O usamljensoti, o melanholiji, o mladima, o problemima. Pomalo gorko, povremeno toplo, uvek saosećajno. Kroz devetnaest priča u maniru urbanog, milenijalskog realizma, zbirka “Kitovi koji imaju drugačije frekvencije” vodi vas na sva ona mesta na kojima još uvek boli i ono što ne treba. Od mračnih i zagušljivih noćnih klubova, do otuđenih kutaka naših soba i svih onih momenata koji nam ne daju mira – prošlih, sadašnjih i budućih – zbirka priča Olivere Mitić upoznaje nas sa junacima našeg doba koji neprekidno pokušavaju da pronađu svoje mesto u svetu i sebi samima, a u tome, naizgled, retko kada uspevaju. Neki se od ovih likova poznaju, neki zauvek ostaju stranci, ali svi se oni kreću u istim krugovima, nose se sa istim teretom i uporno od njega ne uspevaju da pobegnu.