Ikona Tajna večera. Izrađena je tehnikom kaširanja na medijapan ploči. Dimenzije: 23 x 33 x 3 cm Tajna večera ili poslednja večera je večera koju je u četvrtak, dva dana po ulasku u Jerusalim Hrist pre svoga mučeništva i smrti održao sa apostolima, po pravilima pashalne gozbe kod Jevreja. Hrišćani smatraju da je tom prilikom ustanovljena evharistija. Tajna večera je održana u Sionskoj Gornici, Gornja soba, to je kuća Svetog Jovana Bogoslova, koja se nalazila na Sionskoj Gori, neposredno u blizini Starog grada u Jerusalimu. Poslednja večera bila je formalno proslava jevrejske pashe. Iz biblijskih tekstova o ustanovljenju poslednje večere(Jov. 13,1-30; Mat. 26,17-20; Mar. 14,12-25; Luk. 22,7-30; I Кor. 11,24-25) proizilazi da Hrist simbolično pokazuje na svoje poslanstvo mesije koje se dešava zbog smrti na krstu pri kome je kao jaganjac žrtvovan za ljudski greh. Time je došlo do promene i aktuelizacije simboličnog značaja proslave pashe.

Ikona Raspeće Hristovo Izrađena je tehnikom kaširanja na medijapan ploči. Dimenzije: 33 x 23 x 1 cm Čin razapinjanja su izvršili rimski vojnici, obično četvorica, kojima je zapovedao kapetan, jer se Judeja kao rimska pokrajina nalazila direktno pod vlašću ćesara (cezara), koji je ovamo slao svog namesnika (prefekta), čije je stalno sedište bilo u Kesariji na moru (palestinskoj). Sa Isusom su raspeta još dva razbojnika, čime je Pilat hteo da se naruga Hristu Jevanđelist Luka beleži i molitveni uzdah Hristov na Krstu: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine." Hristos je raspet u treći čas, tj. u devet sati pre podne (Mk 15,25) po našem računanju vremena, a u šesti čas, tj. podne, nastupilo je čudnovato pomračenje sunca. Hristovo Raspeće bilo je uobičajeno kao metod kazne. Ono što je neobično jeste dovođenje svedoka. Uprkos divljačkoj svireposti rimskog bičevanja i vojničkog ruganja, nošenje teškog Krsta i samo Raspeće, Hristove zabeležene reči pred smrt na Krstu, jesu reči praštanja i brige za druge, i molitva nebeskom Ocu.

Ikona je izrađena tehnikom kaširanja sa zlatotiskom. Ram je reljefan i izrađen od drveta. Dimenzije: 15,5cm x 12cm x 1,5cm Sveti velikomučenik Dimitrije - Mitrovdan (8. novembar) Sveti Dimitrije važi za zaštitnika grada Soluna. Ovaj grad je na čudesan način bio izbavljen od zavojevača mnogo puta. Narod Soluna je takvu iznenadnu Božiju pomoć pripisivao molitvama svetog Dimitrija. U vreme kada su Srbi bili neznabošci i oni su napadali ovaj grad sa nadom da ga zauzmu i oplene. Desilo se da su nekadašnji zavojevači bili poraženi Božijom desnicom i molitvama svetog Dimitrija. Takvo, čudesno izbavljenje je na svoj način doprinelo da sami zavojevači prime veru građana Soluna i veru svetog Dimitrija. Sveti Dimitrije je danas patron i dva značajna grada u Srbiji. To su Sremska i Kosovska Mitrovica. Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske; isceliteljem bolesnika i nevoljnika. Rusi ga takođe slave i smatraju pokroviteljem i zaštitnikom Sibira. Svi pravoslavni hrišćani i verni slave ovog velikomučenika verujući u njegove isceliteljske moći koje su mnogima pomogle.

