschen Opernhauses, Berlin*Soprano Vocals [Sopran] – Erna Sack A7 Karl Schmitt-Walter–Dunkelrote RosenBaritone Vocals [Bariton] – Karl Schmitt-WalterComposed By – Millöcker* Orchestra – Orchester Des Deutschen Opernhauses, Berlin* A8 Leo Schützendorf–Schwamm DrüberComposed By – Millöcker*Conductor [Dirigent] – Selmar Meyrowitz Orchestra – Mitglieder Der Städtischen Oper, Berlin* B1 Rosita Serrano Mit Chor Und Orchesterbegleitung*–Es Leuchten Die Sterne B2 Willi Ostermann Mit Seinem Orchester–Da, Wo Die Sieben Berge B3 Paul Hörbiger Und Das Schrammel-Quartett Dietrich*–Es Wird Ein Wein SeinComposed By – Gruber*Written-By – Hornig* B4 Elfie Mayerhofer, Großes Telefunken-Orchester– Wien Wird Schön Erst Bei NachtComposed By – Stolz*Conductor [Dirigent] – Robert Stolz Written-By – Sterk* B5 Marcel Wittrisch Mit Orchesterbegleitung*–Schön Ist Jeder Tag, Den Du Mir Schenkst, Marie-Luise[Dirigent–Hans Bund B6 Marlene Dietrich Mit Orchesterbegleitung*–Jonny, Wenn Du Geburtstag HastComposed By – Holländer*Conductor [Dirigent] – Peter Kreuder B7 Peter Kreuder Mit Seinen Solisten–Das Lied Von Den Sommersprossen Composed By – Peter Igelhoff B8 Gustaf Gründgens–Die Nacht Ist Nicht Allein Zum Schlafen Da

S posvetom pisca Freiberg, Siegfried Die harte Freude Politisches Zeitgeschehen zwischen 1870 und 1950 im Leben einfacher Menschen Büchergilde Gutenberg HC gut erhalten, leichte Gebrauchtspuren am Bucheinb and Gewicht: 500g Siegfried Freiberg (* 18. Mai 1901 in Wien; † 5. Juni 1985 in Veghel) war ein österreichischer Schriftsteller und Bibliothekar. Aufnahme von Ludwig Schwab (1935) Leben und Wirken Bearbeiten Nach der Matura studierte Siegfried Freiberg an der Universität Wien Germanistik, Geschichte und Kunstgeschichte und promovierte dort 1925 zum Dr. phil. Anschließend arbeitete er 1926–1947 als Bibliothekar an der Hochschule für Welthandel. In der Zeit des Austrofaschismus war Freiberg einer der Vorzeigeschriftsteller der Diktatur. Er wirkte bei der Gründung der Österreichischen Schrifttumskammer im Herbst 1936 mit.[1] Auch war er Mitglied im 1936 gegründeten Bund deutscher Schriftsteller Österreichs (BdSÖ), der intensiv an der Eingliederung Österreichs ins Deutsche Reich arbeitete. Als solcher war er Beiträger zu dem vom BdSÖ 1938 im Wiener Krystall-Verlag publizierten Bekenntnisbuch österreichischer Dichter, in dem die Autoren begeistert den Anschluss Österreichs begrüßten.[2] Zudem war Freiberg Vortragender in der dem Kulturreferat der Vaterländischen Front (VF) unterstehenden, 1936 gegründeten Organisation Neues Leben, die zur Lenkung der Freizeitgestaltung dienen sollten – so wie die italienische Opera Nazionale Dopolavoro und die deutsche Kraft durch Freude (KdF).[3] Kurz vor dem Zweiten Weltkrieg richtete er zusammen mit einer Gruppe österreichischer Schriftsteller eine Huldigung an Adolf Hitler.[4] Nach dem Zweiten Weltkrieg wechselte Freiberg 1947 an die Akademie der bildenden Künste Wien, wo er 1950–1964 Bibliotheksdirektor war. Er war Mitglied der Innviertler Künstlergilde und betätigte sich noch jahrelang als Schriftsteller. Trotz seiner Verstrickungen mit den Regimen des Austrofaschismus und des Nationalsozialismus wurde er mehrfach geehrt und ausgezeichnet. Auszeichnungen Bearbeiten 1943 Volksstückpreis der Stadt Wien 1954 Jubiläumspreis der Wiener Zeitung 1972 Ehrenmedaille der Bundeshauptstadt Wien in Silber 1976 Österreichisches Ehrenkreuz für Wissenschaft und Kunst I. Klasse In Wiener Neustadt ist die Siegfried-Freiberg-Gasse nach ihm benannt. Werke Bearbeiten Die Schriften Freibergs waren von Rainer Maria Rilke beeinflusste Gedichte (Elegien und Oden, 1935). Seine ersten Romane (Salz und Brot, 1935; Die harte Freude, 1938) machten ihn bekannt. Er ist auch Autor von Dramen, Hörspielen, Essays und Reisebüchern.[5] Elegien und Oden. Wien: Gerold, 1935. Die harte Freude. Salzburg / Leipzig: Pustet, 1938. Die Liebe, die nicht brennt. Wien: Luser, 1940. Nebuk, eine Storchengeschichte. Wien: Wiener Verlagsgesellschaft, 1942. Vom Morgen zum Abend. Wien: Wiener Verlag, 1943. Wo der Engel stehen sollte... Gleichnis und Bericht. Wien: Bauer, 1948. Geborgenheit. Wien / Köln: Amandus-Verlag, 1960. Salz und Brot. Wien: Zsolnay, 1965. Gesetz im Feuer. Wien: Schendl, 1968. Zwischenspiel am See. Graz: Leykam, 1971. Zwischen Freiheit und Jenseits. Wien : Österreichische Verlagsanstalt, 1973. Zigfrid Frajberg austrijska knjizevnost austrijski roman Na nemackom jeziku romani knjige posvete pisaca knjige sa posvetama

