Prodaju se: Architecture Now - 10 knjiga, od broja 1. Moze svaka ponaosob, cena je 2000 dinara Istorija arhitekture u 20. veku. Autor P. Gesel - cena 2000 dinara. Knjige su kao nove, besprekorno cuvane od strane vlasnika

Knjiga ,,Arhitektura 20. stoljeća" predstavlja sveobuhvatni pregled najvažnijih pravaca u arhitekturi 20. veka. Knjiga je podeljena u pet celina koje se delimično hronološki preklapaju. Prvi deo bavi se inžinjerskim dostignućima i događajima u nauci i filozofiji XVIII i XIX veka koji su iznedrili plodove novih stremljena u arhitekturi. Drugi deo obrađuje stilove s kraja XIX i početkom XX veka. Treći deo bavi se razdobljem između dva svetska rata, od ekspresionizma, istraživanja na području prostora za stanovanje, međuratnih ostvarenja Gropiusa, preko uticaja ,,New Deala" na arhitekturu i dizajn u SAD-u, do poglavlja koje govori o estetici totalitarnih režima. Četvrti deo bavi se događajima u 50-tim i 60-tim godina, posvećujući posebnu pažnju kalifornijskim kućama Case Study programa, organskom pokretu, eksperimentalnim pokretima šezdesetih i brutalizmu. Peti, najobimniji, bavi se pluralizmom stilova poslednjih decenija XX veka. Autori obuhvataju društveni i politički kontekst u kojem su pojedini arhitektonski izrazi stasali, pravce u drugim umetnostima, nauci i filozofiji koji su na njih uticali. Knjiga sadrži i 460 fotografije, kao i 155 nacrta. Na kraju valja spomenuti i dodatak s biografijama najistaknutijih arhitekata XX veka koje pružaju uvid u njihove karijere, razvoj i projekte. Knjiga zbog svoje širine može poslužiti kao stalna referenca u istraživanju arhitekture XX veka za studente arhitekture.

Kao na slikama Jako retko u ponudi Izuzetno bitna knjiga za svakoga ko se bavi avangardom na prostorima bivše Jugoslavije EKSPRESIONIZEM IN NOVA STVARNOST NA SLOVENSKEM 1920 - 1930 492 strani, katalog ob razstavi, trda vezava, 23 x 23 cm, izdala Moderna galerija ’86 1986 Dizajn Slikarstvo Arhitektura Grafika ... Tone i France Kralj Srečko Kosovel Miha Maleš Franjo Stiplovšek Stane Cuderman Božidar Jakac Ivan Čargo Lojze Špacapan Veno Pilon France Stele Nande i Drago Vidmar Jože Gorjup Ivan Kos ... Fran Tratnik ... Slovenačka međuratna avangarda avangardni umetnici avangardisti ekspresionistička arhitektura arhitekte slikari dizajneri dizajn knjiga omotača naslovnih strana knjige slovenija jugoslovensko slovenacko xx veka 20. vek zenitizam dadaizam nadrealizam kinofon zenit casopis branko ve poljanski ljubomir micic

MODERNA UMETNOST 1-3 177O-197O-2OOO ĐULIO KARLO ARGAN AKILE BONITO OLIVA C L I O B e o g r a d 2OO4/2OO5/2OO6 A R S f i g u r a 1. Oliva, Akile Bonito 2. Argan, Đulio Karlo a) Likovna umetnost - Evropa -18-20 vek b) Arhitektura - Evropa - 18-20 vek c) Istorija umetnosti d) Umetnost - 2O vek ........................................................ 332 slike u fantastičnom koloru Indeks Bibliografija Latinica Tvrde korice Omot Šiven povez 2O9+226+148 stranica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO NEOTVORENO NEČITANO E k s t r a ***************

Beograd 1985. Tvrd povez, bogato ilustrovano, veliki format (29,5 cm). Knjige su odlično očuvane. ZEMLJA građa Zemlje • geografske karte • vreme • mora i okeani • geologija • bogatstva Zemlje • poljoprivreda • biljne kulture • meso, ribe i živina 272 strane, oko 1500 ilustracija i karata (900 u boji) PRIRODA kako je počeo život • biljke • životinje • niže životinje • insekti • ribe • vodozemci i gmizavci • sisari • praistorijske životinje i biljke • životinje i prirodna okolina • unštavanje prirode 272 strane, više od 1500 ilustracija (1200 u boji) MAŠINE razvoj tehnologije • materijali i tehnike • snaga • mašine • oružje • gradevinarstvo i arhitektura • komunikacije • industrijska hemija • mašine za svakodnevnu upotrebu 264 strane, oko 1500 ilustracija (900 u boji) NAUKA razvoj nauke • matematika • atomska teorija • statika i dinamika • zvuk • materija • toplota • svetlost • elektricitet i magnetizam • hemija • astronomija • Sunčev sistem • Sunce • zvezde • galaksije • karte neba • čovek u vasioni 304 strane, oko 1500 slika (900 u boji) ČOVEK razvoj čoveka • šta se dešava u telu • bolesti i zdravlje • duševno zdravlje • razvitak ličnosti • čovek i njegova božanstva • religija • filozofija • komunikacije • politika • zakonodavstvo • rad i igra • privreda 336 strana, oko 1500 ilustracija (1000 u boji) ISTORIJA 1, 2 razvoj arheologije • stare civilizacije • Rim i Grčka • srednji vek • novi vek • industrijska i gradanske revolucije • kolonijalizam • 19. i 20. vek • nesvrstani • istorijske tabele 770 strana, oko 2800 ilustracija (2300 u boji)

Vizualna povijest umjetnosti predstavlja kroz 1000 djela razvoj umjetnosti Zapada, od antike do naših dana, u slikarstvu, kiparstvu i arhitekturi. Podijeljena je kronološki na velika razdoblja što ih određuju istodobno stilski i povijesni rezovi: antika, srednji vijek, renesansa itd., a završava mnogim umjetničkim revolucijama 20. stoljeća. Urednik Claude Frontisi predaje povijest suvremene umjetnosti na pariškom sveučilištu i zajedno sa svojim timom odlučio je na vrlo pristupačan način podijeliti s čitateljima svoju ljubav prema umjetnosti i svoje poimanje umjetnosti.

Električna recipro testera 1100W - RS11-28 - FLEX Osobine i prednosti: Nominalna primljena snaga 1100 W Izlazna snaga 600 W Debljina sečenja drveta 230 mm Debljina sečenja čelika 20 mm Hod lista testere 28 mm Težina mašine 3,6 kg Ovaj proizvod trenutno nije ocenjen! Ocenite proizvod Izaberite broj zvezdica: * Vaše ime: * Vaš email: * Opis: Potvrdi ocenu Trenutno ne postoje komentari za ovaj proizvod! Unesite komentar Vaše ime: * Vaš email: * Komentar: * Potvrdi Flex Flex je nemačka marka koja se bavi proizvodnjom profesionalnih električnih alata. Hermann Ackerman i Hermann Schmitt su u Štutgart Bad Constatu (Nemačka), sada već davne 1922. godine, u svojoj maloj radionici patentirali ručnu brusilicu MS 6 čiji je eletromotor pokretala prilagodljiva fleksibilna osovina (preteča nama danas poznatog brenda električnih alata FLEX), a koja je, kako se ispostavilo, bila preteča svih kasnijih električnih alata ove vrste, gotovo čitav jedan vek od tada do danas građevinarstvo i arhitektura nisu saznali za bolje od brusilica nemačkog brenda FLEX. Često kao sinonim za brusilicu i danas čujete naziv Flex . Flex proizvodi i vrhunske brusilice za zid - žirafe i profesionalne usisivače, pa je poslednjih godina jedan od lidera i na tom tržištu. Ono što se svakako može izdvojiti kao glavna osobina Flex alata jeste i to da se njihov kvalitet ne ogleda samo u tome kako alat funkcioniše u datom trenutku već i u tome koliko je vek trajanja određenog alata dug. Naziv proizvoda: Električna recipro testera 1100W - RS11-28 - FLEX Šifra proizvoda: FLEX 432.776 Proizvođač: Flex Zemlja porekla: Nemačka

Izdavač: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd Edicija: Studije i monografije, knjiga 20 Autori: Marko Popović, Gordana Simić Povez: tvrd Broj strana: 345 Ilustrovano. Format: 24 x 30 cm Dvojezična: uporedo srpski tekst i engleski prevod Odlično očuvana. “U monografiji smo pokušali da tumačimo arhitekturu Novog Brda, da razmotrimo pitanje razvoja i nastanka, uopšte pitanje plana i namere neimara, kao i da utvrdimo koliki je uticaj utvrđenje Novo Brdo imalo na dalji razvoj vojne arhitekture u srednjovekovnoj Srbiji, na šta nas je najpre povuklo utvrđenje manastira Manasija, za koje smo zaključili da su zaista po istom planu oba građena.” - Gordana Simić Rešenje o zaštiti srednjovekovne tvrđave Novo Brdo doneto je 1948. godine, podaci su Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije. U ovom rešenju, između ostalog, stoji da je Novo Brdo prvi put pomenuto kao važno rudarsko središte 1326. godine, te da je dragocen spomenik za proučavanje političke i kulturne istorije srpskog naroda. Ista godina rešenja o zaštiti Novog Brda stoji i u kosovskoj bazi kulturnog nasleđa. Kosovska strana tvrdi da se radi o albanskom kulturnom nasleđu, a sporenja ko je izgradio Novo Brdo i čije je traju od početka revitalizacije tvrđave koja je započeta pod okriljem Evropske unije i UNESCO-a. S A D R Ž A J: UVODNA RAZMATRANjA GEOGRAFSKI POLOŽAJ I TOPOGRAFIJA NOVOG BRDA NASTANAK I RAZVOJ NOVOG BRDA U 14. I 15. VEKU DOSADAŠNjA ISTRAŽIVANjA NOVOBRDSKIH UTVRĐENjA Istraživanja 1952—1957. godine Istraživanja 2015—2016. godine STRATIGRAFIJA KULTURNIH SLOJEVA I ARHEOLOŠKI NALAZI Arheološki nalazi ZAMAK GRADA NOVOG BRDA (Gornji grad) Fortifikacije Zamka — kule i bedemi Građevine u Zamku DONjI GRAD - UTVRĐENI DEO GRADSKOG NASELjA Fortifikacije Donjeg grada Građevine u Donjem gradu PODGRAĐE ZAKLjUČNA RAZMATRANjA Etape građenja i funkcije delova utvrđenja Novog Brda Mesto novobrdskog utvrđenja u razvoju fortifikacija srednjovekovne Srbije BIBLIOGRAFIJA PRILOZI G Simić, S. Radovanović: Metode i tehnike zaštite zamka Novog Brda V. Bikić: Keramika Novog Brda — pogled na tehnologiju, upotrebu i stil keramike u kasnom srednjem veku (K-118)

Dvorci Srbije Knjiga Dvorci Srbije ima za cilj da skine prašinu zaborava iz sala i dvorana, kao i da donese pred čitaoca sliku života u dvorcima Srbije, pre svega u 19. i 20. veku. Na osnovu arhivskih dokumenata i obilja literature na više jezika, autorka Aleksandra Kolaković će istražiti kako su građena i organizovana dvorska središta u Srbiji, kao i kako se odvijao javni i tajni život u ovim monumentalnim zdanjima. Istorija Srbije i njenih stanovnika u prošlosti biće ispričana na osnovu podataka o kojima svedoči sačuvano znanje o dvorcima, koji su sada mesta povremenih turističkih poseta ili zborova. Ovom knjigom želimo da ih vratimo u kolektivno sećanje i da im iznova damo moć da progovore kao specifični svedoci istorije. Autorka knjige Dvorci Srbije je dr Aleksandra Kolaković, istoričarka i naučni saradnik Instituta za političke studije iz Beograda. Naučno interesovanje autorke obuhvata oblasti intelektualne istorije, istorije ideja, kulturne istorije, kulture sećanja, istraživanja identiteta i zaštite kulturnog nasleđa, kulturnu diplomatiju, kulturne i obrazovne politike. „Dvorci su mesta tajni, poverljivih razgovora, spletki i odluka. Vlasnici su u svojim odajama okupljali umne i najškolovanije ljude svog doba, pokretali diskusije i inicirali kulturne događaje. Svojom specifičnom arhitekturom i pažljivo uređenim baštama, dvorci su vlasnike izdvajali iz mase. Nije reč samo o tome da je dvorac bio simbol moći i odluka, već i napretka i kulturnog razvoja sredine kojom je dominirao. Ovo izdanje je ukrašeno kvalitetnim fotografijama Martina Candira, poznatog novosadskog umetnika.'' Srđan Ercegan Prikaži više

Opis proizvoda Knjiga Dvorci Srbije ima za cilj da skine prašinu zaborava iz sala i dvorana, kao i da donese pred čitaoca sliku života u dvorcima Srbije, pre svega u 19. i 20. veku. Na osnovu arhivskih dokumenata i obilja literature na više jezika, autorka Aleksandra Kolaković će istražiti kako su građena i organizovana dvorska središta u Srbiji, kao i kako se odvijao javni i tajni život u ovim monumentalnim zdanjima. Istorija Srbije i njenih stanovnika u prošlosti biće ispričana na osnovu podataka o kojima svedoči sačuvano znanje o dvorcima, koji su sada mesta povremenih turističkih poseta ili zborova. Ovom knjigom želimo da ih vratimo u kolektivno sećanje i da im iznova damo moć da progovore kao specifični svedoci istorije. Autorka knjige „Dvorci Srbije'' je dr Aleksandra Kolaković, istoričarka i naučni saradnik Instituta za političke studije iz Beograda. Naučno interesovanje autorke obuhvata oblasti intelektualne istorije, istorije ideja, kulturne istorije, kulture sećanja, istraživanja identiteta i zaštite kulturnog nasleđa, kulturnu diplomatiju, kulturne i obrazovne politike. „Dvorci su mesta tajni, poverljivih razgovora, spletki i odluka. Vlasnici su u svojim odajama okupljali umne i najškolovanije ljude svog doba, pokretali diskusije i inicirali kulturne događaje. Svojom specifičnom arhitekturom i pažljivo uređenim baštama, dvorci su vlasnike izdvajali iz mase. Nije reč samo o tome da je dvorac bio simbol moći i odluka, već i napretka i kulturnog razvoja sredine kojom je dominirao. Ovo izdanje je ukrašeno kvalitetnim fotografijama Martina Candira, poznatog novosadskog umetnika.'' Srđan Ercegan

