Историја математике је свима јасна научна дисциплина. Зна се о чему се ради и на шта се односи. Спор би могао настати око тога да ли она спада у историјске или математичке дисциплине. Какав год став да неко заступа, био би у праву, јер се компетентно могу бранити обе позиције. Пракса је, међутим, пресудила у корист математике. Околност да се историјом математике баве математичари а не историчари сврстала је историју математике у математичке дисциплине. Што се филозофије математике тиче, питање је отворено чак и пред стручњацима за дисциплину. И то не само што се тиче класификације. Класификација чак није особито значајна, јер су се филозофијом математике, данас поготово, а и раније, бавили математичари и филозофи те је обе дисциплине с правом могу присвајати. То је и корисно будући да подстиче њен развој. Спор је у дефиницији у екстензионалном смислу, односно у обиму дисциплине. Најшире речено - тада се најмање греши, али се оставља велики простор за спорове - филозофија математике се бави филозофским питањима повезаним са природом математике и претпоставкама о њеном обиму и садржају. У књизи ће о томе бити много више речи, при чему се сама дефиниција неће променити али ће, надамо се, изложени материјал помоћи читаоцу да боље разуме предмет расправе. САДРЖАЈ ПРАИСТОРИЈА И ПРОТОИСТОРИЈА МАТЕМАТИКЕ, 7 ПОЧИЊЕ ИСТОРИЈА МАТЕМАТИКЕ, 15 Математика Месопотамије, 15 Математика Египта, 21 МАТЕМАТИКА АНТИЧКЕ ГРЧКЕ, 25 Стари Грци, кратак преглед њихове историје и културе до класичног доба, 25 Настанак грчке математике и филозофије у архајском добу, 33 Први филозофи и математичари, 35 Грчка филозофија од Талеса до Сократа, 39 Грчка математика у позном архајском и класичном добу или предеуклидски период грчке математике, 56 Три ствараоца грчке класичне филозофије и кратак осврт на почетак грчког класичног доба, 73 ХЕЛЕНИЗАМ, 89 Збивања у грчком простору на преласку из четвртог у трећи век пре наше ере, 89 Еуклид и његови Елементи, 92 Архимед, 102 Постархимедовска хеленистичка математика, 107 Математичка астрономија и њен утицај на развој грчке хеленистичке математике, 111 Осврт на филозофију математике у античкој Грчкој, 121 Залазак грчке цивилизације и последице по математику, 129 ПОЈАВА ХРИШЋАНСТВА И ЕВРОПСКО МРАЧНО ДОБА, 131 Календар, проблеми које ствара и коначно утврђивање календара у хришћанској епохи, 135 АРАБЉАНСКА МАТЕМАТИКА, 142 РЕНЕСАНСА И МАТЕМАТИКА У ЊОЈ, 150 Решавање кубне једначине, 157 МАТЕМАТИКА 17. И 18. ВЕКА, 169 Један поглед уназад, 169 Математика се покреће да се више никада не заустави, 178 Картезијанство, 182 Проналазак калкулуса, 185 МАТЕМАТИКА 19. ВЕКА И НАСТАНАК НОВИХ МАТЕМАТИЧКИХ ДИСЦИПЛИНА, 201 Настанак нееуклидске геометрије, 207 САВРЕМЕНА МАТЕМАТИКА, 220 Заснивање математичке анализе, 221 Појава математичке логике, 230 Појава теорије скупова, 232 Аксиоматизација природних бројева, 237 Крај 19. века, стање у математици и формирање свести о потреби заснивања математике, 240 ЗАСНИВАЊЕ МАТЕМАТИКЕ, 244 Правци у заснивању математике, 256 НОВИЈА ФИЛОЗОФИЈА МАТЕМАТИКЕ, 270 Актуелна питања новије филозофије математике, 270 Осврт, 270 ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МАТЕМАТИКЕ КОД СРБА ДО ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА, 277 Димитрије Нешић и његово доба, 284 Време сазревања, 288 Михаило Петровић Алас и доба зрелости, 291 Закључна размишљања, 301 Наслов: Преглед историје и филозофије математике Издавач: Завод за уџбенике Страна: 305 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 25 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-17-17268-6