Arhitektura i pejzažni kod Monografija „Arhitektura i pejzažni kod“ autorke Ane Vignjević predstavlja metodološki esej, koji u okvirima savremene arhitektonske teorije preispituje granice arhitekture ka svom neposrednom pejzažnom okruženju. Podnaslov „Ogled o transformaciji materijalnog“ ukazuje na okvir i putanju u kojoj se predmetna oblast sagledava. Ovim se istovremeno prepoznaje i stav autorke da se suštinski iskorak arhitekture ka predelima izvan njenih formalnih određenja manifestuje prvenstveno na planu percepcije materijalnosti. Ovakvom pozicijom ona nas preusmerava od uobičajenog, tradicionalnog tumačenja arhitektonsko-pejzažne relacije, baziranog na prepoznavanju vizuelnih i formalnih analogija, ka fenomenološkim koncepcijama zasnovanih na skrivenim ekološkim, estetsko-simboličkim i perceptivnim kodovima. dr Ružica Božović Stamenović ...u današnjoj situaciji, u kojoj nije više tako komplikovano dozvoliti sebi „pisani dokument“, monografija Ane Vignjević pod naslovom „Arhitektura i pejzažni kod – ogled o transformaciji materijalnog“ i dalje podseća da je za arhitekte pisati arhitekturu jednako vredno kao i graditi. Svakako je u pitanju autorka vanserijskog opšteg viđenja stvari, sveta i života, nesvakidašnje širine i sposobnosti da jezički uobličava i materijalizuje prostor u skladu sa onim što je navela i u podnaslovu ovog eseja. Za Anu Vignjević transformacija materijalnog najdirektnije je metod arhitektonskog projektovanja koji je samo prilagođen momentu u kojem se autorka arhitekturom bavi na specifičan način. Režijom ona gradi vidljivost samog postupka transformacije čineći ga najdirektnije analognim pretpostavljenim metodološkim modelima iz neposrednog ličnog iskustva. Beu namere da napusti poziciju arhitekte, uprkos mogućnostima diskurzivne pomešanosti na liniji fenomenološko-estetskog kretanja, autorka kroz različite i neočekivane arhitektonske koncepcije gradi „pulsirajuće polje“ odnosa između realne neposrednosti arhitekture i iracionalne (metaarhitektonske) poetičnosti prostora. dr Vladimir Milenković Prikaži više

Arhitektura Rusije dvadesetih Toliko poruka za budućnost arhitekture, koja u “zemlju Konstruktivizma”, ne samo što nije “ponovo” došla, nego je po direktivi ideologa socrealizma bila nemilosrdno uklonjena, kao tvorevina “tuđa” sistemu. Za arhitekturu, to je vreme iskušenja u kojem sredstva građenja i ekonomije, stvarne društvene mogućnosti za bilo kakvo istraživanje, nisu ni približno na nivou duhovnosti i umetničke snage potencijalnih graditelja. Iluzija je mnogo, ali i potpuno tačnih predviđanja. Što su ona bila data “pre vremena”, to je najmanje njihov neuspeh. Crteži i opusi pomenutih arhitekata, stoga, čine sve. Doba “papirne arhitekture”, kako sami konstruktivisti, ne bez izvesnog žaljenja ističu, bio je sav njihov svet. Na taj način pred nama se otvara ne samo jedan krug ideja i naslućivanja, nego i jedan nacrtani manifest “nepomućene uverljivosti”. Otuda je objavljivanje ove knjige kod nas neka vrsta svečanog trenutka za sve one koji razumeju da se u arhitekturi njena duhovna materija neprestano i plemenito obnavlja, kao velika memorija kreativnog stvaralaštva.

Toliko poruka za budućnost arhitekture, koja u “zemlju Konstruktivizma”, ne samo što nije “ponovo” došla, nego je po direktivi ideologa socrealizma bila nemilosrdno uklonjena, kao tvorevina “tuđa” sistemu. Za arhitekturu, to je vreme iskušenja u kojem sredstva građenja i ekonomije, stvarne društvene mogućnosti za bilo kakvo istraživanje, nisu ni približno na nivou duhovnosti i umetničke snage potencijalnih graditelja. Iluzija je mnogo, ali i potpuno tačnih predviđanja. Što su ona bila data “pre vremena”, to je najmanje njihov neuspeh. Crteži i opusi pomenutih arhitekata, stoga, čine sve. Doba “papirne arhitekture”, kako sami konstruktivisti, ne bez izvesnog žaljenja ističu, bio je sav njihov svet. Na taj način pred nama se otvara ne samo jedan krug ideja i naslućivanja, nego i jedan nacrtani manifest “nepomućene uverljivosti”. Otuda je objavljivanje ove knjige kod nas neka vrsta svečanog trenutka za sve one koji razumeju da se u arhitekturi njena duhovna materija neprestano i plemenito obnavlja, kao velika memorija kreativnog stvaralaštva.

Ima posvetu. Tvrdokoričeno izdanje u originalnom omotu. Više nego slikarstvo i vajarstvo, arhitektura odredjuje prostor u kome se obavlja i odvija naš svakodnevni život. Novi razvoji u arhitekturi u svetu zahtevaju da joj se posveti naročita pažnja i da se u njoj uzme što direktnijeg učešća. Na enciklopediji je saradjivalo 36 pisaca iz 16 raznih zemalja i prva je knjiga takve vrste kod nas. U 250 priloga je sadržana višestruka panorama graditeljske savremene umetnosti, učila, tehnike i materijali.

"Текст не чине само актуелни мостови на Дунаву на дужини пловног пута од 2240 км, на коме је пред крај 2004-е године постојало 156 мостова, или просечно по један на сваких 14,3 километра, него и историјат грађења мостова, њиховог рушења и подизања нових, мостови у граду, на каналима и путевима у Војводини, као и они најпознатији код нас и у свету – дрвени и камени мостови и аквадукти. На крају су поглавља са 70 занимљивих прича о мостовима и актуелни међународни преглед који се односи на Дунав и коридоре ВИИ и X." - Из предговора Наслов: Дунавски мостови од извора до ушћа Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 594 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 24 × 16 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-515-0174-9

Ova knjiga je nastala kao rezultat dugogodišnjeg iskustva autora stečenog na izradi velikog broja prostornih i urbanističkih planova i istraživačkih projekata iz ovih oblasti. Stoga je prostorno planiranje detaljnije obrađeno u odnosu na zaštitu okoline, gde su iskustva, naročito, u integrisanju prostornog i okolnog planiranja manja, ne samo kod nas nego i u svetu. Knjiga će biti od koristi kako studentima na građevinskom, arhitektonskom, saobraćajnom, šumarskom, poljoprivrednom i prirodno matematičkom fakultetu gde se predaje prostorno planiranje i zaštita okoline , tako i stručnjacima koji se bave prostornim razvojem i okolinom i zaposlenima u institucijama za planiranje, zaštitu i razvoj prostora i okoline. Iz sadržaja: PROSTORNI I OKOLINSKI RAZVOJ Prostor i okolina Definisanje održivog razvoja Plan i planiranje Vrste planova ANALIZA STANJA I VALORIZACIJA PROSTORNOG I OKOLINSKOG RAZVOJA CILJEVI KONCEPCIJA PROSTORNOG I OKOLINSKOG RAZVOJA Mere za provođenje plana Grafički deo planova STUDIJE ELABORATI SEPARATI Studija ranjivosti prostor Vrednovanje pstora za determinisanje namene prostora Studije zaštite okoline NAMENA POVRŠINA Okolinski aspekti namene površine PROSTORNA ORGANIZACIJA Čvorovi (naselja-gradovi) Gradovi - regioni Policentrizam, urbane mreže i kroidori Koridorski razvoj Ruralna područja Infrastruktura (mreže) Okolinski impakt infrastrukturnih sistema UKLJUČIVANJE JAVNOSTI I ISTRAŽIVANJE Uključivanje javnosti i etike u planiranju Istraživanje u oblasti prostornog i urbanog planiranja URBANO PLANIRANJE Urbanistički plan Okolinski impakti Pejsaž Od optimalne veličine do održivih gradova Kvaltiet življenja u prostoru Gradski centri Urbana revitalizacija Urbana konzervacija Trendovi razvoja Zapadnoevropskih gradova i novi pristupi planiranju Urbane tehnologije METOD RADA I PLANERSKI ALATI Primena informacionih tehnologija u planiranju Modeli (alati) PROMENE KOJE SE OČEKUJU POČETKOM XXI STOLEĆA Digitalna tehnologija Privreda Tehnologija Demografija Transport Gradovi Okolina

