Radivoje Dinulović usmerio se na istraživanje oblasti koja nije bogato zastupljena u našoj naučnoj literaturi. Međusobni odnos pozorišne umetnosti i arhitekture bez koje se prostor za odvijanje pozorišnog procesa ne može percipirati, obrađen je pomoću naijizraženiih pojavnih oblika, pri čemu su pojedina istraživanja samog autora pionirski i dragocen materijal u našoj sredini. Poseban kvalitet ovog dela je svestranost sagledavanja nekoliko problema, kao što su razvoj ideja o pozorišnom prostoru, tipologija pozorišnog prostora i kritička analiza objekata savremene pozorišne arhitekture. Autor s mnogo razloga daje pregled pozorišne arhitekture u Evropi, od grčke i rimske klasike, preko renesanse u Engleskoj i Italiji, baroka u Italiji i Francuskoj, pozorišta XVIII i XIX veka, do modernih ideja. Tako pripremljene, on nas privodi idejama koje porađa moderna, idejama o scenskom prostoru umesto o scenskom dekoru, idejama koje i danas u teatru traže svoju kreativnu primenu. Studiozan višegodišnji rad na prikupljanju materijala, dokumenata, arhitektonskih planova i programa, a naročito ilustracija, podvrgnut je rigoroznoj tipologiji zarad ustanovljavanja geneze i samosvojnosti fenomena koje autor razmatra. Polazeći od teorije i uz odgovarajuću analizu dr Dinulović u ovoj knjizi izlaže materiju u apartnom trojedinstvu: enciklopedijskim, istorijskim i kritički problematizovanim postupkom. Ova knjiga dragocen je i u nas jedinstven doprinos kreativnom razumevanju interakcije arhitekture i pozorišta, fizičke kuće i prostora za predstavu i gledaoca. Autor s posebnom pažnjom upoznaje čitaoce s reformatorima koji predstavljaju ključnu kariku u razvoju modernog mišljenja o pozorišnoj arhitekturi. Knjiga je opremljena bogatim i iscprnim indeksom, napomenama, bibliografijom i ilustracijama. Naslov: Arhitektura pozorišta XX veka Izdavač: Clio Strana: 266 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 24 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-7102-328-3

Arhitektura pozorišta XX veka Autor daje pregled pozorišne arhitekture u Evropi, od grčke i rimske klasike, preko renesanse u Engleskoj i Italiji, baroka u Italiji i Francuskoj, pozorišta XVIII i XIX veka, do modernih ideja. Knjiga predstavlja dragocen i u nas jedinstven doprinos razumevanju interakcije arhitekture i pozorišta, fizičke kuće i prostora za predstavu i gledaoca. Dinulović upoznaje čitaoce s reformatorima koji predstavljaju ključnu kariku u razvoju modernog mišljenja o pozorišnoj arhitekturi. Knjiga je opremljena bogatim i iscprnim indeksom, napomenama, bibliografijom i ilustracijama.

Dugоgоdišnjе bаvljеnjе Rаdivоја Dinulоvićа аrhitеkturоm pоzоrištа i , širе, prоblеmаtikоm scеnskоg prоstоrа rеzultirаlо је knjigоm koјоm је u srpskој tеаtrоlоgiјi оtvоrеnа tеmа о kојој smо dо sаdа čitаli sаmо u prеvоdimа dеla. Dеfinišući pоzоrišni prоstоr kао dео urbаnе cеlinе i urbаnu cеlinu kојој је nеоphоdnо pоzоrištе dа bi bilа kоmplеtnа, аutоr nаs upоznаје sа svim аspеktimа pоzоrišnе zgrаdе kаkvu је zаtеkао pоčеtаk 20.vеkа. Оsvrćе sе nа rаzvој scеnе i scеnskоg prоstоrа trаžеći svе bitnе kоmpоnеntе kоје su uslоvilе rаzvој scеnе u dvаdеsеtоm vеku. Tаkо rаzgrаničаvа tri аspеktа sаglеdаvаnjа pоzоrištа : pоzоrištа u tipоlоgiјi аrhitеktоnskih оbјеkаtа pоzоrištа kао prоgrаmа u аrhitеkturi i pоzоrištа kао umеtničkе fоrmе kојi mu pоmаžu dа u pоtpunоsti dеfinišе pоzоrištе u dvаdеsеtоm vеku , оbеlеžеnо nаstојаnjеm dа sе dоvеdе u pitаnjе svаkа kоnvеnciоnаlnа оdrеdnicа instituciоnаlnоg tеаtrа.

