Žitije i podvizi u pustinji sa ocem, i zasebno putovanja, a delimično i pripovedanje o čudesima svetoga oca našega Save, prvoga arhiepiskopa i učitelja srpskoga, što je ispričao prepodobni Domentijan, jeromonah manastira zvanoga Hilandar, a napisao Teodosije, monah istoga manastira. Teodosije (Hilandarac) je bio srpski monah i jedan od najznačajnijih srpskih pisaca u srednjem veku,a Srpska akademija nauka i umetnosti ga je uvrstila među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Rođen je oko 1246.godine,a preminuo je oko 1328.godine.Bio je monah manastira Hilandara i duhovnik kralja Stefana Dečanskog (1322—1331),a svoju delatnost je usmerio na širenju i učvršćivanju kultova svetog Simeona Mirotočivog (Stefana Nemanje) i svetog Save, koji su stvorili glavni fokus srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta. On je,prema sopstvenim rečima,po Domentijanovim uputstvima preradio njegovo žitije svetog Save,između 1290. i 1292.godine.Pored toga,napisao je nekoliko kanona,liturgija i drugih dela posvećenih svetim Simeonu i Savi,kao i dela (žitije i druga) posvećena svetom Petru Koriškom. Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije.