Autor - osoba Rulfo, Juan, 1917-1986 = Rulfo, Huan, 1917-1986 Naslov Pedro Paramo ; Dolina u plamenu / Huan Rulfo ; preveli sa španskog Radoje Tatić i Gordana Ćirjanić Jedinstveni naslov ǂEl ǂLlano en llamas. scc Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Kukić : Fond Radoje Tatić ; Čačak : Gradac, 2006 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 227 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Tatić, Radoje, 1935-2001 = Tatić, Radoje, 1935-2001 Ćirjanić, Gordana, 1957- = Ćirjanić, Gordana, 1957- Prens, Huan Oktavio Zbirka Alef : biblioteka časopisa Gradac ; ǂknj. ǂ64 Sabrana dela / Huan Rulfo (Gradac; broš.) Napomene Prevod dela: 1. Pedro Páramo; 2. El llano en llamas / Juan Rulfo Tiraž 500 Str. 7-8: Predgovor / Radoje Tatić Str. 221-226: Pedro Paramo, vrhunac i raskid u isti mah / Huan Oktavio Prens Napomena uz ovo izdanje: str. 227. Predmetne odrednice Rulfo, Huan, 1918-1986 Nekontrolisane predmetne odrednice meksička književnost Govoreći o prozi Huana Rulfa, Karlos Fuentes kaže da on zatvara „zauvek, i to zlatnim ključem, temu meksikanske Revolucije, dotad obrađivanu dokumentaristički; seme koje su posejali Marija- no Asuela i Martin Luis Gusman, on pretvara u drvo, suvo i golo, na kome vise nekakvi plodovi turobnog sjaja: dvogubi plodovi, blizanci, koje onaj ko želi da živi mora kušati, svestan da sadrže sokove smrti“. Sećajući se prvog čitanja Pedra Parama, Gabrijel Garsija Markes kaže: „Te noći nisam mogao da zaspim dok ne pročitam knjigu po drugi put zare- dom; od one strahovite noći kad sam pročitao Kafkin „Preobražaj“, nikad nisam bio tako potresen. Huan Rulfo je rekao, ili se priča da je rekao, da imena za svoje likove nalazi čitajući natpise nadgrobnih spomenika po grobljima u Halisku; sa sigurnošću se može kazati samo to da ne postoje imena koja toliko pristaju onima koji ih nose kao što likovima iz Rulfovih knjiga pristaju njihova.“ „’Pedro Paramo’ je jedan od najboljih romana hispanske književnosti, ali i svekolike književnosti“, izjavio je Horhe Luis Borhes. „Rulfo nam je“, piše Oktavio Pas, „dao sliku, ne opis nego sliku, našeg vlastitog pejzaža. Kao što to važi za D. H. Lorensa i Malkolma Laurija, on nam nije uručio fotografski dokument ni impresionističko platno, već su se njegove intuicije i lične opsesije otelovile u kamen, u prah, u vrtlog. Njegova vizija sveta je zapravo vizija onog sveta.“ NAPOMENA UZ OVO IZDANJE Knjiga pripovedaka Dolina u plamenu objavljena je prvi put 1953, a roman Pedro Paramo 1955. Pre nego što je svet spoznao da su to remek-dela, a Huan Rulfo (1918–1986) postao mit, njegova proza pojavila se u prevodu na srpski 1966, u kolekciji „Metamorfoze“ beogradskog Nolita. Meksikanskog pisca predstavio je našoj čitalačkoj publici Radoje Tatić (1935-2001) koji je preveo roman Pedro Paramo i četiri pripovetke: „Luvina“, „Dolina u plamenu“, „Anakleto Morones“ i „Talpa“. Napisao je i predgovor, kome je priključen i predgovor Huana Okta- vija Prensa, napisan za to izdanje. Prevod Radoja Tatića je od samog pojavljivanja knjige smatran uzoritim, pre svega zbog njegovog stila i istančane jezičke kulture prevodioca. Kasnije, on je preveo još dve od ukupno šesnaest pripovedaka iz Doline u plamenu. Posle gotovo četrdeset godina od objavljivanja, porodica i poštovaoci Radoja Tatića smatrali su da njegov prevod Huana Rulfa zaslužuje novo izdanje. Ali, u međuvremenu je španski predložak pretrpeo izmene, u samom tekstu i u tretmanu teksta. Tek se izdanje Pedra Parama iz 1981. smatra definitivnom verzijom koju je autor redigovao, a pojavilo se