Grand Super Hitovi No 17 2xCD CDi 5 1-1 Sanja Đorđević– Ti Zaplakaćeš Na Mojoj Strani Kreveta Arranged By – D. Kovačević-Struja* Music By, Lyrics By – Leontina 1-2 Darko Filipović– Trebaš Mi Lyrics By – Milanko Music By, Arranged By – P. Zdravković* 1-3 Slavica Ćukteraš– Mona Liza Arranged By – Euro Band Music By, Lyrics By – E. Uzunović* 1-4 Jašar Ahmedovski– Malo Ljubav, Malo Greh Arranged By – M. Nikolić* Lyrics By – M. Mulić* Music By – J. Ahmedovski* 1-5 Ana Bekuta– Brojanica Arranged By – D. Šetina* Lyrics By – S. Milošević* Music By – S. Popović* 1-6 Nemanja Nikolić– Bebo Moja Arranged By – Nenad Patalo* Music By, Lyrics By – D. Savić* 1-7 Zlata Petrović– Zagušljivo Lyrics By – S. Ostojić* Music By, Arranged By – B. Vasić* 1-8 Dragan Kojić Keba– Ložač Ugljena 1-9 Tina Ivanović– Bunda Od Nerca Arranged By – Srki Boy Music By, Lyrics By – P. Stokanović* 1-10 Halid Muslimović– Pas Bez Lanca Arranged By – M. A. Kemiš* Lyrics By – Amir Beganović Music By – Halid Muslimović 1-11 Hani*– Sedam Godina Arranged By – D. Šetina* Music By, Lyrics By – B. Opačić* 1-12 Vuco*– Volim Narodno Music By, Lyrics By, Arranged By – Grand Team 1-13 Nada Topčagić– Od Vikenda Do Vikenda Arranged By – N. N. Patalo* Music By, Lyrics By – D. Savić* 1-14 Igor Popović (3)– Dan U Nedelji Arranged By – D. Šetina* Music By, Lyrics By – B. Opačić* 1-15 Sejo Kalač– Ala, Ala Lyrics By – M. Bogosavljević* Music By, Arranged By – G. Ratković Rale* 1-16 Neda*– Najbolje Su Cure Lyrics By – A. Vuica*, Fayo Music By, Arranged By – F. Valentić* 2-1 Sejo Kalač– Da Li Si Me Voljela Il` Nisi Lyrics By – M. Bogosavljević* Music By, Arranged By – G. Ratković Rale* 2-2 Ćana– Nedostižna Meta Arranged By – Z. Tutunović Tutun* Music By, Lyrics By – N. Urošević* 2-3 Đani– Sve Mi Tvoje Nedostaje Arranged By – D. Tašković Taške* Music By, Lyrics By – D. Brajović* 2-4 Anica*– Ko Da Beše Juče Arranged By – Dejan Filipović*, Dragan Šainović* Lyrics By – V. Vučurović* Music By – Slavkoni* 2-5 Aleksandra Ristanović– Dočekaj Me Sa Osmehom Arranged By – N. N. Patalo* Music By, Lyrics By – D. Savić* 2-6 Ivan Delčev– Vitamini Arranged By – Z. Tutunović* Music By, Lyrics By – P. Stokanović* 2-7 Bonami*– Prevare Arranged By – Dejan Filipović*, Šaja* Lyrics By – B. Barjaktarević* Music By – D. Brzić* 2-8 Indira*– Moj Živote Lyrics By – M. Tucaković* Music By, Arranged By – G. Ratković Rale* 2-9 Mitar Mirić– Špijuni Su Među Nama Arranged By – Z. Tutunović* Music By, Lyrics By – P. Stokanović* 2-10 Stoja– Starija Arranged By – A. Radulović Futa* Music By, Lyrics By – S. Simeunović* 2-11 Iggy*– Vučica Music By, Lyrics By, Arranged By – Radoslav Jovanović Lale 2-12 Sani (10)– Baksuz Arranged By – Dragan Mijačević Dadula Music By, Lyrics By – B. Vujović* 2-13 Blizanci– Okićena Arranged By – Blizanci Music By, Lyrics By – D. Brajović* 2-14 Dalibor Đošić– Ne Stižem Arranged By – D. Tašković* Lyrics By – M. Tucaković* Music By – Grand Team 2-15 Kasandra (2)– Nekad I Sad Lyrics By – Milanko Music By, Arranged By – S. Tufegdžić* 2-16 Miki Gajić– Nema Smrti Bez Sudnjeg Dana Arranged By – Z. Piža* Music By, Lyrics By, Arranged By – N. Vla*

