Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zbirka tehnickih propisa i jugoslovenskih standarda Telekomunikacije su oblast ljudske delatnosti koja se bavi prenošenjem znakova, signala, poruka, reči, zapisa, slika i zvukova ili informacije između dva ili više korisnika na udaljenim mestima, koriseći žice, radio, optičke, ili druge elektromagnetne sisteme. Telekomunikacije se uvek koriste u pluralu jer se govori o svim sistemima i tehnoilogijama koje se koriste za prenos informacija. Reč telekomunikacije se sastoje od grčke reči tele (grč.τηλε) što znači daleko, udaljno i latinske reči communicare što znači deliti. Definicija donesena na Međunarodnoj kovenciji o telekomunikacijama objašnjava područje koje zahvataju telekomunikacije: …svaki prenos odašiljanja ili prijema znakova, signala, pisanih informacija, slika, zvuka ili svih vrsta obavesti, ostvarenih radioprenosem, optičkim ili nekim drugim elektromagnetskim signalima i sistemima. Telekomunikacija se javlja kada razmena informacija između učesnika komunikacije uključuje upotrebu tehnologije. Prenosi se putem prenosnog medijuma, kao što su fizički mediji, na primer, preko električnog kabla ili preko elektromagnetnog zračenja kroz prostor kao što su radio ili svetlost. Takvi prenosni putevi često se dele na komunikacione kanale koji pružaju prednosti multipleksiranja. Istorija Rani načini komunikacija na daljinu Replika Šapeovog semaforskog tornja. Rani oblici telekomunikacija uključuju dimne signale i bubnjeve. Bubnjevi su se koristili u Africi, Novoj Gvineji i Južnoj Americi, dok su dimni signali bili korišćeni u Severnoj Americi i Kini. U srednjem veku, nizovi tornjeva na brhovima brda su korišćeni kao način za prenošenje poruke. Ovakav prenos je imao manu da je mogao daprenese samo jedan znak informacije. Jedan od poznatih primera ovakvog obaveštavanja je bio tokom napada Španske armade na Englesku, kada je niz tornjeva preneo signal od Plimuta do Londona. Godine 1792, francuski inženjer Klod Šape je sagradio prvi fiksan sistem za vizuelnu telegrafiju (semaforska linija) između Lila i Pariza. Međutim, ovi semafori su zahtevali obučene operatore i skupe tornjeve na intervalima od deset do 30 km. Kao posledica upotrebe električnog telegrafa, poslednja komercijalna semaforska linija je napuštena 1880. Prvi počeci slanja električnim putem Aleksandar Bel je 1876. godine patentirao telefon u SAD-ovom Uredu za patentiranje pod brojem patenta 174.465. Njegov aparat je slao signale putem žica. Nikola Tesla je mislio da će se tako trošiti mnogo resursa da se sprovedu žice i na svom predavanju na Franklinovom institutu, Filadelfija 23. februara 1893. godine govorio o mogućnosti prenošenja signala na bazi električne rezonancije(bežičnim putem). Mihajlo Pupin je dve godine kasnije dao i predlog o praktičnim rešenju na Teslinu ideju. Italijanski naučnik i fizičar, Guljerlmo Makroni je prvi prenio radio talas preko Atlantskog okeana za što je 1909. godine dobio i Nobelovu nagradu iz oblasti fizike. Prije toga Samuel Mors je 24. maja 1844. godine ostvario prenos telegrafskih signala, odnosno poruke u Moreuzovoj azbuci, iz Vašingtona do Baltimora.