USPOMENA iz VRNJACKE BANJE (vrnjacka banja) materijal : STAKLO h = 8 cm, r = 8 cm (u najsirem delu) samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Art déco stil je vizuelnih umetnosti koji je nastao u Francuskoj neposredno pred Prvi svetski rat, odakle se raširio u SAD i u Evropi u 20.-tim i 30.-tim godinama 20. veka u industriji i zanatstvu. U Engleskoj ovaj stil postaje zastupljen tek 1940-ih, a i Japan svoje izvozne proizvode izrađuje u maniri art dekoa, dok se u Kini javlja njegova mešavina s modernim stilom ranog 20. veka u tzv. stilu Amoy Deco (gradovi Šangaj i Kulansu). Nosi karakteristike mnogih pravaca u prvom redu kubizma, futurizma i secesije. Tokom 1930-ih, u vreme velike depresije, art deko je postao u većoj meri ublažen. Pristigli su novi materijali, uključujući hromiranje, nerđajući čelik i plastika. Lepši oblik stila, zvani Streamline Moderne, pojavio se 1930-ih, koji je imao zakrivljene oblike i glatke polirane površine. Art deko je jedan od prvih zaista internacionalnih stilova, ali njegova dominacija je okončana početkom Drugog svetskog rata, i uspon strogo funkcionalnih i neukrašenih stilova moderne arhitekture i internacionalnog stila arhitekture je usledio. Termin art deko je dobio svoje ime, skraćeno za arts décoratifs, po Međunarodnoj izložbi savremene dekorativne i industrijske umetnosti održanoj u Parizu 1925. iako su se različiti stilovi koji karakterišu art deko već pojavili u Parizu i Briselu pre Prvog svetskog rata. Izraz arts décoratifs prvi put je korišćen u Francuskoj 1858. godine; prema podacima objavljenim u biltenu Francuskog fotografskog društva. Novine Le Figaro su 1868. godine koristile izraz objets d`art décoratifs u kontekstu predmeta za scenografiju pozornice stvorene za Teatar de l`Opera. Godine 1875, dizajnerima nameštaja, dizajnerima tekstila, nakita i stakla, kao i drugim zanatlijama, francuska vlada je zvanično dala status umetnika. Kao odgovor na to, École royale gratuite de dessin (Kraljevska diplomska škola dizajna), osnovana 1766. godine pod kraljem Lujem XVI za obuku umetnika i zanatlija u zanatima koji se odnose na likovne umetnosti, preimenovana je u École nationale des arts décoratifs (Nacionalna škola dekorativne umetnosti). Današnje ime ENSAD (École nationale supérieure des arts décoratifs) dobila je 1927. godine. Nastanak ovog stila seže u početak 20. veka kada je u Francuskoj bila značajno raširena secesija- sa svojim jednostavnim linijama i drečećim koloritom. Pored secesije su se tu pojavljivale i moderne tendencije pre svega kubizam. Ovi trendovi i zaluđivanje društva za sve što je moderno, na što su uticali novi pronalasci i razvoj industrije, uticali su na pojavu novog stila koji se prvi put prezentira 1925. godine u Parizu na izložbi dekorativne umetnosti (Exposition Internationale des Arts Dékoratifs et industriels Modernes). Na ovoj izložbi su bili predstavljeni predmeti primenjene umetnosti na koje je uticala pojava modernizma. Iako je novi stil bio u početku određen pre svega za bogate ljude i smatrao se luksuzom, on je zadobio veliku popularnost u širokoj publici i njegovi su se oblici reprodukovali u masovnoj proizvodnji u mnogim oblastima. Predmeti koji su bili određeni za svakodnevnu upotrebu su se odlikovali velikim sjajem, jednostavnošću linija i čistim bojama. Prilikom izrade predmeta kao što su ogledalca, ručni časovnici, ili svetleća tela počeli su se u velikoj meri upotrebljavati materijali kao: staklo, keramika, moderni bakelit ili uglačani hrom. --------------------------------------------- Bauhaus (nem. Bauhaus) ili punim imenom Državna škola Bauhaus u Vajmaru je bila državna škola za arhitekturu i primenjene umetnosti, koju je 1919. godine u Vajmaru u Nemačkoj osnovao arhitekta Valter Gropijus (nem. Walter Gropius) (1883—1970.) a predavači su bili i Kandinski i Kle. Razlog osnivanja škole bila je ideja o stvaranju udruženja zanatlija-umetnika pod upravom umetnika-predavača, u cilju zajedničkog istraživanja profesora i studenata u primeni novih tehnika, materijala i oblika u arhitekturi, proizvodnji nameštaja i proizvodnji upotrebnih predmeta. Teorija izučavanja procesa opažanja i boja primenjivana su u praksi. Programi po kojima se radilo u Bauhausu bili su veoma napredni za to vreme. Kao rezultat, grupnog rada i klime velikog entuzijazma, koja je u Bauhausu vladala od faze projektovanja realizacije, nastaju predmeti od kojih je potekao moderni industrijski dizajn. Krajem 19. veka u Engleskoj se javlja ideja o povezivanju umetnika i industrijske proizvodnje kako bi se ulepšali industrijski proizvodi, a uništile imitacije i kič. Spajanje umetnosti i industrijske proizvodnje (Arts and Crafts) pokrenuo je u Engleskoj Vilijam Moris već krajem 19. veka, ali su njihovi proizvodi bili individualni i bogato dekorisani, dakle nisu bili u skladu s modernim nastojanjima. Pod njegovim uticajem 1907. godine u Minhenu je osnovan „Nemački savez zanatskih i industrijskih proizvođača“ (Deutsche Werkbund). Jedna od struja u tom udruženju težila je standardizaciji (ujednačavanju) industrijskih proizvoda najbolje prilagođenih nameni, te i novim materijalima i tehnikama. Delatnost Werkbunda unapređuje i razvija Valter Gropijus, te osniva specijalizovanu školu za istovremeno bavljenje svim vrstama oblikovanja – Bauhaus, 1919. godine u Vajmaru, grada u kojem su tada na vlasti bili socijalisti. S vrhunskim umetnicima i izvrsnim pedagozima (Lajonel Fajninger, Georg Muha, Paul Kle, Oskar Šlemer, Vasilij Kandinski, Laslo Moholji Nađ itd.), Valter Gropijus vodio je dva kursa: - materijali i tehnike obrade (ručne i mašinske); - crtanje, projektovanje i teorija oblika. Prvi je direktor bio sam Gropijus, ali kasnije je direktor postao najpre Hanes Majer, a potom arhitekt Ludvig Mis van der Roe, koji školu pretvara u čistu školu arhitekture. Godine 1925. škola napušta Vajmar i seli se u Desau gde je prema Gropijusovom projektu 1926. dovršena zgrada Bauhausa. Sama zgrada je prelomno delo moderne arhitekture u kojem oblik sledi namenu. Škola se 1932. godine seli iz Desaua u Berlin, ali bauhausovce zbog njihovog internacionalizma, liberalnosti i brige za čoveka nacisti optužuju za „levi socijalizam“, i Hitler zatvara Bauhaus čim je došao na vlast. Dela profesora i studenata Bauhausa snažno su uticala na industrijsku proizvodnju i na razvoj industrijskog dizajna u Evropi. Mnogi izvanredni umetnici poučavali su u Bauhausu: Ani Albers Jozef Albers Herbert Bajer Marijane Brant Marsel Brojer Avgust Černigoj Lajonel Fajninger Naum Gabo Valter Gropijus Ludvig Hilberzajmer Johanes Iten Vasilij Kandinski Paul Kle Gerhard Marks Laslo Moholji Nađ Pit Mondrijan Georg Muha Hinerk Šeper Oskar Šlemer Jost Šmit Lotar Šrejer Naum Slucki Volfgang Tumpel Gunta Štolc Ludvig Mis van der Roe Maks Bil Cilj te škole bio je stvaranje novog udruženja zanatlije-umetnika pod vođstvom umetnika-nastavnika u zajedničkom traganju, i s učiteljske i s učeničke strane, za novim tehnikama, novim materijalima i novim oblicima koji će se primjenjivati na arhitekturu, namještaj i upotrebne predmete. U Bauhausu su se održavali kursevi stolarstva, tkačkog i keramičarskog zanata, slikarstva, grafike i fotografije. Praktičnom su radu bili dodati teorijski predmeti o percepciji i boji, i to prema programima vrlo naprednim za to vreme, s konačnim ciljem da u učenicima oslobode stvaralačku energiju. Iz mnogostrukih kolektivnih aktivnosti koje je razvijao Bauhaus, u raspoloženju velikog zanosa, od zamisli do ostvarenja, proizlazi moderni industrijski dizajn. Fotografija i grafika ponovno se otkrivaju u Bauhausu gde se eksperimentiše s beskonačnim mogućnostima vezanima uz upotrebu fotografskog aparata: kolaž, fotomontaža, dvostruka ekspozicija, uvećanje negativa i ostala tehnička sredstva koja su danas u svakodnevnoj upotrebi. Arhitektura, namještaj i razni predmeti oblikuju se na osnovu upotrebljivosti. Estetska vrednost nekog predmeta mora proizilaziti iz savršenog stapanja oblika i funkcije. Cela je Bauhausova produkcija obeležena najvećom mogućom jednostavnošću. Prema shvatanju Bauhausa, predmetima ne treba dodavanje ukrasa koji bi skrivali ili popravljali ružne i bezoblične delove, nego treba te delove oblikovati na lep, umetnički način i predmet će biti lep sam po sebi. Pod uticajem pojedinih pravaca moderne umetnosti (ekspresionizma, kubizma i naročito nekih grana apstraktne umetnosti), koji su težili pojednostavljenju i pronalazili nove oblike, oblikovanja upotrebnih predmeta dobija novo značenje – postizanje funkcionalnosti predmeta kao kreativan čin. Ideje Bauhausa poštuju se i danas u načelima industrijskog dizajna: jedinstvo namene (funkcije), poštovanja materijala i procesa serijske proizvodnje. Bauhaus je oblikovanje i kontrolisanje plastično-prostorne okoline postavljao kao idealan cilj. Program Bauhausa je bio otkrivanje osnove kreativnosti, zatim humanizacija funkcija predmeta, racionalizovanje novih oblika i na kraju priprema za industrijsko oblikovanje. No društvo nije bilo zrelo da prihvati takve predmete i Bauhaus je ostao samo genijalna škola- priprema za budući industrijski dizajn.

Prodaja stana povrsine 120m2 u mjestu Becici, blizina Budve Lokacija: Bečići (Crna Gora, Budva ) Sobnost: Trosoban Kvadratura: 120m2 Stanje objekta: Novogradnja Grejanje: Na struju Nivo u zgradi: 5. sprat Dodatne informacije Terasa, Lift, Parking, garaža, Klima Tekst oglasa Okvirni podaci: mjesto: Becici, blizina Budve vrsta objekta: stan bonitet objekta: dobra Stambena povrsina: 120m2 Spratnost: peti sprat lift Broj soba: 3 Kupatila: 2 Kompletno namjesten Klimatizovan: da Garaza stoji na raspolaganju Udaljenost od aerodroma: 30 minuta Udaljenost od mora: 800m Pogled na more Cijena: 339.000€ Prodaja namjestenog trosobnog stana povrsine 120m2 koji se nalazi u mjestu Becici, u blizini Budve. Stan se sastoji iz dnevne sobe, 2 spavace sobe, 2 kupatila, kuhinje, ostave i dvije terase sa pogledom na more. Na raspolaganju stoji garazno mjesto za jedan auto. Ovaj objekat mozete posmatrati kao dobru investiciju, zahvaljujuci atraktivnoj lokaciji i prihodu od najma. Lokacija stana je mirna i privatna. U blizini se nalaze prelijepe plaze sa kristalno cistom vodom, barovi, restorani, supermarketi. U blizini se takodje nalaze Sveti Stefan, Kotor i Porto Montenegro. Dva aerodroma u Podgorici i Tivtu se nalaze na 30 minuta voznje, a skijalista na samo dva sata voznje. Budva, Crna Gora Budva sa svojim pješčanim plažama, prelepim vilama, luksuznim hotelima i bogatim noćnim životom s pravom nosi titulu metropole crnogorskog turizma. Područje oko Budve, duž obale mora, nazvano je Budvanska Rivijera koja nudi mnoštvo apartmana i veličanstvenih vila na prodaju sa pogledima koji oduzimaju dah. Budvanska Rivijera obuhvata područje od 35 km, od koji 12,5 km čine plaže. Po broju gostiju i ostvarenih noćenja Budva je najpopularnija turistička destinacija u Crnoj Gori. Najveću turističku atrakciju predstavlja budvanski Stari grad okružen mletačkim zidinama izgrađenih jošu XV vijeku. Arhitektura Starog Grada je većim dijelomu rimskom stilu Venecijanske Republike. Ljubitelji zabave se neće osjećati izostavljenim. U Budvi se odžavaju brojne manifestacije i muzički festivali. Monte Adria Your Home d.o.o. www.monteadria.me Tel.Nr. AT +43 667 443 53 84 WhatsApp, Viber +43 660 280 20 58 MNE. +382 69 905 681 WhatsApp E-Mail: [email protected] https://www.facebook.com/monteadriayourhome

Prodajem NOVU grupu: SRAM GX Eagle X-SYNC 1x12-speed - Lunar SRAM GX Eagle rear derailleur - 12-speed SRAM GX Eagle trigger shifter - 12-speed SRAM GX Eagle X-SYNC DUB crank set with 32 tooth Direct Mount chainring SRAM GX Eagle chain 126 links - 12-speed SRAM XG-1275 Eagle cassette with 10-52 teeth - 12-speed, 10-12-14-16-18-21-24-28-32-36-42-52 SRAM EAGLE™ Integrisani pogonski sistem za optimalne performanse. Eagle™ pogoni su dizajnirani, testirani i dokazani kao najlakši, najsnažniji i najizdržljiviji sistemi za svakog vozača na bilo kojoj stazi. To je najjednostavniji sistem pogona bez problema koji je ikada napravio SRAM i daje vam slobodu da ga kombinujete sa bilo kojom komponentom u okviru proširenog Eagle ekosistema. GX EAGLE™ X-SYNC DUB pogon Najbolji aluminijumski pogon koji proizvodi SRAM, projektovan da pruži dosledne performanse u svakoj vožnji. Sa X-SYNC 2 profilnim lančanikom za potpunu kontrolu lanca. Debljina svakog zuba je tolerantna i kontrolisana kako bi besprekorno radio sa unutrašnjim i spoljašnjim karikama lanca. GX EAGLE™ Zadnji menjač sa 12 brzina Zadnji mjenjač ima revidiranu arhitekturu aluminijumskog kaveza koja poboljšava upravljanje lancem. Rafinisan je za nove kasete sa 10-52 zuba i takođe je kompatibilan sa 10-50 zuba verzijama. Ovo vozaču daje izbor i fleksibilnost. Još jedan dokaz da su GX Eagle™ menjači tu samo za jednu stvar - da obave posao. XG-1275 EAGLE™ kaseta sa 12 brzina Nova 10-52 Eagle kaseta za vozače koji daju prioritet celodnevnoj funkciji u odnosu na bilo šta drugo. Sa proširenim opsegom prenosa od 520 procenata koji vozačima daje više mogućnosti da idu brzo i oporave se na najsnažnijim usponima. Sadrži FULL PIN™ tehnologiju koja koristi lagane, precizno projektovane čelične zupčanike koji su trajno povezani iglicama od nerđajućeg čelika visoke čvrstoće. Otvoreni dizajn koji pomaže u uklanjanju blata, pružajući vozačima oštre performanse pri menjanju brzina i duži vek trajanja komponenti.

