„Prerano se razvio i u dušom i uzrastom. U šesnaestoj godina izgledao je kao koji mu je drago savršeni mladić: visok, gojan i ugledan. Imao je na pretek vremena noćno i dnevno pohoditi vesele sastanke, đe momci i đevojke igraju i pjevaju, ali sveđ krijući se od nastavnika svog Josifa. Kad ovo Josif ipak dočuje, uboja se da Rade ne bi u čemgod pokvario, a i vidio je da, kod njega stojeći, nema šta više naučiti, usilovan bude javiti vladici da je njegov sinovac naučio onoliko koliko je dosta za jednog popa ili kaluđera, i zato da bi ga k sebi primio na Cetinje.“ – Vuk Vrčević