Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malkice ostecena, nista strasno, sve ostalo uredno! Aleksandra Marinjina SMRT I MALO LJUBAVI Prevod: Danica Ilić Romani Aleksandre Marinjine, ruske Agate Kristi, najuspešniji izvozni artikal ruske književnosti posle Tolstoja, prvi put na srpskom jeziku. Ponikla u porodici pravnika (otac je radio kao detektiv, majka kao profesorka prava), Aleksandra Marinjina je provela dvadeset godina u ruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. To iskustvo joj je pomoglo da uverljivo uobliči svoje junake sa obe strane zakona, pre svega detektivku Anastasiju Kamensku, koja je zadobila ogromne simpatije u Rusiji i inostranstvu. O svojim romanima Marinjina kaže: “Godinama sam se bavila kriminalom, i zaključila sam da zločin uopšte nije zanimljiv i da ne može ni da bude. Zato moje knjige ne govore o kriminalu, već o ljudima, njihovim sudbinama, dušama, mislima koje ih motivišu, vode u njihovom delovanju, čak i kad to što čine jeste zločin.” Aleksandra Marinina (engl. Alexandra Marinina), pravo ime Marina Anatoljevna Aleksejeva (rođena 16. juna 1957) je najprodavanija ruska pisateljica detektivskih priča.[1] Biografija Rođena je u Lavovu, u Ukrajini, u porodici pravnika. Živela je u Lenjingradu do 1971. godine i od tada živi u Moskvi. Diplomirala je pravo na moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov 1979. godine.[1] Od 1979. do 1998. radila je u istraživačkim i obrazovnim jedinicama ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije.[1] Proučavala je ličnost kriminalaca sa anomalijama mentaliteta i zločinaca koji su počinili ponovljena nasilna krivična dela, doktorirajući 1986. Odustala je od policije u februaru 1998. kako bi se svo vreme posvetila pisanju. Pre otkaza, u policiji imala je čin potpukovnika.[2] Marinina je počela da piše 1991. godine, kada je zajedno sa kolegom Aleksandrom Gorkinom napisala detektivsku priču koja je objavljena u časopisu Militsiya. U decembru 1992. godine završila je svoj prvi roman Utočište okolnosti koji je, takođe, objavljen 1993. u časopisu Militsiya.[3] Napisala je preko trideset romana, objavljena u preko sedamnaest miliona primeraka i prevedena na preko dvadeset jezika. Većina njenih romana ima zajedničkog glavnog lika, Anastiju Kamenskaju. Televizijska serija Kamenskaja, koja je napravljena na osnovu Aleksandrinih romana, prikazan je na nacionalnoj ruskoj televiziji, kao i u Letoniji, Litvaniji, Ukrajini, Poljskoj, Nemačkoj i Francuskoj.[4] Marinina je dobila nekoliko nagrada. Godine 1995. primila je nagradu Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije za najbolju knjigu o radu ruske policije, za knjige Smrt zbog smrti i Igre u gostima. Bila je prepoznata kao pisac godine na moskovskom međunarodnom sajmu knjiga 1998. godine zasnovanoj na prodaji knjiga 1997, a od magazina Ogoniok dobila je nagradu za uspeh godine 1998.