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlično očuvano Green Building and remodeling for Dummies A practical guide to the top trend in construction today. "Green building" involves designing and constructing buildings and homes to reduce energy use, conserve water, improve indoor air quality, and reduce reliance on nonrenewable natural resources. Green Building & Remodeling For Dummies provides an introduction to every facet of green building, from start to finish, including the materials, architecture, and construction methods of green building and remodeling for both homeowners and professionals such as architects, interior designers, and contractors. Registar. ekološke kuće zgrade, ekološka arhitektura, ekologija Предметне одреднице Održiva arhitektura -- SAD -- Studije slučaja Zgrade -- Konzervacija -- Energetski efikasna gradnja -- SAD -- Studije slučaja УДК 721.025.4:502.131.1(73) 69.059:620.9(73) zelena arhitektura, green architecture Аrhitektura bez poziva ulazi u svačiji život -Brent C. Brolin Novi urbanizam s kraja XX veka teži da gradovi dobiju sve više humaniji karakter. Opšti trend ka racionalnom projektovanju, koje polazi od precizno definisanih kriterijuma, doživljava u poslednje vreme značajne promene. Od perioda 60-ih godina prošlog veka, kada je dostignut vrhunac u krilu logističke tradicije parametarskog projektovanja (Cristopher Alexander je postavio čak 33-trideset tri parametara, koji su bitni za svaku kuču), u novije vreme dolazi do preispitivanja broja i značaja pojedinih uticajnih faktora. Uz nesumnjivu važnost funkcionalnosti i ekonomičnosti, kao osnovnih kriterijuma, sve veći značaj se pridaje energetskim, a posebno ekološkim aspektima gradnje. (Glavna poruka Svetskog bijenala arhitekture 2000 u Veneciji glasila je Manje estetike, više etike. Nažalost „Nova arhitektura“ (staklena, aluminijumska, PVC-arhitektura)ulaze nekontrolisano i u naše gradove, njihove najlepše, najstarije i najvrednije delove. Da li je to zaista trijumf arhitekture: globalizacija, internacionalizacija, vreme zavođenja – intelektualni Mc Donald? Moderna arhitektura se sve više okreće novim pokušajima da se ozelene gradovi, da se napravi održivi spoj prirode i čoveka. Jedan od ciljeva današnjice je očuvanje prirodnih uslova i stvaranja zdravije i humanije urbane klime, što izneđu ostalog podrazumeva vraćanje prirode u gradove tj. formiranje novog fonda zelenih površina, jer se kvalitet života u gradu sve više vezuje za količinu zelenih površina u njemu. Međutim, poseban problem u savremenim urbanističkim uslovima izgradnje predstavlja gustina naseljenosti po gradovima i njena uzajamna povezanost sa ostalim prirodnim i urbanim faktorima. Ona je ta koja utiče na higijenske uslove grada, veličinu zelenih površina, uopšte određuje ekspluataciju gradske površine. To dovodi do ograničenih mogućnosti uvođenja novih horizontalnih zelenih površina. Zelena arhitektura – ekološka i ekonomska budućnost gradnje Urbani život današnjice, industrija, dizajn, gradnja objekata u kojima živimo - sve ovo pokazuje da je čovek direktno odgovoran za potrošnju mnogih prirodnih resursa naše planete. Rast i razvoj društvenih zajednica je nažalost negativno uticao na životnu sredinu. To je razlog zbog kog se poslednjih godina, pa i decenija, posebno govori o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod čoveka. Da bi došlo ne samo do ekološke, već i ekonomske i društvene koristi u svakoj državi neophodna su trajna i održiva rešenja, a tu u prvi plan dolazi upravo zelena arhitektura. Čak i ako niste arhitekta, izvođač radova, projektant ili vlasnik nekretnine, velike su šanse da ste čuli za pojam zelena ili održiva zgrada. U ovom tekstu govorićemo o tome šta je zelena arhitektura i u čemu se ogleda njen značaj. Šta je to zelena arhitektura? Zelena arhitektura je održiva metoda projektovanja zgrada, gde dizajniranje i građevinski materijali odgovaraju životnoj sredini. Sve se odnosi na izgradnju energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih domova i fasada. Počev od nacrta projekta, preko lokacije i izbora materijala koji će se koristiti, izgradnja zelene zgrade treba da bude u skladu sa ekosistemom i u njegovu korist. Zelena zgrada nije novost u svetu arhtekture i građevinarstva. Zapravo, ljudi su od pamtiveka koristili materijale kao što su blato, slama, drvo i kamen za gradnju. Isto važi i za obnovljivu energiju Sunca, vetra i vode. Danas zelena arhitektura podrazumeva projektovanje, izgradnju i upravljanje zgradama uz minimalnu upotrebu resursa i što manje negativnih uticaja na životnu sredinu. Na taj način zelena zgrada efikasno koristi zemljište, materijale, energiju i vodu i stvara minimalan (ili nikakav) otpad. Uz to, ona obezbeđuje zdravo okruženje u zatvorenom prostoru i obnavlja ili poboljšava prirodno okruženje. Zašto održiva arhitektura? Još 1987.g definisan je pojam održivosti kao proces koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja budućih generacija u realizaciji njihovih potreba. Pojam je definisan od strane Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj. Od tog momenta, iako društvo postaje svesno da nema budućnosti bez održivosti, svedoci smo da sporo napredujemo u primeni. Arhitektura je oblast koja nema budućnosti bez održivosti jer je veliki uticaj koji ona vrši kroz razna polja njene primene. Ekonomski razvoj prouzrokovao je veću proizvodnju građevinskog materijala, intenzivniju izgradnju stambenih, poslovnih, industrijskih objekata… a ujedno su se ove aktivnosti reflektovale na veću potražnju građevinskog zemljišta, a sve navedene aktivnosti negativno utiču na globalni ekosistem. Zato je izuzetno važno preuzeti odgovornost za uticaj koji arhitektura vrši na životnu sredinu, kako bi i buduće generacije mogle da realizuju svoje potrebe. Od samoga početka gradnje objekat vrši uticaj na životnu sredinu kroz različite aktivnosti i procese (proizvodnja građevinskog materijala, transport, izgradnja, ugradnja materijala…) sve ove aktivnosti mogu prouzrokovati ekološku štetu. Takođe tokom samog procesa gradnje, gradilište proizvodi otpad i buku koji takođe imaju veliki uticaj na životnu sredinu. Nije zanemarljiv i uticaj koji se dešava i nakon izgradnje objekta, jer u toku ekspolatacije takođe dolazi do posledica po ekosistem. Vrlo je važno napomenuti da objekat kada izgubi svoju funkciju (nije više u upotrebi ili je sticajem okolnosti ostao ne završen i nije priveden nameni) izuzetno je visok njegov negativan uticaj na životnu sredinu. Zašto? Ako ovakav objekat ne recikliramo (izvršimo rekonstrukciju/promenu namene, ili kompletno srušimo i recikliramo otpad) sve što je uloženo u proizvodnju, transport, ugradnju i održavanje ovakvog objekta može se smatrati gubitkom i konstantnim negativnim uticajem po životnu sredinu.

Obračun honorara za realizacije, arhitekata, inženjera, urbanista i prostornih planera, sa detaljnim opisima svih faza realizacije posla i detaljno obračunatim tabelama honorara. Ova knjiga je neophodan priručnik svake projektantske i izvođačke firme, svakog projektanta arhitektonske, gradjevinske ili srodnih struka koji zajedno učestvuju u realizaciji arhitektonskog, gradjevinskog ili urbanističkog projekta. Nezaobilazna je prilikom ugovaranja poslova na projektovanju i nadzoru nad realizacijom svih gradjevinskih objekata, urbanističkom projektovanju i prostornom planiranju. Ona obuhvata sve bitne faze realizacije posla projektovanja, nadzora i planiranja, daje definicije faza realizacije, elemente za njihovo realno vrednovanje i tačne proračune na osnovu kojih se egzaktno utvrđuju honorari za realizovan posao. Prilikom izrade ugovora o projektovanju i nadzoru, ovaj priručnik je svojom sadržinom sastavni deo svakog ugovora. Knjiga predstavlja plod dugogodišnjeg iskustva pravne i tehničke regulative u svetu, posebno razvijenih zemalja, primenjene na naše sadašnje uslove. Slična aktuelna publikacija kod nas ne postoji, a područje koje pokriva ovaj priručnik kod nas do njegovog objavljivanja nije bilo definisano i detaljno odredjeno. Knjiga obuhvata 83 poglavlja sa 24 detaljno obračunate tabele za izračunavanje honorara. Naslov: Haiupp - honorari arhitekata, urbanista i prostornih planera Strana u boji: 304 Pismo: latinica Format: cm ISBN: 978-86-904433-3-9