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na desetak mesta hem. olovkom ostavljane kvacice na marginama i po koja recenica podvucena, nista strasno! Sve ostalo uredno! Zakon akumulacije i sloma kapitalističkog sistema Henryk Grossmann Retko !!! Henryk Grossman (alternativni pravopis: Henryk Grossmann; 14. travnja 1881. - 24. studenog 1950.) bio je poljski ekonomist, povjesničar i marksistički revolucionar aktivan u Poljskoj i Njemačkoj. Grossmanov ključni doprinos političko-ekonomskoj teoriji bila je njegova knjiga, Zakon akumulacije i sloma kapitalističkog sustava, studija o marksističkoj teoriji krize. Objavljeno je u Leipzigu nekoliko mjeseci prije sloma na burzi 1929. Grossman je rođen kao Chaskel Grossman u relativno prosperitetnoj poljsko-židovskoj obitelji u Krakovu u Poljskoj (tada dio austrijske Galicije). [2] Iako su njegovi roditelji bili asimilirani u krakovsko društvo, ipak su osigurali da su njihovi sinovi obrezani i registrirani kao članovi židovske zajednice. [3] Otac mu je umro u 54. godini kada je Henryk imao 15 godina. [3] Pridružio se socijalističkom pokretu oko 1898. godine, postavši članom Socijaldemokratske partije Galicije (GPSD), podružnice Socijaldemokratske radničke partije Austrije. [4] GPSD, koji je vodio Ignacy Daszyński, formalno je bio marksistički, ali su dominirali poljski nacionalisti bliski Poljskoj socijalističkoj stranci (PPS). [5] Kad je 1899. osnovana Ukrajinska socijaldemokratska stranka u Galiciji (USPD), GSPD je postala Poljska socijaldemokratska stranka (PPSD), a poljska nacionalistička struja je ojačana. [6] Grossman je vodio otpor ortodoksnih marksista ovoj struji. Zajedno s Karlom Radekom, bio je aktivan u socijalističkom studentskom pokretu, osobito u Ruchu (pokretu), koji je uključivao članove PPSD -a, kao i dvije socijalističke stranke u Kraljevini Poljskoj, PPS i Socijaldemokraciju Kraljevine Poljske i Litve (SDKPiL - vode Rosa Luxemburg i Leo Jogiches). [7] Bio je glavna osoba u novinama Zjednoczenie (Ujedinjenje), koje su imale stav blizu SDKPiL-a, protiv pro-PPS-ove politike glavnog organa Ruchsa, Promieńa za koji su ga cenzurirali PPSD i njegove novine Naprzód. [8] U tom je razdoblju Grossman naučio jidiš i uključio se u židovski radnički pokret u Krakovu. Grossman je bio tajnik osnivač i teoretičar Židovske socijaldemokratske stranke Galicije (JSDP) 1905. JSDP je raskinuo s PPSD -om zbog uvjerenja potonjeg da se židovski radnici trebaju asimilirati u poljskoj kulturi. Zauzeo je poziciju blisku Bundu i bio je kritičan prema radničkom cionizmu Poale Siona, kao i prema asimilacionističkim oblicima socijalizma. [9] JSDP je pokušao pristupiti Socijaldemokratskoj radničkoj stranci Austrije (Opća stranka), ali je to odbijeno. Međutim, JSDP je bio aktivan uz Opću stranku, na primjer za opće pravo glasa. Grossman je doktor pravnih znanosti stekao 1908. na Jagelonskom sveučilištu. Krajem 1908. otišao je na Sveučilište u Beč kako bi studirao kod marksističkog ekonomskog povjesničara Carla Grünberga, povlačeći se s vodeće pozicije u JSDP -u (iako je na njezinoj izvršnoj vlasti ostao do 1911. i imao je kontakt s malom grupom JSDP -a u Beču , klub Ferdinand Lassalle). [10] Uništenjem Austro-Ugarskog carstva krajem Prvog svjetskog rata, Grossman je postao ekonomist u Poljskoj, te se pridružio Komunističkoj partiji Poljske. Karijera Od 1922. do 1925. Grossman je bio profesor ekonomije na Slobodnom poljskom sveučilištu u Varšavi. Emigrirao je 1925. kako bi izbjegao političke progone. Iste godine pozvao ga je bivši učitelj Carl Grünberg da se pridruži Marxian Institutu za društvena istraživanja u Frankfurtu. Hitlerov pristup vlasti 1933. natjerao ga je najprije u Pariz, a zatim preko Britanije u New York, gdje je ostao u relativnoj izolaciji od 1937. do 1949. Te je godine preuzeo profesorsku poziciju političke ekonomije na Sveučilištu u Leipzigu u Istočnoj Njemačkoj. . Grossmanov Zakon akumulacije i sloma kapitalističkog sustava (1929.) unatoč tome što je bila jedna od prvih publikacija Frankfurtske škole, Jairus Banaji je u engleskom prijevodu stavio na raspolaganje tek 1979. godine za indijsku trockističku organizaciju Platform Tendency. Nedavno izdanje glasi: ISBN 0-7453-0459-1. Međutim, to je sažeta verzija i nedostaje joj važno zaključno poglavlje njemačkog izvornika. Prilog teoriji Dok je bio u Frankfurtu sredinom 1920-ih, Grossman je tvrdio da `opća tendencija da se drže rezultata` teorije Karla Marxa zanemarujući suptilnosti `metode koja leži u osnovi kapitala` uzrokuje katastrofalnu vulgarizaciju marksističke misli, trend koji potkopavao je revolucionarne mogućnosti trenutka. Zakon akumulacije bio je njegov pokušaj da dokaže da su marksistička politička ekonomija bili podcijenjeni od strane svojih kritičara, a time i da su revolucionarne kritike kapitalizma još uvijek valjane. Između ostalih argumenata, iznosi sljedeću demonstraciju (za potpunu definiciju upotrijebljenih izraza preporučuje se cijela knjiga):

