SABRANA DELA 1-2 - Borislav Stanković Izdavač: Prosveta, Beograd Godina izdanja: 1956. Povez: Tvrd Format: 17 cm Broj strana: 750 + 824 Pripovetke: Iz moga kraja Njegova Belka Božji ljudi Drame: Koštana Tašana Jovča Fragmenti Uspomene Beogradske šetnje Nečista krv Prva verzija nečiste krvi Gazda Mladen PRIPOVETKE STARI DANI L.1.S.S.S.

1969 - 489 + 490 STRANA, TVRD POVEZ. SRPSKA KNJIŽEVNOST U STO KNJIGA. 1. BILJEŠKE JEDNOG PISCA, BAKONJA FRA BRNE 2. PRIPOVETKE, O KNJIŽEVNOSTI

Izdavač : Matica srpska - Novi Sad, Srpska književna zadruga - Beograd Godina : 1959. Povez : tvrd Stranica: 429+423 Stanje: manje nečistoće i flekice po koricama obe knjige tačkaste svetlobraon flekice na desnoj ivici listova 1. knjige, svetle flekice između zadnjeg belog lista i zadnje korice 2. knjige -------------------------------------------------------------- smeštaj: F7L datum ažuriranja: 15.03.2020. Troškovi slanja: preporučena tiskovina + deo troškova pakovanja = 165 dinara

Dobro očuvana knjiga,posveta... K121

IZABRANA DJELA 1-2 James A. Michener vrd povez Izdanje Globus, Zagreb, 1979. godine. Veoma dobro očuvana knjiga, 259+217. strana. Sirotište Paradise Dragi Dedham Chautauqua Dolina L.1 O.4.P.1.

CELOKUPNA DELA - knjiga 1 i 2 - F.G.Lorka U dobrom stanju tavan

Izdavač:Ringier Axel Springer doo Beograd 63 strane, 39 cm, mek povez, ćirilića imam i prvi deo BLIC BIBLIOTEKA PRIČE IZ PRVOG DELA SU: 1.STRADIJA 2.VOĐA PRIČE IZ DRUGOG DELA SU: 1.MRTVO MORE 2.DANGA 3.KRALJEVIĆ MARKO MEDJU SRBIMA PO DRUGI PUT

Izdavač: Ringier Axel Springer doo Beograd 63 strane, 39 cm, mek povez,ćirilica imam i drugi deo BLIC BIBLIOTEKA PRIČE IZ PRVOG DELA SU: 1.STRADIJA 2.VOĐA PRIČE IZ DRUGOG DELA SU: 1.MRTVO MORE 2.DANGA 3.KRALJEVIĆ MARKO MEDJU SRBIMA PO DRUGI PUT

Izdavač: Zagreb : Liber, 1977 (Rijeka : Riječka tiskara) Zbirka Francuski roman : u 10 knjiga Prevele Višnja Machiedo, Eva Feller-Zdenković Povez: tvrd, zastitni omot, 21x12 cm Broj strana: 574 Prevodi dela: 1. Le sursis ; 2. Les mots Tiraž 7.000 Str. 569-575: Jean Paul Sartre / Jere Tarle.

BRANIMIR ĆOSIĆ Pokošeno Polje (roman 1+2) Biblioteka: Džepna Izabranih Dela Izdavač: Svetlost - Sarajevo Štampa: Branko Đonović - Sarajevo 1961. godine Format: 11,5 x 16,5 cm; 190+314 stranica + korice 1+2 Očuvanost: I korice glazirani tvrdi povez u boji 4 I unutrašnjost požutela bez značajnih oštećenja 4- ka 4 II korice glazirani tvrdi povez u boji 4 II unutrašnjost požutela bez značajnih oštećenja 4- ka 4

Izdavač: Naš Dom (L`Age d`Homme) Pismo: ćirilica Broj strana: 233 Povez: mek Visina: 21 cm Odlično očuvan primerak primerak, direktno sa moje police koja je ustakljena. Sadržaj: Zbirka kratkih priča podeljena je na tri dela: 1. Fantastika 2. Alternativna istorija 3. Naučna fantastika Ukupno ima 18 priča. TOTALNA PERCEPCIJA (fantastika) Flauta Portret Grad Totalna percepcija Treća žena Način života na ostrvu Tuna Era PREPARIRANJE (alternativne istorije) Nemačka 1942. (Nagrada `LK` za priču 1984.) Vremeplovčevim putem Prepariranje (Znak sagite 10) Otmica PANTA MORFEI, PANTA ISOS (naučna fantastika) Plutanje Epitaf Pretvaranje Faktor mutacije (Alef 15) Let bez spuštanja Virus zla Ispod tvrđave Smrt solipsiste {KTJ29.015}

