58443) MK4 U OSINJAKU , Tošo Popovski , Novinsko izdavačko preduzeće Borba Beograd 1954 , Na jednom skupu boraca, koji se držao prilikom proslave Sedmog jula, godišnjice Ustanka naroda Srbije, prepričavane su, kako je to već uobičajeno, uspomene iz rata. Jedan drug ispričao je i nekoliko detalja iz aktivnosti Janka Jankovića, koji je sve do kraja 1943 godine, kada je bio otkriven a potom streljan, radeći u Specijalnoj policiji izvršavao predano i svesno zadatke rukovodstva narodnooslobodilačkog pokreta Srbije. To me je potstaklo da zabeležim nešto o ovom patrioti i heroju. Zato sam nastojao da prikupim još podataka o njegovom radu. Tako sam se obratio drugovima sa kojima je on održavao veze i onima sa kojima je sarađivao izvršavajući svoj zadatak. Sve što sam saznao o njemu govori da je to bio čovek koji je iznad svega voleo svoj narod, svoju zemlju. Ta ljubav davala mu je snage da istraje na svom teškom poslu. On je, tako, i mogao da uspešno obaveštava rukovodstvo oslobodilačkog pokreta o namerama i radu Specijalne policije. To je bio vraški težak posao. To je značilo svakodnevno biti svedok mučenja, premlaćivanja i ubijanja najboljih naših ljudi i žena. To je značilo strepeti za svakog aktivistu i borca kome preti opasnost da padne u kandže te nemani koja se zvala Specijalna policija. Iz dna duše mrzeo je krvoloke i dželate kao što su bili Božidar Bećarević, Kosmajac, Gubarev, Paranos, Vujković, Šterić, Radan Grujičić i drugi, a svakodnevno je morao biti s njima u društvu, praviti ljubazno, nasmejano lice onda kada je u njemu sve vrilo i ključalo od besa i mržnje. Pri vršenju zadatka trebalo je paziti na svaku sitnicu jer je opasnost vrebala sa svih strana. Mogao je svaki čas biti otkriven. Trebalo je imati mnogo hrabrosti, moralne čvrstine i inteligencije da bi se moglo raditi u jednoj ovakvo ustanovi, čiji je samo četvrti (antikomunistički) otsek u toku rata uhapsio oko deset hiljada rodoljuba. Nepodnošljivo je bilo kretati se, živeti među takvim ljudima koji su hladnokrvno ubijali i prilikom samog hapšenja ubili Davida Pajića, Ratka Bojića, Milicu Milojković,; koji su tako i mnoge druge. Užasno je bilo sarađivati sa neljudima koji su tukli pesnicama, premlaćivali batinama, pendrecima, gvozdenim šipkama, prebijali ruke i noge ljudima koji su za slobodnu budućnost svoga naroda neštedimice davali svoje živote. Ali, moralo se istrajati. Janko Janković je našao dovoljno snage u sebi da sve to izdrži i da poverene zadatke izvrši. I ne samo to. I onda kada je bio otkriven, on je ostao veran stvari za koju se borio. Na saslušanjima i mučenjima on se držao dobro. Ove zabeleške koje mi je pošlo za rukom da prikupim i koje mislim da treba odmah da predam javnosti, ne bacaju naravno puno svetlo na lik ovog hrabrog i narodu verno čoveka, a pogotovu nemaju pretenzija da dočaraju punu sliku one široke ilegalne borbe koju je Partija vodila i u Beogradu. Izdajući ih, stvarna mi je namera bila da doprinesem nešto osvetljavanju ovakvih divnih boraca i one teške borbe u okupiranom Beogradu. mek povez, format 13,5 x 19 cm , ćirilica, 114 strana, ilustrovano, notcepljen gornji desni ćošak naslovne korice, ostatak knjige kompletan i čist ,