STIHL TS 800 je profesionalni motorni sekač sa pločama za sečenje do 400 mm prečnika. Dostiže maksimalnu dubinu sečenja od 145 mm, smanjene težine korišćenjem materijala od magnezijuma. Mogućnost montaže na vodeća kolica FW 20. Opremljen sa dekompresionim ventilom i STIHL ElastoStart-om za lako paljenje, dugovečnim filterom za vazduh. Ima 2-MIX motor koji ima manju potrošnju goriva i manje izduvnih gasova. Uređaj poseduje 2 godine garancije! Zapremina cm³ 98,5 Izlazna snaga kW/KS 5,0/6,8 Težina ( kg ) 12,7 Prečnik rezne ploče (mm) 400 Maksimalna dubina sečenja ( mm) 145 Ukupna dužina (cm) 89 OPIS ISPORUKA Benzinski sekač TS 800 je profesionalni uređaj namenjen za visokogradnju, niskogradnju i izgradnju puteva. Ovaj STIHL sekač koriste i firme koje iznajmljuju građevinske mašine, profesionalci u uređenju vrtova, a primenu je pronašao i u pejzažnoj arhitekturi. Uređaj služi za razdvajanje betona, kamena, asfalta, građevinskog čelika i cevi. STIHL TS 800 je snažan benzinski sekač sa pločom za sečenje do 400 mm prečnika. Maksimalna dubina sečenja koju može dostići je 145 mm. Zbog magnezijuma ima optimalan odnos snage i težine. Može se montirati na vodeća kolica FW 20. STIHL ElastoStart i dekompresioni ventil omogućavaju lakše paljenje mašine. Karakteristike STIHL TS 800 benzinskog sekača: STIHL 2-MIX motor – smanjena potrošnja goriva, manje izduvnih gasova; Dekompresioni ventil – olakšano startovanje motora; Antivibracioni sistem – lakše rukovanje, manji prenos vibracija na rukovaoca; STIHL ElastoStart – lakše paljenje mašine; Magnezijumska zaštita – Zaštita korisnika od povređivanja; Priključak za vodu sa ventilom i brzom spojnicom – lako i brzo priključivanje na dovod vode radi hlađenja alata; Mogućnost montaže na vodeća kolica – višestruka namena; Dugovečan sistem filtera za vazduh sa ciklonskim separatorom – filter traje do godinu dana (u zavisnosti od uslova upotrebe) i bez potrebe za redovnim čišćenjem; Rezne ploče za STIHL TS 800 U zavisnosti od vrste i obima posla, kompanije STIHL napravila je više različitih reznih ploča. Različitog su prečnika i namenjene su sečenju različitih materijala (asfalt, građevinski kamen/beton, nodularni liv, građevinski čelik, nerđujući čelik). U tom smislu razlikuju se rezne ploče od sintetičke smole (K-ME, K-DG, K-BA) i rezne ploče od dijamanata (8 različitih tipova). Sve navedene ploče imaju dug vek trajanja i visok kapacitet sečenja. Dodatna oprema za benzinski sekač betona TS 800 STIHL ima široku ponudu dodatne opreme za mašine u svom asortimanu. Oni prvenstveno služe da olakšaju rad korisnika, a zati i kako bi uređaj najbolje bio prilagođen specifičnostima svakog posla. Za sekač TS 800 postoje: Vodeća kolicaa FW 20* sa setom za dogradnju – služe za precizne ivice sečenja uz milimetarski tačnu dubinu sečenja na dužim rezovima; Set za dogradnju sa sistemom brzog zatezanja za vodeća kolica FW 20; Rezervoar za vodu za FW 20; Indikator pravca sečenja; *Vodeća kolica FW 20 mogu jednostavno da se sklope i skladište na malom prostoru. Može ih nositi jedna osoba. Uređaj za brzo zatezanje pruža višestruke mogućnosti prilikom upotrebe sekača.

Ambassade de France a Belgrade Luksuzna dvojezična monografija. Na monografiji je radilo više istoričara umetnosti i istoričara iz Srbije i Francuske. Autori monografije na 250 strana su istaknuti francuski ekspert za art deko Emanuel Breon i istoričar Stanislav Sretenović, a izdavač francuska kuća „Edision nasional di patrimoan”. Kamen temeljac ambasade smeštene preko puta Kalemegdana, s pogledom na ušće Save u Dunav, položen je krajem 1929. godine, a zdanje je otvoreno 21. decembra 1935. Svečanom otvaranju prisustvovalo je više od 800 zvanica, među kojima knez namesnik Pavle Karađorđević i kneginja Olga, predsednik ministarskog saveta Milan Stojadinović i svi članovi vlade. Po oceni autora, francuska ambasada u Beogradu u svetskim okvirima važi za jedinstveni biser art dekoa, umetničkog pravca kojim se odlikuje više beogradskih zdanja, izgrađenih po uzoru na francusku arhitekturu i po projektima arhitekata školovanih u Francuskoj. Monografija o francuskoj ambasadi prikazuje istorijat i činjenicu da je jedna od najlepših zgrada u Beogradu projektovana baš za plac na kome je i sagrađena, kupljen dvadesetih godina 20. veka od tadašnjih beogradskih vlasti. Izgradnju francuske ambasade pratili su žestoki sukobi i oprečni stavovi, politički i estetski, praćeni lobiranjima, teškim rečima i ostavkama, ali i odlična francusko-srpska saradnja na terenu oličena u radu združenih ekipa graditelja iz obe zemlje, navodi se u najavi promocije. U monografiji su objavljeni detalji o eliti francuskih dizajnera angažovanih na ukrašavanju i opremanju zdanja, jer u francuskoj ambasadi svaki komad nameštaja, mebl štof, draperija ili ukras u plitkom reljefu, imaju potpis i ime umetnika, ali i konkretno značenje. Pored zanimljivih činjenica o izgradnji te zgrade, u monografiji je objašnjeno zašto je kralj Aleksandar Karađorđević insistirao da Francuska sagradi reprezentativno poslanstvo, a objavljene su i poruke francuske diplomatije Srbiji. U pogovoru ambasador Francuske u Beogradu Fransoa Gzavije Denio napisao je da je ambasada Francuske jedna od prvih građevina koju je ta zemlja podigla namenski za diplomatsko predstavništvo, podstaknuta političkom voljom `da u kamenu izrazi važnost svojih veza` sa Srbijom. Zgrada ambasade Francuske zvanično je otvorena 1935. godine kao poslanstvo, da bi za vreme Drugog svetskog rata 1943. pala u ruke nemačkih vlasti, a Francuskoj je vraćena 1945. godine sa statusom ambasade, podsetio je Denio u pogovoru monografije. Nova knjiga, u kartonskoj kutiji, težina 2250 grama. **

Sveta Petka - Kleopa Stefanović Света Петка - Клеопа Стефановић Преподобна Параскева, светитељка која нас уједињује у молитви Издаје: Народно дело Едиција: Капитална издања, Религија Уредник: Гордана Гашoвић Повез: Тврд Писмо: Ћирилица Година: 2022 Обим: 250 Формат: 20 x 3 x 20 цм NOVA knjiga, u celofanu!!! Slike koje sam postavio su preuzete sa interneta. Znaci slike prikazuju knjigu koju cete dobiti, ali ce vam stici u celofanu, potpuno nekoriscena! Sveta Petka, istočnik ljubavi i milosrđa. Kao možda najreprezentativniji deo pravoslavnog hrama, ikonostas odvaja oltarsku apsidu od ostataka bogomolje, definišući je kao simbol onostranog i tajanstvenog. Na taj način, naša Sveta Crkva uči svoje verne da nebeske visine nedostupnosti i transcendentnosti, koje u arhitekturi hrama predstavlja oltarski prostor, možemo spoznati kroz Svete u Gospodu, izobražene na ikonostasu, odnosno kroz život i podvig izuzetnih ličnosti koje su svojom najvišom žrtvom, istinski posvedočili Boga i Njegovu ljubav prema čitavoj Vaseljeni. Tražeći način da što jasnije komuniciraju sa svojim, većinom nepismenim stadom, Oci Pravoslavne Crkve jasno su razumeli tek kasnije formulisanu maksimu da „slika govori hiljadu reči“ i tako su freskopisom i ikonopisom, kao i samom arhitekturom hrama, vernima uputili poruku kako Sveti u Gospodu predstavljaju oboženog čoveka i projavljivanje života budućega veka. Među plejadom tih vidljivih svedoka sveta nevidljivog, svojim posebnim sjajem, Carstvo nebesko projavljuje i Prepodobna naša majka Paraskeva. Tiha i nenametljiva, skromna i smerna, ona je bila silna u spremnosti na žrtvu i ljubavi prema svojima bližnjima. Nakon teškog, stradalničkog života kojim je obožila svoju besmrtnu dušu, Sveta Petka je ljubav i milosrđe prema ljudskom rodu nastavila da izobilno izliva i nakon tihog, monaškog upokojenja. Njene svete mošti svakako spadaju među najveće svetinje Pravoslavne Crkve, koje pružaju ne samo pomoć i utehu nebrojenim nevoljnicima koji im se klanjaju sa verom i nadom, već im kreiraju i mogućnost da sopstvenim čulima, još na ovom svetu, osete predokušaj Rajskog naselja. Odričući se sveta i odbacujući njegovo bučno i varljivo blještavilo, ona je postala pouzdana zaštitnica upravo onih koji joj se iz sveta molitveno obraćaju. Odbacujući putenost pale ljudske prirode i doslovno živeći anđeoskom čistotom, Sveta Petka nam je kao glavnu pouku svog trajanja ostavila dirljivi ideal smernosti i skromnosti. Čak i sada, nakon što se u snovima pobožnih ljudi pojavljivala kao sjajna i uzvišena carica, za ovu svetiteljku Božiju vezuju se oni skrajnuti i odbačeni, slabi i siromašni, koji od nje očekuju i primaju pomoć i utehu. Po Božijem promislu, Prepodobna Paraskeva hrani i dobre i rđave, bogate i siromahe, ljude svih nacija i vera, i svojim blagoslovom isceljuje telesne i duhovne rane svima onima koji pred njenim moštima uzdišu Gospodu, pružajući joj kao uzdarje samo svoju veru i iskreno pokajanje. U tom smislu, nije slučajno da su mnogi izvori koje je narodno predanje prepoznalo kao lekovite i čudotvorne, upravo njoj posvećeni, kao i da svetiteljki koja je toliko volela tišinu pustinje ljudi rado upućuju molitve u takvim jednostavnim, prirodnim svetilištima.