Opis O autoru Dodatne informacije Ich werde Parteimitglied, berichtete er seiner Frau, nachdem er das Gebäck aus dem Beutel genommen hatte. Wie bitte?, fragte diese und sah verwundert auf. Der Hoteldirektor hatte ihnen mitgeteilt, dass Genosse Tito sich nach Karađorđevo begeben wolle und auf dem Weg im Hotel Stern einkehren würde. Zugleich hatte er angekündigt, die Genossen hätten entschieden, dass er, also Alajos Sólyom, Marschall Tito und seine engen Mitarbeiter bedienen solle. Es gebe aber ein Problem, deutete der Direktor an, einen winzigen Schönheitsfehler, denn man könne nun wirklich nicht zulassen, dass der Genosse von einem Parteilosen bedient werde. Er müsse sofort in den kommunistischen Bund eintreten. 1748 verbündeten sich die Deutschen, Serben, Ungarn, Juden, Armenier und die anderen hier lebenden Nationalitäten, sie kratzten ihre Ersparnisse zusammen, nahmen einen Bankkredit auf und fuhren mit den Unmengen an Geldscheinen nach Wien, um von der Kaiserin Maria Theresia den Titel einer Königlichen Freistadt zu kaufen. Die Kaiserin fragte sie nach dem Namen ihrer Stadt, worauf die Gründungsväter zerknirscht bekennen mussten, dass sie noch gar keinen Namen hatte. Sie baten Ihre Majestät, Namensgeberin ihrer Stadt zu sein. Die Kaiserin nahm ihre goldene Feder und schrieb in Zierschrift auf die lateinischsprachige Gründungsurkunde: Ihr Name sei Neoplanta, aber jedes Volk soll sie in seiner eigenen Sprache benennen. Sie sollen in Frieden leben, einander lieben, und die multinationale Stadt soll ein Beispiel dafür sein, wie mehrere Nationen verträglich miteinander auskommen können. Über 250 Jahre sind vergangen. Die Völker von Neoplanta – also Novi Sad – morden einander seither unablässig. Darüber erzählt dem ungarischen Schriftsteller der serbische Fiaker Lazo Pavletić. Objavljivanje knjige NEOPLANTA ILI OBEĆANA ZEMLJA na nemačkom jeziku podržala je Fondacija “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” a izdata je u saradnji sa Izdavačkom kućom Viser Ferlag (Wieser Verlag). Laslo Vegel (Végel László), prozni i dramski pisac, esejista, rođen je u Srbobranu 1941. godine. Studirao je mađarski jezik i književnost na Univerzitetu u Novom Sadu, i filozofiju na Univerzitetu u Beogradu. Bio član redakcije novosadskih časopisa Uj Symposion i Polja, zagrebačkog Prologa; glavni urednik novosadske Tribine mladih; urednik kulturnog dodatka lista Magyar Szó; dramaturg Televizije Novi Sad; stalni pozorišni kritičar lista Politika; koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo. Od 2002. godine živi od književnog rada. Dela na srpskom jeziku: Memoari makroa (roman,preveo Aleksandar Tišma, 1969); Dupla ekspozicija (roman, preveo Radoslav Mirosavljev, 1983); Paraineza (roman, preveo Radoslav Mirosavljev, 1985); Odricanje i opstajanje (eseji, preveo Arpad Vicko, 1986); Abrahamov nož (pozorišni eseji, studije, preveo Arpad Vicko, 1987); Ekhartov prsten (roman, preveo Radoslav Mirosavljev, 1990); Život na rubu (eseji, preveo Arpad Vicko, 1992); Vitgenštajnov razboj (dnevnički eseji, preveo Arpad Vicko, 1994); Velika srednje-istočno-evropska gozba stupa u pikarski roman (roman, preveo Arpad Vicko, 1996); Bezdomni eseji (sabrani eseji, preveo Arpad Vicko, 2002); Eksteritorium (roman, preveo Arpad Vicko, 2002); Ispisivanje vremena, u međuvremenu (dnevničke beleške 2000–2002, preveo Arpad Vicko, 2003); Judita (drame, preveo Arpad Vicko, 2006). Priče iz donjih predela (esejistička proza, prev. Arpad Vicko, 2011). Neoplanta ili obećana zemlja (roman, prev. Arpad Vicko, 2014). Ispisivanje vremena, u međuvremenu II. (dnevničke beleške, drugi tom, preveo Arpad Vicko, 2014). Ispaštanje, ili priče iz donjih predela, dnevnički roman, preveo Arpad Vicko, 2016). Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile (roman, preveo Arpad Vicko, 2017). Novosadski dnevnik 1991-2016 (dnevničke beleške, preveo Arpad Vicko, 2018). Dramski tekstovi Lasla Vegela izvođeni su u Novom Sadu, Zenici, Subotici, Prilepu, Sarajevui i Nišu. Dobitnik je nagrade Mladost (1969); nagrada Ady Endre (1993); nagrade Slobodne štampe (1994); nagrade Déry Tibor (1995); nagrada Knjiga godine u Mađarskoj (2001); nagrada Milán Füst za prozu (2003); Februarska nagrada grada Novog Sada za životno delo (2004); Košutova nagrada za životno delo (2009), nagrada Domovina za životo delo (2013): nagrada Radomir Konstaninovića za roman Balkanska lepotica ili Šlemilov kopilad (2019); nagrada Društva književnika za životno delo (2019), Picac godine - Zlatna medalja za roman Nesahranjena prošlost (2019); nagrada Varošmajor za roman Nesahranjena prošlost. Radovni je član Mađarske akademije Sečenji za književnost i umetnost. Težina 0,5 кг Godina izdanja 2022 Pismo latinica Povez broš sa klapnama Broj stranica 352 str. ISBN 978-3-99029-536-6 / ISBN: 978-86-6263-389-7 Dimenzije 125 x 190 mm

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hermann Sudermann (30. rujna 1857. - 21. studenog 1928.) bio je njemački dramaturg i romanopisac. Sudermann je rođen u Matzickenu, selu istočno od Heydekruga u provinciji Pruskoj (danas Macikai i Šilutė, u jugozapadnoj Litvi), blizu ruske granice. Sudermanni su bili menonitska obitelj iz menonitske zajednice u delti Visle u blizini bivšeg Elbinga, Istočna Pruska, (danas Elbląg, Poljska). Njegov je otac posjedovao malu pivovaru u Heydekrugu, a Sudermann je svoje rano obrazovanje stekao na Realschule u Elbingu, gdje je živio sa svojim rođacima i pohađao menonitsku crkvu u kojoj je njegov ujak bio ministar.[1] Budući da su mu roditelji bili smanjeni u okolnostima, on je u dobi od 14 godina bio šegrt za kemičara. Međutim, mogao je ući u Realgymnasium (srednju školu) u Tilzitu i studirati filozofiju i povijest na Sveučilištu Königsberg. Kako bi završio studij, Sudermann je otišao u Berlin, gdje je bio učitelj u nekoliko obitelji, uključujući obitelj autora Hansa Hopfena (1835–1904). Zatim je postao novinar, a 1881. i 1882. bio je suurednik Deutsches Reichsblatta. Potom se posvetio fikciji, počevši od zbirke naturalističkih priča pod nazivom Im Zwielicht (`U sumraku`, 1886.), te romana Frau Sorge (`Dame Care`, 1887.), Geschwister (`Braća i sestre`, 1888.) i Der Katzensteg (`Mačji most`, 1890.). Ova djela nisu uspjela mladom autoru donijeti toliko priznanje kao njegova prva drama Die Ehre (`Čast`, 1889.), koja je otvorila novo razdoblje u povijesti njemačke estrade.[2] Ova predstava, koja je izvorno trebala biti tragedija, ali je po Blumenthalovu savjetu dobila `sretan kraj`, bila je pseudo-nietzscheanski napad na moral niskih. Oženio se spisateljicom Clarom Lauckner (1861.–1924.), rođenom Schulz, 20. listopada 1891. i živio je s obitelji u Berlin-Wannseeu. Bila je udovica i već je imala troje djece iz prethodnog kratkotrajnog braka, a potom je sa Sudermannom dobila i jedno dijete: kćer Hede. Živjeli su u Königsbergu sljedeće dvije godine, prije nego što su se preselili u Dresden, a zatim u Berlin 1895. godine. Slava Heimat (1893), još jedna uspješna drama, prevedena je na engleski kao Magda (1896). Sudermann u ovoj predstavi ističe pravo umjetnika na slobodniji moralni život od malograđanskog života. Ima neke moralističke i didaktičke sklonosti kasnijih francuskih dramatičara, osobito mlađih Dumasa, i svu njihovu tehničku finoću. U produkciji su bile neke od najpoznatijih glumica tog vremena, uključujući Helenu Modjesku, Sarah Bernhardt, Eleonoru Duse i gospođu Patrick Campbell. Imao je brojne sljedbenike u Japanu. Tijekom 20. stoljeća njegove su drame bile temelj za više od 30 filmova. Sudermann se vratio romanima s Es Warom (`Bilo je`, 1894., naslov se odnosi na 2. odjeljak, §1. Nietzscheova Unzeitgemässe Betrachtungen), protestom protiv beskorisnosti dubokog pokajanja. Godine 1902. preselio se u ljetnikovac s velikim zemljištem u Blankenseeu i iskoristio svoje novopronađeno bogatstvo za prikupljanje