U dobrom stanju Жуковский В. А. Полное собрание сочинений: в 12 томах (в 2-ух книгах). Санкт-Петербург, 1902 год. Издание А.Ф.Маркса С приложением портрета В.А.Жуковского, гравированного на стали, и его факсимиле. Приложение к журналу `Нива` за 1902 год. Ттвердый переплеты с золотым тиснением. Сохранность хорошая. Настоящее издание представляет собой наиболее полное собрание сочинений В.А.Жуковского. Уникальное издание дает полный, фактически проверенный по первоисточникам текст сочинений знаменитого писателя. Материал распределен по отделам. В первый внесены лирические стихотворения, баллады, сказки, послания и др. Во второй - более крупные поэтические произведения поэмы, драмы и т.д. В третий – вошли произведения прозаические, четвертый посвящен письмам Жуковского и отрывкам из его дневника. Под редакцией, с биографическим очерком и примечаниями проф. А.С.Архангельского. Васи́лий Андре́евич Жуко́вский (29 января [9 февраля] 1783, село Мишенское, Белёвский уезд, Тульская губерния — 12 [24] апреля 1852, Баден, Великое герцогство Баден) — русский поэт, один из основоположников романтизма в русской поэзии, автор элегий, посланий, песен, романсов, баллад и эпических произведений. Также известен как переводчик поэзии и прозы, литературный критик, педагог. В 1817—1841 годах учитель русского языка великой княгини, а затем императрицы Александры Фёдоровны и наставник цесаревича Александра Николаевича. Тайный советник (1841). Автор слов государственного гимна Российской империи «Боже, Царя храни!» (1833). ********* Vasilij Andrejevič Žukovski (Mošenskoje, 9. februar 1783 – Baden, 12. april 1852) je bio ruski pesnik, jedan od osnivača romantizma u ruskoj poeziji, prevodilac i kritičar. Rođen je u selu Mošenskoje u pokrajini Tula u Rusiji. Začetnik je ruskog romantizma. Bio je punopravni član Carske ruske akademije 1818), počasni član Kralјevske akademije nauka (1827—1841). Akademik (1841) u Odelјenju za ruski jezik i književnost Krunskog savetnika (1841). Sa navršenih četrnaest godina, 1797. godine, otišao je u internat Moskovskog univerziteta gde je studirao četiri godine. Na Moskovskom univerzitetu stekao je svo svoje obrazovanje. Godine 1812. pridružio se policiji i otišao da se bori protiv Napoleonovih trupa. U logoru u Tarutinu, napisao je delo „Pesma o logoru ruskih vojnika“ koja je vremenom postala poznatija od svih dotadašnjih poetskih dela. Ovom pesmom uspeo je da privuče pažnju širokih masa koje su se priklјučile ruskoj vojsci. Za počasnog člana Sanktpeterburške akademije nauka imenovan je 1827. godine. Prvo delo koje je izašlo u štanpanom izdanju, bila je pesma „Misli na grobu“ (1797), koju je napisao u četrnaestoj godini života ponesen emocijama kada je čuo vest o smrti V. A. Iushkova. Tokom 1802. godine sastao sa Nikolajem Karamzinom i u „Glasniku Evrope“ objavio je prvi slobodan prevod elegije „Seosko groblјe“ , engleskog pesnika Tomasa Greja. Pesma je privukla veliku pažnju tadašnjeg društva. Naredne godine, 1903, objavio je priču „Vadim iz Novgoroda“ napisanu po ugledu na istorijski romani Nikolaja Mihajloviča Karamzina. Od 1805-1806 njegova poetska snaga brzo je rasla. Vrh karijere dostigao je u periodu od 1808.1812 godine. Sve ovo vreme radio je u „Glasniku Evrope“. Urednik istoimenog časopisa bio je 1809. i 1809. godine. Godine 1808. napisao je rimejk balade „Lenor“, Augusta Burgera, nemačkog kompozitora, kojoj daje ime „Ljudmila“. Nastankom ove balade u ruskoj literaturi nastao je romantizam. Jedan od glavnih članova književnog društva Arzamas postao je 1815. godine. U formi stripova vodio je strastvenu borbu sa konzervativizmom dotadašnje klasične poezije. U Volodgi je upoznao pesnika Konstantina Nikolajeviča Batjuškova i postao je jedan od njegovih prijatelјa i pokrovitelјa. Žukovski je bio autor prve zvanične himne Rusije. „Ruska molitva“ napisana je 1816. godine po uzoru na englesku himnu - „Bože čuvaj kralјa“. Muzika je takođe bila korišćena iz kompozicije engleske himne. Godine 1817. postao je profesor ruskog jezika princeze Šarlote (Aleksandra Fjodorovna) buduće carice. U jesen 1826. godine bio je imenovan za mentora prestolonaslednika, budućeg cara Aleksandara II.