Islandsko zvono - Haldor Laksnes Izdavač: Svjetlost, Sarajevo Godina izdanja: 1959. Povez: Tvrd Broj strana: 407 Stanje: dobro Haldor Laksnes je dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1955. godine. Dragan Jovanović Danilov ga svrstava u velikane svetske književnosti XX veka, a romanu Islandsko zvono daje epitet remek dela. K.S.N. O.1.P.2.

AUTOR: Vilijem Šekspir NASLOV: Celokupna dela Viljema Šekspira 8 ŽANR: Istorijske drame SADRŽAJ: Henri Peti, Henri Šesti 1. deo, Henri Šesti 2. deo, Henri Šesti 3. deo IZDAVAČ: Kultura GODINA: 1966 POVEZ: tvrdi (KB:121)

Vladislav Rejmont Izabrana dela 1 2Tvrdi povezKNJIGA IAutor - osoba Rejmont, Vladislav Stanislav, 1867-1925 = Reymont, Władysław Stanisław, 1867-1925Naslov Izabrana dela. Knj. 1 / Vladislav Rejmont ; preveo s polјskog Lazar KneževićVrsta građe knjiga ; odrasli, opšte (lepa književnost)Jezik srpskiGodina 19??Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna Prosveta, 19?? (Zemun : `Makarije`)Fizički opis 259 str. : autorova slika ; 20 cmDrugi autori - osoba Knežević, LazarBiblioteka stranih pisaca ; knj. 1Sadržaj Pravedno; Sastanak; Jednoga dana; KučkaPredmetne odredniceRejmont, Vladislav, 1868-1925KNJIGA IIIzabrana dela. Knj. 2 / Vladislav Rejmont ; preveo s polјskog Lazar R. KneževićVrsta građe kratka proza ; odrasli, opšte (lepa književnost)Jezik srpskiGodina [b. g.]Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna prosveta, [b. g.] (Beograd : `Gregorić`)Fizički opis 261 str. ; 20 cmDrugi autori - osoba Knežević, Lazar, 1876-1932 = Knežević, Lazar, 1876-1932Zbirka Biblioteka stranih pisacaSadržaj Ave Patria; Na ivici; Groblјe; Srećni; Tomko Baran; Pred svanuće; U pruskoj školi; Suđenje; Senka.Predmetne odredniceRejmont, Vladislav Stanislav, 1867-1925 = Reymont, Władysław Stanisław, 1867-19255/10

ANTONIJE ISAKOVIĆ MIRAN ZLOČIN Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Антоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2] Биографија Добитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи. Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3] Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4] Награде Змајева награда, за књигу Велика деца, 1955. Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976. НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982. Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994. Награда „Златни прстен Багдале”, 1995. Награда „Меша Селимовић”, 1995. Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001. Дела Књиге Велика деца, приповетке, Београд 1953. Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962. Приповетке, 1964. Празни брегови, приповетке, Београд 1969. Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976. Трен 1, роман, Београд, 1976. Трен 2, роман, Београд, 1982. Берлин капутт, Београд, 1982. Образ, приповетке, 1988. Говори и разговори, 1990. У знаку априла: и друге приче, Београд 1991. Миран злочин, роман, Београд 1992 Други део мог века: да се не заборави, 1993. Господар и слуге, роман, Београд, 1995. Риба, 1998. Нестајање, 2000.

Antonije Isaković Miran zločin Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Tren 3 Edicija Savremena proza Izdavač Prosveta Антоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2] Биографија Табла на згради где је становао Добитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи. Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3] Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4] Награде Змајева награда, за књигу Велика деца, 1955. Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976. НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982. Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994. Награда „Златни прстен Багдале”, 1995. Награда „Меша Селимовић”, 1995. Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001. Дела Књиге Велика деца, приповетке, Београд 1953. Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962. Приповетке, 1964. Празни брегови, приповетке, Београд 1969. Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976. Трен 1, роман, Београд, 1976. Трен 2, роман, Београд, 1982. Берлин капутт, Београд, 1982. Образ, приповетке, 1988. Говори и разговори, 1990. У знаку априла: и друге приче, Београд 1991. Миран злочин, роман, Београд 1992 Други део мог века: да се не заборави, 1993. Господар и слуге, роман, Београд, 1995. Риба, 1998. Нестајање, 2000.