Autor daje pregled pozorišne arhitekture u Evropi, od grčke i rimske klasike, preko renesanse u Engleskoj i Italiji, baroka u Italiji i Francuskoj, pozorišta XVIII i XIX veka, do modernih ideja. Knjiga predstavlja dragocen i u nas jedinstven doprinos razumevanju interakcije arhitekture i pozorišta, fizičke kuće i prostora za predstavu i gledaoca. Dinulović upoznaje čitaoce s reformatorima koji predstavljaju ključnu kariku u razvoju modernog mišljenja o pozorišnoj arhitekturi. Knjiga je opremljena bogatim i iscprnim indeksom, napomenama, bibliografijom i ilustracijama.

Radivoje Dinulović
Arhitektura

Radivoje Dinulović usmerio se na istraživanje oblasti koja nije bogato zastupljena u našoj naučnoj literaturi. Međusobni odnos pozorišne umetnosti i arhitekture bez koje se prostor za odvijanje pozorišnog procesa ne može percipirati, obrađen je pomoću naijizraženiih pojavnih oblika, pri čemu su pojedina istraživanja samog autora pionirski i dragocen materijal u našoj sredini. Poseban kvalitet ovog dela je svestranost sagledavanja nekoliko problema, kao što su razvoj ideja o pozorišnom prostoru, tipologija pozorišnog prostora i kritička analiza objekata savremene pozorišne arhitekture. Autor s mnogo razloga daje pregled pozorišne arhitekture u Evropi, od grčke i rimske klasike, preko renesanse u Engleskoj i Italiji, baroka u Italiji i Francuskoj, pozorišta XVIII i XIX veka, do modernih ideja. Tako pripremljene, on nas privodi idejama koje porađa moderna, idejama o scenskom prostoru umesto o scenskom dekoru, idejama koje i danas u teatru traže svoju kreativnu primenu. Studiozan višegodišnji rad na prikupljanju materijala, dokumenata, arhitektonskih planova i programa, a naročito ilustracija, podvrgnut je rigoroznoj tipologiji zarad ustanovljavanja geneze i samosvojnosti fenomena koje autor razmatra. Polazeći od teorije i uz odgovarajuću analizu dr Dinulović u ovoj knjizi izlaže materiju u apartnom trojedinstvu: enciklopedijskim, istorijskim i kritički problematizovanim postupkom. Ova knjiga dragocen je i u nas jedinstven doprinos kreativnom razumevanju interakcije arhitekture i pozorišta, fizičke kuće i prostora za predstavu i gledaoca. Autor s posebnom pažnjom upoznaje čitaoce s reformatorima koji predstavljaju ključnu kariku u razvoju modernog mišljenja o pozorišnoj arhitekturi. Knjiga je opremljena bogatim i iscprnim indeksom, napomenama, bibliografijom i ilustracijama.

Opis Radivoje Dinulović Clio 2009

Autor daje pregled pozorišne arhitekture u Evropi, od grčke i rimske klasike, preko renesanse u Engleskoj i Italiji, baroka u Italiji i Francuskoj, pozorišta XVIII i XIX veka, do modernih ideja. Knjiga predstavlja dragocen i u nas jedinstven doprinos razumevanju interakcije arhitekture i pozorišta, fizičke kuće i prostora za predstavu i gledaoca. Dinulović upoznaje čitaoce s reformatorima koji predstavljaju ključnu kariku u razvoju modernog mišljenja o pozorišnoj arhitekturi. Knjiga je opremljena bogatim i iscprnim indeksom, napomenama, bibliografijom i ilustracijama. Čitaj dalje

60054) ARHITEKTURA POZORIŠTA XX VEKA , Radivoje Dinulović , Clio Beograd 2009 , Dugоgоdišnjе bаvljеnjе Rаdivоја Dinulоvićа аrhitеkturоm pоzоrištа i , širе, prоblеmаtikоm scеnskоg prоstоrа rеzultirаlо је knjigоm koјоm је u srpskој tеаtrоlоgiјi оtvоrеnа tеmа о kојој smо dо sаdа čitаli sаmо u prеvоdimа dеla. Dеfinišući pоzоrišni prоstоr kао dео urbаnе cеlinе i urbаnu cеlinu kојој је nеоphоdnо pоzоrištе dа bi bilа kоmplеtnа, аutоr nаs upоznаје sа svim аspеktimа pоzоrišnе zgrаdе kаkvu је zаtеkао pоčеtаk 20.vеkа. Оsvrćе sе nа rаzvој scеnе i scеnskоg prоstоrа trаžеći svе bitnе kоmpоnеntе kоје su uslоvilе rаzvој scеnе u dvаdеsеtоm vеku. Tаkо rаzgrаničаvа tri аspеktа sаglеdаvаnjа pоzоrištа : pоzоrištа u tipоlоgiјi аrhitеktоnskih оbјеkаtа pоzоrištа kао prоgrаmа u аrhitеkturi i pоzоrištа kао umеtničkе fоrmе kојi mu pоmаžu dа u pоtpunоsti dеfinišе pоzоrištе u dvаdеsеtоm vеku , оbеlеžеnо nаstојаnjеm dа sе dоvеdе u pitаnjе svаkа kоnvеnciоnаlnа оdrеdnicа instituciоnаlnоg tеаtrа. tvrd povez, format 18 x 24,5 cm , zaštitni omot, 266 strana, ilustrovano, posveta na naslovnoj strani ,

Autor daje pregled pozorišne arhitekture u Evropi, od grčke i rimske klasike, preko renesanse u Engleskoj i Italiji, baroka u Italiji i Francuskoj, pozorišta XVIII i XIX veka, do modernih ideja. Knjiga predstavlja dragocen i u nas jedinstven doprinos razumevanju interakcije arhitekture i pozorišta, fizičke kuće i prostora za predstavu i gledaoca. Dinulović upoznaje čitaoce s reformatorima koji predstavljaju ključnu kariku u razvoju modernog mišljenja o pozorišnoj arhitekturi. Knjiga je opremljena bogatim i iscprnim indeksom, napomenama, bibliografijom i ilustracijama. O autoru: Radivoje Dinulović profesor je na departmanu za arhitekturu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i Arhitektonsko-građevinskom fakultetu u Banja Luci. Jedan je od osnivača Yustata i član Komisije za obrazovanje Međunarodne asocijacije za scenografiju, pozorišnu arhitekturu i tehnologiju OISTAT. Pokrenuo je i vodio grupu za scenski dizaj na postdiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Autor je više od stotinu arhitektonskih i urbanističkih projekata, među kojima je i šesnaest pozorišta u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Rusiji.

sa posvetom autora, odlično stanje, 266str.,tvrdi povez,24cm, š v11

Istorija umetnosti u Srbiji XX vek 1 Kapitalno delo koji obuhvata slikarstvo, skulpturu, pozorište, arhitekturu, muziku, performans i fotografiju. Autor i urednik ovog projekta je dr Miško Šuvaković, a u timu saradnika su i dr Nevena Daković (film), dr Aleksandar Ignjatović (arhitektura), dr Ana Vujanović (izvođačke umetnosti), dr Vesna Mikić i mr Jelena Novak (muzika). Saradnici na pojedinim studijama su dr Ješa Denegri, dr Nikola Dedić, mr Irena Šentevska, mr Bojan Đorđev i mr Iva Nenić.

Po ideji Madlene Cepter, ovaj spomenik od reči predstavlja autorski izbor prof. dr Nede Todorović i novinarke NIN-a Radmile Stanković. Portreti su hronološki poređani u devet poglavlja: Nauka, Medicina, Arhitektura; Politika i društvo; Književnost; Lepe umetnosti; Pozorište i film; Muzika i igra; Sport; Multimedija; Dobročinstvo. Monografija sadrži retke, u nekim slučajevima jedino dostupne fotografije. Knjiga svedoči i zbog čega su ove žene bile veliki ponos malog naroda, mada je često odnos prema nekima od njih bio i velika bruka malog naroda. Mnoge od tih žena su se školovale u velikom svetu, da bi se vratile u malu Srbiju i tu ostale na dobro svom narodu. Neke su bile više priznate u tom velikom svetu nego u svojoj Srbiji. Naslov: Izuzetne žene Srbije: XX-XXI vek / Exceptional Women of Serbia: XX-XXI century Izdavač: Zepter Book World Strana: 236 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 30 cm Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-7494-134-8

Kapitalno delo koji obuhvata slikarstvo, skulpturu, pozorište, arhitekturu, muziku, performans i fotografiju. Autor i urednik ovog projekta je dr Miško Šuvaković, a u timu saradnika su i dr Nevena Daković (film), dr Aleksandar Ignjatović (arhitektura), dr Ana Vujanović (izvođačke umetnosti), dr Vesna Mikić i mr Jelena Novak (muzika). Saradnici na pojedinim studijama su dr Ješa Denegri, dr Nikola Dedić, mr Irena Šentevska, mr Bojan Đorđev i mr Iva Nenić, a naš sagovornik, dr Miško Šuvaković ističe naučnu podršku Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti i Grupe za teoriju umetnosti i medija Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, nesebičnu podršku izdavača „Orion arta” i stručnog dizajnerskog tima Dušice Knežević.

Po ideji Madlene Cepter, ovaj “spomenik od reči“ predstavlja autorski izbor prof. dr Nede Todorović i novinarke NIN-a Radmile Stanković. Portreti su hronološki poređani u devet poglavlja: Nauka, Medicina, Arhitektura; Politika i društvo; Književnost; Lepe umetnosti; Pozorište i film; Muzika i igra; Sport; Multimedija; Dobročinstvo. Monografija sadrži retke, u nekim slučajevima jedino dostupne fotografije. Knjiga svedoči i zbog čega su ove žene bile veliki ponos malog naroda, mada je često odnos prema nekima od njih bio i velika bruka malog naroda. Mnoge od tih žena su se školovale u velikom svetu, da bi se vratile u malu Srbiju i tu ostale na dobro svom narodu. Neke su bile više priznate u tom velikom svetu nego u svojoj Srbiji. Urednik fotografije je Goranka Matić, knjigu je dizajnirao Slaviša Savić. Čitaj dalje

Kapitalno delo koji obuhvata slikarstvo, skulpturu, pozorište, arhitekturu, muziku, performans i fotografiju. Autor i urednik ovog projekta je dr Miško Šuvaković, a u timu saradnika su i dr Nevena Daković (film), dr Aleksandar Ignjatović (arhitektura), dr Ana Vujanović (izvođačke umetnosti), dr Vesna Mikić i mr Jelena Novak (muzika). Saradnici na pojedinim studijama su dr Ješa Denegri, dr Nikola Dedić, mr Irena Šentevska, mr Bojan Ðorđev i mr Iva Nenić, a naš sagovornik, dr Miško Šuvaković ističe naučnu podršku Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti i Grupe za teoriju umetnosti i medija Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, nesebičnu podršku izdavača „Orion arta” i stručnog dizajnerskog tima Dušice Knežević. Čitaj dalje

Kapitalno delo koji obuhvata slikarstvo, skulpturu, pozorište, arhitekturu, muziku, performans i fotografiju. Autor i urednik ovog projekta je dr Miško Šuvaković, a u timu saradnika su i dr Nevena Daković (film), dr Aleksandar Ignjatović (arhitektura), dr Ana Vujanović (izvođačke umetnosti), dr Vesna Mikić i mr Jelena Novak (muzika). Saradnici na pojedinim studijama su dr Ješa Denegri, dr Nikola Dedić, mr Irena Šentevska, mr Bojan Ðorđev i mr Iva Nenić, a naš sagovornik, dr Miško Šuvaković ističe naučnu podršku Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti i Grupe za teoriju umetnosti i medija Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, nesebičnu podršku izdavača „Orion arta” i stručnog dizajnerskog tima Dušice Knežević. Naslov: Istorija umetnosti u Srbiji XX vek. Tom 1, Radikalne umetničke prakse Izdavač: Orion Art Strana: 963 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 29 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-83305-52-0