i nekoliko izdanja na španskom sa kritičkom aparaturom, gde se objašnjavaju brojni lokalizmi koje je gotovo nemoguće naći u rečnicima, i tumače frazeološke konstrukcije svojstvene govoru u južnim krajevima meksičke države Halisko. To isto važi za pripovetke. Zbog toga je bilo neophodno izvršiti redakciju prevoda Radoja Tatića iz 1966. Izdavač ove knjige i naslednici autorskih prava prevodioca odlučili su da taj posao povere Gordani Ćirjanić, kojoj su takođe predložili da prevede preostalih deset pripovedaka iz Doline u plamenu, i tri prozna teksta (jedna uobličena pripovetka i dva fragmenta) koji se u poslednjim izdanjima na španskom pojavljuju kao Dodatak. Time su, u ovom izdanju, postignuta dva cilja: da se oda priznanje ne samo pionirskom, nego vrednom prevodu Radoja Tatića, i da se u jednom tomu nađe, prvi put na srpskom, celokupno književno delo Huana Rulfa. Ugledni argentinski pesnik, Huan Oktavio Prens, za ovu priliku je, sa nove razdaljine, napisao novi tekst koji se daje u vidu pogovora. Huan Karlos Perez Nepomuseno Rulfo Vizkaino (šp. Juan Nepomuceno Carlos Pérez Rulfo Vizcaíno; Sajula, 16. maj 1917 – Meksiko Siti, 7. januar 1986) bio je meksički pisac, scenarista i fotograf. Rulfov ugled počiva na dve male knjige; El Llano en llamas, koja se sastavljena od sedamnaest kratkih priča objavljenih 1953. godine, te na knjizi Pedro Paramo, objavljenoj 1955. godine. Jedan je od najprestižnijih pisaca 20. veka, iako se ne ističe po broju napisanih dela. Takođe, Huan Rulfo i Horhe Luis Borhes proglašeni su za najistaknutije pisce tog perioda na španskom jeziku. Rođen je 1917. godine u Sajuli, gradiću u državi Halisko, a detinjstvo je proveo u sirotištu u Gvadalahari. Njegov otac je ubijen 1923. godine, kao i mnogi članovi njegove porodice. Objavljivanjem zbirke kratkih priča, El Llano en llamas (1953), koje se bave životima poljoprivrednika u regionu Halisko u sušnim vremenima neprijateljski raspoložene prirode, postao je jedan od najslavnijih pisaca meksičke moderne. Godine 1955, objavio je roman Pedro Paramo, koji se bavi zabunom između sveta mrtvih i živih. Ovaj roman, koji je imao međunarodni uticaj i uspeh, posebno odražava fascinaciju meksičkog naroda smrću. Od 1946. godine posvetio se fotografiji, u kojoj je, takođe, stvarao izuzetna dela. Radio je za kompaniju Gudrih-Euskadi od 1946. do 1952. godine kao trgovački putnik. Godine 1947, oženio je Klaru Anhelinu Aparisio Rejes, sa kojom je imao četvoro dece. Od 1954. do 1957. bio je saradnik i urednik Komisije Papaloapan u Nacionalnom institutu domorodaca u Meksiko Sitiju. Takođe, postoji više od 6.000 negativa njegovih fotografija u fondaciji „Huan Rulfo“. Huan Rulfo je bio jedan od najvećih latinoameričkih pisaca 20. veka, koji su pripadali književnom pokretu pod nazivom „magični realizam“. Samim tim, u njegovim delima postoji kombinacija realnosti i fantazije, čija radnja se odvija u latinoameričkom ambijentu, a likovi predstavljaju i odražavaju tipičnost mesta, te se sa svojim velikim društveno-kulturnim pitanjima prepliću sa svetom fantazije. Interesantno, posle dve uspešne knjige, postepeno se udaljava od pisanja te počinje da radi za televiziju. Završio je karijeru kao direktor uredničkog tima Domorodačkog instituta Meksika (šp. Instituto Indigenista de México). Umro je u Meksiku 8. januara 1986. godine. Bibliografija Un pedazo de noche, jedini preostali fragment romana El Hijo del desaliento La vida no es muy seria en sus cosas, (priča) (1945) El llano en llamas, (1953). Pedro Paramo, (1955). El gallo de oro, (1980). MG62 (N)