slika i skulptura te za putovanja u Italiju, Grčku, Egipat i Indiju. Na početku Prvog svjetskog rata Sudermann je bio oduševljen izdavanjem Kaiserlieda (`Pjesma o Kaiseru`). U jesen 1917. organizirao je Frohe Abende (`Vesele večeri`), program za promicanje umjetničkih nastojanja među običnim ljudima, za koji je 5. travnja 1918. dobio Željezni križ druge klase. Nakon završetka rata pomogao je osnivanje Bund schaffender Künstler (`Društvo kreativnih umjetnika`), koji se predstavljao kao centristička politička snaga i koji mu je priskrbio reputaciju oportuniste. Najvažnija od njegovih kasnijih djela su Litauische Geschichten (`Litvanske priče`, 1917., prevedeno kao Izlet u Tilsit), realistički portret njegove domovine i svezak memoara iz 1922. Njegovo posljednje veliko djelo, napisano nakon smrti njegove supruge 1924. bio je Die Frau des Steffen Tromholt (`Žena Steffena Tromholta`, 1927.), poluautobiografski roman, koji se 1929. pretvorio u film pod nazivom Wonder of Women. Doživio je moždani udar 1928., a umro je od plućne infekcije ubrzo nakon toga, u Berlinu, u dobi od 71 godine. Njegov posinak Rolf Lauckner osnovao je zakladu Hermann Sudermann za podršku mladim dramatičarima. Posthumna reputacija Sudermannov nacionalizam i njegovo oduševljenje romantiziranim idejama o etničkoj pripadnosti i domovini, posebno uočljivim u njegovim kasnijim djelima, učinili su ga omiljenim tijekom Drugog svjetskog rata. Jürgen Fehling postavio je Johannisfeuera u Berlinu, s Marijom Gorvin, Mariom Koppenhöfer i Paulom Wegenerom u glavnim ulogama. Film Die Reise nach Tilsit temelji se na njegovoj istoimenoj kratkoj priči.[3] Nakon 1945. njegove drame i romani gotovo su potpuno zaboravljeni. Danas se uglavnom pamti po svojim litavskim pričama, po autobiografiji i po nijemim filmovima Izlazak sunca iz 1927., prema njegovoj pripovijetki Die Reise nach Tilsit (`Izlet u Tilsit`), iz zbirke Litauische Geschichten (Litvanske priče), Pjesma nad pjesmama, s Marlene Dietrich u glavnoj ulozi, temeljena na njegovom romanu Das Hohe Lied i Flesh and the Devil, sta prsten Greta Garbo, prema njegovom romanu The Undying Past.

John Ray Carlson - Under cover My four years in Nazi Underworld of America The amazing revelation of how axis agents and our enemies within are now plotting to destroy the United States. E.P. Dutton, New York, 1943. Tvrd povez, 544 strane, ilustrovano. RETKO! Arthur Derounian (born Avedis Boghos Derounian (Armenian: Աւետիս Պօղոս ՏԷրունեան),[1][2][3][4] April 9, 1909 – April 23, 1991),[5] also known as John Roy Carlson among many pen names, was an Armenian-American journalist and author, best-selling author of Under Cover.[6] Derounian wrote for the Armenian Mirror-Spectator, Fortune Magazine, the Council Against Intolerance and the Friends of Democracy. [7] In the 1950s he founded and managed the Armenian Information Service, which made a number of publications. His exposé writing has been the subject of lawsuits.[8][9] Derounian is also notable for editing the manifesto of Armenia`s first Prime Minister, Hovhannes Kajaznuni.[10] Personal life He was born to Boghos Derounian and Eliza Aprahamian in Dedeagach, Adrianople Vilayet, Ottoman Empire (today Alexandroupoli, Greece).[citation needed] The Balkan Wars and First World War had an unsettling effect on the entire region, and his hometown repeatedly changed hands. The family moved several times, spending time in Turkey and Sofia, Bulgaria, where his brother Steven Derounian (who was later elected to the U.S. House of Representatives as a Republican from Long Island) was born.[11][12] Eventually the family emigrated to the United States, settling in Mineola, New York. He went on to study at New York University`s School of Journalism. Later, he married Marie Nazarian and had a daughter named Elyse and a son named Robert.[citation needed] He died of a heart attack on April 23, 1991, while researching at the library of the American Jewish Committee on East 56th Street.