U dobrom stanju Autor - osoba Carpentier, Alejo, 1904-1980 = Karpentjer, Aleho, 1904-1980 Naslov Vek prosvećenosti / Aleho Karpentijer ; sa španskoga prevela Danica Moreno ; [izabrao i priredio Milan Komnenić] Jedinstveni naslov El siglo de las luces. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1985 (Ljubljana : Ljudska pravica) Fizički opis 357 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Moreno, Danica = Moreno, Danica Komnenić, Milan, 1940-2015 = Komnenić, Milan, 1940-2015 Zbirka Hispanoamerički roman ISBN (Karton s omotom) Napomene Prevod dela: El siglo de las luces / Alejo Carpentier Pogovor: str. 341-357. Aleho Karpentijer (1904 – 1980) kubanski romanopisac, esejista i muziklog. Smatra se jednim od najuticajnijih autora latinoameričke književnosti i uz Sabata i Borhesa pretečom „Latinoameričkog buma”, jednim od ključnih književnih događaja u svetskoj prozi druge polovine XX veka. Prvi je upotrebio izraz magični realizam (lo real maravilloso) 1949. kako bi opisao kombinaciju fantastičnog i svakodnevnog u latinoameričkoj fikciji. Karpentijer je studirao arhitekturu, ali ubrzo napušta studije kako bi se posvetio novinarstvu; piše o književnosti, muzici i pozorištu. Godine 1924. postaje glavni urednik časopisa „Carteles“, a 1927. jedan od urednika časopisa kubanske avangarde „Revista de Avance“. U zatvor odlazi zbog protivljenja Mahadovom diktatorskom režimu i tu dovršava svoj prvi roman, „Ecué – Yamba-O“ („Neka je hvaljen Gospod”) koji će objaviti u Madridu 1933. godine. Posle šest meseci zatvora pušten je na uslovnu slobodu. No, nedugo kasnije, uz pomoć prijatelja, francuskog pesnika Robera Desnosa, beži u Francusku. U Parizu se povezuje sa nadrealistima, sarađuje u časopisu „La Révolution Suréraliste“, jedno vreme je urednik časopisa „Iman“, piše pesme, aktivno se bavi muzikom i nastavlja svoja muzikološka istraživanja i komponuje. Nadrealistima se nikada nije sasvim priklonio, ali je uočljiv njihov uticaj u njegovoj kasnijoj prozi. Poslije jedanaest godina provedenih u Parizu, početkom Drugog svetskog rata vraća se na Kubu. Tu ubrzo postaje direktor jedne radio stanice i profesor muzike na Havanskom univerzitetu. Na jednom kratkom putovanju na Haiti 1943. nalazi temu za svoj drugi roman „Kraljevstvo ovog sveta“ (Dereta, 2017), koji se pored „Veka prosvećenosti“ (1962) smatra njegovim najpoznatijim romanom i pravim remek-delom latinoameričke književnosti. Tokom boravka u Karakasu, od 1945. do 1959, objavljuje roman „Izgubljene staze“ i zbirku pripovedaka „Rat vremena“, dok roman „Pribežište u metodi“ objavljuje 1974. Na Kubu se vratio 1959. nakon pobede Kubanske revolucije. Iste godine postaje direktor izdavačke kuće Editorial Nacional de Cuba. Bio je ambasador Kube u Parizu, gde je umro 1980.