Kao na slikama Vrlo dobro očuvano Jako retko u ponudi First edition. Collection de `l Espirit Nouveau`. Large 8vo. (4) + v + (1) + 284 + (2) + (8)pp appendix + (3)pp. With illustrations in text throughout & 1 large folding plate ( une ville contemporain ). First edition. Le Corbusier s innovative ideas for the contemporary city using modern technology to bring efficiency and fulfillment to work, recreation and movement within the urban environment. Le Korbizje (franc. Charles-Édouard Jeanneret, Le Corbusier) ili samo Korbizje je pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla, čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (franc. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Rođen je 6. oktobra 1887. u mestu Šo de Fon (franc. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj i postao francuski građanin 1930. godine, a umro je 27. avgusta 1965. u Francuskoj. Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao saosnivač purizma. Tokom svoje pedesetogodišnje karijere dizajnirao je zgrade u Evropi, Japanu, Indiji, i Severnoj i Južnoj Americi. Posvećen pružanju boljih uslova za život stanovnicima preopterećenih gradova, Le Korbizje je bio uticajan u oblasti urbanističkog planiranja, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). Le Korbizje je pripremio glavni plan grada Čandigar u Indiji, i doprineo je specifičnim dizajnerskim projektima za više zgrada u tom gradu. Dana 17. jula 2016, sedamnaest Le Korbizjeovih projekata u sedam zemalja je upisano u Uneskov spisak lokacija Svetksog nasleđa kao Arhitektonski rad Le Korbizjea, izuzetan doprinos modernom pokretu.[1] Biografski podaci[uredi | uredi izvor] Le Korbizje je rođen u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima,[2] a mati muzičarka. Njegov stariji brat Albert je bio amaterski violinista.[2] Počeo je rano da slika i uči graverski zanat.[3][4][5] Sa četrnaest godina počeo je da pohađa umetničku školu,[2] ali se uskoro posvetio arhitekturi. Godine 1902. na međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom. Od 1906. posvećuje se isključivo arhitekturi, živi skromno, putuje po svetu, a u Italiji proučava tamošnju arhitekturu. Sledeće godine odlazi u Austriju. Počinje da proučava armiranobetonske konstrukcije da bi 1912. realizovao prve arhitektonske projekte.[6] Tokom Prvog svetskog rata radio je kao učitelj.[7] Godine 1917. trajno se nastanjuje u Parizu i sa kasnijim dugogodišnjim saradnikom Amadeom Ozefantom izdaje manifest kubizma koji postaje osnov purizma. Godine 1929. godine postaje saosnivač časopisa za estetska pitanja. Godine 1921. sa rođakom Pjerom Žanreom otvara atelje u kome radi do 1965. godine. Od 1923. gradi zgrade širom sveta (Francuska, Švajcarska, Nemačka, Rusija, Južna Amerika, Alžir... ). Le Korbizje, april 1965. U prisilnoj izolaciji je od 1939, odnosno od početka Drugog svetskog rata. Godine 1941. objavljuje u Parizu „Atinsku povelju“ a 1944. ` Tri ljudska uređenja“. Radi i projektuje od završetka Drugog svetskog rata pa sve do smrti od infarkta 27. avgusta 1965. Izbor iz dela[uredi | uredi izvor] Muzej u Tokiju od Le Korbizjea Administrativna zgrada od Le Korbizjea u Čandigaru-Indija Objekat Le Poème Électronique ispred Tehničkog univerziteta u Aidhovenu Dvostruka kuća od Le Korbizijea i Pjera Žanrea u Štutgartu kao primer za primenu pet principa nove arhitekture Dom-ino (njegov prvi projekat) Prvi Le Korbizijeov projekat koji generalizuje promišljene crte i principe kao i metode konstrukcije zgrada, je iz 1914. godine i inspirisan je Garnierovim industrijskim gradom u kome još možemo naslućivati kompozicione nedoslednosti razmeštanja reprodukovanog modula i ipak tu ne spaja pojedine elemente u organizovani gradski organizam i celine. Vila na morskoj obali Ovo je projekat iz 1916. koji jasno ukazuje na nerešene protivrečnosti dve kompozicione osnove; tradicionalne srednjomorske, koja se karakteriše lukovima i lođama i druge dinamičke koja se karakteriše slobodnom volumetrijom što se može smatrati približavanjem preloma u njegovom stvaralaštvu i shvatanju prostora. Serijska stambena jedinica Dom Citrohan Ovo je projekat iz vremena 1920—1922. godine u kojem je rešio probleme serijske gradnje stambene jedinice. Slobodnim rasporedom površina i unutrašnjeg prostora pojedinih prostorija omogućava čoveku da u principu vodi bolji život i ima bolje uslove za rad. U ovom se projektu manifestuje njegov princip koji je proizveo veliki skandal u umetnosti „Stan je mašina za stanovanje“. Stambena jedinica za Blistavi grad Izgrađena je u godinama 1947—1952. u skladu sa svojim predstavama o stanu kao mašini za stanovanje. Stanovi su opremljeni otvorenim terasama i arhitekta je tu primenio svoj „Modulator“ koji je sam stvorio i to je sistem proporcija ljudskog tela u koncepciji ljudskog merila kao čoveka koji je merilo stvari. U planu Marseljskog blistavog grada Le Korbizije je definisao pet tačaka arhitekture odnosno pet njegovih principa: Stubovi: zgrada je na stubovima. Zgrada sa osnovama u zemlji - tamni i često vlažni prostori. Armirani beton je omogućio da zgrada lebdi u vazduhu, a komad zemlje ispod nje je bašta koja se nalazi i na krovu objekta. Krovne bašte... Armirani beton je novo sredstvo za homogenizaciju pokrivanja objekata. Razlozi tehnički, ekonomski i čežnja za savremenim komforom, razlozi osećajni - sve to nam nudi da se odlučujemo za terase na krovovima. Slobodna kompozicija. Stalno se grade noseći zidovi od čega zavisi projekat. Armirani beton je dao slobodan prostor i po posebnim spratovima se ne moraju ponavljati iste osnove i projektovati isti prostor, spratovi su nezavisni i to se ogleda u uštedama u prostoru i investicijama. Uzdužni prozori. Prozor je osnovni elemenat u arhitekturi i projektu zgrade. Armirani beton znači revoluciju za istoriju prozorskih otvora. Prozori se sada mogu projektovati kao odnosi punog-praznog i uzduž cele fasade. Slobodna fasada. Stupovi iza fasada unutar objekata. Fasade su tanke membrane odnosno opne koje se sastoje od prozora i ispune od izolujućeg materijala koji se nosi na armirano-betonskim konstrukcijama. Fasada je slobodna. Vila Štajn i Garhes Osnovna je osnova horizontalnih elemenata koje određuju kompoziciju fasade, terasa je na krovu. Slobodne osnove ove koncepcije su nagovestili potencijal plastične energije koja će doći do izražaja u njegovim nerednim projektima. Predlog palate UN u Ženevi Le Korbizije je predložio praktičnu zgradu koja je u duhu savremene arhitekture i prema „Novoj estetici“. Njegov projekat nije pobedio i kako tvrdi: `- diplomatija ima neprimerene simpatije prema pozlaćenim prostorima mrtvih kraljeva“. Vila Savoja u Poisi Realizovana 1929—1932. To je projekat koji se zasniva na njegovih „pet principa“ i zgrada oslonjena na stubovima lebdi u prostoru kao bela svemirska lađa koja kao da nije od ovoga sveta Kapela Notr-dam u Ronšanu Simbol je savremene arhitekture inspiracije iz primitivne umetnosti i ekspresivnog spoljašnjeg izgleda koja je u kontrastima sa spiritualnim duhom unutrašnjeg prostora. Mali prozori na snažnim zidovima pripomenuće nam gotiku i njene katedrale i tvrđave a vizuelno je u suštoj suprotnosti gotskih katedrala i prava je oprečnost lake i visoko stilizovane gotike. Manastir U la Turete Realizovan je 1959. i koristi formalni jezik objašnjavajući dinamički prostor, i u naponu je između unutrašnjeg prostora i spoljašnjeg prostora. Ovde nalazimo rad na svetlosti i svetlosnim efektima koji obogaćuju unutrašnji prostor oživljavajući ga i uklanjaju njegovu monotoniju u njegovoj funkcionalnosti. Portret Le Korbizjea na novčanici od 10 švajcarskih franaka iz 1996. Velika dela arhitekture i urbanizma[uredi | uredi izvor] Plata Gustava Kapaneme, Rio de Žaneiro (Brazil) Ozarenigrad u Marselju Urbanistički planovi za Sent-Die Planovi za La Rošel Plan zgrade OUN Plan urbanizacije Bogote Rošanska kapela Manastir u La Turetu Stambeni kompleks u Nant-Rezeu Urbanizacija u Meuksu i Firmini Strazburški konkurs Brazilski paviljon univerzitetskog grada Meandralni grad u Tokiju Čandigar Radovi u umetnosti[uredi | uredi izvor] Više od 400 uljanih slika ili murala 44 skulpture 27 predloga za goblene litografije i crteži Nameštaj[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Le Korbizjeov nameštaj Okvir LC4 stolice koju su dizajnirali Le Korbizje i Perjand (1927–28) u Muzeju dekorativnih umetnosti, Pariz Le Korbizje je bio elokventni kritičar fino dizajniranog ručno izrađenog nameštaja, napravljenog od retkog i egzotičnog drveta, sa umecima i pokrivačima, predstavljenoj na Izložbi dekorativne umetnosti 1925. godine. Sledeći svoj uobičajeni metod Le Korbizje je prvo napisao knjigu sa svojim teorijama o nameštaju, sve zajedno sa nezaboravnim sloganima. U njegovoj knjizi iz 1925. godine L`Art Décoratif d`aujourd`hui, on se zalagao za nameštaj za čiju izradu bi bili korišteni jeftini materijali i koji bi se mogao se masovno proizvoditi. Le Korbizje je opisao tri različita tipa nameštaja: tip potreba, tip nameštaja, i objekti ljudskih udova. On je definisao objekte ljudskih udova kao: „... produžetke naših udova i adaptirane na ljudske funkcije, koje su tipa potreba i tipa funkcija, i stoga tipa objekata i tipa nameštaja. Objekat ljudskog uda je poslušni sluga. Dobar sluga je diskretan i skroman, kako bi pružio slobodu svom gospodaru. Svakako, umetnički radovi su oruđa, lepa oruđa. I dugo živeo dobar ukus manifestovan izborom, suptilnošću, proporcionalnošću i harmonijom.” On je dalje deklarisao, „Stolice su arhitektura, sofe su buržoazija”. Le Korbizje se prvi oslanjao na gotov industrijski nameštaj iz Tonetovih fabrika da ispuni svoje projekte, kao što je njegov paviljon na Ekspoziciji iz 1925. Godine 1928, nakon objavljivanja njegovih teorija, on je počeo da eksperimentiše u oblasti dizajna nameštaja. Godine 1928, on je pozvao arhitektu Šarlot Perjand, da se pridruži njegovom studiju kao dizajner nameštaja. Njegov rođak, Pjer Žanere, isto tako je sarađivao na mnogim njegovim dizajnima. Za proizvodnju njegovog nameštaja on je izabrao nemačku firmu Gebruder Tonet, koja je počela sa pravljenjem stolica od cevastog čelika, materijala koji je originalno korišten za izradu biciklova, u ranim 1920-tim. Le Korbizje je cenio dizajnerske radove Marsela Brojera i Bauhausa, koji je 1925. godine započeo sa pravljenjem elegantnih modernih cevastih klubskih stolica. Ludvig Mis van der Roe je započeo sa proizvodnjom po svojoj sopstvenoj verziji skulpturne zakrivljene forme sa sedištem od trske 1927. godine.[8] Prvi rezultati kolaboracije između Le Korbizja i Perjand su bila tri tipa stolica napravljena sa okvirima od hromiranog cevastog čelika; LC4 ležaljka (1927–28) sa pokrivačem od kravlje kože, što joj je davalo osećaj egzotičnosti; udobni naslonjač (LC3) (1928–29), klupska stolica sa cevastim okvirom koji je podsećao na udobne Art Deko klupske stolice koje su postale popularne tokom 1920-ih; i naslonjač za ljuljanje (LC4) (1928–29), nisko sedište suspendovano u cevastom čeličnom ramu, takođe sa tapaciranje od kravlje kože. Ove stolice su bile specifično dizajnirane za dva njegova projekta, Kuća la Roš u Parizu i paviljon za Barbaru i Henrija Čerča. Sve tri su jasno pokazale uticaj Mis van der Roea i Marsela Brojera. Linija nameštaja je proširena dodatnim dizajnima za Le Korbizjeovu postavku Jesenji salon iz 1929. godine, `Oprema za kuću`. Uprkos namere Le Korbizjea da njegov nameštaj treba da ima pristupačne cene i da bude industrijski proizvođen njegovi komadi su originalno bili skupi za izradu i nisu ušli u masovnu proizvodnju dogo godina, do vremena kad je on postao poznat. [9] Politika[uredi | uredi izvor] Politički stavovi Le Korbizjea su prilično nejasni i promenljivi tokom vremena. Tokom 1920-ih, on je nakratko pisao članke o urbanizmu za sindikalističke žurnale Plans, Prélude i L`homme reel.[10] Između 1925. i 1928, Le Korbizje je sarađivao sa Le Faisceau, francuskom fašističkom partijom kratkog veka koju je predvodio Žorž Valo. Valo je kasnije postao antifašista.[11] Le Korbizje je poznavao još jednog bivšeg člana te partije, Ibera Lagardela, bivšeg radničkog lidera i sindikaliste, koji je postao nezadovoljan političkom levicom. Godine 1934, nakon što je Lagardel dobio poziciju u francuskoj ambasadi u Rimu, on je organizovao da Le Korbizje predaje arhitekturu u Italiji. Lagardel je kasnije služio kao ministar rada u pro-osovinskom Višijevskog režimu. Le Korbizje je u nekoliko navrata neuspešno tražio angažmane od Višijevskog režima, ali jedino imenovanje koje je dobio je bilo članstvo u komitetu koji je proučavao urbanizam. Le Korbizje je bio optužen za antisemitističke stavove. On je pisao svojoj majci u oktobru 1940, pre referenduma koji je organizovala Višijevska vlada: „Jevreji loše prolaze. Povremeno mi ih je žao. Ali izgleda da je njihova slepa požuda za novcem uništila zemlju.” On je isto tako bio optužen za omalovažavanje muslimanskog življa u Alžiru, u to vreme delu Francuske. Kad je Le Korbizje predložio plan za obnovu Alžira, on je osudio postojeći način stanovanja evropskih Alžiraca, žaleći se da je inferioran onom u kojem žive autohtoni Alžirci: „civilizovani žive kao pacovi u rupama”, dok „varvari žive u usamljenosti, u dobrostanju”.[12] Njegov plan za obnovu Alžira je odbijen, i nakon toga je Le Korbizje uglavnom izbegavao politiku.[13] Kritike[uredi | uredi izvor] Mali broj arhitekata 20. veka je bio hvaljen, ili kritikovan, u istoj meri kao i Le Korbizje. U svom posmrtnom slovu Le Korbizjea na memorijalnoj ceremoniji za arhitektu u dvorištu Luvra 1. septembra 1965. godine, francuski ministar kulture Andre Malro je izjavio, „Le Korbizje je imao velike rivale, ali ni jedan od njih nije imao isti značaj u revoluciji arhitekture, jer ni jedan nije podnosio uvrede tako strpljivo i tako dugo.”[14] Kasnije kritike Le Korbizjea su bile usmerene na njegove ideje o urbanističkom planiranju.[15] Prema nekim kritičarima, Le Korbizjeov urbanizam je bio modelovan na fašističkoj državi.[16] Ti kritičari navode da je sam Le Korbizje pisao da „svi građani ne mogu da postanu lideri. Tehnokratska elita, industrijalci, finansijeri, inženjeri, i umetnici bi bili locirani u gradskom centru, dok bi radnici obitavali u gradskim predgrađima.”[17] Uticaj[uredi | uredi izvor] Le Korbizje je revolucionisao urbanističko planiranje, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). On je bio jedan od prvih koji je realizovao kako će automobil promeniti ljudsko društvo. Le Korvizje je zamislio grad budućnosti sa velikim stambenim zgradama izolovanim u parkovskom okruženju. Planove Le Korbizjea prihvatili su graditelji javnih građevina u Evropi i Sjedinjenim Državama. U Velikoj Britaniji urbanisti su poprimali Le Korbizjeove „gradove na nebu” kao jeftiniji pristup javnom stanovanju krajem pedesetih godina 20. veka.[18] Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Godine 1910. godine, putujući na istok, Le Korbizje je posetio Knjaževac. Inspirisan slikovitošću ulica i arhitekturom grada, napravio je crtež Knjaževca, koji se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.[19]

Ključne karakteristike: Baterija 10000mAh 2.5K, 2560 x 1440 rezolucija Ugrađeni solarni panel Detekcija ljudi, paketa, životinja, vozila Pametan odgovor u realnom vremenu smanjuje nepotrebnu potrošnju energije Lokalni algoritmi filtriranja, tehnička arhitektura niske potrošnje i BaseStation smanjuju potrošnju energije za efikasnije performanse praćenja u realnom vremenu. Bežična veza sa baznom stanicom za fleksibilniju instalaciju Energetski efikasna komunikacija između kamere i bazne stanice bez potrebe za ruterom pruža fleksibilniju pokrivenost na većoj udaljenosti Dvosmerno glasovno pozivanje Pun, jasan zvuk bez šuma. Veliki ugrađeni zvučnik za jasne pozive bez smetnji. *PIR osetljivost i vreme aktiviranja mogu se podesiti u aplikaciji po potrebi. * Sigurnosna udaljenost od 8m je testirana od strane 70mai AI Lab. Osetljivost mašine je postavljena na visinu. U testu je udaljenost detekcije PIR dostigla 8 metara. * Aplikacija Mi Home/Xiaomi Home pruža 3-mesečnu 7-dnevnu uslugu skladištenja u oblaku. Da biste duže čuvali svoje video zapise u oblaku, moraćete da aktivirate dodatnu uslugu skladištenja u oblaku ili kupite Micro SD karticu/USB drajv (smernice usluge u oblaku zavise od različitih regiona i zemalja; za određene detalje pogledajte Mi Home aplikaciju). *Procenjeno je da će trajanje baterije trajati približno 5 meseci na osnovu testova od strane 70mai AI Lab. Laboratorijski testovi trajanja baterije su samo za referencu. Rezultati mogu da variraju zbog različitih uslova testiranja i stvarnih okruženja. Stvarni vek trajanja baterije zavisi od stvarnih uslova korišćenja. *Učestalost snimanja utiče na potrošnju baterije. Osetljivost na pokret, vreme snimanja, intervali upozorenja i druga podešavanja mogu da se personalizuju u aplikaciji Mi Home/Xiaomi Home. *Stvarna dužina videa je određena i maksimalnim podešenim vremenom snimanja i da li postoji kontinuirano kretanje unutar kadra. *Jedan uređaj može da se deli sa više članova porodice, ali ga istovremeno može videti samo jedan Xiaomi nalog. *Skladištenje u oblaku je usluga koja se plaća. Kada se omogući, video snimci će se automatski otpremati u oblak. *Onemogućite funkciju upozorenja u aplikaciji Mi Home/Xiaomi Home pre nego što uklonite kameru radi punjenja ili drugih operacija kako biste izbegli pokretanje obaveštenja o video alarmu. *Obratite pažnju na bezbednost baterije prilikom punjenja, priključak za punjenje je otvoren tokom punjenja. I bezbedno zatvorite vodootporni utikač porta za punjenje kada koristite kameru BW400 Pro na otvorenom. *Jačina signala između unutrašnje bazne stanice i kamere zavisi od udaljenosti i broja zidova između njih. Što je manje zidova, jači je signal. *Slike i modeli proizvoda, podaci, funkcije, performanse, specifikacije, korisnički interfejs i druge informacije o proizvodu na ovoj stranici služe samo za referencu. Xiaomi može da izmeni gornje informacije. Za detalje, pogledajte stvarni proizvod jer njegov učinak zavisi od stvarnih uslova korišćenja. *Poređenja na ovoj stranici odnose se samo na Xiaomi proizvode. Slike za poređenje služe samo u ilustrativne svrhe i možda neće tačno odražavati stvarne performanse ili funkcionalnost proizvoda. *Osim ako nije drugačije navedeno, svi podaci na ovoj stranici su izvedeni iz 70mai AI Lab. Stvarni podaci mogu da variraju u zavisnosti od faktora okoline i podložni su stvarnim uslovima korišćenja. *Mrežni kabl i kabl za napajanje nisu potrebni samo za spoljnu kameru. Unutrašnja bazna stanica još uvek treba da bude povezana na izvor napajanja. Može se povezati na internet koristeći mrežni kabl ili Wi-Fi. *Test IP66 zaštite je izvršio SGS-CSTC Standards Technical Services (Shanghai) Co., Ltd, sa brojem izveštaja o ispitivanju: SHES230901721471. *10000mAh se odnosi na tipičnu vrednost kapaciteta baterije Xiaomi kamere BW400 Pro. *Podaci dobijeni od 70mai AI Lab. Stvarni rezultati mogu da variraju. *"Self-sufficient“ zahteva da solarni panel prima dva ili više sati direktne sunčeve svetlosti dnevno u standardnim uslovima scenarija (snimanje 20 puta dnevno). *Kada se osoba, vozilo, životinja ili paket otkriju u oblasti za nadgledanje, obaveštenje i video će se automatski poslati na vaš mobilni telefon preko bezbednosnog pomoćnika i podešavanja detekcije aplikacije Mi Home/Xiaomi Home. *Ne zaboravite da upotreba opreme za snimanje, kao što je Xiaomi solarna Spoljna kamera BW400 Pro za snimanje video ili zvučnih snimaka, može uticati na lične podatke pojedinaca. Obrada ličnih podataka može uključivati poštovanje lokalnih propisa o zaštiti podataka. Imajte na umu da ste isključivo vi odgovorni za upotrebu ovog uređaja i za usklađenost sa svim takvim propisima koji se mogu odnositi na vas. *Bazna stanica može biti uparena samo sa jednom kamerom u isto vreme. *Udaljenost hvatanja zvuka od 8 metara je udaljenost unutar koje se zvuci mogu jasno snimiti. Testovi koje je sprovela 70mai AI Lab. Stvarna udaljenost će varirati u različitim situacijama zbog raznih faktora kao što su intenzitet pozadinske buke, temperatura i vlažnost. *Približno 180-dnevni vek trajanja baterije se zasniva na 20 snimaka od 10 sekundi dnevno. Testirao 70mai AI Lab. Trajanje baterije može da varira zbog različitih uslova testiranja i okruženja. Stvarni vek trajanja baterije zavisi od stvarnog okruženja korišćenja. *Podaci su zasnovani na zračenju od 1000W/㎡, testiranom na radnoj temperaturi od 25°C. Na stvarnu efikasnost konverzije mogu uticati faktori kao što su okruženje instalacije, radni vek, itd. Stvarni rezultati testa mogu da variraju. *2,5K označava rezoluciju ekrana od 2560 x 1440 piksela, sa odnosom širine i visine od 16:9. * IP66 ocena vodootpornosti: Ovaj proizvod je potpuno otporan na prašinu i vodu, osim kada se puni. Ne može se potopiti u vodu.

Uvodnа reč Knjigа Svetа Gorа – fruškogorskа nаstаlа je postepeno i posle dužeg vremenа. Čine je moji rаdovi posvećeni mаnаstirimа koji su izgrаđeni tokom vekovа nа ovom području, zа koje je Zmаj Jovа još 1860. u jednoj pripoveci rekаo: „Frušku je Bog stvorio odmаrаjući se,“ misleći nа njene prirodne lepote. U velikoj meri zаostаju slojevite duhovne vrednosti ovde sаbrаne, а negovаne i čuvаne u njenim brojnim mаnаstirimа. Ipаk, ne može se reći dа se u rаznim vremenskim rаzdobljimа o ovim svetinjаmа oglušilа i nаšа mlаdа nаukа, usmerenа prvenstveno nа istoriju i njihove riznice u kojimа su sаbrаni kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske rаdove možemo spomenuti knjižicu аrhimаndritа Vikentijа Rаkićа: Istorijа mаnаstirа Fenekа, štаmpаnu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. vekа rаste broj nаpisа o fruškogorskim mаnаstirimа, o čijim аutorimа sаm pisаo u knjizi Istrаživаči srpskih stаrinа, štаmpаne 1985. Svi ti tekstovi bez obzirа nа njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrаli su vаžnu ulogu posebno u 19. veku, kаdа su sа rаspoloživim istorijskim dokаzimа, uticаli nа nezаdrživi uspon srpske nаcionаlne svesti u Kneževini Srbiji. Pаdа u oči dа su fruškogorski mаnаstiri u 18. veku i decenijаmа posle Velike seobe potvrdili i zbivаnjа u nаšem stаrom duhovnom nаsleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovimа jedne zаpаdnoevropske monаrhije nа čelu člаnovа Hаbsburške dinаstije. Tаko je nа obroncimа Fruške gore u mаnаstirimа koji su većinom poticаli iz vremenа turske vlаsti, došlo do zаnimljivih kulturnih simbiozа između još živih porukа poslevizаntijske umetnosti i duhovnosti, sа nаstupаjućim tekovinаmа pobedonosne bаrokne epohe. Bili su to rаzvojni procesi od izuzetne vаžnosti, koji svedoče o vitаlnosti kojom je brаnjenа nаšа privrženost vizаntijskoj civilizаciji. Tаko je, zаhvаljujući zаnimljivim simbiozаmа, u srpskoj sredini stvorenа i jednа posebnа vаrijаntа evropskog bаrokа, čiju su tokovi osnаženi sličnim pojаvаmа koje su u Podunаvlje stizаle iz prаvoslаvne Mаle Rosije (Ukrаjinа). Sаv znаčаj fruškogorskih mаnаstirа u srpskoj sredini odrаžаvа i njihov nаziv „Svetа Gorа“ kаo i žilаvа borbа zа njihov opstаnаk. Ovo stаnje potvrđivаli su i nаpori Kаrlovаčke mitropolije i njene predvodničke uloge u odbrаni privilegijаlnog položаjа srpskog nаrodа u 18. veku. U toj nejednаkoj borbi sа bečkom cаrskom аdministrаcijom i ugаrskim plemstvom srpski jerаrsi imаli su čvrst oslonаc u crkveno nаrodnim sаborimа i delovаnju fruškogorskih mаnаstirа koji su poput bedemа opаsаli sedište Mitropolije u Sremskim Kаrlovcimа. Otudа ne iznenаđuje ni veliki broj i tekstovа i prilogа nаstаlih nа osnovu nаučnih proučаvаnjа fruškogorskih mаnаstirа i njihove uloge u životu srpske crkve i nаrodа u 18, 19. i 20 veku. Nа osnovu sаmo užeg izborа spomenuću аutore Tihomirа Ostojićа, Ilаrionа i Dimitrijа Ruvаrcа, Mitu Kostićа, Veljkа Petrovićа i Milаnа Kаšаninа koji su svojom zаjedničkom knjigom : Srpskа umetnost u Vojvodini (Novi Sаd 1927), obeležili stogodišnjicu Mаtice srpske. Zаhvаljujući ovoj drаgocenoj knjizi, oznаčeni su i glаvni umetnički tokovi koji su se rаzvili u fruškogorskim mаnаstirimа. U ovoj knjizi аutori su pružili mnogа svedočаnstvа o velikim umetničkim promenаmа u kojimа su stvorene osnove novog grаđаnskog slikаrstvа kod Srbа, kаdа je okončаno vreme zаstupnikа trаdicionаlne umetnosti. I u ovoj pojаvi fruškogorski mаnаstiri potvrdili su svoju prilаgodljivost, prihvаtаjući slikаre potekle iz bečke аkаdemije umetnosti čije vrhunce predstаvljаju slikаri Uroš Predić i Pаjа Jovаnović. Nezаobilаznа je i sjаjnа knjigа Lаzаrа Mirkovićа: Stаrine fruškogorskih mаnаstirа (1931), snаžno upozorenje nа stаro umetničko nаsleđe sаbrаno u mаnаstirimа Fruške gore. Trаgično strаdаnje fruškogorskih mаnаstirа u I i II svetskom rаtu, dаlo je u poslerаtnom periodu, nove podsticаje zа proučаvаnje fruškogorskih mаnаstirа. O umetnosti kojа je u njimа pohrаnjenа pišu, primerа rаdi: Pаvle Vаsić, Mirjаnа Lesek, Dinko Dаvidov, Leposаvа Šelmić, Slobodаn Mileusnić, Jаnko Rаdovаnović, Miodrаg Kolаrić i Vojislаv Mаtić. Posebno spominjemo i pojаvu velikih mаnаstirskih biogrаfijа: Mаnаstir Krušedol (1991) Stefаnа Čаkićа, Mаnаstir Rаkovаc, Brаnke Kulić (1994), Mаnаstir Privinа glаvа, Dušаnа Škorićа (2006). Od vаžnosti su i znаčаjnа proučаvаnjа o аrhitekturi fruškogorskih mаnаstirа аrh. Vojislаvа Mаtićа, sаbrаnа u knjizi: Arhitekturа fruškogorskih mаnаstirа (1984). Svа tа obimnа istrаživаnjа fruškogorskih mаnаstirа i područjа istorijskog Sremа, sаzrelа su dа se konаčno u sintezi obuhvаti Srem kroz vekove, (2007) u izdаnju Vukove zаdužbine i njenog ogrаnkа u Beočinu gde su temeljno obrаđeni i umetnost celog Sremа, а posebno onа kojа je sаčuvаnа u fruškogorskim mаnstirimа. Veliki nаpredаk u proučаvаnju vаžnih ekonomskih prilikа koje su nа području Sremа ovlаdаle posle Velike Seobe, а koje su imаle zа posledicu i ugrožаvаnje posedа fruškogorskih mаnаstirа od novih zаpаdnih аristokrаtа koji su ovde kupovаli svoje posede od dvorske komore i tаko izvršili novu refeudаlizаciju ove teritorije. Iz te problemаtike vаžni su prilozi Slаvkа Gаvrilovićа u knjizi Studije iz privredne i društvene istorije Vojvodine i Slаvonije (2006) i Dinkа Dаvidovа koji je objаvio drаgocenu i čuvenu Reаmbulаciju posedа fruškogorskih mаnаstirа obаvljene 1744. godine izvršene po nаređenju cаrice Mаrije Terezije. Rаdom ove komisije, utvrđeni su konаčni mаnаstirski posedi, а postаvljeni kаmeni međаši, tzv. „humke“ (Dаvidov, Svetilа Fruške gore, 2006). Pojаvа ovаko velikog brojа novih i mlаđih аutorа koji su se oglаsili pisаnjem o fruškogorskim mаnаstirimа, sigurno je svedočаnstvo u kojoj je meri njihovа problemаtikа živа i zаnimljivа zа nаstаnаk duhovnog portretа ove znаčаjne srpske regije nа kojoj su ugаšeni i poslednji ostаci srpske srednjovekovne držаve. Bilа je mojа željа dа sа svoje strаne doprinesem njenoj rаskošnoj kulturnoj slici, uveren dа će problemаtikа Fruške gore i njenih mаnаstirа još dugo podsticаti buduće nаučne kаdrove koji će prаvedno suditi o nаšim delimа. Nа krаju, smаtrаm svojom obаvezom dа zаhvаlim svim mojim prethodnicimа čijа su vrednа delа zа mene bilа od trаjne vrednosti. Toplo zаhvаljujem mom drаgocenom izdаvаču gospodinu Zorаnu Kolundžiji, vlаsniku izdаvаčke kuće „Prometej“ u Novom Sаdu koji je i ovogа putа potvrdio svoje veliko zаnimаnje zа pitаnjа kulture srpskog nаrodа. NJegovа bezrezervnа podrškа koju sаm imаo zа celo vreme nаstаnkа ove knjige, pružilа mi je bitаn podsticаj dа je dovršim i predаm zа štаmpu. Meni ostаje nаdа dа će njenim objаvljivаnjem onа, koliko god je to moguće, hrаbro zаpočeti svoj sаmostаlni život. Dugujem posebnu hvаlu mojim recenzentimа: аkаdemiku Slаvku Gаvriloviću, dаnаs vodećem nаučniku koji se bаvi srpskom istorijom 18. vekа i аkаdemiku Dinku Dаvidovu koji je i sаm аutor drаgocenih delа iz problemаtike srpske umetnosti ovogа rаzdobljа, Nа krаju, zаhvаlаn sаm nа pomoći koju sаm dobio od mnogih kulturnih ustаnovа: Mаtice srpske, Biblioteke SANU, Gаlerije Mаtice srpske, Nаrodne biblioteke Srbije, Muzejа Srpske prаvoslаvne crkve, а posebno Arhivu SANU u Sremskim Kаrlovcimа i njenom uprаvniku g. dr Žаrku Dimiću, koji se mnogo trudio oko ilustrаtivnih prilogа u ovoj knjizi. Ne mogu dа prećutim moju zаhvаlnost kojа pripаdа člаnovimа moje porodice kojа mi je omogućilа potrebаn mir i uslove zа nаstаjаnje ove knjige. Beogrаd, 18. mаrt 2007. Pisаc Bogаto ilustrovаnа, sа 500-600 fotogrаfijа i sа kvаlitetnim reprodukcijаmа grаfikа, slikа i fresаkа, koje nа prаvi nаčin dočаrаvаju svu lepotu srpskog Atosа, ovа reprezentаtivnа monogrаfijа Dejаnа Medаkovićа objаšnjаvа zаšto se u srpskoj istoriji Fruškа Gorа kroz kontinuitet pokаzuje jedаnko svetа kаo Svetа Gorа. Ogromno znаnje o fruškogorskim mаnаstirimа, njihovoj istoriji, priče o rušenjimа i obnаvljаnjimа s jedne strаne i njihovа lepotа, viđenа okom istoričаrа umetnosti s druge strаne, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezаobilаznom u očuvаnju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti. "Jedаn od znаmenitih srpskih nаučnikа, neobično orgаnizovаne erudicije, istoričаr umetnosti koji je аtribuirаo srpski bаrok, pesnik, pripovedаč i verovаtno nаjglаsovitiji nаš memoristа ("Efemeris", "Dаni sećаnjа"), Dejаn Medаković, u čitаvom jednom svom nаučnom sаzvežđu suptilno i rаdoznаlo istrаžuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tаko, uprаvo u njegovom rukopisu, doživljаvа svoju modernu interpretаciju. NJegove rаsprаve i člаnci, obuhvаćeni ovom knjigom, rezultаt su višedecenijskog istrаživаnjа. Šišаtovаc i Rаvаnicа, Teodor Krаčun i Dimitrije Bаčević sаmo su neke od bitnih, uticаjnih nаtuknicа ovih plemenitih besedа o jedinstvenom nаšem Osаmnаestom veku. Niko kаo Dejаn Medаković nije utvrdio znаmenjа i tаjаnstvene tаčke srpskog severа. Ovа knjigа je tаkođe jedаn od njegovih odgovorа nа pitаnje koje je nаjpre postаvio Milаn Ćurčin, а potom gа аfirmisаo Miloš Crnjаnski: gde su grаnice srpskog nаcionа? U svom bogаtom opusu, Medаković je monogrаfski obrаdio niz srpskih uslovno rečeno, prestonicа duhа (Hilаndаr, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andrejа, Budim, Temišvаr), dа bi, u logici spirаle, i skoro sаvršenog oblikа školjke, stigаo do Kаrlovаcа, i do fruškogorskog sаzvežđа Srpskog Atosа, i Novog Sаdа uostаlom. Impresionirа i ovde velikа, neomeđenа, skroz i skroz evropskа misаo Dejаnа Medаkovićа koji je i nа fruškogorskom rtu kopnа uspevаo dа prepoznа istine i zаblude, simbole i sumnje čitаvih nаših nаrаštаjа predаkа." dr Drаško Ređep