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlično očuvano, zelena odriva arhitektura, ekološke kuće, domovi, zgrado, eko-gradnja, Green your home all-in-one for dummies, 7 books in 1, Practical, simple home solutions for reducing your impact on the planet Want to go green in and around your home? This value-packed guide gives you easy-to-follow, budget-friendly tips that will reduce your ecofootprint. From using greener cleaning tools and building materials to cutting your energy costs and working with your lawn, you'll discover how to make your home cleaner, healthier, and more energy efficient. Go green, save money — using less means saving more Reduce, reuse, recycle — the reasons behind going green and tips for getting the whole family involved Improve your energy use — simple fixes for making your heating, air conditioning, lighting, water use, and appliances more efficient Bring green to your clean — practical tips for eliminating toxic cleaners from your home and cleaning every room of the house Remodel the ecofriendly way — using sustainable construction materials in your home projects Plan your garden and landscaping — organic options for growing your garden and beautifying your yard with less waste Tap into the power of solar energy — projects to make solar work for your home Open the book and find: How to cut back on consumption Ways to reuse and repurpose your possessions Recipes for green cleaning solutions Green options for heating and cooling systems Strategies for organic gardening Great green food choices Tips for financing solar investments Green finish and construction materials How to raise ecoconscious kids Registar. ekološke kuće zgrade, ekološka arhitektura, ekologija Предметне одреднице Održiva arhitektura -- SAD -- Studije slučaja Zgrade -- Konzervacija -- Energetski efikasna gradnja -- SAD -- Studije slučaja 69.059:620.9(73) zelena arhitektura, green architecture Аrhitektura bez poziva ulazi u svačiji život -Brent C. Brolin Novi urbanizam s kraja XX veka teži da gradovi dobiju sve više humaniji karakter. Opšti trend ka racionalnom projektovanju, koje polazi od precizno definisanih kriterijuma, doživljava u poslednje vreme značajne promene. Od perioda 60-ih godina prošlog veka, kada je dostignut vrhunac u krilu logističke tradicije parametarskog projektovanja (Cristopher Alexander je postavio čak 33-trideset tri parametara, koji su bitni za svaku kuču), u novije vreme dolazi do preispitivanja broja i značaja pojedinih uticajnih faktora. Uz nesumnjivu važnost funkcionalnosti i ekonomičnosti, kao osnovnih kriterijuma, sve veći značaj se pridaje energetskim, a posebno ekološkim aspektima gradnje. (Glavna poruka Svetskog bijenala arhitekture 2000 u Veneciji glasila je Manje estetike, više etike. Nažalost „Nova arhitektura“ (staklena, aluminijumska, PVC-arhitektura)ulaze nekontrolisano i u naše gradove, njihove najlepše, najstarije i najvrednije delove. Da li je to zaista trijumf arhitekture: globalizacija, internacionalizacija, vreme zavođenja – intelektualni Mc Donald? Moderna arhitektura se sve više okreće novim pokušajima da se ozelene gradovi, da se napravi održivi spoj prirode i čoveka. Jedan od ciljeva današnjice je očuvanje prirodnih uslova i stvaranja zdravije i humanije urbane klime, što izneđu ostalog podrazumeva vraćanje prirode u gradove tj. formiranje novog fonda zelenih površina, jer se kvalitet života u gradu sve više vezuje za količinu zelenih površina u njemu. Međutim, poseban problem u savremenim urbanističkim uslovima izgradnje predstavlja gustina naseljenosti po gradovima i njena uzajamna povezanost sa ostalim prirodnim i urbanim faktorima. Ona je ta koja utiče na higijenske uslove grada, veličinu zelenih površina, uopšte određuje ekspluataciju gradske površine. To dovodi do ograničenih mogućnosti uvođenja novih horizontalnih zelenih površina. Zelena arhitektura – ekološka i ekonomska budućnost gradnje Urbani život današnjice, industrija, dizajn, gradnja objekata u kojima živimo - sve ovo pokazuje da je čovek direktno odgovoran za potrošnju mnogih prirodnih resursa naše planete. Rast i razvoj društvenih zajednica je nažalost negativno uticao na životnu sredinu. To je razlog zbog kog se poslednjih godina, pa i decenija, posebno govori o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod čoveka. Da bi došlo ne samo do ekološke, već i ekonomske i društvene koristi u svakoj državi neophodna su trajna i održiva rešenja, a tu u prvi plan dolazi upravo zelena arhitektura. Čak i ako niste arhitekta, izvođač radova, projektant ili vlasnik nekretnine, velike su šanse da ste čuli za pojam zelena ili održiva zgrada. U ovom tekstu govorićemo o tome šta je zelena arhitektura i u čemu se ogleda njen značaj. Šta je to zelena arhitektura? Zelena arhitektura je održiva metoda projektovanja zgrada, gde dizajniranje i građevinski materijali odgovaraju životnoj sredini. Sve se odnosi na izgradnju energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih domova i fasada. Počev od nacrta projekta, preko lokacije i izbora materijala koji će se koristiti, izgradnja zelene zgrade treba da bude u skladu sa ekosistemom i u njegovu korist. Zelena zgrada nije novost u svetu arhtekture i građevinarstva. Zapravo, ljudi su od pamtiveka koristili materijale kao što su blato, slama, drvo i kamen za gradnju. Isto važi i za obnovljivu energiju Sunca, vetra i vode. Danas zelena arhitektura podrazumeva projektovanje, izgradnju i upravljanje zgradama uz minimalnu upotrebu resursa i što manje negativnih uticaja na životnu sredinu. Na taj način zelena zgrada efikasno koristi zemljište, materijale, energiju i vodu i stvara minimalan (ili nikakav) otpad. Uz to, ona obezbeđuje zdravo okruženje u zatvorenom prostoru i obnavlja ili poboljšava prirodno okruženje. Zašto održiva arhitektura? Još 1987.g definisan je pojam održivosti kao proces koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja budućih generacija u realizaciji njihovih potreba. Pojam je definisan od strane Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj. Od tog momenta, iako društvo postaje svesno da nema budućnosti bez održivosti, svedoci smo da sporo napredujemo u primeni. Arhitektura je oblast koja nema budućnosti bez održivosti jer je veliki uticaj koji ona vrši kroz razna polja njene primene. Ekonomski razvoj prouzrokovao je veću proizvodnju građevinskog materijala, intenzivniju izgradnju stambenih, poslovnih, industrijskih objekata… a ujedno su se ove aktivnosti reflektovale na veću potražnju građevinskog zemljišta, a sve navedene aktivnosti negativno utiču na globalni ekosistem. Zato je izuzetno važno preuzeti odgovornost za uticaj koji arhitektura vrši na životnu sredinu, kako bi i buduće generacije mogle da realizuju svoje potrebe. Od samoga početka gradnje objekat vrši uticaj na životnu sredinu kroz različite aktivnosti i procese (proizvodnja građevinskog materijala, transport, izgradnja, ugradnja materijala…) sve ove aktivnosti mogu prouzrokovati ekološku štetu. Takođe tokom samog procesa gradnje, gradilište proizvodi otpad i buku koji takođe imaju veliki uticaj na životnu sredinu. Nije zanemarljiv i uticaj koji se dešava i nakon izgradnje objekta, jer u toku ekspolatacije takođe dolazi do posledica po ekosistem. Vrlo je važno napomenuti da objekat kada izgubi svoju funkciju (nije više u upotrebi ili je sticajem okolnosti ostao ne završen i nije priveden nameni) izuzetno je visok njegov negativan uticaj na životnu sredinu. Zašto? Ako ovakav objekat ne recikliramo (izvršimo rekonstrukciju/promenu namene, ili kompletno srušimo i recikliramo otpad) sve što je uloženo u proizvodnju, transport, ugradnju i održavanje ovakvog objekta može se smatrati gubitkom i konstantnim negativnim uticajem po životnu sredinu.

