autor : Slobodan Maldini strana : 788 povez . mek Srpska primenjena umetnost ima dugu tradiciju na tlu Srbije. Već početkom XX veka Srbija je ušla u red evropskih država koje su imale razvijeno umetničko zanatstvo i industrijsku proizvodnju predmeta svakodnevne upotrebe nastale prema zamisli umetnika. Pred Drugi svetski rat Beograd je stecište umetnika iz regiona i šire, posebno iz Rusije. Posle rata, Jugoslavija razvija primenjene umetnosti unutar svake privredne grane, tokom pedesetih umetnici se organizuju u svoja profesionalna društva, dajući važan pečat izgradnji zemlje. Savremena primenjena umetnost prisutna je u Srbiji svuda, počev od arhitekture u gradovima, do enterijera i predmeta kućne upotrebe, grafički oblikovanih knjiga, u pozorištu, filmu, savremenim medijima. Knjiga koju čitalac ima pred sobom bavi se opštim aspektima savremene primenjene umetnosti u Srbiji, u kontekstu savremenih tehničko-tehnoloških dostignuća, sve do svakodnevne primene i upotrebe umetničkih artefakata. U istoriografiji srpske likovne umetnosti postoji veoma mali broj objavljenih knjiga na polju primenjene umetnosti. I dok su slikarstvo, vajarstvo i konceptualna umetnost veoma često zastupljeni u poglavljima koje opisuju istoriju savremene umetnosti, primenjeni umetnici su po pravilu ostavljeni po strani. Iako po kvalitetu i brojnosti ne zaostaju za likovnim umetnostima, autorska dela primenjenih umetnika retko se nalaze u galerijama, na aukcijama i za njih gotovo da ne postoji jasno tržište ni vrednovanje u onom smislu kako je to u ostalim umetničkim granama. Jedna scenografija, na primer, retko dospeva u galerije ili muzeje, već uglavnom ostaje zabeležena na fotografijama pozorišnog komada. Dela primenjenog vajarstva, a posebno umetničke izrade predmeta od stakla ili keramike, nasuprot, često se nađu u prodaji, posebno ukoliko predstavljaju veću seriju. Na isti način, proizvodi industrijskog oblikovanja mogu biti izrađeni u milionskim tiražima i distribuirani kao utilitarni predmeti za opremanje kuća, stanova i sl. Predmeti industrijskog dizajna u sferi automobilske industrije, na primer, takođe se prodaju u stotinama hiljada primeraka i kao takvi dostupni su širokim slojevima savremenog potrošačkog društva. Sve u svemu, primenjena umetnost je različita od ostalih likovnih umetnosti. Iako se ređe nalaze u likovnim galerijama i aukcija umetnina, ovi artefakti su svoje mesto pronašli u masovnoj produkciji i kao takvi prenose se na široku populaciju stanovnika. Međutim, ova činjenica ne znači da su umetnine koje su proizvodi primenjenih umetnosti manje vredne. Nasuprot, njihov umetnički doživljaj se prenosi na mnogo širi deo populacije, a vrednost koja bude naplaćena prometom velikih serija daleko nadmašuje vrednosti pojedinih likovnih umetničkih dela, bez obzira na njihove izuzetno visoke cene. Zbog toga, potpuno je neprihvatljivo stavljanje u drugi plan primenjenih umetnika u odnosu na likovne umetnike – predstavnike slikarstva, vajarstva i drugih umetničkih pojava. Značaj koji realno imaju primenjeni umetnici dovoljan je razlog za pisanje i izdavanje knjige koja se bavi ovom umetničkom disciplinom. Budući da do danas nisu napisane istorije srpske primenjene umetnosti, ili su napisane knjige koje, ipak, ne mogu da nose epitet istorije, opredeljenje prilikom pisanja ove knjige bilo je stvaranje jedinstvenog istoriografskog štiva koje će na precizan i jasan način predstaviti događaje i pojave na sceni srpske primenjene umetnosti. U kontekstu dosadašnjih istorija likovne umetnosti u Srbiji, ova knjiga obuhvata autore, dela, stilove, pojave i događaje koji su vezani za primenjene umetnosti, prateći ih u istorijskom hronološkom pogledu od njihovog nastanka do poslednjih decenija dvadesetog veka.