Opis Pohvala ludosti – Erazmo Roterdamski Utopija – Tomas Mor Slika Dorijana Greja – Oskar Vajld Kandid, Zadig, Mikromegas – Volter Božićna pesma – Čarls Dikens Smrt Ivana Iljiča/Kozaci – Lav Tolstoj Alisa u zemlji čuda – Luis Kerol Luča mikrokozma/Izabrane pesme – Petar II Petrović Njegoš Samom sebi – Marko Aurelije Poslednji dan na smrt osuđenog – Viktor Igo UTOPIJA Opisujući idealnu zemlju, Mor je pribegao književnoj vrsti romana prvenstveno da bi slobodnije raspravljao o kontroverznim društvenim i političkim pitanjima. Utopija se može shvatiti kao idealizovano društvo ali i kao jetka satirična kritika Evrope Morovog, ali i sada­šnjeg doba. „…Opisao sam vam što sam mogao vernije oblik one države koju ja stvarno smatram ne samo najboljom već i jedinom koja se s pravom može nazvati istinskom državnom zajednicom. Svuda se, inače, govori o opštem dobru, a u stvari svako misli samo na svoju privatnu korist.” (Tomas Mor) O autoru: Tomas Mor (1477 – 1535) bio je engleski humanista, filozof, književnik i državnik. Bio je kancelar Engleske u vreme Henrija VIII, ali je taj položaj napustio nakon izvesnih postupaka samog kralja zbog čega je život završio u tamnici. Kritikovao je kapitalizam, tj. privatnu svojinu kao uzrok svih zala. Najviše se istakao svojim delom Utopija koje u prevodu znači mesto koje ne postoji. POHVALA LUDOSTI Iako je stavljena na Spisak zabranjenih knjiga (Index prohibitorum), Pohvala ludosti je odmah donela Erazmu najveća priznanja. On postaje vođa svih humanista, za njega počinju bukvalno da se otimaju pape, vladari, kardinali, univerziteti i ugledni ljudi mnogih zemalja. Holbajn i Direr ga slikaju, gradovi priželjkuju da ih Erazmo poseti i da živi u njima. On je najveće svetsko ime, lumen mundi, postaje savest svoga vremena, kako bi se danas reklo, i svaka reč koju kaže dočekuje se sa poštovanjem, a svako slovo koje napiše usvaja se kao mudrost. Ukratko, on postaje najveći autoritet svoga vremena, najslavniji čovek svoje epohe. O autoru: Nemilosrdni kritičar svakog oblika pritvornosti i netolerantnosti, protivnik srednjovekovne crkve i sholastike, Erazmo Roterdamski je prožet religioznošću koja teži da se vrati izvornoj čistoti jevanđeoske poruke, čega je posledica i njegova ideološka i društvena satira Pohvala ludosti (Morias Encomion), kao istinsko pesničko svedočanstvo čovečnosti u doba kada su najviše stradale prave ljudske vrednosti i kada je zdravom razumu izgledalo da se sav svet pretvorio u ludnicu, pa još jedino Ludost može da govori istinu. Zato nije ni čudo što se u takvo doba ukorenilo verovanje da najviše mudrosti ima onaj koji se najviše krije pod maskom ludosti. SLIKA DORIJANA GREJA „I zato će ovaj roman biti za svakog doživljaj. Jer na kraju, kada ga pročitate i zaboravite sve ličnosti i događaje u njemu, ostaće vam još dugo u duši drhtanje neko puno tajanstvene lepote ove knjige, kakvu su imala samo dela u srećnim vekovima grčkim i renesansnim, kada su znali istinu: „lepota je jedino protiv čega ni vreme ništa ne može. Filosofije se rasipaju kao pesak, jedna već prolazi za drugom, ali je lepota radosti za sva vremena i svojina večnosti”. Miloš Crnjanski O autoru: Oskar Vajld rođen u Dablinu, 16. oktobra 1854. kao Fingal O’Flaetri Vilis, je bio irski književnik. Već kao đak počeo je da se oblači kao dendi, i već u to doba skupljao je sa ljubavlju dragocene knjige: imao je jedno skupoceno izdanje Eshila i grčkih pesnika, koje je neobično voleo. Godine 1890. objavio je svoje najčuvenije delo, roman „Slika Dorijana Greja“. U to vreme je Vajld doživeo najveću slavu. Ali u leto 1891. godine upoznao je lorda Alfreda Daglasa, s kojim započinje ljubavnu aferu i spoznaje svoju homoseksualnost. U to vreme postaje alkoholičar, a njegova slava počinje polako da se gasi. 1895. godine je osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja“. Posle povratka iz zatvora, seli se u Pariz, gde je umro 30. novembra 1900. godine, napušten od svih. KANDID, ZADIG, MIKROMEGAS Tri kratka romana ili filozofske pripovesti – Kandid, Zadig