Iz recenzije : ’’Nije uobičajeno niti se dešava baš često da se sretnemo s pesničkom zbirkom u četiri ruke i dva srca. Takođe, nije uobičajeno da majka i kćerka pišu stihove, i još ređe da svoje zbirke ujedine u jednu, s dva naslova. I da se njihovi stihovi susreću, ulivaju jedni u druge, krenuvši iz dva i generacijska pravca. Polazišta obe autorke su iskustvena, i za nas, čitaoce, ne mora biti presudno u recepciji „dvojezične“ knjige da li je reč o majci i kćerci. Ipak, to je zanimljivo kao igra odraza bliskih bića, kako lice i odraz menjaju mesta. *** Tematska okosnica stihova Tanje Radojević jeste ljubav oko koje se sve u njenom poetskom svetu vrti. Ta ljubav za kojom žudi jer ju je imala pa izgubila, ima raznobojne valere, od tragičnih do erotskih, razvija eksplozivna raspoloženja od ushićenja do pada kao i gorko-slatke životne pouke. Svest o prolaznosti ne gasi ljubavni žar, jer razni bezbrojni njeni oblici izjednačeni su sa smislom pesnikinjinog/pesničkog života. Ton Tanjinih stihova pored sete i žala zbog prohujale, neprebolne ljubavi dobro ilustruju i ovi stihovi: Ja svoje rane izvidaću / i uzdignute glave hodaću. Dirljiva pesma posvećena ocu govori o jednoj drugoj vrsti ljubavi: I ove noći nakon nekoliko godina ne spavam / i čuvam te od mraka i zla./ Bdim nad dušom tvojom… / Zato, oče, spavaj mirnim snom / tvoja ćerka te čuva u mislima svojim. / Spavaj… / Vidimo se ujutru… *** Davanje nas čini i ranjivima i slabima, ne znamo da li će nam išta biti uzvraćeno niti da li će nam sudbina podeliti srećne karte, jer svako može ostati bez ičega. Ako izrazimo toplinu srca i izlijemo je na čitaoce možemo se samo nadati uzvraćanju kroz uživanje i kretanje ljubavi, u svim pravcima. A to je i misija onih koji pišu, da šire ljubav.’’ Danica Vukićević