Priča o jednom lošem pacovu U Talbotu su spojene naizgled nespojive krajnosti komercijalnog, alternativnog i umetničkog stripa. Svaka od ovih kategorija ima svoja pravila i karakteristike, mogućnosti, domete i ograničenja. Suprotnosti komercijalnog i umetničkog podrazumevaju se dok je alternativni strip onaj neukrotivi faktor čiji rezultati su potpuno neizvesni odnosno problematični. Otuda se strip stvaraoci najčešće drže jedne forme i ne zalaze u ostale. Talbot se pokazao i kao vešt zanatlija i kao razbarušeni alternativac i kao precizan i dubok, višesmislen umetnik. Njemu, što je takođe retko, nisu strani ni fantastičko-žanrovski miljei niti pretežno realistički prosede. Ovakva univerzalistička sposobnost čini ga kompletnom stvaralačkom ličnošću sposobnom za visoke uzlete imaginacije. (...) – Ilija Bakić Poetika Brajana Talbota ukorenjena je u stvarnosti, ali ona traži nešto više od toga. On jeste za realizam, ali smatra da je on po sebi nedovoljan da bi opstao, pa mu je zato potreban iskorak ka fantastičnom. Njegove priče psihološki su zasnovane, ali motivisanost junaka delom mora da dođe s one strane stvarnosti. Talbot igra, dakle, na kartu manjkave stvarnosti. Pripovedanje je zato neophodno da bi se naše postojanje upotpunilo. Naše krnje biće nužno je iznova domaštati – to nam neprestano napominje Talbot, znajući da Delo podjednako stvaraju autor i kontekst popularne kulture u kojem delo nastaje. – Zoran Penevski, scenarista i teoretičar stripa Prikaži više