i Mikromegas, najlepši su plodovi Volterovog stvaralačkog duha. Humorom i satirom on vodi čitaoca kroz mane i apsurdnosti kako društva u celini tako i pojedinaca koji ga predstavljaju. U Kandidu, čiji je podnaslov Optimizam, izobličeno je popularno filozofsko učenje o naivnom optimizmu i predodređenoj harmoniji, koje je stalno bilo u sukobu sa brutalnom stvarnošću. Celokupan feudalni sistem sa svojom konzervativnom naukom ismejan je i Mikromegasu, a nemogućnost uspostavljanja pravde i haromonije života na osnovu zakona ili vrline karikiran je u Zadigu čiji je podnaslov Sudbina. O autoru: Volter (1694−1778) je bio francuski filozof i književnik iz epohe prosvetiteljstva, po kome se često i cela epoha prosvećenosti u Francuskoj nazivala i epohom volterijanstva. U svojim delima istupao je kao bespoštedni kritičar hrišćanstva i Rimokatoličke crkve, rigidnog sholastičkog obrazovanja i ispraznih filozofskih sistema i učenja, što ga je dovelo u nemilost tadašnje vlasti Luja XV i nakon tamnovanja u Bastilji odvelo u progon iz Pariza, u Englesku, Nemačku i Švajcarsku. Njegova satira i humor uspevali su uprkos cnezurama da osvoje publiku, pa se tako formirao čitav kljižnjvni i intelektualni krug oko Voltera, u njegovom zamku u Švajcaskoj. Ta satira i humor bliski su i prepoznatljivi i današnjem čitaocu zbog vanvremenskog opstajavanja ljudske gluposti i pohlepe i samodovoljnosti svih vladarskih ustrojstava. BOŽIĆNA PESMA Znajući koliko sve živo pliva u radosti pred Božić, Dikens koristi taj veliki praznik da učini jedno veliko dobro ljudima. Lakomog i svirepog bankara Skrudža pisac preobraća u čoveka, koji oseća tuđe bolove i hoće da pomogne bednima. Jer, mada je Božić najveći praznik, on veoma često pojača tugu nesrećnima, kojima čak ni Božić ne sme biti praznik! Često mu je bilo teško da se pri završetku dela rastane sa svojim junacima. O ovoj pripoveci sam je rekao, kako je, dok ju je sastavljao, „plakao i smejao se, opet plakao i silno se uzbuđivao“; misleći o toj priči, šetao je nekoliko noći po zabačenim londonskim ulicama kasno, kad ceo čestit svet spava. O autoru: Čarls Dikens (1812-1870) bio je engleski romanopisac. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma. U svom stvaralaštvu na prvo mesto stavlja moralne probleme – okupiran je borbom dobra i za. Ali prilikom iznošenja problema on ne „drži pridike“, on slika. Pokazuje najcrnje stvari, ali ne ostavlja vas da gledate dugo u naličje života. Izvodi vas brzo na sunce i ne da vam da klonete. Kada je govorio o zlu i manama društva, Dikens je najglasnije kritikovao moć novca kao sile koja dehumanizuje čoveka. On podseća srećne da ima mnogo nesrećnih, a bogate da ima čitav svet onih koji rade, a ničega nemaju. Najpoznatija dela su mu Oliver Tvist, Dejvid Koperfild i Božićna pesma. SMRT IVANA ILJIČA/KOZACI Razlog da u jednoj knjizi objavimo dve novele: „Smrt Ivana Iljiča“ i „Kozaci“ je njihova idejna povezanost. Mada su pisane u razmaku od dvadesetak godina, i jedna i druga odgovaraju na osnovna pitanja ljudskog života: šta je smisao življenja i šta je suštinska sreća? „On je jedini pisac, za koga ja znam čiji časovnik pokazuje isto vreme kao i časovnici njegovih bezbrojnih čitalaca. Ono što zaista zavodi čitaoca to je Tolstojev dar da svoje delo obdari takvim vremenskim elementom koji se tačno poklapa s našim osećanjem vremena… Tolstojeva proza ima ritam našeg pulsa, njeogvi likovi kao da se kreću istim zamahom kao i ljudi koji prolaze ispod našeg prozora dok čitamo njegovu knjigu.“ Vladimir Nabokov O autoru: Lav Nikolajevič Tolstoj (1828−1910), bio je ruski književnik, književni kritičar, pacifista, levičar i filozof. Rođen je 9. septembra 1828. godine u Jasnoj Poljani, a preminuo 20. novembra 1910. godine u Astapovu. Svojim stvaralaštvom imao je veliki uticaj na razvoj realističkih tradicija u svetskoj književnosti, a njegove napredne ideje o nenasilnom otporu uticale su na ličnosti koje su se pojavle kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King i Gandi. