Dobitnik Pulicerove nagrade. „Kada se osvrnem na detinjstvo, pitam se kako sam ga uopšte i preživeo. Naravno, bilo je to nesrećno detinjstvo; srećno detinjstvo jedva da zaslužuje pažnju. Gore od običnog nesrećnog detinjstva je nesrećno detinjstvo u Irskoj, a još gore je nesrećno detinjstvo u katoličkoj Irskoj.“ Ovako počinje živopisna autobiografija Frenka Mekorta, koji se rodio u Bruklinu ali je odrastao u Irskoj, u siromašnim četvrtima Limerika. Frenkova majka Anđela nema novca da prehrani decu jer njegov otac Malaki retko ima posao, a čak i kada ga nađe, propije sve što zaradi. S druge strane, iritantni i neodgovorni mangup Malaki kod Frenka podstiče jedino što može da mu pruži – ljubav prema priči. Frenk živi za očeve priče o Kuhulinu, koji je spasao Irsku, i o Anđelu na sedmom stepeniku, koji donosi decu njegovoj majci. Možda je Frenk i opstao upravo zbog tih priča jer živi u siromaštvu, na ivici je gladi i skuplja ugalj kraj puta da bi se grejao, dok povremeno trpi grubosti od rođaka i suseda. Ipak, uspeva da preživi kako bi nam rečito i kitnjasto ispričao svoju priču uz veliku dozu praštanja. Anđelin pepeo je sjajna knjiga, gde svaka strana odiše čudesnim humorom i saosećanjem Frenka Mekorta, a ima sve odlike jednog klasika. Frenk Mekort je rođen u Bruklinu u Njujorku, ali je detinjstvo od svoje četvrte godine proveo u Limeriku u Irskoj, gde se njegova porodica usled Velike depresije, vratila iz Amerike. Kad je porastao, radio je, snalazio se kako je znao i sa devetnaest godina je uspeo da se ukrca u brod za Ameriku. U Njujorku je uspeo da završi fakultet i dugo je radio kao učitelj engleskog jezika. Tokom šezdesetih je i magistrirao, jedno vreme se usavršavao u Dablinu, a onda se vratio u Njujork gde je bio uspešan i cenjen predavač engleskog. Za roman Anđelin pepeo dobio je Pulicerovu nagradu 1997. Napisao je još jedan roman Čovek učitelj i učestvovao je u stvaranju nekoliko pozorišnih predstava vezanih za Irsku.