Уводна реч Књига Света Гора - фрушкогорска настала је постепено и после дужег времена. Чине је моји радови посвећени манастирима који су изграђени током векова на овом подручју, за које је Змај Јова још 1860. у једној приповеци рекао: „Фрушку је Бог створио одмарајући се,“ мислећи на њене природне лепоте. У великој мери заостају слојевите духовне вредности овде сабране, а неговане и чуване у њеним бројним манастирима. Ипак, не може се рећи да се у разним временским раздобљима о овим светињама оглушила и наша млада наука, усмерена првенствено на историју и њихове ризнице у којима су сабрани култни предмети од велике вредности. У пионирске радове можемо споменути књижицу архимандрита Викентија Ракића: Историја манастира Фенека, штампану у Будиму 1799. Постепено, током 19. века расте број написа о фрушкогорским манастирима, о чијим ауторима сам писао у књизи Истраживачи српских старина, штампане 1985. Сви ти текстови без обзира на њихову често испољену некритичност, одиграли су важну улогу посебно у 19. веку, када су са расположивим историјским доказима, утицали на незадрживи успон српске националне свести у Кнежевини Србији. Пада у очи да су фрушкогорски манастири у 18. веку и деценијама после Велике сеобе потврдили и збивања у нашем старом духовном наслеђу које се обрело у измењеним условима једне западноевропске монархије на челу чланова Хабсбуршке династије. Тако је на обронцима Фрушке горе у манастирима који су већином потицали из времена турске власти, дошло до занимљивих културних симбиоза између још живих порука послевизантијске уметности и духовности, са наступајућим тековинама победоносне барокне епохе. Били су то развојни процеси од изузетне важности, који сведоче о виталности којом је брањена наша приврженост византијској цивилизацији. Тако је, захваљујући занимљивим симбиозама, у српској средини створена и једна посебна варијанта европског барока, чију су токови оснажени сличним појавама које су у Подунавље стизале из православне Мале Росије (Украјина). Сав значај фрушкогорских манастира у српској средини одражава и њихов назив „Света Гора“ као и жилава борба за њихов опстанак. Ово стање потврђивали су и напори Карловачке митрополије и њене предводничке улоге у одбрани привилегијалног положаја српског народа у 18. веку. У тој неједнакој борби са бечком царском администрацијом и угарским племством српски јерарси имали су чврст ослонац у црквено народним саборима и деловању фрушкогорских манастира који су попут бедема опасали седиште Митрополије у Сремским Карловцима. Отуда не изненађује ни велики број и текстова и прилога насталих на основу научних проучавања фрушкогорских манастира и њихове улоге у животу српске цркве и народа у 18, 19. и 20 веку. На основу само ужег избора споменућу ауторе Тихомира Остојића, Илариона и Димитрија Руварца, Миту Костића, Вељка Петровића и Милана Кашанина који су својом заједничком књигом : Српска уметност у Војводини (Нови Сад 1927), обележили стогодишњицу Матице српске. Захваљујући овој драгоценој књизи, означени су и главни уметнички токови који су се развили у фрушкогорским манастирима. У овој књизи аутори су пружили многа сведочанства о великим уметничким променама у којима су створене основе новог грађанског сликарства код Срба, када је окончано време заступника традиционалне уметности. И у овој појави фрушкогорски манастири потврдили су своју прилагодљивост, прихватајући сликаре потекле из бечке академије уметности чије врхунце представљају сликари Урош Предић и Паја Јовановић. Незаобилазна је и сјајна књига Лазара Мирковића: Старине фрушкогорских манастира (1931), снажно упозорење на старо уметничко наслеђе сабрано у манастирима Фрушке горе. Трагично страдање фрушкогорских манастира у I и II светском рату, дало је у послератном периоду, нове подстицаје за проучавање фрушкогорских манастира. О уметности која је у њима похрањена пишу, примера ради: Павле Васић, Мирјана Лесек, Динко Давидов, Лепосава Шелмић, Слободан Милеуснић, Јанко Радовановић, Миодраг Коларић и Војислав Матић. Посебно спомињемо и појаву великих манастирских биографија: Манастир Крушедол (1991) Стефана Чакића, Манастир Раковац, Бранке Кулић (1994), Манастир Привина глава, Душана Шкорића (2006). Од важности су и значајна проучавања о архитектури фрушкогорских манастира арх. Војислава Матића, сабрана у књизи: Архитектура фрушкогорских манастира (1984). Сва та обимна истраживања фрушкогорских манастира и подручја историјског Срема, сазрела су да се коначно у синтези обухвати Срем кроз векове, (2007) у издању Вукове задужбине и њеног огранка у Беочину где су темељно обрађени и уметност целог Срема, а посебно она која је сачувана у фрушкогорским манстирима. Велики напредак у проучавању важних економских прилика које су на подручју Срема овладале после Велике Сеобе, а које су имале за последицу и угрожавање поседа фрушкогорских манастира од нових западних аристократа који су овде куповали своје поседе од дворске коморе и тако извршили нову рефеудализацију ове територије. Из те проблематике важни су прилози Славка Гавриловића у књизи Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније (2006) и Динка Давидова који је објавио драгоцену и чувену Реамбулацију поседа фрушкогорских манастира обављене 1744. године извршене по наређењу царице Марије Терезије. Радом ове комисије, утврђени су коначни манастирски поседи, а постављени камени међаши, тзв. „хумке“ (Давидов, Светила Фрушке горе, 2006). Појава овако великог броја нових и млађих аутора који су се огласили писањем о фрушкогорским манастирима, сигурно је сведочанство у којој је мери њихова проблематика жива и занимљива за настанак духовног портрета ове значајне српске регије на којој су угашени и последњи остаци српске средњовековне државе. Била је моја жеља да са своје стране допринесем њеној раскошној културној слици, уверен да ће проблематика Фрушке горе и њених манастира још дуго подстицати будуће научне кадрове који ће праведно судити о нашим делима. На крају, сматрам својом обавезом да захвалим свим мојим претходницима чија су вредна дела за мене била од трајне вредности. Топло захваљујем мом драгоценом издавачу господину Зорану Колунџији, власнику издавачке куће „Прометеј“ у Новом Саду који је и овога пута потврдио своје велико занимање за питања културе српског народа. Његова безрезервна подршка коју сам имао за цело време настанка ове књиге, пружила ми је битан подстицај да је довршим и предам за штампу. Мени остаје нада да ће њеним објављивањем она, колико год је то могуће, храбро започети свој самостални живот. Дугујем посебну хвалу мојим рецензентима: академику Славку Гавриловићу, данас водећем научнику који се бави српском историјом 18. века и академику Динку Давидову који је и сам аутор драгоцених дела из проблематике српске уметности овога раздобља, На крају, захвалан сам на помоћи коју сам добио од многих културних установа: Матице српске, Библиотеке САНУ, Галерије Матице српске, Народне библиотеке Србије, Музеја Српске православне цркве, а посебно Архиву САНУ у Сремским Карловцима и њеном управнику г. др Жарку Димићу, који се много трудио око илустративних прилога у овој књизи. Не могу да прећутим моју захвалност која припада члановима моје породице која ми је омогућила потребан мир и услове за настајање ове књиге. Београд, 18. март 2007. Писац Богато илустрована, са 500-600 фотографија и са квалитетним репродукцијама графика, слика и фресака, које на прави начин дочаравају сву лепоту српског Атоса, ова репрезентативна монографија Дејана Медаковића објашњава зашто се у српској историји Фрушка Гора кроз континуитет показује једанко света као Света Гора. Огромно знање о фрушкогорским манастирима, њиховој историји, приче о рушењима и обнављањима с једне стране и њихова лепота, виђена оком историчара уметности с друге стране, чине ову књигу јединственом и незаобилазном у очувању духовних, етичких и етничких вредности. "Један од знаменитих српских научника, необично организоване ерудиције, историчар уметности који је атрибуирао српски барок, песник, приповедач и вероватно најгласовитији наш мемориста ("Ефемерис", "Дани сећања"), Дејан Медаковић, у читавом једном свом научном сазвежђу суптилно и радознало истражује фрушкогорске теме. Српски Атос, тако, управо у његовом рукопису, доживљава своју модерну интерпретацију. Његове расправе и чланци, обухваћени овом књигом, резултат су вишедеценијског истраживања. Шишатовац и Раваница, Теодор Крачун и Димитрије Бачевић само су неке од битних, утицајних натукница ових племенитих беседа о јединственом нашем Осамнаестом веку. Нико као Дејан Медаковић није утврдио знамења и тајанствене тачке српског севера. Ова књига је такође један од његових одговора на питање које је најпре поставио Милан Ћурчин, а потом га афирмисао Милош Црњански: где су границе српског национа? У свом богатом опусу, Медаковић је монографски обрадио низ српских условно речено, престоница духа (Хиландар, Трст, Беч, Згреб, Сент Андреја, Будим, Темишвар), да би, у логици спирале, и скоро савршеног облика шкољке, стигао до Карловаца, и до фрушкогорског сазвежђа Српског Атоса, и Новог Сада уосталом. Импресионира и овде велика, неомеђена, скроз и скроз европска мисао Дејана Медаковића који је и на фрушкогорском рту копна успевао да препозна истине и заблуде, симболе и сумње читавих наших нараштаја предака." др Драшко Ређеп Наслов: Света Гора фрушкогорска, 2. допуњено издање Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 416 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 23,5 x 27,5 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-515-0524-2

Књига Света Гора – фрушкогорска настала је постепено и после дужег времена. Чине је моји радови посвећени манастирима који су изграђени током векова на овом подручју, за које је Змај Јова још 1860. у једној приповеци рекао: „Фрушку је Бог створио одмарајући се,“ мислећи на њене природне лепоте. У великој мери заостају слојевите духовне вредности овде сабране, а неговане и чуване у њеним бројним манастирима. Ипак, не може се рећи да се у разним временским раздобљима о овим светињама оглушила и наша млада наука, усмерена првенствено на историју и њихове ризнице у којима су сабрани култни предмети од велике вредности. У пионирске радове можемо споменути књижицу архимандрита Викентија Ракића: Историја манастира Фенека, штампану у Будиму 1799. Постепено, током 19. века расте број написа о фрушкогорским манастирима, о чијим ауторима сам писао у књизи Истраживачи српских старина, штампане 1985. Сви ти текстови без обзира на њихову често испољену некритичност, одиграли су важну улогу посебно у 19. веку, када су са расположивим историјским доказима, утицали на незадрживи успон српске националне свести у Кнежевини Србији. Пада у очи да су фрушкогорски манастири у 18. веку и деценијама после Велике сеобе потврдили и збивања у нашем старом духовном наслеђу које се обрело у измењеним условима једне западноевропске монархије на челу чланова Хабсбуршке династије. Тако је на обронцима Фрушке горе у манастирима који су већином потицали из времена турске власти, дошло до занимљивих културних симбиоза између још живих порука послевизантијске уметности и духовности, са наступајућим тековинама победоносне барокне епохе. Били су то развојни процеси од изузетне важности, који сведоче о виталности којом је брањена наша приврженост византијској цивилизацији. Тако је, захваљујући занимљивим симбиозама, у српској средини створена и једна посебна варијанта европског барока, чију су токови оснажени сличним појавама које су у Подунавље стизале из православне Мале Росије (Украјина). Сав значај фрушкогорских манастира у српској средини одражава и њихов назив „Света Гора“ као и жилава борба за њихов опстанак. Ово стање потврђивали су и напори Карловачке митрополије и њене предводничке улоге у одбрани привилегијалног положаја српског народа у 18. веку. У тој неједнакој борби са бечком царском администрацијом и угарским племством српски јерарси имали су чврст ослонац у црквено народним саборима и деловању фрушкогорских манастира који су попут бедема опасали седиште Митрополије у Сремским Карловцима. Отуда не изненађује ни велики број и текстова и прилога насталих на основу научних проучавања фрушкогорских манастира и њихове улоге у животу српске цркве и народа у 18, 19. и 20 веку. На основу само ужег избора споменућу ауторе Тихомира Остојића, Илариона и Димитрија Руварца, Миту Костића, Вељка Петровића и Милана Кашанина који су својом заједничком књигом : Српска уметност у Војводини (Нови Сад 1927), обележили стогодишњицу Матице српске. Захваљујући овој драгоценој књизи, означени су и главни уметнички токови који су се развили у фрушкогорским манастирима. У овој књизи аутори су пружили многа сведочанства о великим уметничким променама у којима су створене основе новог грађанског сликарства код Срба, када је окончано време заступника традиционалне уметности. И у овој појави фрушкогорски манастири потврдили су своју прилагодљивост, прихватајући сликаре потекле из бечке академије уметности чије врхунце представљају сликари Урош Предић и Паја Јовановић. Незаобилазна је и сјајна књига Лазара Мирковића: Старине фрушкогорских манастира (1931), снажно упозорење на старо уметничко наслеђе сабрано у манастирима Фрушке горе. Трагично страдање фрушкогорских манастира у И и ИИ светском рату, дало је у послератном периоду, нове подстицаје за проучавање фрушкогорских манастира. О уметности која је у њима похрањена пишу, примера ради: Павле Васић, Мирјана Лесек, Динко Давидов, Лепосава Шелмић, Слободан Милеуснић, Јанко Радовановић, Миодраг Коларић и Војислав Матић. Посебно спомињемо и појаву великих манастирских биографија: Манастир Крушедол (1991) Стефана Чакића, Манастир Раковац, Бранке Кулић (1994), Манастир Привина глава, Душана Шкорића (2006). Од важности су и значајна проучавања о архитектури фрушкогорских манастира арх. Војислава Матића, сабрана у књизи: Архитектура фрушкогорских манастира (1984). Сва та обимна истраживања фрушкогорских манастира и подручја историјског Срема, сазрела су да се коначно у синтези обухвати Срем кроз векове, (2007) у издању Вукове задужбине и њеног огранка у Беочину где су темељно обрађени и уметност целог Срема, а посебно она која је сачувана у фрушкогорским манстирима. Велики напредак у проучавању важних економских прилика које су на подручју Срема овладале после Велике Сеобе, а које су имале за последицу и угрожавање поседа фрушкогорских манастира од нових западних аристократа који су овде куповали своје поседе од дворске коморе и тако извршили нову рефеудализацију ове територије. Из те проблематике важни су прилози Славка Гавриловића у књизи Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније (2006) и Динка Давидова који је објавио драгоцену и чувену Реамбулацију поседа фрушкогорских манастира обављене 1744. године извршене по наређењу царице Марије Терезије. Радом ове комисије, утврђени су коначни манастирски поседи, а постављени камени међаши, тзв. „хумке“ (Давидов, Светила Фрушке горе, 2006). Појава овако великог броја нових и млађих аутора који су се огласили писањем о фрушкогорским манастирима, сигурно је сведочанство у којој је мери њихова проблематика жива и занимљива за настанак духовног портрета ове значајне српске регије на којој су угашени и последњи остаци српске средњовековне државе. Била је моја жеља да са своје стране допринесем њеној раскошној културној слици, уверен да ће проблематика Фрушке горе и њених манастира још дуго подстицати будуће научне кадрове који ће праведно судити о нашим делима. На крају, сматрам својом обавезом да захвалим свим мојим претходницима чија су вредна дела за мене била од трајне вредности. Топло захваљујем мом драгоценом издавачу господину Зорану Колунџији, власнику издавачке куће „Прометеј“ у Новом Саду који је и овога пута потврдио своје велико занимање за питања културе српског народа. Његова безрезервна подршка коју сам имао за цело време настанка ове књиге, пружила ми је битан подстицај да је довршим и предам за штампу. Мени остаје нада да ће њеним објављивањем она, колико год је то могуће, храбро започети свој самостални живот. Дугујем посебну хвалу мојим рецензентима: академику Славку Гавриловићу, данас водећем научнику који се бави српском историјом 18. века и академику Динку Давидову који је и сам аутор драгоцених дела из проблематике српске уметности овога раздобља, На крају, захвалан сам на помоћи коју сам добио од многих културних установа: Матице српске, Библиотеке САНУ, Галерије Матице српске, Народне библиотеке Србије, Музеја Српске православне цркве, а посебно Архиву САНУ у Сремским Карловцима и њеном управнику г. др Жарку Димићу, који се много трудио око илустративних прилога у овој књизи. Не могу да прећутим моју захвалност која припада члановима моје породице која ми је омогућила потребан мир и услове за настајање ове књиге. Београд, 18. март 2007. Писац Богато илустрована, са 500-600 фотографија и са квалитетним репродукцијама графика, слика и фресака, које на прави начин дочаравају сву лепоту српског Атоса, ова репрезентативна монографија Дејана Медаковића објашњава зашто се у српској историји Фрушка Гора кроз континуитет показује једанко света као Света Гора. Огромно знање о фрушкогорским манастирима, њиховој историји, приче о рушењима и обнављањима с једне стране и њихова лепота, виђена оком историчара уметности с друге стране, чине ову књигу јединственом и незаобилазном у очувању духовних, етичких и етничких вредности. “Један од знаменитих српских научника, необично организоване ерудиције, историчар уметности који је атрибуирао српски барок, песник, приповедач и вероватно најгласовитији наш мемориста (“Ефемерис”, “Дани сећања”), Дејан Медаковић, у читавом једном свом научном сазвежђу суптилно и радознало истражује фрушкогорске теме. Српски Атос, тако, управо у његовом рукопису, доживљава своју модерну интерпретацију. Његове расправе и чланци, обухваћени овом књигом, резултат су вишедеценијског истраживања. Шишатовац и Раваница, Теодор Крачун и Димитрије Бачевић само су неке од битних, утицајних натукница ових племенитих беседа о јединственом нашем Осамнаестом веку. Нико као Дејан Медаковић није утврдио знамења и тајанствене тачке српског севера. Ова књига је такође један од његових одговора на питање које је најпре поставио Милан Ћурчин, а потом га афирмисао Милош Црњански: где су границе српског национа? У свом богатом опусу, Медаковић је монографски обрадио низ српских условно речено, престоница духа (Хиландар, Трст, Беч, Згреб, Сент Андреја, Будим, Темишвар), да би, у логици спирале, и скоро савршеног облика шкољке, стигао до Карловаца, и до фрушкогорског сазвежђа Српског Атоса, и Новог Сада уосталом. Импресионира и овде велика, неомеђена, скроз и скроз европска мисао Дејана Медаковића који је и на фрушкогорском рту копна успевао да препозна истине и заблуде, симболе и сумње читавих наших нараштаја предака.” др Драшко Ређеп Наслов: Света гора фрушкогорска Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 415 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 30 cm Година издања: 2007 ИСБН: 9788651501640

