Kada njegov otac postane čuvar hotela Overluk, Denijeve vizije izmiču kontroli. Kako se zima približava i mećave ihblokiraju, čini se da hotel razvija svoj život. Predviđeno je da bude prazan. Pa ko je gospođa u sobi 217 i ko su maskirani gosti koji idu gore dole u ​​liftu? I zašto žive ograde u obliku životinja izgledaju tako živo? Negde, nekako, postoji zla sila u hotelu, i to isto počinje da sija. Ono što se zaista ističe jeste koliko bi emocionalno teški događaji bili za jednog dečaka njegovih godina. Problematičan brak njegovih roditelja, očev alkoholizam, traume i mentalno zdravlje, sve su to jake teme u romanu i psihološki teške stvari sa kojima se svaki petogodišnjak, u realnosti itekako može suočiti. Ali ovo je King, i ako je neko sposoban da utka ove teme u natprirodnu priču, onda je to on. Međutim, primetićete da King ima tendenciju da piše likove svoje dece mnogo starije od njihovih godina, tera vas da se svesno podsećate da Deni ima samo pet godina. Isto kao i Denijeva majka, Vendi. I to je ono što je ovaj roman učinilo psihološki uzbudljivim, nijedan roditelj nije bio samo dobar, niti sav zao, a ovo je pokazalo mentalnu bitku koju ljudi mogu imati sa onim što osećaju prema sebi i sa svojim osećanjima prema drugim ljudima. U hotelu Overluk nema mira, a porodica Torans saznaje koliko je lako podleći tami i izolaciji, odnosno koliko je ljudski um zapravo lako slomiti. King je poznat i po tome što u svoje romane uvodi mnoštvo likova, obično prerano i to je nešto što mu jako dobro funkcioniše, ali ono što je uradio u ovom romanu jeste da vam daje minimalne likove, omogućava vam da postanete opsednuti životom i dobrobiti porodice Torans, posebno Denija. Kako se događaji raspliću, plašite se za svačiji razum, pa čak i svoj. Što se tiče tempa, početak i kraj su dostigli vrhunac napetosti i ovo je deo gde vas knjiga najviše uvlači, međutim sredina ovog romana nam dozvoljava da predahnemo i da uhvatimo novi zalet za kraj ovog izuzetnog štiva. Hotel Overluk je uspeo da uhvati taj osećaj potpune usamljenosti i odsečenosti od ostatka sveta. Stiven King je bio u stanju da kreira svaku scenu sa osećajem stvarnosti koji će oživeti u vašem umu na načine koji će biti zaista zastrašujući za pamćenje. Dubina likova koje King stvara i način na koji sagledava njihovu priču do samog zaključka ne viđa se često u knjigama. Sama suština je u tome što “Isijavanje” nikada nije imalo onaj čisti faktor straha, koji nam King ume prirediti. Psihološki strah koji se provlači je ono što je zaista zastrašujuće. Roman je pravo remek-delo, klasik koji je mladog, budućeg autora proslavio širom sveta. Ovo je zaista jedinstven roman koji će jednostavno izbaciti vas kao čitaoca iz vaše zone udobnosti i odvešće vas na mesta u vašem sopstvenom umu koja su inače bila van granica. Ovo je na mnogo načina postavilo standarde i za druge autore, pokazujući im šta želi nova generacija čitalaca. King je mogao lako da pribegne ovom romanu, ali je umesto toga napisao “Uporište”, koji ga je podigao na još viši nivo izrade i pripovedanja. Stiven King je podigao letvicu pisanja beletristike i naterao druge autore da se uzdignu na ovaj nivo, ako su želeli da zarađuju za život kao pisac. Od tada je jednostavno postajao sve bolji i bolji tako što su njegova dela dostigla status književnosti. Film Stenlija Kjubrika iz 1980., sa Džekom Nikolsonom u ulozi Džeka Torensa i Šeli Duval kao Vendi, najpoznatija je adaptacija Kingovog romana. Bila je to jedna od mnogih u nizu Kjubrikovih filmskih adaptacija knjiga. U septembru 2013. King objavljuje roman “Dr. Sleep”, kao nastavak “Isijavanja” koji se odvija nakon 30 godina od događaja iz prvog romana. U nastavku, 40-godišnji Deni (sada “Dan”) Torans seli se u mali grad Frejzer u Nju Hempširu i upoznaje nas sa svojim životom nakon “Isijavanja”.