[citation neede Under Cover: My Four Years in the Nazi Underworld of America - The Amazing Revelation of How Axis Agents and Our Enemies Within Are Now Plotting To Destroy the United States` became a best seller when published in 1943. Derounian was a tireless investigator of subversive activity, and infiltrated numerous `patriotic` groups, some of which he listed in the opening of his book Under Cover: German American Bund, Christian Front, American Nationalist Party, American Women Against Communism, The Gray Shirts, America First Committee, Christian Mobilizers, The American Defense Society, Anglo-Saxon Federation of America, National Workers League, Yankee Freemen, Flanders Hall, American Patriots among many others. Among the groups he also helped expose was the international Nazi propaganda news agency World-Service. He was also the chief investigator of the anti-fascist organization, Friends of Democracy.[14] In a speech Representative Arthur G. Klein attempted to give in the US House in 1944 and which was printed in The Nation, Klein praises Derounian`s book Under Cover: They (Americans) fail to understand, for instance, the reasons for and the character of the attack on John Roy Carlson, whose book, Under Cover has opened the eyes of so many to the existence of subversive propaganda and propagandists in our own midst. They are puzzled that the broad and profound values of the book should be overlooked and thrust aside because of trivialities.....For the issues that are treated in the book, the revelations that are made, and their high average of accuracy are far too important for light dismissal.[15] Lawsuits related to Under Cover This expose made him enemies, and several parties instituted actions against him for alleged libelous material.[citation needed] Three of the four cases failed the consolidated case before the jury, leaving a verdict in favor only of lawyer Jeremiah Stokes, which was later overturned. The lawsuit claimed that Derounian had held Stokes up for ridicule. Stokes is first mentioned on page 365 of Under Cover, and his patriotism questioned in the next chapter, which begins: I was in the room alone with two men. The one who had pumped both my hands in welcome was a small round man with a bald dome and rotund face. He had small, beady eyes and he peered at you from behind rimmed glasses. He was definitely of the single-track, uncompromising zealot type. Jeremiah Stokes had let his law practice slide and was devoting the major portion of his time to the writing of `patriotic` tracts. Derounian appealed; the appellate court reversed the district court and remanded the matter, stating in the overview:[9] The court found error in the submission to the jury of a physical description of the individual as small and rotund in stature, bald, round of face, and having small and beady eyes. The description of the individual was not reasonably calculated to subject him to public ridicule. It was an error to submit to the jury ridicule of personal appearance as an element of damages.

Није Mi namera da prodam, ne rasparujem! Pre bih voleo da имам информацију о својој колекцији. nASLOVI KOJE IMAM nisu UVEK PRVA IZDANJA (BROJ NA KRAJU REDA)! 159 Adam Vučjak Branko Hribar Zlatko Bourek 1976. 205 Ala je lep ovaj svet Jovan Zmaj Jovanović Zlatko Bourek 1981 30 Alica u zemlji čudesa Lewis Carroll Raul Goldoni (ilustracije); Edo Murtić (naslovnica) 1959 16 Bajke Charles Perrault Zlatko Prica (linorezi naslovnice i ilustracije) 1958 127 Bajke i priče: izbor Hans Chistian Andersen Gita Rosenzweig 1971 49 Bambi Jedan život u šumi Felix Salten Fedor Vaić (ilustracije); Slavko Barlović (naslovnica) 1962 99 Bambijeva djeca Felix Salten Branko Vujanović 1968 61 Basne Izbor Ezop Boninus de Boninus de Ragusio (Dobruško Dobričević Dubrovčanin) – ilusT; Ferdinand Kulmer (nasl); 1963 196 Bašta starca Radosava Jevrem Brković Marija Putra-Žižić 1980 288 Bijeli svijet Jozo Vrkić Matko Trebotić 1990 263 Bosonogi general Zvonimir Balog Zvonimir Balog (ilustracije); Branko Vujanović (likovni urednik) 1988 98 Čavlićevi doživljaji Gabriella Parca i Marcello Argilli Ismet Voljevica 1967 142 Četiri dječaka i jedan