Robert Nozik - Anarhija, drzava i utopija CID, Podgorica, 2010. Mek povez, 290 strana. `Pojedinci imaju prava i postoje stvari koje im nijedna osoba ili skupina ne sme učiniti (a da ne povredi njihova prava). Ta su prava tako čvrsta i dalekosežna da se postavlja pitanje što država i njezini sluzbenici smeju činiti, i mogu li išta činiti. Koliko prostora prava pojedinca ostavljaju državi?` Ovo je početak a i zadatak Anarhije, države i utopije, ključnog dela američkog filozofa Roberta Nozicka. Njegov odgovor na ovo pitanje nedvosmislen je i beskompromisan. Odbacuje anarhističku tvrdnju da svaka država krši naša prava, ali opravdava jedino minimalnu državu koja štiti samo od nasilja i prevare. Prema njemu, socijalna država uistinu krši naša prava. Jednaka raspodela mat erijalnih resursa, kao i bilo koja druga raspodela u skladu s nekim, nama dragim, modelom raspodele zahtevala bi, prema Noziku, uplitanje u tuđe živote i onemogucavanje slobodnog odlučivanja odraslih ljudi... Роберт Нозик (енгл. Robert Nozick; Њујорк, 16. новембар 1938 — Кембриџ, 23. јануар 2002) је био амерички професор и политички филозоф.[1][2] Нозиков најзначајнији рад „Анархија, држава и утопија“ (1974) сматра се једним од најзначајнијих дела савремене политичке филозофије којим је извршио снажан утицај на теорије и уверења нове деснице. Очигледно под утицајем америчких индивидуалиста деветнаестог века као што су Лисандер Спунер (1808—1887) и Бенџамин Такер (1854—1939) развио је вид либертијанизма близак Локовом. Тврдио је да власничка права морају стриктно да се поштују нарочито уколико је богаство стечено на поштен начин или је на одговарајући начин пренесено с једне особе на другу. Ово становиште подразумева подршку минималној влади и минималним порезима и супротставља се прерасподели и држави благостања. Нозик је теорију правде засновану на правима развио као одговор на идеје Џона Ролса. Касније је одступио од крајњег либертијанизма.[3]