Autor - osoba Haksli, Oldus Naslov Vrata percepcije ; Raj i pakao / Oldous Haksli ; prevod s engleskog `Vrata percepcije` Vesna Podgorac i Branislav Jurašin, `Raj i pakao` Vesna Podgorac Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1997 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Esotheria, 1997 (Beograd : Junior) Fizički opis 138 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Podgorac, Vesna Jurašin, Branislava Zbirka Anima mundi : edicija svetske književnosti (broš.) Napomene Prevodi dela: 1. The Doors of Perception ; 2. Heaven and Hell / Aldous Huxley Beleška o autoru: str. 5. Kultni Hakslijevi eseji (po prvome je Morison dao ime svojoj grupi „The Doors`), nastali na osnovu njegovih eksperimenata sa halucinogenim drogama, meskalinom i LSD-jem pedesetih godina. Eseji su mala remek-dela – sažeti, mudri, humani, oni u isti mah prosvetljuju i opominju, a stvorio ih je jedan od nekoliko proroka našeg doba. Haksli opisuje kako mu je droga pomogla da otkrije „svetu viziju stvarnosti`. Takođe raspravlja о spiritualnim i moralnim implikacijama iskustva, pokazujući kako negativne emocije mogu preobraziti čovekovu perceptivnu Nirvanu u „šizofrenički pakao`. Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. Napisao je čuveno delo „Vrli novi svet“. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. Oldos Haksli uživa poštovanje poznavalaca i ljubitelja kako tzv. „glavnotokovske” tako i žanrovske – naučnofantastične književnosti, što je svakako veliki kuriozum, s obzirom da se ova literarna usmerenja najčešće isključuju, posebno u drugoj polovini 20. veka. Haksli je uspeo da svojim pripovetkama, romanima i esejima sagleda savremeno društveno okruženja, uz satirično-ironijski pomak, dok je naučnofantastičnim delima neprestano balansirao između utopijskog i antiutopijskog razrešenja ljudske budućnosti. Njegovo svakako najpoznatije žanrovsko delo je roman „Vrli, novi svet” (1932) u kome je opisano društvo koje je po zamisli njegovih tvoraca idealno; stubovi društva su kastinska podela, brisanje individualiteta i upotreba droge. Svako novorođenče biva genetskim manipulacijama proizvedeno za pripadnika određene kaste, od Alfe do Epsilda, i potpuno je intelektualno spremno za poslove koji mu prema podeli rada pripadaju. Otuda je svako zadovoljan svojom ulogom, živi „punim životom” koji mu je zadat i ne zavidi drugim kastama. Čudovišnost ovakve društvene organizacije biće sagledana iz vizije divljaka, čoveka rođenog u rezervatu koji još uvek jeste ljudsko biće kakvim ga je priroda stvorila. Haksli se antiutopiji vratio u romanu „Posle mnogo leta” (1939) dok je roman „Vreme mora jednom stati” (1944) na sasvim drugom polu – reč je o utopiji. Utopijsko je i društvo na ostrvu Pala u Indijskom okeanu iz romana „Ostrvo” (1962), a ovo stanje postignuto je redovnim upražnjavanjem droge i tantrizma. (Problemima uticaja droga na ljudsku psihu Haksli se bavio u svojim esejima „Vrata percepcije”). Roman „Majmun i bit” (1948) je postapokaliptička priča o zajednici koja je preživela atomski rat i potonula u paganstvo. „Vrli, novi svet” je postao primer za potonja dela u kojima se pod znak pitanja stavljaju blagodeti tehnološkog razvoja, odnosno otkrivaju mogućnosti zloupotrebe nauke; po ovoj vizuri se „Vrli, novi svet” razlikuje od klasičnih SF antiutopija „Mi” Zamjatina i „1984” Orvela u kojima je težište na političkoj organizaciji država. Najnovija otkrića na polju genetike i kloniranja, nažalost, potvrđuju dalekosežnost Hakslijevih sumnji u čovekovu doraslost etičkim dilema koje nauka svojim dostignućima otvara, jer su sva otkrića neutralna i mogu se, po nahođenju vlastodržaca, upotrebiti na dobrobit ili propast čovečanstva. MG92 (N)