Prava kultura je skup različitosti Orhan Pamuk Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, turski pisac Orhan Pamuk dao je, odmah po proglašenju, telefonski intervju Adamu Smitu, glavnom i odgovornom uredniku sajta Nobelprize.com. To je, dakle, prvi intervju koji je on dao kao nobelovac. Nalazite se u Njujorku. Šta ste radili kada ste saznali vest? - Pre nego što sam zaspao, mislio sam kako će, za sat vremena, objaviti ko je dobitnik i kako će mi možda neko javiti ko je dobio nagradu. Onda je zazvonio telefon i rečeno mi je da sam je dobio ja. Vi ste prvi turski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Da li to ima neki poseban značaj za vas? - Nažalost, jesam, i zbog toga je cela stvar još dragocenija u Turskoj; što je, naravno, dobro za Tursku, ali, samim tim, to postaje i osetljivije pitanje, kao i političko pitanje. To sve može biti i neka vrsta tereta. Naznaka u obrazloženju odluke posebno se odnosi na vašu „potragu za melanholičnom dušom u (vašem) rodnom gradu", a postoji i neverovatno duga tradicija pisanja o Istanbulu, i u slavu Istanbula. Da li biste mogli kratko opisati šta je to u tom gradu što je tako mnogo privlačilo ljudsku maštu? - On je na ivici Evrope, ali različit. Misteriozan, čudan, beskompromisan i potpuno neevropski, iako je Evropa uvek zauzimala veliko mesto u njegovom srcu. Još jedna odlika vašeg pisanja, koju je Komitet za dodelu nagrada posebno naglasio, jeste način na koji se suočavate sa interakcijama različitih kultura. Naravno, zvuči kao kliše kada se kaže da Turska leži na raskršću između Istoka i Zapada, ali zato nudi savršenu prednost, budući da se može posmatrati ukrštanje kultura? - Sukob Istoka i Zapada i sukob civilizacija - jeste, nažalost, jedna od najopasnijih i najužasnijih ideja koja je nastala u poslednjih 20 godina. Ta čudna ideja sada, na nesreću, postaje stvarnost, a ta teorija dovodi do sukoba civilizacija i umiranja ogromnog broja ljudi. Kroz istoriju, tu su se kulture mnogo više mešale nego što se pretpostavlja. - Kultura je mešavina. Kultura znači mešavinu stvari iz raznih izvora. I moj grad, Istanbul, bio je ta vrsta mešavine. Istanbul, i moj rad, zapravo predstavljaju dokaz da Istok i Zapad mogu lepo da kombinuju kulturu, ili da se ponekad na arhaičan način spajaju; i to je ono za čim moramo tragati. Da li pišete isključivo na turskom jeziku? - Da. Napisao sam šest, sedam tekstova na engleskom, u nekim međunarodnim časopisima, ali ja sam turski pisac i ja živim taj jezik. Nagrada će podstaći mnoge čitaoce da se bolje upoznaju sa vašim radom po prvi put. Šta biste im preporučili, odakle da krenu? - Pa, to, naravno, zavisi od samog čitaoca; čitalac koji kupuje knjigu zato što je njen autor dobio Nobelovu nagradu, trebalo bi da počne sa knjigom „My name is Red" („Zovem se Crveno"). Onaj ko je već pročitao tu knjigu, može da nastavi sa „The Black Book" („Crna knjiga"). Čitalac koga više interesuju savremene teme i politika, treba da pročita „Snow" („Sneg").