Ova pravoslavna ikona je izrađena na medijapan ploči. Tehnikom kaširanja i zlatotiskom postiže se duboka i bogata tekstura na površini slike. Svešteni motivi i simboli su istaknuti na način koji oživljava duhovni svet pravoslavlja. Dimenzije: 32 x 22 x 1 cm Sveti mučenik Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji, u vrlo siromašnoj porodici. Još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove. U to vreme zavlada Rimskim carstvom car Gordijan III, čija ćerka Gordijana siđe s uma, i time baci svoga oca u veliku žalost. Svi lekari ne mogahu ludoj Gordijani ništa pomoći. Tada zli duh iz lude devojke progovori i reče da njega niko ne može isterati osim Trifuna. Car naredi da se na dvor dovedu svi Trifuni iz carstva. Posle mnogih Trifuna, i ovaj mladi Trifun bio je pozvan po Božjem Promislu. Doveli su ga u Rim gde je iscelio carevu ćerku. Car mu podari mnoge darove, koje Trifun pri povratku razdeli siromasima. U svom selu nastavi svoj život moleći se Bogu. Kada se zacari hristoborni Decije Trajan, sveti Trifun bio je mučen za Hrista. No on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: „O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!" Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga osudiše najzad na posečenje mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.

Strana: 355 Povez: meki Pismo: ćirilica Format: 24 cm Sredinom IX veka u Vizantiji se odigrao važan događaj: ustanovljen je novi praznik, takozvana Pobeda Pravoslavlja (Nedelja Pravoslavlja). Od toga doba, Crkva u prvoj nedelji Velikog posta obeležava ovaj dan posebnim prazničnim bogosluženjem. Šta je poslužilo kao povod za ustanovljenje ovog praznika? Ako ćemo ukratko da kažemo – bila je to ikona. To je dan pobede ikono-filstva nad ikonoborstvom. Poštovanje ikona bogoslovski je pobe-dilo na VII Vaseljenskom Saboru 787. godine, ali je tek pola veka docnije, 843. godine, prvi put bio obavljen čin Pobede, koji je zauvek spojio ikonu i Pravoslavlje. Danas su oni nezamislivi jedno bez drugoga. Kada kažemo „Pravoslavlje“, imajući pri tom u vidu svu punoću i celokupno jedinstvo pravoslavnog bogoslovlja i dogmatike, shvatanja i viđenja sveta, pravoslavnog bogosluženja i umetnosti (ikonopis, crkvena književnost, muzika, graditeljstvo), pravoslavnog crkvenog života i svakodnevnog „opravoslavljenog“ bivstvovanja – onda, očigledno, podrazumevamo da u svim ovim, po svom karakteru različitim gfojavama Pravoslavlja, leži jedan isti temelj, da dela jedan isti, univerzalni princip i da se, usled toga, lako otkrivaju obeležja istog tipa, koja dopuštaju da se nešto svrsta u Pravoslavlje ili da se iz njega isključi. Kakav je ovaj univerzalni princip? Sveti Oci upotrebljavali su reč „ikona“ u širem smislu nego što je onaj na koji smo navikli. Sveti Oci su celokupni od Boga stvoreni svet shvatali kao ikonu Božiju, kao delo savršenog Umetnika. Apostol Pavle naziva Isusa Hrista Sina Božijeg ikonom Boga čevidljivoga (2 Kor 4, 4). Prema Svetom Pismu, Bog je stvorio čoveka „po Svom liku“ (u grčkom tekstu doslovno piše: „po Svojoj ikoni“ Prema određenju Maksima Ispovednika, Crkva je takođe ikona. Hram i njegov oltar su ikone Carstva Božijeg, Nebeskog Jerusalima i preobraženog kosmosa. Episkop i sveštenik su ikone Hristove, Jevanđelje je verbalna Hristova ikona. Oblici crkvene književnosti, kao što su tropar ili akatist, propoved ili žitije, takođe su verbalne (slovesne) ikone — i po svom sadržaju, po svojoj kompoziciji, strukturi, po načelima odabira materijala, i po svojoj unutrašnjoj vezi s nevidljivim svetom, prema kojem su i sami usmereni i pre-ma kojem mogu da uznesu čoveka. Mogućnosti upotrebe pojma „ikona“ U odnosu na pravoslavne pojave su izuzetno, a možda i neograničeno široke: sve je ikona, sve je ikonično. Pobeda Pravoslavlja jeste pobeda ikone, ikonofilstva, ikoničnosti. Data knjiga ima za cilj da ovo još jednom potvrdi.

Ikona na drvetu dimenzija 25x19cm.

Ikona je izrađena tehnikom kaširanja sa zlatotiskom. Ram je reljefan i izrađen od drveta. Dimenzije: 15,5cm x 12cm x 1,5cm U Hilandarskoj sabornoj crkvi, ispod oltara, postavljena je čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice. Predanje kaže da je sveti Jovan Damaskin, čuveni bogoslov, pesnik i poštovalac ikona, bio oklevetan kod kalifa u Damasku. Surovo je kažnjen odsecanjem desne ruke. Osakaćeni pesnik pao je pred ikonu Presvete Bogorodice moleći se. Iste noći mu se ruka vratila. Pred čudom koje se zbilo, kalif bi obuzet kajanjem i požele Jovanu da vrati sva dostojanstva. Međutim, on se zahvali i ode u manastir. Iz blagodarnosti prema isceliteljki, dao je da se u srebru izradi reljef njegove ruke koji priloži u ikonu. Tada ona dobi ime Trojeručica.

Podignimo Stupove, izložba - aukcija ikona 05.12 - 12.12.2002. , izdanje Narodni muzej . Odlično očuvana

Ikona Sveti Đorđe - Đurđic. Izrađena je tehnikom kaširanja sa zlatotiskom. Ram je izrađen od drveta i ikona je zastakljena. Dimenzije: 22 x 16,5 x 1,5 cm Đurđic je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 16. novembra, čime se obeležava uspomena na prenos moštiju Svetog Đorđa i obnovljenje njegovog hrama u kom je položeno njegovo telo. Sveti Đorđe se na ikonama najčešće predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, kako ubija aždaju. Na ikonama za praznik Đurđic, se predstavlja kao "pešak": bez konja, u stojećem stavu i sa kopljem ili mačem u ruci.

Radivoje Papović: KOSOVO IKONA SRPSTVA Tvrd povez sa omotom, 24cm, 383strane, izdavač: NAŠ DOM - Beograd, posveta autora!!!

Ikona Svetog Jovana Krstitelja

KUĆNI OLTAR, ZA VAS ILI KAO SLAVSKI POKLON ZA VAMA DRAGU OSOBU. CENTRALNA ODNOSNO SLAVSKA IKONA SE RADI PO ŽELJI KUPCA

Ikona Sveti Đorđe - Đurđevdan. Izrađena je tehnikom kaširanja sa zlatotiskom. Ram je izrađen od drveta i ikona je zastakljena. Dimenzije: 22 x 16,5 x 1,5 cm Sveti Georgije - Đurđevdan (6. maj) Sveti Georgije ili Sveti Đorđe je bio rimski vojnik u gardi cara Dioklecijana, koji je mučenički stradao tokom progona hrišćana. U hrišćanstvu (istočnom i zapadnom) se slavi kao Sveti Đorđe. U umetnosti se često prikazuje kako ubija zmaja, odnosno aždahu. Takođe je ovaj svetitelj zaštitnik profesija, organizacija i bolesnika.

BERENICE ABBOTT fotografia San Giovanni Evangelista 1986 Ikona Gallery New York Venice Joint Collection designed by Živa Kraus IT ENG Berenice Abbott American photographer The woman who documented the birth of modern New York

Kaširana ikona zlatotisk na medijapanu 29x23cm. Debljina 16mm. Okvir braon, lakirano.

Ikona Sveti Vasilije Ostroški. Izrađena je tehnikom kaširanja sa zlatotiskom. Ram je izrađen od drveta i ikona je zastakljena. Dimenzije: 22 x 16,5 x 1,5 cm Sveti Vasilije Ostroški je bio episkop zahumski i srpski pravoslavni svetitelj koga crkva slavi 12. maja. Njegov dan važi za praznik kada se dešavaju najveća čuda. Njegove mošti se kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, i mesto su hodočašća za vernike svih religija. Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova, ili bolest nekog njima bližnjeg, nestati "kao rukom odnesena".