Tvrdi povez, kvalitetan papir, divno ilustrovana sa lepim fotografijama, crno-belim i u boji, 105 stranica, latinica Vrlo malo korišćena, namenski za pisanje rada o staroj Grčkoj Autor - osoba Čelebonović, Aleksa, 1917-1987 = Čelebonović, Aleksa, 1917-1987 Naslov Stara Grčka : estetski pristup arhitekturi, skulpturi i slikarstvu / Aleksa Čelebonović ; [likovno i grafičko oblikovanje Dobrilo Nikolić] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija`, 1973 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 105 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Dobrilo M., 1938-2020 = Nikolić, Dobrilo M., 1938-2020 Zbirka ǂBiblioteka ǂSusret sa umetnošću ; 1 ISBN (Karton) Napomene Opis ilustracija uz mitološka objašnjenja: str. 83-103 Registar. Predmetne odrednice Arhitektura -- Antička Grčka Vajarstvo -- Antička Grčka Slikarstvo -- Antička Grčka ALEKSA ČELEBONOVIĆ (Lozana, 29. decembar 1917 – Beograd, 26. maj 1987) slikarski izazov Iako je rođen u Lozani, gde je porodica izbegla po izbijanju Prvog svetskog rata, Aleksa Čelebonović je ceo vek, uz mnogobrojna putovanja u toku života, proveo u Beogradu. Tu je završio osnovnu i srednju školu, diplomirao na Pravnom fakulteti (1941). Rođen u porodici poznatog beogradskog advokata, Jakova Čelebonovića, Aleksa nije bio jedino dete koje je studiralo prava. Njegov znatno stariji brat Marko takođe je diplomirao prava kojima se, kao i mlađi brat, nije nikada bavio. Studije prava osiguravale bi, kako se verovalo, životnu sigurnost iako je obojici osnovna preokupacija bila umetnost u veoma širokom njenom poimanju. Još kao đak srednje škole Aleksa je sa svojim drugarom iz klupe, Juricom Ribarem (koji je takođe studirao na Pravnom fakultetu), počeo da slika. Obojica su s još dvoje mladih slikara (Danica Antić i Nikola Graovac) januara meseca 1934. svoje radove izložili u prostorijama tadašnjeg Udruženja prijatelja Francuske. Ovu grupu sastavio je slikar Jovan Bijelić, koji je i govorio na otvaranju izložbe. Publika je s interesovanjem dočekala izložbu a nisu izostali ni komentari ondašnje kritike. Slikarstvo nastavlja i kada upisuje studije prava i ponovo izlaže sa slikarima najmlađe generacije (Danica Antić /1910–1989/, Ljubica Sokić /1914–2009/, Dušan Vlajić /1911–1945/, Nikola Graovac /1907–2000/, Borivoje Grujić /1904-?/, Milivoj Nikolajević /1912–1988/, Jurica Ribar /1918–1943/, Stojan Trumić /1912–1983/ i Bogdan Šuput /1914–1942/) koji će, iako kratko vreme, činiti Grupu DESETORICA. Oni su uoči Drugog svetskog rata učili kod Jovana Bijelića ili u Umetničkoj školi i pojavili su se u februaru mesecu 1940. na prvoj izložbi u Beogradu, koja je krajem godine preneta u Zagreb. I ova izložba je bila zapažena. Slikar Petar Lubarda, stariji kolega, u tekstu Izložba desetoro mlađih likovnih umetnika u Paviljonu, objavljenom tim povodom,[i] zapisao je: „Karakter ovoj grupi daju Ljubica Sokić, Jurica Ribar, Bogdan Šuput, Nikola Graovac i Aleksa Čelebonović.“ Dalji rad grupe prekinuo je Drugi svetski rat. Neki su nestali u vihoru rata, neki su kasnije skoro zaboravljeni a Čelbonović, zapažen kao slikar pre 1941, posle oslobođenja i povratka[ii] u Beograd slikarstvo, kao javnu delatnost, napušta s uvek prisutnom željom da mu se jednog dana vrati. Posvetio se novim izazovima, iako je još neko vreme izlagao s ULUS-om i u Salonu 56 u Rijeci. Priredio je i dve samostalne izložbe u Beogradu (1957) i Novom Sadu (1959) ulazeći sve dublje u kritičarski rad. Kritičarski rad započeo je veoma rano, i to pre Drugog svetskog rata, u časopisu za kulturu i umetnost Mlada kultura, u kome su sarađivali levo orijentisani mlađi intelektualci. Kada se tome gotovo isključio posvetio, Čelebonović je bio redovni kritičar Književnih novina (1951–1952), potom Borbe (1952–1954), povremeno je pisao za NIN i Politiku. Sarađivao je u časopisima Književnost, Delo, Umetnost kao i u mnogim drugim publikacijama sveta i Jugoslavije i onim koji su kao domaći listovi objavljivani na stranim jezicima (Međunarodna politika, Jugoslavija...). Godinama je bio saradnik engleskog časopisa The Studio. Čelebonović se kretao kroz celokupnu istoriju umetnosti od praistorije do moderne, obuhvatao široka geografska prostranstva, interesovao se i za pozorište što ga je dovelo do Ežena Joneska i razgovora s književnikom kao i za druge umetničke pojave kod nas i u svetu. Baveći se kritikom i esejistikom preko pedeset godina, Čelebonović nije bio samo hroničar, svedok pojava ličnosti i novih trendova, već i tumač i sudija. Pisao je i pratio i starije i one koji stupaju na likovnu pozornicu, a radoznalog duha i uočavajućeg dara za nepoznato i nepriznato, nije se libio da, po nečijoj molbi, napiše tekst. Interesovao se i za najnovije umetničke pojave o kojima se brzo obaveštavao kao poznavalac stranih jezika i stalni putnik iz poslovnih ili privatnih razloga. Kao kosmopolita, govorio je nekoliko stranih jezika: nemački, francuski, italijanski je znao odlično, a engleski slabije. Njegova majka je bila Bečlijka pa je svoj deci maternji jezik bio nemački. Aleksa ga je dobro znao, ali se stalno žalio da je šteta što nema s kime da vežba. Koristio je svaku priliku da jezik „vežba“ a to je najčešće radio s prijateljem Dejanom Medakovićem, koji je perfektno nemački govorio. U slučajnim susretima ili pak u zakazanim terminima kad su se nalazili i šetali pričali bi na nemačkom. Društvo bi im tada pravio Medakovićev jazavičar Gavra. Možda je najbolje poznavao likovnu scenu Pariza. Tamo je, kao i na jugu Francuske, kod svog brata Marka, često boravio s mnogim umetnicima, likovnim kritičarima i teoretičarima bio u direktnom kontaktu. Uživao je veliko poštovanje kod stranaca. Susret s Pjerom Frankastelom doveo je do prevoda i štampanja knjige Umetnost i tehnika[iii] s Čelebonovićevim predgovorom. Iz kontakta sa Žanom Dibifeom nastao je intervju štampan u Politici, kao i saradnja na knjizi posvećenoj umetniku. Kasnije, kada je Dibife premestio svoju fondaciju u Lozanu, pomogao mu je u pronalaženju nekih veoma interesantnih eksponata za kolekciju. U dva pisma, upućena Čelebonoviću, sâm Dibife se divi tačno uočenim elementima u njegovim delima i, između ostalog, piše: „Znam veoma malo tekstova koji se tiču mojih dela u kojima su osvetljene, tako dobro kao što su u vašem, ključne tačke i pokretači u mojim slikama, njihove pobude, ciljevi i duhovne pozicije kojima one teže.“ Iz zahvalnosti Dibife je Čelebonoviću poklonio jednu svoju statuu i nekoliko crteža. Sem pojedinačnih tekstova pisanih raznim prilikama i potrebama,[iv] objavio je nekoliko dragocenih knjiga iz oblasti teorije i istorije umetnosti, među kojima ima i nezaobilaznih, kapitalnih studija: monografija o Dušanu Vlajiću (Prosveta 1959), Za pristup umetnosti (Rad 1960), Savremeno slikarstvo Jugoslavije (Jugoslavija, 1965), Stara Grčka (Jugoslavija, 1973). Knjiga Ulepšani svet (Jugoslavija, 1975), odmah po objavljivanju, izazvala je veliku pažnju u našoj a i inostranoj sredini. Predstavljala je „tematsko i strukturno iznenađenje i dokazala da za radoznalog pisca i za sveobuhvatan duh, kakav je Čelebonovićev, ne postoje tabu teme“. Knjiga je prevedena i štampana u osam zemalja (Jugoslavija, Austrija, Nemačka, Francuska, Engleska, SAD, Holandija i Rumunija). Ovako obiman posao nije ga sprečavalo da se bavi i društvenim radom. Bio je pokretač i osnivač novih časopisa i novina za umetnost. Tek je postao punoletan (a punoletstvo se tada sticalo sa 21. godinom), Čelebonović je pre Drugog svetskog rata bio glavni i odgovorni urednik (1938–39) u časopisu za kulturu i umetnost Mlada kultura, organa Saveza studentskih kulturnih udruženja na Beogradskom univerzitetu. Istom onom u kome je započeo svoju spisateljsku karijeru. Budući da je za vreme Drugog svetskog rata bio u izbeglištvu u Italiji i Švajcarskoj radio je na izdavanju lista Nova Jugoslavija namenjenog Jugoslovenima u Švajcarskoj. Uoči samog rata bio je sekretar ULUS-a, a posle rata jedan od njegovih najaktivnijih članova. U želji da inostranstvo upozna s našom umetnošću i njenim vrednostima, inicirao je osnivanje Jugoslovenske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA) i bio njen predsednik desetak godina. Jedan je od osnivača i prvi upravnik JUGOSLOVENSKOG TRIJENALA LIKOVNIH UMETNOSTI (1961), komesar naših selekcija na bijenalima u Veneciji i Sao Paulu, član mnogih domaćih i međunarodnih žirija za selekciju dela ili dodelu nagrada. Po povratku u zemlju radio je u ustanovama: Jugoslovenski Crveni krst, Savez likovnih umetnika Jugoslavije, Grafička industrijska škola, Sekretarijat za kulturu SR Srbije. Dugo je bio urednik, potom glavni urednik i direktor Izdavačkog zavoda „Jugoslavija“. Svoju životnu i profesionalnu karijeru završava kao profesor po pozivu (1976–1985) na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a poslednjih godina držao je tzv. autorizovana predavanja iz predmeta Istorija moderne umetnosti na Filozofskom fakultetu – Grupa za istorju umetnosti. Kao profesor prepričavao je mnoge anegdote s ispita. Nije ih beležio pa u sećanju ostaje poneka. Na jednom od ispita student izvuče pitanje „Impresionisti“. Krene da zamuckuje. A onda počne da priča da je slabog imovnog stanja itd. Profesor pita: „Kolega, žao mi je, ali kakve to veze ima s pitanjem?“ Studentov vickasti odgovor je bio da nije imao para da ode u Pariz. A na to Čelebonović: „Kolega, evo vama petica jer nije samo što ne znate nego vas i ne zanima: slike impresionista imate ovde pored (scena se zbiva na Filozofskom fakultetu u blizini koga se nalazi Narodni muzej).“ Bila su to srećna vremena kada je Narodni muzej bio otvoren, iako je godinama docnije generacijama studenata bio uskraćen ulaz u Narodni muzej. Ako bi se jednostavno i s mnogo suštine mogla okarakterisati ličnost Alekse Čelebonovića bilo bi: vrsni umetnik, esteta, istoričar i organizacioni pregalac, kako je to davno zabeležio slikar Mića Popović. Tih i nenametljiv, ogromne kulture i znanja, Aleksa Čelebonović je bio omiljen u društvu. Imao je veliki krug prijatelja i poslovnih i privatnih. Sa svojom suprugom Milicom bio je dragi gost u mnogim kućama a ljudi su voleli da bivaju u toploj atmosferi porodice Čelebonović u Čubrinoj 5a. Aleksa je bio dobar prijatelj s pesnikom Ivanom V. Lalićem. Jedno vreme su radili zajedno u Izdavačkom zavodu „Jugoslavija“. Kad bi jedan od njih otišao na bilo kakvo putovanje, znalo se da mu je obaveza da onome drugom napiše pesmicu od 3 do 4 reda. Tek da se javi prijatelju i stane na razglednicu. Na jednoj od fotografija s Mljeta Aleksa sedi za stolom i nešto piše s vrlo ozbiljnim izrazom. Nije to bilo ništa iz istorije umetnosti nego pesmica Ivanu. MG24

Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi Đorđe Alfirević ISBN: 9788663890374 Format: 21 cm Broj strana: 187 Povez: Broš Izdavač: Orion Art Godina izdanja: 2016. Oblast: Arhitektura Popust za online poručivanje 25% 1485 din. 12.58 € 15.80 $ 1980 din. 16.78 € 21.06 $ Ova knjiga je nastala kao plod višegodišnjeg istraživačkog rada u oblastima metodologije, arhitektonskog i urbanističkogprojektovanja i istoriografje, u okviru kojih se pravac autorovih interesovanja usmerio ka univerzalnim pitanjima stvaralaštva u arhitekturi i likovnim umetnostima. Veći deo građe u knjizi nastao je sažimanjem i preradom doktorske disertacije pod naslovom Ekspresionizam u arhitekturi XX veka u Srbiji , koju je odbranio 2015. godine, i gde je, analizom velikog broja primera,potvrđena prisutnost ekspresionizma u arhitektonskoj kulturi Srbije tokom XX veka. Period nakon 2000. godine je u knjizi dopunjen novijim primerima ekspresionističkog stvaralaštva u Srbiji. Za tok njegovih istraživanja prevashodno je bio zaslužan arhitekta dr Mihailo Čanak, koji ga je prijateljski savetovao da istraje u svojim težnjama i koji ga je usmeravao da pronađe svoj put i izraz u životu i radu. Kritički osvrt na knjigu: Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi Jedna zanimljiva knjiga je privukla pažnju mog saradnika, poštovanog gospodina Dimitrija Janičića – Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi, autora dr Đorđa Alfirevića, objavljena ove godine u izdanju izdavačke kuče Orion art iz Beograda. Ovo nije beletristika, ili što bi rekli knjiga za široku publiku, već stručna knjiga iz oblasti arhitekture, sagledana iz ugla nekog ko nije u toj branši ili sagledana iz „oka običnog prolaznika“. Pročitajte prikaz knjige – možda vas privuče da pročitate i samu knjigu… Ovakve knjige su retke među literaturom za široku čitalačku publiku. Ipak, izazove nas neki detalj, neka kratka analiza, možda čak neka ilustracija, pa nam stručna i usko specijalizobvana knjiga postane čitalački primamljiva. Eto, recimo, knjiga „Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi“ dr Đorđa Alfirevića spada u tu vrstu knjiga. Naslov najkraće objašnjava sadržaj. Knjige ove vrste najčešće ostaju kao literatura unapred definisane publike – usko stručni krugovi arhitekata i istoričara umetnosti uglavnom su jedini njihovi čitaoci. Za nas koji redovno ne pratimo zbivanja u umetnosti i u arhitekturi ona zdravorazumska konstatacija: ekspresionizam potiče od reči ekspresija – izaziva naše interesovanje. Znači, utisak koji na nas ostavi palata Rajhl u Subotici, hotel u Novom Pazaru, zgrada pošte u Kosovskoj ulici u Beogradu, sada bombardovanjem oštećena zgrada Generalštaba, Yu-biznis centar na Novom Beogradu i da ne nabrajamo, zainteresuje nas da zavirimo i malo dublje u poreklo zgrade, da saznamo nešto o njenom projektantu, pa i o stilskim odlikama te vrste arhitekture. Alfirević smelo, ponekad nasuprot ustaljenim tumačenjima, nudi neka drukčija viđenja, novu klasifikaciju nekih pojava u arhitekturi, na interesantan i dokumentovan način govori o zgradama koje svojim izgledom utiču na našu pažnju, a ponegde vrednuje i neke namerno ili nenamerno zanemarene zgrade i projektante. Njegovoj knjizi privukla nas je i slučajna podudarnost interesovanja – svojom prethodnom knjigom o rajačkim pivnicama („pimnicama“, kućama vina) on beše izabrao umetnički i građevinski interesantnu temu iz narodne arhitekture zatvorenog tipa, neuobičajenu pojavu u srpskoj arhitekturi, koja se izrazito prezentovala u selima Negotinske Krajine. Njegov sadašnji izbor opet je bio izazivački – i za nestručnjake neke zgrade svojim izgledom, stilskim ukrasima, bojama, neobičnim detaljima, izazivaju pozitivno ili negativno interesovanje. A ova knjiga je baš o takvim zgradama. Alfirević u desetak poglavlja na stručan, ali dobro ilustrovan, često provokativan način predstavlja ekspresionizam u srpskoj arhitekturi od njegovih početaka do današnjih dana. Ekspresionizam se kao stilski pokret javlja u svetu u periodu između 1905. i 1930. godine, kada je u Srbiji, u arhitekturi vladao akademizam. No pažljivija analiza, tvrdi Alfirević, pokazuje da su brojne zgrade u drugoj polovini dvadesetog veka ekspresionistički obojene. Takve su, recimo, beogradski Muzej savremene umetnosti, Centar „25 maj“ (danas „Gale Muškatirović“), Memorijalni muzej u Šumaricama kod Kragujevca, Spomen-dom bitke na Sutjesci na Tjentištu, neke benzinske pumpe i robne kuće. Sam pojam ekspresionizma pruža veoma široke mogućnosti za različite pristupe, polazeći od ekspresije i ekspresivnosti, a stižući do raznolikih transformacija forme i kolorističkih „igara“ kojima se htela iskazati vizija, ali i konkrertne emocije projektanata. Posle iznošenja opštih karakteristika ekspresionizma, Alfirević razmatra detaljnije pojmove ekspresije i ekspresivbnosti, dajući zatim opise i osnovne podatke o svim zgradama koje on smatra da pripadaju ovom stilu. On je to uradio naučnički pedantno, grupišući primere ekspresionizma u Srbiji (posebno Vojvodini) pre Prvog svetskog rata, zatim između dva svetska rata, pa u socijalističkoj Jugoslaviji i konačno u srpskoj arhitekturi posle sloma socijalističke Jugoslavije. Dimitrije Janičić

Autor: Snežana VesnićAutorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja.– Iz recenzije Vladana ĐokićaOva knjiga sprovodi značajne rekonstrukcije unutar filozofske terminologije, poretka pojmova i koncepata kojima filozofi barataju na različitim jezicima i u raznovrsnim kulturama. Ambicija autorke da ustanovi jednu novu i opravdanu arhitektonsku terminologiju istovremeno remeti i menja neka ustaljena značenja reči. Posle ovih konceptualnih ili arhitektonskih intervencija, mišljenje nužno postaje konkretnije i preciznije.– Iz recenzije Petra Bojanića

Iz recenzija: ’’Autorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja.’’ Vladan Đokić ’’Ova knjiga sprovodi značajne rekonstrukcije unutar filozofske terminologije, poretka pojmova i koncepata kojima filozofi barataju na različitim jezicima i u raznovrsnim kulturama. Ambicija autorke da ustanovi jednu novu i opravdanu arhitektonsku terminologiju istovremeno remeti i menja neka ustaljena značenja reči. Posle ovih konceptualnih ili arhitektonskih intervencija, mišljenje nužno postaje konkretnije i preciznije.’’ Petar Bojanić

Opis proizvoda Autorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja.– Iz recenzije Vladana Đokića. Ova knjiga sprovodi značajne rekonstrukcije unutar filozofske terminologije, poretka pojmova i koncepata kojima filozofi barataju na različitim jezicima i u raznovrsnim kulturama. Ambicija autorke da ustanovi jednu novu i opravdanu arhitektonsku terminologiju istovremeno remeti i menja neka ustaljena značenja reči. Posle ovih konceptualnih ili arhitektonskih intervencija, mišljenje nužno postaje konkretnije i preciznije.– Iz recenzije Petra Bojanića

Opis proizvoda Autorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja.– Iz recenzije Vladana Đokića. Ova knjiga sprovodi značajne rekonstrukcije unutar filozofske terminologije, poretka pojmova i koncepata kojima filozofi barataju na različitim jezicima i u raznovrsnim kulturama. Ambicija autorke da ustanovi jednu novu i opravdanu arhitektonsku terminologiju istovremeno remeti i menja neka ustaljena značenja reči. Posle ovih konceptualnih ili arhitektonskih intervencija, mišljenje nužno postaje konkretnije i preciznije.– Iz recenzije Petra Bojanića

Arhitektonski koncept: objekt stvarnosti i subjekt iluzije Autorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja. – Iz recenzije Vladana Đokića Ova knjiga sprovodi značajne rekonstrukcije unutar filozofske terminologije, poretka pojmova i koncepata kojima filozofi barataju na različitim jezicima i u raznovrsnim kulturama. Ambicija autorke da ustanovi jednu novu i opravdanu arhitektonsku terminologiju istovremeno remeti i menja neka ustaljena značenja reči. Posle ovih konceptualnih ili arhitektonskih intervencija, mišljenje nužno postaje konkretnije i preciznije. – Iz recenzije Petra Bojanića

Autorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja. Iz recenzije Vladana Đokića Ova knjiga sprovodi značajne rekonstrukcije unutar filozofske terminologije, poretka pojmova i koncepata kojima filozofi barataju na različitim jezicima i u raznovrsnim kulturama. Ambicija autorke da ustanovi jednu novu i opravdanu arhitektonsku terminologiju istovremeno remeti i menja neka ustaljena značenja reči. Posle ovih konceptualnih ili arhitektonskih intervencija, mišljenje nužno postaje konkretnije i preciznije. Iz recenzije Petra Bojanića

Autorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja. Iz recenzije Vladana Đokića Ova knjiga sprovodi značajne rekonstrukcije unutar filozofske terminologije, poretka pojmova i koncepata kojima filozofi barataju na različitim jezicima i u raznovrsnim kulturama. Ambicija autorke da ustanovi jednu novu i opravdanu arhitektonsku terminologiju istovremeno remeti i menja neka ustaljena značenja reči. Posle ovih konceptualnih ili arhitektonskih intervencija, mišljenje nužno postaje konkretnije i preciznije. Iz recenzije Petra Bojanića

