Nadovezujući se na Plutarha, koji govori o čoveku što je, očerupavši slavuja i našavši na njemu sasvim malo mesa, utvrdio: ’Ti si samo glas i ništa više’, slovenski filozof Mladen Dolar postavio je sebi zadatak da ukloni perje značenja koje prekriva glas, rastavi glas od tela iz kojega se odupre opčinjenosti zovom sirena i usredserdi ’samo na glas i ništa više’. Glas nije bio važna filozofska tema sve do 1960-ih, kad su Derida i Lacan, svaki posebno, od njega napravili središnju teorijsku preokupaciju. U delu Glas i ništa više Dolar ide dalje od Deridaove ideje ’fonocentrizma’ te – kao jedan od najistaknutijih pripadnika tzv. slovenske lakanovske škole – iznova oživljava i razvija Lacanovu tvrdnju kako je glas jedno od primarnih utelovljenja onoga što je on nazvao objet petit a.