Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše Meri En Šafer i Eni Barouz Veoma lepo očuvana knjiga, stranice po ivicama neznatno požutele Nego, čudim se kako je ta knjiga prispela na Gernzi. Možda knjige poseduju neki tajni nagon koji ih dovodi do savršenih čitalaca.“ Januar 1946: London vaskrsava iz senke Drugog svetskog rata, a spisateljica Džulijet Ešton traži temu za svoju sledeću knjigu. Ko bi se nadao da će je naći u pismu od čoveka kojeg nikada nije upoznala, rođenog na Gernziju, britanskom ostrvu koje su svojevremeno okupirali Nemci. On je na njeno ime naleteo u polovnoj knjizi Čarlsa Lema. Možda bi mogla da mu kaže gde da nađe još knjiga od istoga pisca? Kroz neobičnu korespodenciju s njim, Džulijet biva uvučena u svet Udruženja ljubitelja knjige i pite ljuskuše, jedinstvenog književnog kluba koji je nastao u takođe jedinstvenom, prelomnom trenutku: kao alibi koji će zaštititi članove od hapšenja. Napisano s toplinom i humorom u vidu niza pisama, Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše slavi pisanu reč u svim njenim vidovima, i stvaranje veza među ljudima koliko god iznenađenja one nosile. „Ne pamtim kad sam otkrila knjigu koja je i mudra i predivna kao ova – jedan nov svet, tako živ da sam sve vreme zaboravljala da je to izmišljena priča; svet naseljen tako čudesnim ličnostima da sam iznova zaboravljala da to nisu moji pravi prijatelji i susedi.“ Elizabet Gilbert „Tradicionalna a da ne zvuči oveštalo, romantična a da ne zvuči naivno.“ San Francisco Chronicle