Iz Predgovora: Jedan od naših omiljenih slatkiša ovde u Danskoj je Ga-Jol, čiji jaki miris sladića je savršen dodatak našem vlažnom i često hladnom vremenu. Deo šarma Ga-Jola za nas Dance jesu mudre ili duhovite izreke ispisane na poklopcu svake kutije. Jutros sam kupio paketić poslastice i otkrio da nosi ovu staru dansku izreku: ’’Ærlighed i små ting er ikke nogen lille ting.’’ „Iskreno, male stvari nisu male stvari.“ Bio je to dobar predznak u skladu sa onim što sam ovde već hteo da kažem. Male stvari su bitne. Ovo je knjiga o poniznim brigama čija je vrednost daleko od male. ’’Bog je u detaljima’’, rekao je arhitekta Ludwig mies van der Rohe. Ovaj citat podseća na savremene argumente o značaju arhitekture u razvoju softvera, posebno u Agile svetu. Bob i ja povremeno se upuštamo u žestok dijalog o tome. I da, Ludwig mies van der Rohe je ukazvao na korisnost i bezvremenost građevina koje predstavljaju najbolju arhitekturu. S druge strane, lično je odabirao kvake za vrata svake kuće koju je projektovao. Zašto? Jer su male stvari važne. Tokom naše „rasprave“ o razvoju zasnovanom na testiranju, Bob i ja smo otkrili da se slažemo da softverska arhitektura ima važno mesto u razvoju, mada verovatno imamo različite predstave o tome šta to konkretno znači. Takve razlike su, međutim, relativno nevažne, jer možemo prihvatiti zdravo za gotovo da odgovorni profesionalci na početku projekta odvoje neko vreme za razmišljanje i planiranje. Pojmovi projektovanja zasnovanog na testiranju i kodu nestali su kasnih 1990-ih. Ipak, pažnja prema detaljima postala je još više važna osnova profesionalizma, više nego što je to velika vizija. Prvo, kroz praksu na detaljima profesionalci stiču stručnost i sigurnost za rad na velikim stvarima. Drugo, najmanja a pomalo neuredna konstrukcija, vrata koja se ne zatvaraju čvrsto ili blago zakrenuta pločica na podu, ili čak neuredan radni sto, u potpunosti kvare šarm celine. O tome se radi kada je u pitanju jasan i čist kod. Ipak, arhitektura je samo jedna metafora razvoja softvera, a posebno za onaj deo softvera koji isporučuje početni proizvod u istom smislu kao što arhitekta isporučuje netaknutu zgradu. U današnje doba Scruma and Agile fokus je na brzom stavljanju proizvoda za tržište. Želimo da fabrika radi maksimalnom brzinom u proizvodnji softvera. To su ljudske fabrike: razmišljanje, osećanje za kodiranje koje se radi na osnovu prethodnih proizvoda i zahtevi korisnika da bi stvorili proizvod. Metafora proizvodnje snažno odgovara takvim razmišljanjima. Proizvodni aspekti japanske auto-proizvodnje, sveta montažnih pokretnih traka, nadahnjuju Scrum.

politikin zabavnik broj 2413, Stripovi: Petra u Boki - piše i crta Atilio Mikeluci, Hogar, Miki Maus, Paja Patak ; Tekstovi: - Beograd koga više nema : sin debelog trivuna, - aromaterapija, šta je to? : na prijemni s buketom djurdjevka, - naš čovek vozač kod Al Kaponea : Stric je dao reč, - mitologija i arhitektura : ne smetaj zmaju na kupanju, - čudoviste na Atlantiku: potera za `Bizmarkom`, - život piše drame: Za Dika, za Dejva, za sebe, - sve žabe ovog sveta: Bordzije ili apotekari budućnosti, - fantastika : Džon Morisej : Čarobno ogledalo, - tražili ste pesmu: Madona : Frozen ; zaledjen.

politikin zabavnik broj 2413, Stripovi: Petra u Boki - pise i crta Atilio Mikeluci, Hogar, Miki Maus, Paja Patak ; Tekstovi: - Beograd koga vise nema : sin debelog trivuna, - aromaterapija, sta je to? : na prijemni s buketom djurdjevka, - nas covek vozac kod Al Kaponea : Stric je dao rec, - mitologija i arhitektura : ne smetaj zmaju na kupanju, - cudoviste na Atlantiku: potera za `Bizmarkom`, - zivot pise drame: Za Dika, za Dejva, za sebe, - sve zabe ovog sveta: Bordzije ili apotekari buducnosti, - fantastika : Dzon Morisej : Carobno ogledalo, - trazili ste pesmu: Madona : Frozen ; zaledjen. Stanje kao na slici.

Po prvi put u našoj Crkvi pojavljuje se knjiga u celosti posvećena ovoj veličanstvenoj zadužbini Dušanovoj, nekada najvećem i najlepšem srpskom manastiru, kome, kako svedočahu savremenici, "ničeg ravnog pod suncem ne beše". Knjiga nas upoznaje ne samo sa raskošnom arhitekturom, kamenom plastikom, živopisom, kao stvaralačkim srpskim spojem romejskih (vizantinskih) i rimskih (zapadnih) tradicija, nego i sa povesnicom Svetih Arhanđela, koji postaju rasadnik vere i prosvete, a, do Kosovske bitke, i državno saborište srpsko. Prvo kolo edicije od 10 knjiga, čije je objavljivanje planirano tokom 2011. godine obuhvatilo bi najstarije i danas, uglavnom, najugroženije bisere srpske kulturne i crkvene baštine na Kosovu i Metohiji i Raškoj oblasti: pored Dečana, Gračanice i Banjske, Svete Arhanđele kod Prizrena, zatim Moraču, Studenicu, Hilandar, Žiču, Mileševu i Sopoćane. Čitaj dalje

ОД ЧЕГА ЈЕ САЧИЊЕНО „БЛАГО СРБИЈЕ” • од 528 страна богато илустрованих питких, занимљивих и информативних текстова о споменичком наслеђу наше земље, културне мапе Србије, времеплова у ком ће бити приказани најзначајнији тренуцу и културној историји Србије ради лакше хронолошке оријентације у књизи и малог речника мање познатих речи и стручних термина из историје уметности и археологије • од око хиљаду сјајних фотографија грађевина, археолошких налаза, уметничких дела, употребних предмета који се не виђају сваког дана • од знања, умећа и осећаја за лепо вишеструко награђиваних домаћих аутора (историчарке уметности и књижевника ТАМАРЕ ОГЊЕВИЋ и фотографа и новинара ДРАГАНА БОСНИЋА) • од препознатљивог раскошног МК дизајна • од висококвалитетних боја и папира укомбинованих у најбољој штампарији у земљи О ЧЕМУ ЋЕТЕ ЧИТАТИ У „БЛАГУ СРБИЈЕ” • о преисторијским налазиштима на тлу Србије и налазима која се чувају у нашим музејима (Лепенски Вир, Винча, Беловоде и Белолице, Атеница, Нови Пазар...) • о римским и византијским градовима (Гамзиград, Царичин град, Виминацијум, Сирмијум, Вија милитарис, Медијана...) • о црквама, манастирима и палатама (Петрова црква у Расу, Сопоћани, Студеница, Милешева, Дечани, Манасија, Раваница, Љубостиња, Каленић, Лазарица, Богородица Љевишка, Грачаница, Ђурђеви ступови, Жича, Бањска, Св. Архангели код Призрена, манастири Овчарско-кабларске клисуре, Прохор Пчињски, Стара и Нова Павлица, куршумлијске цркве, фрушкогорски манастири, Саборна црква у Београду, Руска црква у Београду, Новосадска катедрала, панчевачке цркве ...) • о утврђењимаа, дворовима, владарским летњиковцима и конацима (Голубац, Бач, Гардош, Козник, Маглич, Милешевац, Рам, Смедерево, Ужице, Петроварадин, Калемегдан, Фантаст, Челарево, Капетаново, Кулпин, Ечка, Стари и Нови двор у Београду, дворови на Дедињу, Конак кнегиње Љубице, Конак кнеза Милоша, вила Обреновића у Смедереву, Сремски Карловци...) • о средњовековним фрескама и иконама (Смрт Ане Дандоло, Бели анђео, портрети првих Немањића...) • о раскошним делима примењене уметности (керамика, стаклено посуђе, прибор за јело, ношња, накит, намештај, употребни предмети, црквени мобилијар...) • о сликарству новог века (романтизам, барок, сецесија, модернизам...) • о ремек-делима архитектуре (градске куће у Суботици, Сомбору, Зрењанину, Хотел Москва, зграда француске амбасаде у Београду...) • о народном градитељству (Манакова кућа, крајпуташи, вински подруми...) • о рукописаним, илуминираним књигама и опреми за књиге (Мирослављево јеванђеље, Београдска Александрида...) • о вајарству од преисторије до новијег доба (Мештровић, Росандић, Олга Јанчић, Петрић...) • о исламској и јеврејској уметности на тлу Србије (Бајракли-џамија у Београду, Калемегдан, Фетислам, Нови Пазар, Сјеница, Пештер, турски фермани, богато украшене свете књиге, ношња...) • о задужбинама и уметничким легатима (Капетан-Мишино здање, легати Милене Павловић Барили, Паје Јовановића, Надежде Петровић...) • о наивној уметности • о ствараоцима и наручиоцима дела (Капетан Миша Анастасијевић, Катарина Ивановић, Јелисавета Начић, Божидар Карађорђевић, Сава Шумановић...) • о историјским околностима и занимљивостима (Чегар и Ћеле-кула, династички сукоби, буне и устанци, уговорени владарски бракови...) • о великим открићима (налазишта или предмети значајни у светским размерама) ЗАШТО „БЛАГО СРБИЈЕ” • зато што наша земља обилује познатим и непознатим благом • зато што водећи српски музеји не раде годинама, што смо изгубили навику одласка у њих и што генерације стасавају без довољно знања о својој културној баштини • зато што ћемо оно што добро познајемо више ценити и волети • зато што се нико није одважио да покуша да све то благо на јасан и приступачан а визуелно раскошан начин представи свим људима у нашој земљи Наслов: Благо Србије: Културно-историјска баштина Издавач: Mladinska knjiga Страна у боји: 528 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 24,0 x 32,0 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7928-340-5

