Опис У Ливну шеснаест година касије Одлазећи из Ливна 12. августа 1991. године, дан послије сахране посмртних остатака око 1.600 Срба страдалих у овом крају у усташким покољима 1941. године и промоције моје књиге “Огњена Марија ливањска”, посвећене тим злочинима, нијесам ни слутио да ће проћи више од шеснаест година док се поново вратим у овај проклети, окрвављени, опјевани и оплакани град. Иако су ноћ уочи сахране, у Ливну сијевнули ножеви усташке мржње (на паркингу испред хотела “Динара” су, додуше, исјечене само гуме на петоро-шесторо возила београдске и новосадске регистрације), и даље сам наивно вјеровао да се зло не може поновити, да је то само појединачни ексцес, а не знак васкрслог, повампиреног усташког лудила и мржње која ће се убрзо изродити у нови крвави сукоб и хајку на преостале Србе …