Retka knjiga, velikog formata na ruskom. Oseca se na podrum i ima trag na obodu prljavstine koji se malo i vidi po obodu listova iznutra. Inace bez pisanja po knjizi. Алишер Навоий асарларига ишланган расмлар XV-XIX асрлар Miniatures illustrations of Alisher Navoi`s works of the XV-XIX centuries 1982. Ta[kent Ališer Navoj Чланак Разговор Ћир./lat. Читај Уреди Уреди извор Историја Ališer Navoj A commemorative Soviet stamp made in honour of Alisher Navaiy`s 550th birthday Komemorativna sovjetska marka izdata u čast 550. rođendana Ališera Navoja Puno ime Nizam al-Din Ališer Navoj Ime po rođenju Nizām al-Din Alisher Navaiy Datum rođenja 9. februar 1441. (Islamski kalendar: Ramadan 17, 844) Mesto rođenja Herat Timuridsko carstvo Datum smrti 3. januar 1501 (Islamski kalendar: Džumada II 12, 906) (starost 59) Mesto smrti Herat Timuridsko carstvo Zanimanje Pesnik, pisac, političar, lingvista, mistik i slikar Ališer Navojev portret u Isfani, Kirgistan Mir Ališer Navoj (9. februar 1441 – 3. januar 1501), takođe poznat kao Nizam-al-Din ʿAli-Šir Heravi[n 1] (Čagatajaki turkijski/pers. نظام‌الدین علی‌شیر نوایی), bio je turkijski[1] pesnik, pisac, političar, lingvista, mistik i slikar[2] koji je bio najveći predstavnik čagatajske književnosti.[3][4] Navoj je smatrao da su čagatajski i drugi turkijski jezici bili superiorni u odnosu an persijski u pogledu književne primene, što je neuobičajeno gledište za to vreme. On je branio takvo gledište u svom radu pod nazivom Upoređivanje dva jezika. On je naglašavao svoje verovanje u bogatstvo, preciznost i kovnost turkijskog rečnika za razliku od persijskog.[5] Rad Ališer Navoj prikazan na sovjetskoj poštanskoj marki iz 1942. godine kojom se komemoriše petstota godišnjica njegovog rođenja. Ališer je služio kao javni administrator i savetnik svog sultana, Huseina Bejkaraha. Takođe je bio graditelj za koga se navodi da je osnovao, obnovio ili obdario oko 370 džamija, medresa, biblioteka, bolnica, karavansaraja i drugih obrazovnih, pobožnih i dobrotvornih ustanova u Horasanu. U Heratu je bio odgovoran za 40 karavansaraja, 17 džamija, 10 rezidencija, devet kupaonica, devet mostova i 20 bazena.[6] Među Ališerovim najpoznatijim građevinama su mauzolej mističnog pesnika iz 13. veka, Farida al-Dina Atara, u Nišapuru (severoistočni Iran) i Kalasijska medresa u Heratu. On je bio jedan od instrumentalnih doprinosioca arhitekturi Herata, koja je, po rečima Renea Gruseta, postala „Firenca onoga što se s pravom naziva Timuridskom renesansom”.[7] Štaviše, bio je promotor i pokrovitelj učenja, umetnosti i pisma, muzičar, kompozitor, kaligraf, slikar i vajar, i tako slavan pisac da ga je Bernard Luis, poznati istoričar islamskog sveta, nazivao „turskim Čoserom”.[8]

Srpski slikari Lazar Nikolić,dr.Vladimir Nikolić Zemun 1895.g *01*2020 Srpski slikari Prilog kulturnoj povestnici srpskog naroda Lazar Nikolić, Vladimir Nikolić: `Srpski slikari`, Zemun 1895. godine Srpski slikari : prilog kulturnoj povestnicu srpskog naroda, napisali Lazar Nikolić ,dr.Vladimir Nikolić , Zemun 1895.g Srpski slikari - Prilog kulturnoj povestnici srpskog naroda (1895) Lazara Nikolića i dr Vladimira Nikolića Zemun : Štamparija Jove Karamat, 1895.g lazar Nikolić `Golubov` (Jarkovac, 29.03.1824 — Dobrica, 24.03.1889) je bio učitelj, istoriograf i slikar. Predgovor / Vladimir Nikolić: str. I-IV. Fotografija izdavača,V, 192 str. : slika L. Nikolića ; format: 18 cm. Tvrd povez ,IV.str.-predgovor, 192.strana +, 2.sadržaj,ćirilica,format: 19,5 x 12,5 cm stanje: vrlo očuvana-uredna-nema ispisivanja, ima potpis bivšeg vlasnika iz sadržaja: -1* predgovor, -2* Nekoliko srpskih slikara, -3* Spomenici starog srpskog slikarstva, -4* Predstavnici Novijeg našeg slikarstva, -5* Teodor Ilić Češljar, -6* Konstantin Grigorijević Danil, -7* Jošt nekoliko srpskih veštaka, -8* Fr.Kanic o srpskom slikarstvu, -9* K.G.Danil (Danilo Petrović) i njegova slikarska škola, -10* uspomene na srpskog slikara K.G.Danila,- 11* Marko Zavišić mlađi, -12* Konstantin Arsenović.prota pančevački, -13* Konstantin Grigorijević Danil, -14* Lazar Nikolić, 15* -Nikola Mišić, -16* Zaharija Orfelin * * * Lazar Nikolić Datum rođenja:29. mart 1824.,Mesto rođenja Jarkovac Datum smrti,24. mart 1889. (64 god.),Mesto smrti Dobrica Bio je učenik - pomoćnik i biograf slavnog slikara Konstantina Gligorijevića Danila. Pripravnički učiteljski tečaj završio je kod direktora banatskih graničarskih škola Jovana Pantelića. Radni vek (43 godine) je proveo kao srpski narodni učitelj u banatskom selu Dobrici. Bavio se tokom života pod uticajem Danilovim -kojem je bio pomoćnik `mešaja`, amaterski slikanjem (od 1852) i publicistikom. Po završetku radova u crkvi u Dobrici 1855. godine, dobio je ponudu od komande Belocrkvanske regimente, od pukovnika Himelića da uzme stipendiju i nastavi usavršavanje na Bečkoj akademiji. Ponudu nije prihvatio jer je već bio zasnovao porodicu, koju nije mogao ostaviti. Uradio je za života ukupno 235 različitih slika - najviše portreta i ikona. Ikone je slikao za Crepaju, Orlovat, Deliblato, Margitu, Pančevo i Dobricu. Naslikao je svoj autoportret uz pomoć ogledala, i portret majke Teodore. Pisao je za srpske listove feljtone o Konstantinu Danijelu i Teodoru Iliću Češljaru, te drugim srpskim umetnicima, savremenicima. Sa svojim sinom Vladimirom zemunskim advokatom, uradio je puno na glorifikaciji srpskog slikara iz Bečkereka, Danila. Portretisao ga je po fotografiji 1895. godine, narudžbinom sina Vladimira, slikar Uroš Predić. Umro je u 65-oj godini života u Dobrici. Posthumno mu je objavljeno istoriografsko delo, pisano po želje Natoševićevoj 1876—1877. godine: `Hronika mesta Dobrice u Banatu` (2002) Vladimir Nikolić (1857-1922) Velelepni Patrijaršijski dvor i Bogoslovija u Sremskim Karlovcima, Vladičanski dvor i zgrada današnje gimnazije `Jovan Jovanović Zmaj` u Novom Sadu, Preparandija i Kronić palata u Somboru samo su neka od dela arhitekte Vladimira Nikolića. Reč je o čoveku koji spada u red najznačajnijih srpskih arhitekata s kraja 19. i početka 20. veka na prostoru današnje Vojvodine. Projektovao je niz značajnih objekata u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Somboru i drugim vojvođanskim gradovima, koji i danas predstavljaju prvoklasne primere arhitektonskog nasleđa srpskog naroda u nekadašnjoj Austrougarskoj. Vladimir Nikolić je rođen u Senti 1857. godine, a krstio ga je kao kapelan u crkvi Georgije Branković, koji će kasnije postati patrijarh. Nikolić je studirao prvo u Minhenu pa u Beču gde je apsolvirao arhitekturu na Politehnikumu, ali diplomski rad nikada nije odbranio. Tako je kao apsolvent došao u Beograd i dobio mesto u Ministarstvu građevina Kraljevine Srbije, gde je radio devet godina. - O ovom periodu njegovog života nema puno podataka i pouzdano se zna samo za jedan njegov projekat, zgradu leskovačke Gimnazije, koja je stradala u savezničkom bombardovanju 1944. godine . -Godina 1892. predstavlja prekretnicu u njegovom radu. Tada je na poziv patrijarha srpskog Georgija Brankovića prešao u Sremske Karlovce i uradio projekat Patrijaršijskog dvora. Vladimir Nikolić je najveći deo svog života proveo u Sremskim Karlovcima, gde je i sahranjen