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu uzrokovan je njegovim iskustvima u vojsci i putovanjima po Evropi. Najpoznatiji je po romanima „Rat i mir“ i „Ana Karenjina“ kao i novelama „Smrt Ivana Iljiča”, „Kozaci”, i smatra se jednim od najvažnijih ruskih realista. ALISA U ZEMLJI ČUDA Otkrivajući nepoznati svet podsvesnih predstava, čudesnih junaka i nemotivisanih obrta i nastojeći da svaku logiku preokrene, Luis Kerol je pokazao kako književnost za decu može da pređe u sferu moderne književnosti. Iz Kerolove ljubavi prema deci nastala je jedna od najpopularnijih knjiga za decu koja ne samo da ima važno mesto u istoriji književnosti, nego je postala i važan deo mnogih drugih umetnosti, koje potvrđuju njegovu lepotu i vrednost. O autoru: Čarls Latvidž Dodžson (1832 – 1898), poznatiji kao Luis Kerol, odrastao je u imućnoj engleskoj porodici, koja mu je omogućila bezbrižno detinjstvo i visoko obrazovanje. Već sa svoje 24 godine postao je profesor matematike na Oksfordu. Pisao je naučne radove, ali ugled i slavu stekao je pišući dela za decu, koja su najbolji pokazatelj njegove osobene prirode. Roman Alisa u zemlji čuda nastao je sasvim slučajno, nakon piščevog izleta sa ćerkama upravnika Oksfordskog univerziteta, na kom je Luis Kerol zabavljao devojčice nižući izmišljene priče o devojčici Alisi. LUČA MIKROKOZMA/IZABRANE PESME Njegoševo pesničko ja uvek traži odgovore, uvek polazi od sopstvene iskre i zagledano je u nju, u sebe, tražeći božanske niti posvuda, jer je pesnik ipak najbliži da shvati i pomiri ambivalentnosti ljudske prirode. Njegove pesme govore neprestano o kontrastu luče i mraka, borbi protiv prolaznosti i ništavila, neprestanoj svesti o smrti naspram božanskog porekla duše i ljudskoj misli kao dokazu besmrtnosti naše iskre. O autoru: Petar II Petrović Njegoš (1813-1851) bio je crnogorski vladar i vladika, filozof i pesnik, jedan od najznačajnijih stvaralaca i ličnosti srpskog romantizma. Rođen je kao Rade (Radivoj) Tomov Petrović u mestu Njeguši, blizu Cetinja. Njegov otac bio je najmlađi brat Petra I Petrovića Njegoša, pa je mladi Rade od malih nogu bio pod uticajem svog strica, koji ga je, uzevši pod svoje, vaspitavao i uputio prvo u Cetinjski manastir gde uči da čita i piše, a potom i manastir Toplu, gde uči italijanski, matematiku, crkveno pojanje i sl. Po povratku na Cetinje, postaje evidentno da će baš Rade biti naslednik Petra I, pa mu, u sklopu priprema za to mesto, vladika kao učitelja dodeljuje Simu Milutinovića Sarajliju, uz kog će budući vladika i vladar steći znanje iz klasične književnosti, istorije i filozofije. SAMOM SEBI Delo Samom sebi, nije (auto)biografija u uobičajenom smislu, već otkrivanje unutrašnjeg života; to su komentari i zapovesti autorovog moralnog života, memoari njegovih misli. U ovim obraćanjima sebi, ovim načelima i pravilima života i morala, on otkriva svoje najtajnije misli, ne prikriva slabosti i prekore, već podstiče sebe da napreduje na putu vrline. O autoru: Marko Aurelije (lat. Marcus Annius Catilius Severus; od 130. godine: M. Annius Verus; posle usinovljenja 138. godine: M. Aelius Verus Aurelius Caesar; kao car: Imp. Caesar M. Aurelius Antoninius Augustus) – (rođen 26. aprila 121. godine u Rimu, umro 17. marta 180. godine u Vindoboni – danas Beč). Bio je rimski car, naslednik i posinak Antonina Pija, pripadnik antoninske dinastije i poslednji u nizu „petorice dobrih careva”. Marko Aurelije je bio stoički filozof, a svoje poglede zapisao je na grčkom jeziku u beleškama koje nose naslov Τά εις εαυτόν („Samom sebi”). POSLEDNJI DAN NA SMRT OSUĐENOG Kratak i izuzetno potresan roman Viktora Igoa jedan je od prvih tekstova protiv smrtne kazne. Roman prati protagonistu od trenutka izricanja kazne, vremena provedenog u zatvoru, pa sve do mučnog dolaska na giljotinu. Svakog dana osuđenik se budi u nadi da će biti pomilovan, ali kako sati odmiču on postaje svestan da ne može da promeni svoju sudbinu. Za Dostojevskog roman Poslednji dan na smrt osuđenog predstavlja najiskrenije i najživotnije delo Viktora Igoa.