Izdaje - NIRO Knjievne novine Beograd Radomir Smiljanić je rođen 1934. u Jagodini. U Beogradu završava gimnaziju i Filozofski fakultet. U „Književnim novinama“ objavljuje 1958. pripovetku Tragičan kraj Hajnriha Grumajera, službenika. Ova pripovetka izlazi u zbirci Alkarski dan (Nolit, 1964). Sledeća Smiljanićeva knjiga, roman Martinov izlazak dobija prvu nagradu zagrebačkog nedeljnika „Telegram“, kao najbolji kratki roman godine u Jugoslaviji (Otokar Keršovani, Rijeka, 1965). Roman Vojnikov put bio mu je u anketi kritičara „Književnih novina“ 1967. godine istaknut kao jedno od najboljih dela te godine u zemlji. Sva tri romana Smiljanićeve trilogije Neko je oklevetao Hegela (Prosveta, 1973), U Andima Hegelovo telo (Prosveta, 1975) i Bekstvo na Helgoland (Prosveta, 1975) naišla su na izvanredno povoljne ocene kritike kod nas i u svetu, i bili u najužem izboru za roman godine, Ninovu nagradu kritike. Radomir Smiljanić je stvorio još jednu trilogiju, tj. Beogradsku trilogiju, koju čine romani Ljubavne ispovesti Sofije Malovrazić, Ljubavni slučaj šampiona i Ubistvo u kafani Dardaneli, u kojima su prikazani ljudi iz predgrađa glavnog grada, njihovo živovanje, njihova strahovanja i nade, želje i promašaji, njihova ljubav. Veoma uspešna su i Smiljanićeva dela Alkarski dan (pripovetke, Nolit, 1964), kao i roman Mirno doba (Prosveta, 1969). Kao dramskom piscu, Radomiru Smiljaniću izvedena su sa uspehom dela Isidore, gde si (Narodno pozorište, Beograd), Slučaj šampiona, elegična komedija koja je bila izabrana za jubilarno Sterijino pozorje 1975. godine i dobila nagradu za glavni lik (Beogradsko dramsko pozorište) i monodrama Pisma Sofije Malovrazić (Jugoslovensko dramsko pozorište). U Beogradu, pred prepunim gledalištem, na velikoj sceni Narodnog pozorišta igrana je i njegova drama Ubistvo u kafani Dardaneli. Pored proze i scenskih dela, objavljuje i teorijske radove. Stalni je saradnik uglednog švajcarskog lista „Neue Zuercher Zeitung“, u kome u svojoj rubrici Pismo iz Beograda piše o knjigama, pozorištu i muzici u našoj zemlji. Radomir Smiljanić je osnivač Zajednice pisaca ZAPIS i njen prvi predsednik. Sa grupom istaknutih evropskih literata osnovao je i prvi internacionalni izdavački pogon pisaca – Internacionalnu literarnu fabriku, čiji je glavni i odgovorni urednik. U zborniku Jugoslavija, koji su izdali prof. dr Grothauzen i dr Kristijan Gnojs, objavljena je njegova duža studija Najvažnije tendencije u posleratnoj književnosti jugoslovenskih naroda (izdavač Klett Kotta Stuttgart, 1979). Izdavačka kuća Partizanska knjiga (Beograd–Ljubljana) objavila je 1982. godine i plasirala u saradnji sa Prosvetom (Beograd) Smiljanićeva Odabrana dela u šest knjiga, gde je publikovan i roman Kako uništiti Beograd. U ediciji Nova Slobodana Mašića izašao je 1984. godine Smiljanićev roman Lepa Lena. koji je godinu dana kasnije izašao u drugom izdanju u „Književnim novinama“ (Beograd). U istoj kući izlazi i njegov roman Ubistvo na Dedinju, kao drugi deo trilogije Popis gnusoba, u ediciji Super-roman (prvi deo Lepa Lena), kao i delo Ludi svet od Džonatana. Radomir Smiljanić je biran u ugledan svetski literarni forum – Internacionalni literarni kolokvijum kao njegov predsednik. BIGZ je objavio četvrto izdanje njegovog čuvenog romana Neko je oklevetao Hegela (ovo delo ovde i u svetu ubrajaju u klasična dela književnosti), a izašao mu je i najnoviji roman Stanje prirodnog nereda. Njegov prethodni roman Požar na trgu Marksa i Engelsa doživeo je više izdanja i predstavlja snažnu kritiku doktrinarnog totalitarizma, koji je, poput Vatikana i islamskog fundamentalizma, pogubno nasrnuo na srpski narod. Smiljanić je objavio i tri knjige s političkom tematikom – Srbi, Nemci i Hrvati („Dečje novine“, G. Milanovac, 1991), Srbi i svet u „Večernjim novostima“ i Peter Handke – rapsodija („Nova Evropa“). Osnovao je i poznato nezavisno humanističko udruženje „Bela ruža“, koje se pročulo širom sveta spektakularnom akcijom Blokada Dunava zbog nepravednih sankcija. Istovremeno, osnovao je magazin „Bela ruža“. Smiljanić je i dobitnik Visokog internacionalnog priznanja Dostojevski za životno delo, kao i Nagrade za životno delo Udruženja književnika Srbije. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 171.strana