УВОДНО СЛОВО Након "златног периода" патристичке књижевности и богословља долази до пада креативности и оригиналности теолошке мисли. Заједно са падом квалитета богословља, слаби и квалитет духовног живота хришћана, и долази до разних аномалија које се драстично одражавају на схватање догмата цркве. Као по обичају, угрожава се христолошко учење, само је сада (VIII и IX век) то учињено посредно преко поштовања св. икона. Наиме, тежеliи да буду што "праrюславнији", фанатичнији чланови Цркве идолизују, "ТЈ. изопачују нзвесне ствари, конкретно св. иконе (познато је да су поједини свештеници стругали боју с икона у путир, да су неки били склони да служе Литургију по приватним кућама на св. иконама, не у Цркви, а неки су, чак, узимали иконе за своје кумове...). На та и таква изопачења долазило је, на жалост, до још неумереније реакције која се манифестовала радикалном иконофобијом. И тако настаје један од најкоплекснијих и најмучнијих теолошких спорова у историји Цркве, који cе завршио, наравно, победом Православља. Географско подручје које покрива наша помесна Црква било је од давнина подлажно искушењима разних јереси (нпр. у доба аријанске кризе овде је било њихово јако упориште, познати су аријански епископи Валент из Мурсе /Осијек/, Урсакије из Сингидунума /Београд/ и Герминије из Сирмијума /Ср. Митровица/). Такође, на самом почетку историје Српске Цркве појављују се богумили. И у наше доба се појављују, у почетку на изглед ревнитељи за "чисто православље", да би завршили у пајмрачнијим јересима (прави пример су борци за употребу старог календара у литургијском животу Цркве која га, иначе, користи; борба за очување ортодоксије претворила се у својеврсну ексиолошку јерес). Духовна клима је, дакле, врло осетљива, а склоност ка хетеродоксији поспешује и веома низак ниво елементарног теолошког знања. И данас, као и у време иконоборачке кризе, богословско неразумевање иконе може се деструктивно одразити на црквени живот уопште. Иако имамо искуство иконоборства, идолизовање иконе, посебно оних .,чудотворних" (као да нису све чудотворне). честа је појава. Такође је свакодневни догађај подизање храмова извесним иконама, што, можда, није баш најдоследније ортодоксној теологији. Посветити цркву икони, исто је што и посветити јe светим моштима, или Евхаристији. Иако је стање када је у питању поштовање иконе такво да још увек не прелази с оне стране православног, потенцијал постоји, те га треба пажљиво контролисати. Намера нам је да овим бројем Отачника "бацимо више светла"' на један важан богословски спор у историји Цркве, и на тај начин допринесемо квалитету теолошког мишљења, одн. квалитету духовног живљења. Садржај УВОДНО слово, 5 Темат: Одбрана икона у осмом и деветом веку Светога оца нашега Германа, архиепископа града Константинопоља Слово о Крсту и светим и пречистим иконама и противу јсретика, а речено би у прву недељу светога поста, то јест /у Недељу/ православља, 7 Глигорије Марковић Питање богoсловских узрока иконоборачке расправе, 26 Стефан Геро Византијско иконоборство и монахомахија, 41 Владимир А. Баранов Ориген и иконоборачки спор, 48 Дарко Ђого Доктринарни елементи иконоборства код раних црквених писаца, 59 Ендрју Лаут Свети Дионисије Ареопагит и иконоборачка криза, 76 Себастијан Брок Иконоборство и монофизити, 86 Сидни Х. Грифит Спис Теодора Абу Куре на арапском језику о хришћанском обичају поштонања светих икона, 95 Теодор Сидерис Теолошки аргументи иконобораца у време иконоборачког спора, 124 Владимир А. Баранов Византијска учења о васкрслом телу Христа и њихове позноантичке паралеле, 139 Милтон В Анастос Етичко учење о иконама које су формулисали иконоборци 754. п 815. године, 150 Огледи Патристика: Анри Д. Сафри Стварна веза Псеудо-Дионисија и Прокла, 158 Анри Д. Сафри Нове стварне везе између Псеудо-Дионисија и Прокла, 164 Хришћанска антропологија: Предраг Петровић Богоспужбена природа богоустановљене иконе Божије у људима, 177 Неопатристика: Сергеј Хоружиј Концепт, семантика и проблематика личности код о. Георгија Флоровског, 196 ByzantinosIаvica: Александар М. Петровић Универзитет у Константинопољу IХ и Х века и основе хуманистичке наставе у тадашњој Византији, као доприноси европском духу, 205 Библијска егзегеза: Алексеј И. Сидоров Основне тенденције развоја и карактеристике древне хришћанске и рановизантијске егзегезе (II - почетак VIII века), 215 Поводи Зоран Јелисавчић Прикази: Група аутора Религија и епистемологија Љубомир Тадић Философија у времену и загонетка смрти, 233 Наслов: Отачник 1-3: Одбрана икона у VIII и IX веку Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара Страна: 236 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16 x 23,5 cm Година издања: 2008 ИСБН: