U drugom tomu Sabranih priča, čitalac će pronaći sve Kortasarove zbirke kratkih priča objavljene između 1969. i 1983. godine, kao i priče koje su se posthumno pojavile u Neočekivanim radovima (2009.), za koje se veruje da im po naslovu ili datumu pripadaju: Poslednja runda, Okteadar, Neko ko se tuda smuca, Tamo neki Luka, Toliko volimo Glendu i Raskorak. Kortasara treba čitati. Uvek. Njegove priče su sjajan prikaz neverovatnih bića, čudesan i prepun nežnosti. One su najbolja sinteza njegove književnosti, a ujedno i prilika da se kroz njegova maestralna dela otisnemo na beskrajno putovanje koje će nas ostaviti bez daha. Hulio Kortasar je jedan od najboljih pisaca kratkih priča 20. veka. Hulio Kortasar (1914–1984) roden je u Briselu, gde mu je otac bio diplomata. Sa cetiri godine vratio se s porodicom u Argentinu, u kojoj je sa majkom i mladom sestrom, jer ih je otac napustio, živeo u okolini Buenos Ajresa. Izdržavao je porodicu predajuci francusku književnost. Kao protivnik diktature Huana Perona, 1951. emigrirao je u Francusku, gde je radio kao prevodilac UNESKO-a. Na španski je preveo Robinzona Krusoa, Hadrijanove memoare, price Edgara Alana Poa… Pisci kojima se divio bili su Lotremon i Alfred Žari. Podržavao je levicu u Latinskoj Americi (Kubansku revoluciju, Salvadora Aljendea u Cileu, sandiniste u Nikaragvi). Umro je u Parizu i tamo je sahranjen. Napisao je desetak knjiga prica, pet romana, više knjiga eseja, polemika, putopisa, pozorišnih i radio-drama, pesama…