MIODRAG BULATOVIĆ HEROJ NA MAGARCU Meki povez Džepni format Миодраг Булатовић (Оклади, код Бијелог Поља, 20. фебруар 1930 — Игало, 15. март 1991) био је српски писац[1] и новинар. Важи за једног од наших најбољих романсијера и најпревођенијих писаца, иако је статус његове књижевности маргинализован.[2][3] Биографија Нередовно се школовао. Гимназију је завршио у Крушевцу 1950. године, а на Београдском универзитету је студирао психологију и књижевност.[4][1] Неко време је радио као новинар. Током деведесетих година био је ангажован у Социјалистичкој партији Србије. У тренуцима распада Југославије бранио је становиште српског национализма.[5] Његови рани радови показују утицај народне поезије и књижевности. Булатовић је био под трајним утицајем Раблеа и Боша.[2] Сарађивао је са часописима и новинама: Летопис Матице српске, Наша стварност, Омладина, Студентски књижевни лист, Народни студент, Југословенски Црвени крст, Чачански глас, Политика, Борба и Побједа. Његова слика света је морбидна, а ликови су карневалски, истовремено гротескни и трагични. У Булатовићем делима чести мотиви су зло, црни хумор, демонско и ђаво.[3] Своје књиге је описивао као „опасне, папрене, слободарске”.[6] Говорио је француски језик.[7] Освојио је НИН-ову награду за роман Људи са четири прста 1975. године.[8][1] По њему се зове библиотека у Раковици. Изабрана дела Ђаволи долазе (1955) Вук и звоно (1958) Црвени петао лети према небу (1959) [9] Херој на магарцу (1967) Рат је био бољи (1969) Људи са четири прста (1975) Пети прст (1977) Gullo Gullo (1983) Тетовирање срца