Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ovih dana (prošle godine) navršava se pedeset godina od objavljivanja svetskog bestselera Šok budućnosti (Future shock) sociologa i futurologa Alvina Tofflera. Izašloj u preko šest miliona primeraka uključujući i jugoslovensko izdanje Otokara Keršovanija iz Rijeke, ovoj knjizi se i dan-danas, u određenim krugovima, pruža nesmanjena pažnja; njeni tematika i sadržaj i pored nekih prevaziđenih poglavlja – i te kako su aktuelni. Sutrašnjica i sve neizvesnosti koje tehnološki razvoj sobom donosi, duboko su se usadili u čovekovu percepciju. Naročito starije, ali i mlađe generacije, imaju probleme u snalaženju s njima. Granice u prilagodljivosti i strategije preživljavanja? Da li je i aktuelna pandemija virusa korona svedočanstvo sveopšte inertnosti, iferiornosti i nesnalaženja kad je u pitanju širenje bolesti, ali i pronalaženju informacija o njoj? Preobilje informacija (infomation overload) usled globalizacije i smanjivanja planete, čine sve da s njom, informacijom, sve teže i teže izlazimo na kraj, a o poteškoćama kako da prepoznamo onu pravu i istinsku, nema potrebe da se diskutuje. Alvin Judžin Tofler[1] (4. oktobar 1928 – 27. jun 2016) bio je američki pisac, futurista i biznismen poznat po svojim delima o savremenim tehnologijama, uključujući digitalnu revoluciju i komunikacijsku revoluciju, sa naglaskom na njihove efekte na kulture. širom sveta. Smatra se jednim od svetskih izuzetnih futurista.[2] Toffler je bio saradnik urednika časopisa Fortune. U svojim ranim radovima fokusirao se na tehnologiju i njen uticaj, što je nazvao „preopterećenje informacijama“. Godine 1970, njegova prva velika knjiga o budućnosti, Future Shock, postala je svetski bestseler i prodata je u preko 6 miliona primeraka. On i njegova supruga Hajdi Tofler, koja je sa njim sarađivala u većini njegovih pisanja, prešli su na ispitivanje reakcije na promene u društvu sa drugom najprodavanom knjigom, Treći talas 1980. U njoj je predvideo takav tehnološki napredak kao što je kloniranje , personalnih računara, interneta, kablovske televizije i mobilne komunikacije. Njegov kasniji fokus, preko njihovog drugog bestselera, Povershift, (1990), bio je na sve većoj moći vojnog hardvera 21. veka i širenju novih tehnologija. Osnovao je Toffler Associates, konsultantsku kompaniju za menadžment, i bio gostujući naučnik u Fondaciji Rasel Sejdž, gostujući profesor na Univerzitetu Kornel, član fakulteta Nove škole za društvena istraživanja, dopisnik Bele kuće i poslovni konsultant.[3] Tofflerove ideje i spisi imali su značajan uticaj na razmišljanje poslovnih i vladinih lidera širom sveta, uključujući Kineza Zhao Ziianga i osnivača AOL-a Stiva Kejsa. Rani život Alvin Tofler je rođen 4. oktobra 1928. godine u Njujorku, a odrastao je u Bruklinu. Bio je sin Rouz (Albaum) i Sema Toflera, krznara, obojica poljskih Jevreja koji su migrirali u Ameriku. „Bili su književni intelektualci iz doba depresije“, rekao je Tofler, „i uvek su pričali o uzbudljivim idejama.“ Tofler je diplomirao na Univerzitetu u Njujorku 1950. godine kao smer engleski, iako je po sopstvenom mišljenju bio više fokusiran na politički aktivizam nego na ocene. Upoznao je svoju buduću ženu, Adelaidu ​​Elizabet Farel (nadimak „Hajdi“), kada je počinjala postdiplomski kurs lingvistike. Pošto su bili radikalni studenti, odlučili su se protiv daljeg diplomskog rada i preselili se u Klivlend, Ohajo, gde su se venčali 29. aprila 1950.