Ikona Svetog Jovana sa štafelajem Ikona Svetog Jovana sa štafelajem predstavlja ručno izrađenu sliku Jovana Krstitelja koji se kod pravoslavnih vernika praznuje 20. januara po Gregorijanskom, odnosno 7. januara po Julijanskom kalendaru. Po učenjima iz Jevanđelja, Jovan je rođen 6 meseci pre Hrista, a roditelji su mu bili Zaharije i Jelisaveta. Sa kultom Svetog Jovana dolazi i obred krštenja, a u Novom Zavetu je i opisano krštenje Isusovo na reci Jordan koje je služio Sveti Jovan. Jedinstven poklon za sve one koji Svetog Jovana obeležavaju kao krsnu slavu, preslavu ali i za one koji Jovana Krstitelja obeležavaju kao imendan. Ovo je jedan od najvećih pravoslavnih i sve hrišćanskih svetitelja čiji se kult posebno neguje još od perioda ranohrišćanskih vernika. Kompletnu ponudu unikatnih poklona pogledajte ovde! Pratite i naše video prezentacije proizvoda na zvaničnom You Tube kanalu!

Ikona Sveti Arhangel Mihailo. Izrađena je tehnikom kaširanja sa zlatotiskom. Ram je izrađen od drveta i ikona je zastakljena. Dimenzije: 22 x 16,5 x 1,5 cm Aranđelovdan je dan koji je crkva posvetila u slavu svih anđela i prvog među njima, svetog arhangela Mihaila. Anđeli (anđeo je grčka reč i znači vesnik) su duhovna, bestelesna bića, izvršavaju Božji promisao, ima ih veoma mnogo i, prema hijerarhiji, podeljeni su u devet rangova ili činova. Anđeli se na ikonama uvek slikaju u ljudskom obliku kao mladi ljudi. Oni nemaju telesnih želja i briga kao ljudi pa večno ostaju mladi i lepi, a pošto lete gde ih Bog pošalje, na ikoni im se slikaju i krila. Svaki čovek na dan krštenja dobije svog anđela, koji se naziva anđeo mirni, verni učitelj, čuvar duša i tela. Ti anđeli čuvaju čoveku život i zdravlje i paze da čovek, zbog svog neznanja i nesmotrenosti ne napravi kakvu pogrešku. Obučeni su u belu odeću, plaštove, u znak čistote i nevinosti. Najviši među anđelima su sedmorica arhanđela, među kojima je Mihailo. Na ikonama se arhangel Mihailo predstavlja sa krilima, u vojvodskoj odeždi, kao borac, sa mačem u jednoj i kantarom u drugoj ruci, jer, prema narodnom verovanju, on u času smrti uzima ljudsku dušu.

Ikona je izrađena tehnikom kaširanja sa zlatotiskom. Ram je reljefan i izrađen od drveta. Dimenzije: 15,5cm x 12cm x 1,5cm Đurđic je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 16. novembra, čime se obeležava uspomena na prenos moštiju Svetog Đorđa i obnovljenje njegovog hrama u kom je položeno njegovo telo. Sveti Đorđe se na ikonama najčešće predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, kako ubija aždaju. Na ikonama za praznik Đurđic, se predstavlja kao "pešak": bez konja, u stojećem stavu i sa kopljem ili mačem u ruci.

Опис Уместо предговора Средином IX века у Византији се одиграо важан догађај: установљен је нови празник, такозвана Победа Православља (Недеља Паравославља). Од тога доба, Црква у првој недељи Великог поста обележава овај дан посебним празничним богослужењем. Шта је послужило као повод за установљење овог празника? Ако ћемо укратко да кажемо – била је то икона. То је дан победе иконофилства над иконоборством. Поштовање икона богословски је победило на VII Васељенском Сабору 787. године, али је тек пола века доцније, 843. године, први пут био обављен чин Победе, који је заувек спојио икону и Православље. Данас су они незамисливи једно без другога. Када кажемо “Православље”, имајући при том у виду сву пуноћу и целокупно јединство православног богословља и догматике, схватања и виђења света, православног богослужења и уметности (иконопис, црквена књижевност, музика, градитељство), православног црквеног живота и свакодневног “оправослављеног” бивствовања – онда, очигледно, подразумевамо да у свим овим, по свом карактеру различитим пројавама Православља, лежи један или исти темељ, да дела један исти, универзални принцип и да се, услед тога, лако откривају обележја истог типа, који допуштају да се нешто сврста у Православље или да се из њега искључи. Какав је овај универзални принцип? …