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlično očuvano, veliki format, tvrd povez Sustainable Preservation - Greening Existing Buildings, Jean Carron, Carroon Аутор - особа Carroon, Jean Наслов Sustainable preservation : greening existing buildings / Jean Carroon Врста грађе стручна моног. Језик енглески Година 2010 Издавање и производња New York : Wiley, 2010 Физички опис XIV, 401str. , [16] str. s tablama : ilustr. ; 24 cm ISBN 978-0-470-16911-7 Напомене Bibliografija uz svako poglavlje Registar. ekološke kuće zgrade, ekološka arhitektura, ekologija Предметне одреднице Održiva arhitektura -- SAD -- Studije slučaja Zgrade -- Konzervacija -- Energetski efikasna gradnja -- SAD -- Studije slučaja УДК 721.025.4:502.131.1(73) 69.059:620.9(73) zelena arhitektura, green architecture Аrhitektura bez poziva ulazi u svačiji život -Brent C. Brolin Novi urbanizam s kraja XX veka teži da gradovi dobiju sve više humaniji karakter. Opšti trend ka racionalnom projektovanju, koje polazi od precizno definisanih kriterijuma, doživljava u poslednje vreme značajne promene. Od perioda 60-ih godina prošlog veka, kada je dostignut vrhunac u krilu logističke tradicije parametarskog projektovanja (Cristopher Alexander je postavio čak 33-trideset tri parametara, koji su bitni za svaku kuču), u novije vreme dolazi do preispitivanja broja i značaja pojedinih uticajnih faktora. Uz nesumnjivu važnost funkcionalnosti i ekonomičnosti, kao osnovnih kriterijuma, sve veći značaj se pridaje energetskim, a posebno ekološkim aspektima gradnje. (Glavna poruka Svetskog bijenala arhitekture 2000 u Veneciji glasila je Manje estetike, više etike. Nažalost „Nova arhitektura“ (staklena, aluminijumska, PVC-arhitektura)ulaze nekontrolisano i u naše gradove, njihove najlepše, najstarije i najvrednije delove. Da li je to zaista trijumf arhitekture: globalizacija, internacionalizacija, vreme zavođenja – intelektualni Mc Donald? Moderna arhitektura se sve više okreće novim pokušajima da se ozelene gradovi, da se napravi održivi spoj prirode i čoveka. Jedan od ciljeva današnjice je očuvanje prirodnih uslova i stvaranja zdravije i humanije urbane klime, što izneđu ostalog podrazumeva vraćanje prirode u gradove tj. formiranje novog fonda zelenih površina, jer se kvalitet života u gradu sve više vezuje za količinu zelenih površina u njemu. Međutim, poseban problem u savremenim urbanističkim uslovima izgradnje predstavlja gustina naseljenosti po gradovima i njena uzajamna povezanost sa ostalim prirodnim i urbanim faktorima. Ona je ta koja utiče na higijenske uslove grada, veličinu zelenih površina, uopšte određuje ekspluataciju gradske površine. To dovodi do ograničenih mogućnosti uvođenja novih horizontalnih zelenih površina. Zelena arhitektura – ekološka i ekonomska budućnost gradnje Urbani život današnjice, industrija, dizajn, gradnja objekata u kojima živimo - sve ovo pokazuje da je čovek direktno odgovoran za potrošnju mnogih prirodnih resursa naše planete. Rast i razvoj društvenih zajednica je nažalost negativno uticao na životnu sredinu. To je razlog zbog kog se poslednjih godina, pa i decenija, posebno govori o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod čoveka. Da bi došlo ne samo do ekološke, već i ekonomske i društvene koristi u svakoj državi neophodna su trajna i održiva rešenja, a tu u prvi plan dolazi upravo zelena arhitektura. Čak i ako niste arhitekta, izvođač radova, projektant ili vlasnik nekretnine, velike su šanse da ste čuli za pojam zelena ili održiva zgrada. U ovom tekstu govorićemo o tome šta je zelena arhitektura i u čemu se ogleda njen značaj. Šta je to zelena arhitektura? Zelena arhitektura je održiva metoda projektovanja zgrada, gde dizajniranje i građevinski materijali odgovaraju životnoj sredini. Sve se odnosi na izgradnju energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih domova i fasada. Počev od nacrta projekta, preko lokacije i izbora materijala koji će se koristiti, izgradnja zelene zgrade treba da bude u skladu sa ekosistemom i u njegovu korist. Zelena zgrada nije novost u svetu arhtekture i građevinarstva. Zapravo, ljudi su od pamtiveka koristili materijale kao što su blato, slama, drvo i kamen za gradnju. Isto važi i za obnovljivu energiju Sunca, vetra i vode. Danas zelena arhitektura podrazumeva projektovanje, izgradnju i upravljanje zgradama uz minimalnu upotrebu resursa i što manje negativnih uticaja na životnu sredinu. Na taj način zelena zgrada efikasno koristi zemljište, materijale, energiju i vodu i stvara minimalan (ili nikakav) otpad. Uz to, ona obezbeđuje zdravo okruženje u zatvorenom prostoru i obnavlja ili poboljšava prirodno okruženje. Zašto održiva arhitektura? Još 1987.g definisan je pojam održivosti kao proces koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja budućih generacija u realizaciji njihovih potreba. Pojam je definisan od strane Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj. Od tog momenta, iako društvo postaje svesno da nema budućnosti bez održivosti, svedoci smo da sporo napredujemo u primeni. Arhitektura je oblast koja nema budućnosti bez održivosti jer je veliki uticaj koji ona vrši kroz razna polja njene primene. Ekonomski razvoj prouzrokovao je veću proizvodnju građevinskog materijala, intenzivniju izgradnju stambenih, poslovnih, industrijskih objekata… a ujedno su se ove aktivnosti reflektovale na veću potražnju građevinskog zemljišta, a sve navedene aktivnosti negativno utiču na globalni ekosistem. Zato je izuzetno važno preuzeti odgovornost za uticaj koji arhitektura vrši na životnu sredinu, kako bi i buduće generacije mogle da realizuju svoje potrebe. Od samoga početka gradnje objekat vrši uticaj na životnu sredinu kroz različite aktivnosti i procese (proizvodnja građevinskog materijala, transport, izgradnja, ugradnja materijala…) sve ove aktivnosti mogu prouzrokovati ekološku štetu. Takođe tokom samog procesa gradnje, gradilište proizvodi otpad i buku koji takođe imaju veliki uticaj na životnu sredinu. Nije zanemarljiv i uticaj koji se dešava i nakon izgradnje objekta, jer u toku ekspolatacije takođe dolazi do posledica po ekosistem. Vrlo je važno napomenuti da objekat kada izgubi svoju funkciju (nije više u upotrebi ili je sticajem okolnosti ostao ne završen i nije priveden nameni) izuzetno je visok njegov negativan uticaj na životnu sredinu. Zašto? Ako ovakav objekat ne recikliramo (izvršimo rekonstrukciju/promenu namene, ili kompletno srušimo i recikliramo otpad) sve što je uloženo u proizvodnju, transport, ugradnju i održavanje ovakvog objekta može se smatrati gubitkom i konstantnim negativnim uticajem po životnu sredinu.

