Književna i strip imaginacija, na jednom mestu, u noveli Korto Malteze, otvaraju istovremeno vrata i vidljivog i nevidljivog. Ovaj romantični junak (“Odisej bez cilja, setni maneken epohe u kojoj elektricitet prekida doba senki, gusar koji u mreži meridijana traga za legendom”) doplovljava na Haiti. Odmah se suočava sa zlim silama predstavljenim u vidu lokalnog bosa, vlasnika svega i svačega u tom nesretnom mestu. Sukob je na život i smrt, a između njih su – nekoloko dana, lepotica Hermina, vudu magija, rat u Evropi, revolucija u Kini. Malteze ubija svog protivnika, mnogima je zbog toga lakše (barem trenutno), a on, kako to inače biva, odlazi. Posledice vudu magije oseća još neko vreme. Sve se to dešava u egzotičnom miljeu “afričke kulture u rasapu, preko koje je pošećereno hrišćanstvo”… “Korto Malteze nije zamišljen kao sinopsis za novu strip-epizodu (mada bi se mogao i tako posmatrati) već je, najpre, reč o tekstu koji, pozajmljujući matricu drugoga medija, njegov žanrovski okvir i ceo onaj asocijativni potencijal koji uz to ide, do principa literarnosti stiže na neočekivan način. (…) U pitanju je delo koje se ne iscrpljuje u prvom čitanju, niti pretežni deo svoje zanimljivosti zasniva na neobičnosti i apriornoj intrigantnosti inetrmedijskog eksperimenta. Pre bi se reklo da je autor nastojao da nam ispriča svoju verziju bajke.” Mihajlo Pantić «Već sama činjenica da Pištalova novela Korto Malteze predstavlja kuriozitet, a verovatno i presedan u svetskoj književnosti, dovoljna je da joj obezbedi mesto ne samo u populističkim hronikama masovnih medija nego i u potonjim istoriografskim obradama. (…) Pištalo se ne bavi samo feelingom, pa ni samo mnoštvom motiva iz ovog stripa; on pokušava da zaroni u samu strukturu i suoči se s njegovim, kako sadržinskim elementima, tako i sižejnim postupcima.»