Mladen Markov : PSEĆE GROBLJE 1 - 2 , Београд : Књижевне новине, 1990, tvrdi povez, omot, Fizički opis 237 стр. / 222 стр. ; 21 cm Roman Zbirka Изабрана дела / Младен Марков ; 5 i 6 Слика аутора и белешка о аутору и делу на омоту. Markov, Mladen, 1934-2015 Očuvanost 4-.

Mladen Markov : SMUTNOE VREME (Oba dela u jednoj knjizi), Književne novine 1986, tvrdi povez, str. 720. Roman. Knjiga 2 iz kompleta (1-7). Očuvanost 4.

Antonije Isaković PripovetkeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruАнтоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2]БиографијаТабла на згради где је становаоДобитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи.Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3]Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4]НаградеЗмајева награда, за књигу Велика деца, 1955.Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976.НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982.Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994.Награда „Златни прстен Багдале”, 1995.Награда „Меша Селимовић”, 1995.Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001.ДелаКњигеВелика деца, приповетке, Београд 1953.Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962.Приповетке, 1964.Празни брегови, приповетке, Београд 1969.Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976.Трен 1, роман, Београд, 1976.Трен 2, роман, Београд, 1982.Берлин капутт, Београд, 1982.Образ, приповетке, 1988.Говори и разговори, 1990.У знаку априла: и друге приче, Београд 1991.Миран злочин, роман, Београд 1992Други део мог века: да се не заборави, 1993.Господар и слуге, роман, Београд, 1995.Риба, 1998.Нестајање, 2000.9/8

Antonije Isaković Miran zločinTvrdi povez sa zaštitnim omotomTren 3Edicija Savremena prozaIzdavač ProsvetaАнтоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2]БиографијаТабла на згради где је становаоДобитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи.Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3]Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4]НаградеЗмајева награда, за књигу Велика деца, 1955.Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976.НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982.Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994.Награда „Златни прстен Багдале”, 1995.Награда „Меша Селимовић”, 1995.Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001.ДелаКњигеВелика деца, приповетке, Београд 1953.Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962.Приповетке, 1964.Празни брегови, приповетке, Београд 1969.Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976.Трен 1, роман, Београд, 1976.Трен 2, роман, Београд, 1982.Берлин капутт, Београд, 1982.Образ, приповетке, 1988.Говори и разговори, 1990.У знаку априла: и друге приче, Београд 1991.Миран злочин, роман, Београд 1992Други део мог века: да се не заборави, 1993.Господар и слуге, роман, Београд, 1995.Риба, 1998.Нестајање, 2000.3/31

