Toliko poruka za budućnost arhitekture, koja u “zemlju Konstruktivizma”, ne samo što nije “ponovo” došla, nego je po direktivi ideologa socrealizma bila nemilosrdno uklonjena, kao tvorevina “tuđa” sistemu. Za arhitekturu, to je vreme iskušenja u kojem sredstva građenja i ekonomije, stvarne društvene mogućnosti za bilo kakvo istraživanje, nisu ni približno na nivou duhovnosti i umetničke snage potencijalnih graditelja. Iluzija je mnogo, ali i potpuno tačnih predviđanja. Što su ona bila data “pre vremena”, to je najmanje njihov neuspeh. Crteži i opusi pomenutih arhitekata, stoga, čine sve. Doba “papirne arhitekture”, kako sami konstruktivisti, ne bez izvesnog žaljenja ističu, bio je sav njihov svet. Na taj način pred nama se otvara ne samo jedan krug ideja i naslućivanja, nego i jedan nacrtani manifest “nepomućene uverljivosti”. Otuda je objavljivanje ove knjige kod nas neka vrsta svečanog trenutka za sve one koji razumeju da se u arhitekturi njena duhovna materija neprestano i plemenito obnavlja, kao velika memorija kreativnog stvaralaštva.