Odlično 2004. U pitanju je zaista iscrpno sačinjena enciklopedija iz arhitekture i njoj srodnih oblasti - urbanizma, dizajna, enterijera, zgradarstva, primenjenih umetnosti - sa oko 25 hiljada terminoloških jedinica, i više od šest hiljada ilustracija. Inače dvotomna enciklopedija donosi i indeks imena oko tri hiljade poznatih arhitekata i autora iz srodnih oblasti. O prva dva toma “Enciklopedije arhitekture`, napisali su izuzetno značajne komentare direktori i urednici svetski poznatih kuća: “Thames and Hudson Ltd.`, High Holborn, London; Lucas Dietrich, architecture editor: “...neverovatan mamutski posao (mammoth job)...odavno mi u ruke nije dopala ovakva knjiga... naša izdavač ka kuća dobija dnevno preko 2.000 tekstova knjiga, medjutim, ovakvu knjigu do danas nismo imali...` “The Japan architect Co., Ltd.`, Yushima, Bunkyo-ku, Tokyo; Chie Abe, chief editor: “...nismo ni pretpostavili da će nam stići knjiga ovog kvaliteta i obima... ovo je zaista kapitalno delo... iskreno čestitamo!` “China editors`, Shangai, “...ukoliko budete imali izdanje na engleskom jeziku, obavezno nam ga ponudite...` Za ediciju “Enciklopedija arhitekture` recenzije su dali: prof. dr. Jerko Denegri, akademik prof. Ivan Antić, prof. dr. Ranko Radović, akademik prof. Milan Lojanica, akademik prof. Mihajlo Mitrović, a o ediciji su pisali: Milan Vlajčić, kritičar i publicista, mr. Bojan Kovačević, arhitekta i mnogi drugi. Izvod iz recenzije prof. dr. Ranka Radovića: `Arhitekta Slobodan Maldini uradio je sam jedan sizifovski projekt koji decenijama nije uradila niti jedna stručna ili naučna institucija u nas - REČNIK ARHITEKTURE. Istina, nikad nije prestajala svest da je arhitekturi i arhitektima ovde neopohodan jedinstveni terminološki pregled, enciklopedijski sredjen i sistematizovan. Pokušaja je bilo. Nisu nikada završeni. Sada je taj džinovski zadatak okončan naporom jednog zaljubljenika u arhitekturu i njene reči, u pojmove i njihovo tumačenje, u tolike rečnike arhitekture i usamljene glosare. Terminološka celovitost i ilustracije koje prate ovo delo liče, kao kod Borhesa na “rajsko polje`, gde se reči pretvaraju u kuće, a prostor počiva, izmedju ostalog, na mudrosti i na znanju.` Izvod iz recenzije akademika prof. Ivana Antića: ` Enciklopedija arhitekture i urbanizma autora arh. Slobodana Maldinija je prvi naš naučni poduhvat da se pojmovi, koji proističu iz raznih jezičkih područja, a odnose se na polje arhitekture i urbanizma, sistematizuju i definišu... ...Moje duboko uverenje je da će ova knjiga biti od velikog značaja na polju arhitekture i kulture uopšte, kao i podizanja ukupnog nivoa arhitektonskog znanja kod nas... ...Knjigu preporučujem širokom sloju čitalaca: ljubiteljima arhitekture, arhitektima, studentima arhitekture i umetnosti uopšte, urbanistima, dizajnerima, prostornim planerima, a posebno kritičarima na polju arhitekture i umetnosti, kojima će enciklopedija dati doprinos ka jasnijem izražavanju i sagledavanju ovog širokog ali značajnog kulturnog polja.` Izvod iz recenzije prof. dr. Jerka Denegrija: “Ilustrovana enciklopedija arhitekture i urbanizma autora Slobodana Maldinija sadrĹži preko 30.500 jedinica, uz oko 6.000 crno-belih ilustracija, iz oblasti navedenih u naslovu knjige, obradjenih po principu: definicija pojma, utvrdjivanje cilja, interdisciplinarnost i dr. U knjizi arhitektura se tretira prvenstveno kao umetnost i tekovina istorije kulture, ali se ne zapostavlja tesna povezanost arhitekture i urbanizma uz sve za ove oblasti relevantne naučne discipline. Pojmovi su obradjeni sažeto i jasno, povremeno kada pojedini pojam to zahteva i sa širim objašnjenjima, no uvek su pisani stručno, na osnovu utvrdjenih znanja iz temeljne istorijske i teorijske literature za oblasti kojima se enciklopedija bavi... ...Treba istaći da slična publikacija, ne samo kao delo domaćih autora nego ni u prevodu kod nas ne postoji i da je to osnovni i dovoljni razlog u prilog objavljivanju ove izuzetno korisne knjige koja će zbog svoje višestruke upotrebljivosti biti namenjena zainteresovanim stručnim krugovima (profesionalcima i studentima iz oblasti arhitekture, urbanizma, dizajna, umetnosti i istorije umetnosti, novinarstva i dr.), ali i širokoj kulturnoj javnosti. Iz svih tih osnovnih razloga, da se ostali dodatni ovom prilikom ne navode, trebalo bi maksimalno podržati ogromni trud autora i vrednost njegovog obavljenog rada, te se u cilju realizacije ovog u našem izdavaštvu jedinstvenog poduhvata ovom projektu u vidu pozitivne recenzije daje bezrezervna podrška.` Izvod iz Preporuke prof. dr. Jerka Denegrija: “Enciklopedija arhitekture je jedinstveni poduhvat u kojemu se istovremeno sažeto i pristupačno širem krugu čitalaca, ali i potpuno kompetentno i namenjeno stručnoj javnosti obradjuje mnoštvo jedinica sa područja arhitekture, urbanizma, dizajna i primenjene umetnosti. Sve ove oblasti posmatrane su kako iz istorijske perspektive, tako i iz njihovih savremenih pojava, kao tekovine kulture i kao funkcije praktičnog života. Zadivljuje već sama činjenica da je ovakav obimni posao uspela da obavi jedna osoba i upravo zahvaljujući tome postignuta je potrebna ravnoteĹža u načinu obrade raznorodnih pojmova i fenomena. Ne samo u našoj sredini, dosad slični poduhvat nije obavljen, već samo to bio bi dovoljno opravdani razlog da ova edicija bude smatrana izuzetnim podvigom...` Izvod iz recenzije arhitekte mr. Bojana Kovačevića: ...`Enciklopedija arhitekture` daruje nas onom vanvremenskom, ili je možda bolje reći jednovremenskom, nevremenovanom slikom sveta gradjenja koju svakodnevno očekujemo i od svake obične kuće koja se gradi ili tek zamišlja. Na prvi pogled nije uopšte jasno ni kako je Maldini uspeo da sačini ovakvu knjigu niti kada je to uradio... ceo poduhvat se preinačuje u storiju koja deluje potpuno romantičarski i nestvarno. ...njegova izuzetna knjiga je zapravo unekoliko okasneli rezultat pristupa arhitekturi koji je, u Beogradu od početka osamdesetih naovamo, zastupala i provodila arhitektonska grupa MEČ kojoj je i sam Maldini pripadao, kao i manji krug arhitekata oko nje, ali u prestonici nikad sa velikom podrškom zvaničnih arhitektonskih asocijacija i institucija. Reč je o nedvosmislenom shvatanju arhitekture kao dela kulture u okviru kojeg je takozvano projektovanje samo jedna od disciplina. Maldinijeva “Enciklopedija`, vrlo je moguće, biće i ubuduće tretirana kao sam vrhunac svega što je jedna grupa znalaca i zaljubljenika radila. ...Pojava ove i ovakve knjige na srpskom jeziku i u maloj zemlji sa često istrajno traljavim institucijama i sa, hvala bogu, dovoljnim brojem “pozitivno čudnih` individua, kazuje da je jedan enormni i davni zadatak obavljen. To što ga nisu obavili oni kojima je godinama poveravan i finansiran već neko ko je sebi sam zadao ceo projekat i izvršio ga na superioran način, pokazuje jednu i stalnu i neregularnu, spasavajuću partizanštinu koja, daleko od komunističkih relacija, ponekad izbavlja našu kulturu od predaje i pasivnosti.` Akademik prof. Mihajlo Mitrović je napisao: `Priznanje Salona za najbolju arhitektonsku publikaciju u prošloj godini dobio je arhitekta Slobodan Maldini za svoju `Enciklopediju arhitekture`, veliko dvotomno delo enciklopedijskog formata na 1650 strana bogato ilustrovano sa nekoliko hiljada crteža od kojih je jedan deo crtao sam autor Radi se o samotnjačkom, samofinansirajućem, samoizdatskom poduhvatu bez presedana kod nas i daleko šire. Posao koji normalno i uobičajeno godinama rade institucije, naučni kolektivi, veliki misaoni i tehnički aparat, najvećma sa drĹžavnom potporom, uradio je, za samo šest godina, samo jedan čovek pregalac. ...Zapažen još kao mlad arhitekta u grupi “Meč`, Maldini se jedno vreme izgubio sa scene. I dok je okolina počela da ga zaboravlja iz asketske osame, posle silnog danonoćnog rada, blesnuo je tamo gde ga niko nije mogao očekivati. Manijačkom posvećenošću svom pozivu, hazarderski, va bank, seo je za radni sto i takoreći šest godina jurio rulet ne videći kraja svom ulogu... Preveo je sam šest pozamašnih knjiga sa više jezika, kao podlogu za osnovnu gradju. Prevrnuo je sve što postoji u našoj leksikografiji. Sve sam slagao, skenirao, prelamao, ilustrovao... ...Srpska kultura, bez ikakve zasluge društva, dobila je kapitalno delo vredno najvećeg stručnog i ljudskog poštovanja.` Milan Vlajčić, kritičar i publicista, je napisao: “Na nedavno održanom Beogradskom sajmu knjiga, najviše priznanje Sajma, nagrada za izdavački poduhvat godine, pripala je zamašnoj, dvotomnoj knjizi na blizu dve hiljade stranica, `Leksikonu arhitekture` autora i izdavača u jednoj ličnosti, arhitekte Slobodana Maldinija. Prvi put u istoriji ovog priznanja dogodilo se da bude nagradjen leksikografski i izdavački trud samo jednog čoveka. Obično iza nagradjenih dela stoji neka poznatija izdavačka kuća, ali ovog puta se desio presedan i to je izazvalo pravu pometnju.` Dr. doc. Ljiljana Vukajlov je napisala: “Enciklopedija arhitekture` rad je autora, priredjivača i samostalnog izdavača arh. Slobodana Maldinija, nastao u periodu 1998-2006. Uz sakupljanje, analiziranje, sistematizovanje i opisivanje pojmova autor je istovremeno uporedjivao prikupljenu gradju sa savremenim svetskim dostignućima i enciklopedijama arhitekture... ...Autor Slobodan Maldini, arhitekta iz Beograda, školovao se u Beogradu i Vićenci. Od 1981. član je grupe MEČ, a od 1984. ULUPUDS-a. Predstavlja jednog od najranijih protagonista postmodernog pokreta u arhitekturi nekadašnje Jugoslavije. Učesnik je brojnih izloĹžbi i dobitnik više nagrada za svoje arhitektonske projekte. Bavi se pedagoškim radom kao predavač na novosadskom univerzitetu.`