Laza Lazarević Izabrana delaTvrdi povezO autoruЛазар Лаза К. Лазаревић (Шабац, 13. мај 1851 — Београд, 10. јануар 1891) био је српски књижевник и лекар.[1] По њему је добила име Специјална болница за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић у Београду и у Падинској Скели.БиографијаЊегов отац Кузман, пореклом из Херцеговине, држао је са братом Михаилом трговачку радњу. Мајка Јелка, кћи шабачког кујунџије, оставши сироче удаје се за петнаест година старијег Кузмана у својој петнаестој години. У породици Лазаревић владао је примеран патријархалан ред. Када је Лаза имао девет година изненада му умре отац[1] а годину дана касније и стриц Михаило. Тешке прилике у које је запала породица наметале су Лазаревићевој мајци велику одговорност. Она је требало да води рачуна и изведе на прави пут четворо деце, Лазу и његове три сестре: Евицу (1842), Милку (1844) и Катицу (1857). Његова сестра Милка била је удата за Милорада Поповића Шапчанина.[2] Лазина приврженост породици одразила се на његов књижевни рад. Култ породице и жртвовање њеним интересима је стално био присутан како у животу тако и у делима овог писца.Основну школу и четири разреда гимназије Лазаревић је завршио у Шапцу.[1] Његов отац је био пренумерант на многе књиге које су тада излазиле па је Лазаревић већ у раном детињству имао прилику да се упозна и заволи књижевност. У јесен 1867. када му је било шеснаест година, Лазаревић уписује Правни факултет Велике школе.[3] Постао је секретар великошколског удружења „Побратимство“.[1] Током студија права у Београду Лазаревић је био под утицајем Светозара Марковића и одушевљење за руски језик и књижевност захвата и Лазаревића, који је учио руски језик и читао дела руских револуционарних демократа Чернишевског, Писарева и Доброљубова. Пре него што је завршио права 15. јануара 1871. године изабран је за државног питомца да студира медицину у Берлину али му је стипендија одузета због прилика које су настале услед Париске комуне. Након тога, Лазаревић завршава права и постаје практикант Министарства просвете.[1] Почетком наредне године поново му је потврђена стипендија и он одлази у Берлин. За време Српско-турског рата 1876 — 1877. Лазаревић прекида студије пошто је позван на војну дужност. Служио је као лекарски помоћник и био одликован сребрном медаљом за ревносну службу. Вративши се у Берлин завршава студије медицине[1] 8. марта 1879. По повратку у Београд постављен је за лекара београдског округа а 1881. године постао је први лекар Опште државне болнице у Београду. [1]Исте године Лазаревић се оженио Полексијом, сестром свог друга Косте Христића,[4] са којом је имао три сина: Милорада, Кузмана и Владана и ћерку Анђелију (видети Вучић-Перишићи). Кузман је преминуо након годину дана а Владан две године по рођењу. Упоредо са напорном праксом радио је и на књижевности. За десет година написао је свега девет приповедака док је осам остало недовршено. Почетком 1888. изабран је за члана Српске академије наука за заслуге на књижевном пољу. Фебруара 1889. постаје лични лекар краља Милана и бива унапређен у чин санитетског потпуковника. Српска академија наука је 8. јула 1890. наградила Лазаревићеву последњу приповетку „Он зна све“, а 10. јануара 1891. (29. децембра 1890. по јулијанском календару) Лаза Лазаревић је преминуо.Преводилачки радУ јуну 1868. Лазаревић објављује у часопису „Вила“ превод „Како је постало и напредовало позориште у старих Грка“. Децембра исте године, такође у часопису „Вила“ објављује превод „Припитомљавање наше домаће животиње“. У новембру и децембру 1869. године, у часопису „Матица“ штампа превод одломка „Особењак“ из романа Чернишевског „Шта да се ради“ а наредне године, такође у „Матици“ објављује превод Гогољеве приповетке „Ђавоља посла“ и заједно са једним другом преводи позоришни комад „Царица“ од Е. Скриба и дело „Пуковник и војник“.9/3

Nensi Kejtou : Sve rijeke teku 1 - 2 / prevodioci Donka Čabak, Vesna Balvanović Australijski roman Jezik hrvatski, srpski Sarajevo : Svjetlost, 1987 Fizički opis (461; + 269 str.) ; 20 cm, omot, Zbirka ǂBiblioteka ǂFeniks Napomene Prevod dela: All the Rivers Run Pogovor / Vesna Balvanović: knj. 2, str. 267-269. Očuvanost 4-.