DETALJNIJE Ikona Svetog Jovana se nalazi u ramu, bez stakla Dimenzije sa ramom: 14x12 cm Bez rama: 10 x 8 cm Sadrži sertifikat Riznice nacionalnog blaga 24-karatna pozlata metalnih delova Ikone nisu osveštane! Ikona se prema Hrišćanstvu treba držati na istočnom zidu kuće! Jovan Krstitelj, Ivan Krstitelj ili Johanan kupač, bio je jevrejski asketski (onaj koji se iz verskih pobuda odriče telesnih uživanja) propovednik iz 1. veka koji je vršio obredna kupanja na reci Jordan. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 7. januara po julijanskom, a 20. januara po gregorijanskom kalendaru, dan rođenja Sv. Jovana proslavlja 7.jula (24. juna po julijanskom kalendaru, a dan njegove smrti obeležava praznikom Usekovanje (gregorijanski 29. avgust/julijanski 11. septembar). Sveti Jovan je jedna od najpopularnijih slava u Srbiji – po broju svečara, nalazi se na četvrtom mestu. U hrišćanstvu se poštuje kao svetac, pustinjak i mučenik, prethodnik Isusov. Jovan Krstitelj je pozivao ljude na pokajanje i okretanje Bogu. Bio je važna religijska ličnost 1. veka, čiji je pokret verovatno bio masovniji od Isusovog. Najpoznatiji je po tome što je krstio Isusa, koji je prihvatio njegovu poruku. Neki suštinski elementi Jovanovog pokreta, kao post i krštenje, su verovatno ušli u rano hrišćanstvo pod uticajem Jovanovih učenika. Jovan se smatra zaštitnikom pjevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, oboljelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom svijeta.

Ikona je izrađena tehnikom kaširanja sa zlatotiskom. Ram je reljefan i izrađen od drveta. Dimenzije: 15,5cm x 12cm x 1,5cm Sveti apostol i jevanđelista Luka bio je lekar i prijatelj apostola Pavla. Predanje tvrdi da se bavio živopisom i da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Hrišćanska tradicija drži da je Luka napisao Sveto Jevanđelje po Luki - treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska. Praznik kad se slavi Sveti Luka je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika nekih zanata. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.

Ikona Sveti Arhiđakon Stefan. Izrađena je tehnikom kaširanja sa zlatotiskom. Ram je izrađen od drveta i ikona je zastakljena. Dimenzije: 22 x 16,5 x 1,5 cm Sveti Stefan (nazvan Prvomučenik) je bio arhiđakon prvobitne Jerusalimske crkve i srodnik apostola Pavla. Stefan je bio prvi od sedam đakona, koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja siromašnih u Jerusalimu. Zato je nazvan arhiđakonom. Bio je Jevrejin koji je živeo u grčkim oblastima Rimskog carstva. Odanost hrišćanstvu, duhovno uzdizanje, mučeničko stradanje i smrt, karakteristični su kako za ovog svetitelja tako i za gotovo sve mučenike, u vreme zabranjenog propovedanja hrišćanstva od prvog do četvrtog veka. Stradanje svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno iste godine kada se Isus Hristos vazneo na nebo. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom. Sveti prvomučenik Stefan, kada je postradao imao je nešto više od 30 godina. Njegove poslednje reči su bile: "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj".

Ikona Sveti Vasilije Ostroški. Izrađena je tehnikom kaširanja na medijapan ploči. Dimenzije: 32 x 22 x 1 cm Sveti Vasilije Ostroški je bio episkop zahumski i srpski pravoslavni svetitelj koga crkva slavi 12. maja. Njegov dan važi za praznik kada se dešavaju najveća čuda. Njegove mošti se kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, i mesto su hodočašća za vernike svih religija. Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova, ili bolest nekog njima bližnjeg, nestati "kao rukom odnesena".