pas Božena Loborec Branko Vujanović 1973 58 Ciciban i druge pjesme za djecu Oton Župančić Ferdinand Kulmer 1962 37 Čipolino Gianni Rodari Fedor Kulmer 1960 237 Čistač obuće Ranko Pavlović Eugen Kokot 1985 75 Crna braća/ Učiteljica Breda France Bevk Ismet Voljevica 1963 200 Čudnovata istina Zlatko Krilić Vjera Lalin 1980 70 Đelsomino u zemlji lažljivaca Gianni Rodari Ordan Petlevski 1963 298 Dimnjačar briše kući nos Dubravko Detoni Borivoj Dovniković 1990 1 Dječak sa dva imena Anton Ingolič Zdenko Kalina 1957 123 Dobar dan! Mladen Kušec Ilustracije izradili učenici osnovnih škola 1970 152 Dobro lice Nada Iveljić Maria Duga 1974 157 Dolina zečeva Nikola Pulić Vlado Jakelić 1976 8 Don Quichotte Život i djela oštroumnog viteza Erich Kästner (prepričao) Horst Lemke (ilustracije iz originala) 1958 273 Donatela Mladen Kušec 1989 216 Dva dječaka Zdenka Čop Eugen Kokot 1983 29 Emil i detektivi Erich Kästner W. Trier (ilistracije); S. Binički (naslovnica) 1959 269 Filipini iza ugla Tito Bilopavlović Ninoslav Kunc 1988 6 Heidi Johanna Spyri Raul Goldoni (naslovnica) 1957 220 Hoću ljutić, neću mak Vesna Parun Zdenka Pozaić Vujanović 1983 88 Hrabriji nego igračka Vojin Jelić Slavko Šohaj 1965 190 Igre i igračke Dušan Radović Zlatko Bourek 1979 185 Ježek Danko Oblak Vjera Lalin 1978 55 Junaci Pavlove ulice Ferenc Molnar Ismet Voljevica 1962 34 Kad bi drveće hodalo Grigor Vitez Ivo Šebalj 1959 253 Knjiga o džungli Rudyard Kipling Igor Kordej 1987 26 Knjiga radosti I / Fedor Vaić i Stevo Binički 1958 130 Koko u Parizu Ivan Kušan Đuro Seder 1972 104 Konjić sa zlatnim sedlom Nada Iveljić Danica Rusjan 1968 140 Krijesnice Stanislav Femenić Zlata Živković- Žilić 1973 146 Lažeš, Melita Ivan Kušan Nedeljko Dragić 1974 174 Lipa Boro Pavlović Ivan Lacković 1977 47 Mali buntovnik France Bevk Dalibor Parać (ilustracije); Ivan Švertasek (naslovnica) 1962 133 Mali princ Antoine de Saint- Exupéry Antoine de Saint- Exupéry 1973 231 Malinovac i slamčica/ Veliki pljusak Éva Janikovszky Zvonko Lončarić 1985 21 Mama, volim te William Saroyan Edo Murtić (naslovnica) 1958 217 Mazge i češljugari Tone Seliškar Ivica Antolčić 1983 210 Medvjed u zelenoj bundi Pero Zlatar Vlado Jakelić 1981 134 Miško Vlatko Šarić Branko Vujanović 1973 27 Modri prozori Danko Oblak Albert Kinert 1958 282 More pod sjevernom zvijezdom Palma Katalinić Mirjana Mlinarić 1990 271 Na zlatnom tragu Đorđe Ličina Radovan Devlić 1989 197 Ne mogu bez snova Mira Alečković Zdenka Pozaić 1980 198 Ne okreći se, sine Arsen Diklić Eugen Kokot 1980 117 Neboder C-17 Dragan Lukić Đuro Seder 1970 118 Ništa bez Božene Mladen Bjažić i Zvonimir Furtinger Danica Rusjan 1970 303 Noso Rog: pripovijesti iz prapovijesti izabrala Ljerka Car Matutinović Flaminia Siciliano 1991 `302 (Eko)` Novele iz životinjskoga svijeta Miroslav Hirtz Aleksandar Žiljak (naslovnica) + 1927 1991 207 Od kuće do škole Dragan Lukić Zlata Živković- Žilić 1981 222 Okamenjeni vukovi Ahmet Hromadžić Branka Ćetković 1983 191 Orlovi rano lete Branko Ćopić Ivica Antolčić 1979 176 Otključani globus Pero Zlatar Vasko Lipovac 1977 69 Pinokio Čudnovati doživljaji jednoga lutka Carlo Collodi Gita Rosenzweig- Trkulja 1963 137 Pipi Duga Čarapa Astrid Lindgren Zlata Živković- Žilić 1973 2 Pirgo Anđelka Martić Slavko Marić (ilustracije); Raul Goldoni (naslovnica) 1957 106 Pjesme četiri vjetra / Griše Bojadžijev 1968 202 Poletarci Josip Pavičić Vlado Jakelić 1980 203 Posljednji zvižduk Zvonimir Milčec Nedeljko Dragić 1981 177 Potopljena galija Anton Ingolič Miro Usenik 1978 18 Preokrenuto drvo Krišan Čandar Albert Kinert 1958 225 Priča starog kamena Desanka Maksimović Biserka Baretić 1984 109 Pričanje Cvrčka moreplovca Palma Katalinić Diana Kosec- Bourek 1969 48 Priče braća Grimm Ferdinand Kulmer 1962 50 Priče Hans Christian Andersen Michieli Ž. Katarina 1962 36 Priče iz davnine Ivana Brlić- Mažuranić Albert Kinert 1958 65 Priče mačke na grani Marcel Aymé Tomislav Hruškovec 1963 169 Prva ljubav Miroslav Antić Nives Kavurić Kurtović 1977 74 Ptice na česmi Desanka Maksimović Ivan Kožarić 1963 53 Robin Hud Jens Sigsgaard Raul Goldoni 1962