Ljubomir Nenadović Izabrana delaTvrdi povezO autoruЉубомир Ненадовић (Бранковина, 14/26. септембар 1826 — Ваљево, 21. јануар/2. фебруар 1895) био је српски књижевник, дипломата и политичар.[1]БиографијаРођен је 14/26. септембра 1826. године у Бранковини код Ваљева, у породици Ненадовића.[2] Отац му је прота Матија Ненадовић, а деда кнез Алекса. Гимназију је завршио у Београду, а потом студије у Немачкој, Универзитет у Хајделбергу. Кад се вратио, био је кратко време професор Лицеја у Београду, виши чиновник министарства и дипломата. Током 1860. године био је министар просвете и по положају председник Друштва српске словесности. Неколико година је провео у Црној Гори, као гост кнеза Николе. Био је један од првих Срба који су се школовали у иностранству и започели рад на књижевности. Био је међу првих 16 редовних чланова Српске краљевске академије које је 1887. именовао краљ Милан Обреновић.[2][3]Као пензионер, живео је у Ваљеву до смрти 21. јануара/2. фебруара 1895. године, сахрањен је у порти цркве у Бранковини. Био је под старост мецена будућем сликару Драгомиру Глишићу из Ваљева.[4]По њему су назване ОШ „Љуба Ненадовић” Чукарица и ОШ „Љубомир-Љуба Ненадовић” Раниловић.Књижевни радБарељеф на надгробном споменику у БранковиниНенадовић је почео да пише још као ђак и на књижевности је радио озбиљно и без прекида. Он је имао широко филозофско образовање, доста је путовао и био упознат са савременим идејама и културом западних народа. Он је присталица рационалистичке филозофије и поштовалац Доситеја Обрадовића, на кога иначе умногоме подсећа. Као и Доситеј, и Ненадовић је више практичан дух и реформатор, који књижевност узима само као средство за популарисање напредних и слободоумних идеја. Написао је две збирке песама, шаљивих, програмских и у облику епиграма и басни. Неке од њих, као „Попара“ и „Манити глумац“, биле су веома популарне и високо цењене. Као поезија, његове песме су слабе, без заноса и праве песничке дикције. То је поука у стиху, напредне и добронамерне идеје казане ведро, духовито и интимно.Знатно су важнији Ненадовићеви путописи, пет књига, писани у облику писама. То су Писма из Швајцарске, Прва писма из Немачке, Писма из Италије, у којима највише говори о Његошу, Друга писма из Немачке и Писма о Црногорцима.[3] Сва су та писма пуна хумора, ведрине и досетљивости. „Сваки читатељ, каже он, може држати да су управо њему писана“. И писма немају више уметничке, па ни филозофске вредности, јер нису тако ни замишљена. У њима нема пластичних описа природе и дубљих филозофских запажања о народима и културама. Ненадовић избегава тај начин намерно и увек остаје само занимљив, једноставан и срдачан. Његов је циљ да поучи, да забави и разведри душу читаочеву. Писма о Црногорцима су свакојако најинтересантнија. Он је Црну Гору и Црногорце посматрао из кнежеве пратње, па је због тога његово приказивање одвећ идеалисано, али у сваком случају занимљиво. Ма колико да је Ненадовић био Европљанин и рационалиста, он је нагонски осетио високу вредност српског патријархалног морала, и у тој покрајини, у заклону од свих културних утицаја, где су народни живот и обичаји сачували најстарије облике, он је запазио многе лепе особине „чојства и образа“ нашег народа. У писмима о Црногорцима он је те особине нарочито истицао и описивао.Фотографија Ненадовића из старостиНенадовић се бавио и превођењем. Нарочито је вредан помена његов превод „Француске револуције“ од Мињеа, „дело у своје доба јако омиљено и много читано у либералним омладинским редовима“.Љубомир П. Ненадовић - Писма из Италије, 1881.Вредност Ненадовићева рада је више историјска него уметничка. Пишући лако и занимљиво, језиком необично чистим и течним, он је у своје време био веома популаран и много читан. За стварање читалачке публике и уобличавање савременог књижевног језика његова је заслуга несумњива.Ненадовић је био један од првих српских планинара. Издавао је и уређивао лист Шумадинка,[1] у којем је 1850. објавио чланак „Један дан из путовања мог по Србији 1845. године“. Осим на планинске врхове Србије и Црне Горе, попео се и на многе друге европске планине и о њима је писао у својим главним делима: Писма из Италије, Писма из Немачке, Писма из Швајцарске.Види јошВајат Љубе Ненадовића у БранковиниБиблиотека „Љубомир Ненадовић" ВаљевоЉубини даниУлица чика Љубина (Београд)Улица Љубе Ненадовића (Обреновац)Гласоноша (лист)9/3

Simo Matavulj Pripovetke Knjiga 1 Izdavač Prosvjeta Zagreb 1991 , Sabrana djela knjiga 2 , tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , zaštitni omot, zlatotisak, ćiirlica,475 strana

Meša Selimović Izabrana dela 3 Meša Selimović Sabarana dela 3 Beograd, 2008. Tvrd povez, 200 strana. Korice malo oštećene, jedno obeležavanje na predlistu i jednoj margini, sem toga očuvana. Deo kompleta 1. Derviš i smrt 2. Tvrđava 3. Tišine 4. Ostrvo 5. Krug