ALEKSANDAR SIMIC - ORIGINALNA FOTOGRAFIJA - veliki format - studentski park - kolarac - beograd - zima - sneg - PM fakultet dim. 39 x 29 , nepotpisana Александар Аца Симић (Београд, 24. јули 1898 — Београд, 18. јануар 1971) је био фото-репортер, новинар. По завршеној матури у Београду отишао у Париз где је студирао у Националној школи декоративних уметности и апсолвирао на архитектури. Прве фотографије снимио 1912. Затим се као фотограф среће 1915. у Првом светском рату, приликом преласка Албаније. Од 1921. бавио се професионално новинском фотографијом, а објављивао је у листу Недељне илустрације, затим радио у листу Политика (од 1924. до почетка Другог светског рата), и сматра се првим фото-репортером тог листа. За време окупације сарађивао као фото-репортер са листом Коло. Будући да је тај лист основан од окупационих власти, та сарадња је Симићу, после рата, приписана као „колаборација са непријатељем“. После 1945. привремено му је забрањен рад у новинарству „због рада у режимском листу, у време окупације“. Да би прехранио породицу бавио се неко време позоришном фотографијом за Народно позориште у Београду. Када је скинута забрана да ради у новинарству (али је и даље је важила забрана за рад у листу Политика) Симић је наставио рад у Фото-агенцији „Југопрес“ (деловала под окриљем Новинске агенције „Танјуг“), па у листовима Глас и Дуга, а од 1952. је у листу Борба, као уредник фотографије. Пензионисан је 1960. године. Био је носилац Албанске споменице, и добитник неколико награда за фотографију. Био је члан Фото-секције УЛУПУС-а и Секције фото-репортера Удружења новинара Србије. Симић се превасходно бавио новинском фотографијом, фотографисањем актуелних догађаја. Остварио је и један број портрета истакнутих личности. Показивао је осетљивост за уличне призоре и анегдотске ситуације. Део његовог опуса односи се на тему Архитектура старог Београда. Његова дела (фотографије и негативске плоче) налазе се у Фототеци листа Политика, Музеју града Београда и Музеју примењене уметности у Београду. Његова дела уврштена су у критичку ретроспективу - поводом 150 година фотографије у свету: „Фотографија код Срба 1839-1989“, Галерија САНУ, Београд, 1991. Постхумно су одржане две изложбе са истим избором његових дела: „Фотографије Аце Симића“, Галерија Дома омладине, Београд, маја 1983, и „Београд Политикине младости : фотографије Аце Симића“, Београд: Хол палате „Политика“, август 2003. Иако је Симићев опус обиман, није истражен, утицајем је недовољно значајан и незапажен од струке и критике. --------------------- ------------------- ------------------ Универзитетски парк налази се у најужем центру Београда (у старом градском језгру) у склопу Студентског трга. Парк се налази прекопута Капетан-Мишиног здања, седишта Ректората Универзитета у Београду, док са друге стране излази на зграду некадашњег Природно-математичког факултета. Био је познат и као Панчићев парк, а назива се још и Студентски парк као и Академски парк. За време турске владавине овде је било турско гробље, које је уклоњено половином 19. века. Потом је на једном делу данашњег парка направљена највећа и најпознатија пијаца (уклоњена тек 30-их година 20. века). Први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић, сматрао је да овом простору доликује нешто репрезентативније од пијаце, па је после 1869. године, када су почели радови на регулацији, скратио за половину Велику пијацу, а преостали део претворио у парк. Интересантно је да је пијаца померена нешто ниже на место где је данас основна школа `Михајло Петровић Алас`. Непосредно испод музеја Вука и Доситеја. Та пијаца је била позната под именом `Јованова пијаца`. Нестала је изградњом наведене школе... Прве урбане контуре парк добија крајем 19. века, када је у њему откривен споменик Јосифу Панчићу, а дефинитивно је уобличен 30-их година 20. века преношењем споменика Доситеју Обрадовићу са Калемегдана и подизањем садашње барокне ограде. Споменик Јосифу Панчићу је постављен 1897. године а његов аутор је српски вајар Ђорђе Јовановић. Током 2012. године је урађена реконструкција комплетног парка. Тротоари су уз комплетан парковски мобилијар замењени новим. -------------- ------------------------------ --------------- Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, 17. април 1814 — Београд, 8. март 1888) је био српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика, а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима. Родитељи су му били сиромашни, a стриц му је био у Госпићу архиђакон, те га је он себи узео и о његовом се школовању старао. Основну школу изучио је у Госпићу у Лици, a гимназију у Ријеци. Из Ријеке је Јосиф прешао у Загреб (1830) да настави школовање у високој школи Regia Academica Scientiarum. У додиру са неким Мађарима сазнао је да у Пешти постоји Медицински факултет, на коме се у то време одржавала и настава из природних наука, и зажели да тамо настави своје студије где је завршио медицински факултет и постао је доктор медицине 7. септембра 1842. године израдивши тезу Taxilogia botanica, коју је посветио своме стрицу Гргуру. Панчић је током студија у Пешти морао приватно зарађивати, дајући часове из француског и италијанског језика. То му је односило много времена и услед тога се његово студирање протегло на 10 година. Није желео да ступи у државну службу и решио је да ради приватно као лекар. Али, од лекарске праксе није могао живети, јер није имао довољно пацијената, a и они што су долазили били су већином сиромашни. Провео је две године у Руксбергу у Банату, где је ce бавио и васпитањем деце власника тамошњих рудника Хофманова. За то време је упознао флору Баната, обишао је и Делиблатску пешчару и пео се на Карпате, a у рудницима је упознао многе интересантне стене и минерале. Прикупио је доста интересантних биљака из флоре Баната. После две године отишао је у Лику да посети свога стрица и добротвора Гргура и брата Мату. Ту је правио излете по околини, пео се на Велебит и прикупио доста биљака из флоре Приморја. Одатле се упутио у Беч да доврши одредбу свога хербара, који је око Пеште, Будима, и по Ердељским и Банатским Алпима сакупио, a уједно и да боље Јестаственицу проучи. У бечком Природњачком музеју је проучио и одредио своје прикупљене биљке, a у исто време је пратио и предавања чувеног ботаничара Ендлера. У Бечу се задржао годину дана. Бавећи се у Бечу он се упознао са Миклошићем и Вуком Караџићем; Вук га упути у Србију да ступи у државну службу. Чекајући да Вук добије новчану помоћ од Русије (а коју на крају није ни добио), Панчић је готово био на измаку свога новца и то је признао Вуку. Вук му је тада саветовао да одмах крене у Србију и да тражи постављење у Ужицу. Панчић је послушао Вука и дошао у Србију месеца маја 1846. године за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Али, како је Вук имао у Србији и доста непријатеља, његова препорука није вредела ништа, па је чак због тога и због жеље да буде постављен у Ужицу, у чијој се околини скривао велики број противника Карађорђевића, Панчић постао сумњив и није могао добити то место. Чекајући на постављење, обилазио је ужички крај, и бавио се изучавањем биљног света. Панчић је готово остао без средстава за живот и помишљао је да се врати, но у томе моменту добије позив од Аврама Петронијевића, министра иностраних послова, који је имао фабрику стакла у непосредној околини Јагодине у Белици, да се привремено прими за лекара у томе месту и да као лекар ради на сузбијању заразе трбушног тифуса, која се ширила међу радницима фабрике. Панчић је пристао, био на тој дужности пола године и са успехом је завршио свој посао. Бавећи се тамо он се упозна са летњом и јесењом флором Јагодине, Белице и Црнога Врха. Становници Јагодине су заволели Панчића као савесног лекара и племенитог човека и када је Панчићу понуђено место за физикуса у Неготину, Јагодина је тражила да задржи Панчића. У томе је и успела и Панчић је у фебруару 1847. године постављен за контрактуалног лекара и физикуса јагодинског округа, али прошле године започета испитивања наставио je, обиђе Темнић, Левач у околини Опарића (и Превешко језеро) и манастир Љубостиње. Око половине јуна оде у Алексиначку Бању одакле се први пут попе на Ртањ и Озрен. Исте године је затражио отпуст из аустроугарског поданства и затражио пријем у српско поданство. Крајем исте године добио је премештај у Крагујевац и постављен је на упражњено место за привременог окружног физикуса 12. новембра 1847. године. За време бављења у Јагодини Панчић је одлазио и у Ћуприју и ту је упознао Људмилу, ћерку барона инжењера Кордона, коју је затим као лекар у Крагујевцу испросио и у јануару 1849. године се венчао у православној цркви у Ћуприји. Идуће године, 8. јануара 1850. године примљен је за члана Друштва српске словесности, a y 1853. године је постављен за професора природних наука у Лицеју, најпре за контрактуалног професора, a када је 1854. године примљен у српско поданство, др Јосиф Панчић је постављен за редовног професора у Лицеју. Примљен је за члана Друштва српске словесности и постављен је за професора у Лицеју, иако до тада није, сем докторске дисертације, имао ниједан публикован научни рад. Постављен је за професора само на основу сазнања и уверења да је он најбољи познавалац флоре Србије. Године 1855. Панчић је први пут чуо да у Западној Србији постоји посебна врста четинара - оморика. Десет година касније је добио две њене гране. Требало је да прође још десет година да на планини Тари, у засеоку Ђурићи, 1. августа 1877 (Према неким изворима 1875.?). пронађе до тада непознати четинар - оморику која је по њему добила име - Панчићева оморика (Picea omorika (Pančić) Purkyne) Током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста. У Лицеју и доцније у Великој школи Панчић је остао до краја живота.

Opis Prvi Atlas krovnih konstrukcija – kosi krovovi doseže na početke uspešnog niza Atlasa konstrukcija, koji sadrži sedam tomova. Bez obzira što je potpuno novo prerađeno izdanje iz 1991. godine dva puta aktualizirano i dopunjeno, novi zakoni, norme i stručne regulative kao i novi principi konstrukcija učinili su neophodnim sadašnju, obimnu preradu. Sva postojeća poglavlja su zbog toga aktualizirana, a neka su koncipirana na potpuno novi način. Novo poglavlje su “Noseće konstrukcije” – koje sada sadrži uticaje na krov isto kao i odvođenje opterećenja sa pokrivača u noseću konstrukciju i, pored važnih tradicionalnih krovnih stolica, i pregled krovova sa velikim rasponom. U delu “Građevinska fizika” se po prvi put, pored nezaobilaznih i naučno-prirodnih principa, predstavlja i metoda proračuna nove uredbe o štednji energije sa svim uputstvima koje sadrži. Svi materijali za pokrivanje iz starog Atlasa pojavljuju se ponovo i u ovoj knjizi. Oni predstavljaju važan fundus u oblasti tradicionalnog pokrivanja i za ovo aktuelno stanje ponavljaju tehničke uslove. Ipak i novi materijali za pokrivanje krovova pronalaze svoje mesto – tako je po prvi put “Membranama” posvećeno posebno poglavlje. To je nama prvo poznato objavljivanje, koje u ovoj formi pokazuje principe konstrukcija. Takođe je novo i poglavlje “Dobijanje energije” – jer je to tema koja i na kosom krovu ima sve veću ulogu. U delu s primerima predstavljene su mnoge građevine koje su nastale mnogo ranije, a koje pokazuju stanje krovne tehnike i estetski spektar u današnjoj arhitekturi. Takođe, dokumentovano je nekoliko klasika, s detaljima, koji su objavljivani samo retko i najčešće nepotpuno. Glosar po prvi put dopunjuje spisak reči za najčešće upotrebljavane stručne izraze. Želja Atlasa krovnih konstrukcija je, ne samo da prezentira gotovu dokumentaciju konstrukcija, već i da ponudi principe za konstrukciju i oblikovanje krova kao klimatskog omotača. Deo 1 · Kosi krov u istoriji i sadašnjosti, Eberhard Schunck Krovni materijali i tehnike u 19. veku 11 Situacija u građevinarstvu 11 Izmene 11 Nauka građenja 11 Građevinski materijali 12 Krovni materijali, krovne tehnike 12 Novi kriterijumi 15 Dalji razvoj u 20. veku 17 Promene 17 Ekonomija 17 Ekologija 19 Nauka o građevinarstvu 21 Industrijalizacija i novi građevinski materijali 21 Forme pokrivanja i materijali 22 Korišćenje i oblik 30 Korišćenje i oblik krova 30 Stanovanje u tavanskom prostoru 31 Korišćenje krovne površine 32 Oblici krova 33 Delovi oblasti krova 34 Oblik krova i korišćenje 37 Oblik krova i materijal 37 Oblik krova i telo građevine 38 Oblik krova i životna sredina 39 Deo 2 · Osnove Noseće konstrukcije Rainer Barthel Uticaji 45 Sopstvena opterećenja 46 Korisna opterećenja 46 Opterećenja od snega 50 Ukrućenje 52 Od krovnog pokrivača do noseće konstrukcije 54 Ljuske na letvama 56 Krovna oplata od drveta 57 Oplata od krovnih ploča 58 Trapezasti limovi 59 Ploče od čeličnih trapezastih limova 60 Ploče od masivnog drveta 61 Drvene table 61 Ploče od lakog betona 61 Sendvič elementi 61 Staklo 61 Krovovi na rogove i krovovi na rožnjače 62 Krov na rogove i krov na raspinjače 62 Krovna rožnjača 62 Ukrućenje krova na rogove i krova na rožnjače 64 Istorijske krovne noseće konstrukcije 65 Noseće konstrukcije za kose površine krova 66 Ravne krovne površine 67 Jednostruko zakrivljene krovne površine 68 Dvostruko zakrivljene krovne površine 69 Građevinska fizika, Kurt Kießl Zaštita od toplote 71 Osnovni pojmovi 71 Mehanizmi prenosa toplote 71 Prodor toplote kroz delove građevine 73 Toplotni mostovi 75 Nepropuštanje vazduha 76 Zahtevi za toplotnu zaštitu 77 Toplotna zaštita sa uštedom energije – Uredba o štednji energije 78 Zaštita od vlage uslovljena klimom 82 Osnovni pojmovi 82 Vlaga i prenošenje vlage 82 Nastanak rošenja i kondenzacija 84 Slojevi zaštite od vlage 85 Provetravanje krova – otvorenost difuzije 86 Zahtevi za zaštitu od vlage 88 Realno približno proračunavanje vlage 89 Zaštita od zvuka 90 Osnovni pojmovi 90 Prenošenje zvuka 90 Zaštita od vazdušne buke 92 Zaštita od buke kod kosog krova 93 Zaštita od požara – zaštita od korozije 95 Konstrukcija, Eberhard Schunck i Hans Jochen Oster Konstruktivni principi 97 Pojmovi – definicije 97 Vetreno – nevetreno 97 Fabrička izrada 100 Modularni krov 102 Slojevi – krovni materijali 105 Pokrivanje 105 Pokrivajući sklopovi 105 Oblici pokrivača i materijali 106 Stabljike trave 108 Trska 108 Ravni ljuskasti pokrivač 111 Drvo 111 Škriljac, cement s vlaknima 119 Bitumen 132 Crep i beton 137 Oblikovani ravni ljuskasti pokrivač 149 Crep i beton 149 Ravne ploče 158 Staklo 158 Oblikovne ploče 173 Cement s vlaknima 173 Bitumen 181 Metal 184 Trake 190 Metal 190 Staze 205 Ozelenjeni krov 205 Membrane 218 Dobijanje energije 228 Provetravanje 232 Potkrov 239 Parozaštitni sloj, brana od vazduha 243 Toplotna izolacija 246 Odvođenje vode 250 Deo 3 · Konstrukcije do detalja, Eberhard Schunck i Hans Jochen Oster Konstrukcije do detalja 256 Stabljike trave 258 Trska i slama 258 Ravni ljuskasti pokrivač 260 Drvo 260 Škriljac, cement s vlaknima 264 Bitumen 270 Crep i beton 274 Oblikovani ljuskasti pokrivač 284 Crep i beton 284 Pokrivanje iznad otvorenog tavanskog prostora 284 Pokrivanje sa ispod razapetim stazama 286 Pokrivanje sa donjim zaptivanjem 292 Ravne ploče Staklo 298 Oblikovane ploče 302 Cement s vlaknima 302 Metal 312 Trake 316 Metal 316 Staze 322 Biljke 322 Vetrena toplotna izolacija 322 Nevetrena toplotna izolacija 324 Saniranje 327 Deo 4 · Izgrađeni primeri do detalja, Eberhard Schunck i Hans Jochen Oster Izgrađeni primeri do detalja 336 Stabljike trave 338 Trska 338 Ravni ljuskasti pokrivač 340 Drvo 340 Škriljac 344 Cement s vlaknima 346 Bitumen 348 Crep 350 Beton 352 Oblikovni ravni ljuskasti pokrivač 360 Crep 360 Ravne ploče 366 Prirodni kamen 366 Drvo 368 Staklo 372 Plastika 386 Oblikovane ploče 388 Cement s vlaknima 388 Metal 390 Plastika 400 Keramika 402 Trake 405 Metal 405 Staze 412 Bitumen 412 Pokrivač od folije 414 Zeleni krov 419 Membrane 422 Tekstil 422 Tkanine sa premaznim slojem 428 Plastika 433