O AUTORU: Studije arhitekture završio je u Beogradu 1923. godine a potom boravi u Parizu na dopunskim studijama i praktičnom usavršavanju u velikim arhitektoiskim biroima. Po povratku u zemlju zapošljava se u Arhitektonskom birou “Arhitekt” (1926-30) da bi 1930. godine bio izabran za asistenta na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakuleta, gde je proveo čitav radni vek. Predavao je projektovanje stambenih zgrada i nauku o stilovima. Kao graditelj negovao je funkcionalnost, tehničku racionalnost i estetsku odmerenost. Dobitnik je Sedmojulske nagrade za životnono delo (1971). Pre drugog svetskog rata osvojio je dve prve nagrade: za Zanatski dom (1931-33, kasnije Radio Beograd) i zgradu PRIZAD u Beogradu (1938, kasnije TANJUG). B. Nestorović je projektovao sledeća dela: Stambena zgrada u Ul. Maršala Birjuzova 44, (1923. B.Nestorović, N. Nestorović); Palata Beogradske zadruge u Karađorđavoj 65 (1925-27) ; Stambeni blok između ulica Karađorđeve i Zagrebačke 3-9 i Gavrila Principa 16 (1926-29); Svetosavski hram (1926-27, konkursni projekat: 1934-41. B. Nestorović, A.Deroko); Stambena zgrada u Ul. kneza Miloša 56 (1927, B. Nestorović. M.Radovanović); Kuća Vitomira Konstantinovića u Ul. Srpskih vladara 3 1926-27. (B. Nestorović, N Nestorović); Stambena zgrada u Ul Maršala Birjuzova 8 (1927); Kuća KatarineProtić u Palmotićevoj 18 (1928) ; Filijala Narodne banke u Kragujevcu u Glavnoj ul. 100 (1929) ; Tenis klub “Šumadija” na Kalemegdanu (1929) ; Radnički dom u Beogradu (1929, konkusni projekat, B.Nestorović- Ž. Piperski); Crkva sv. Marka na Tašmajdanu (1929. projekat) ; Stambena zgrada u Ul. Jelene Cetković 8 (1929) ; Kuća ing. Nikole Raičkovića u Svetogorskoj 33 (1930) ; Kuća Hristine Milošević u Njegoševoj 45 (1930) ; Zgrada Narodne banke u Bitolju (1931) ; Zgrada narodne banke u Skoplju na obali Vardara (1931) (srušena u zemljotresu 1963) ; Vila Milana Protića u Simićevo 7 (1931), Vila porodice Moačanin u Užičkoj 23 (1931) ; Ured za osiguranje radnika u Kragujevcu (1931) ; dom Gajret “Osman Đikić”u Dalmatinskoj ul. u Beogradu (1931) ; Kuća Živke Milisavljević u Ul. Vase Pelagića 10 (1932), Kuća Miodraga Stoiljkovića na uglu Ul. Džordža Vašingtona 44 i Palomotićeve 22 (1932-33) ; Vila u Ul. Ledi Kaudri 9 (1933) ; Sopstvena kuća u Ul. kneza Miloša 69 (1933) ; Vila Milana Protića u Užičko; 16-a (1934-35) ; Zgrada Narodne banke u Šapcu (1936) ; Zgrada Narodne banke u Dubrovniku (1936) ;Konaci manastira Gračanica (1940, B.Nestorović. B.Kojić) ; Studentski dom u Ul. Mije Kovačevića (1968). B. Nestorović je puno pisao i objavio je brojne članke i knjige: Un palasi a Stobi, Anali vizantološkog kongresa, Sofija 1934; Venecijanske palate, 392 Umetnički pregled, br. 6 knjiga 1, Beograd 1928; Prilog za određivanje položaja unutrašnje regulacione linije u stambenim blokovima, Godišnjak tehničkog fakulteta 1946-47, Beograd 1949, Veličina i analiza stana u vezi sa sastavom porodice u: Refereatu za prvo savetovanje arhitekata i urbanista Jugoslavije, izd. Naučna Knjiga Beograd 1950, Arhitektura starog veka(udžbenik), Beograd 1952, (dopunjeno izdanje, 1962), Stambene zgrade. Osnovi projektovanja (udžbenik). Beograd 1952; Arhitektura novog vela (udžbenik), Beograd, Subotica 1964; Osvrt na stambenu izgadnju u Sovjetskom Savezu, Beograd 1966; Uvod u arhitekturu, (udžbenik), Beograd 1967; Kriterijumi u stambenoj izgranji, Beograd 1969; Naša škola, ZRAF, knj. 1, Beograd 1951-52; Osnovi projektovanja, Beograd 1950; Za novi lik socijalističkog arhitekte, Tehnika br. 1, Beograd 1951, Zakonitost u usponu arhitekture i u njenoj dekadenciji, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta 1951; Arhitektura starog veka, Beograd 1962, Razvoj arhitekture Beograda od kneza Miloša do Prvog svetskog rata 1815-1914, Godinšnjak Muzeja grada Beograda, Beograd 1954, Arhitekt i arhitektura, Pregled arhitekture br. 1, 1954, Arhitektura Novog veka, 1954; Evolucija beogradskog stana, Godišnjak grada beograda knjiga 20, Beograd 1955; Metod za određivanja oblika i dimenzija dnevne sobe, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta, Beograd 1956, Narodno pozorište u Beogradu, Godišnjak grada beograda knjiga 30, Beograd 1956; Prilog za određivanje minimalne korisne površne stanova u masovnoj stambenoj izgradnji, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta Beograda, Beograd 1957; Nove tehnike i novi materijali. Njihov uitica na estetski izraz u arhitekturi, Arhitektura urbanizam br. 10, Beograd 1961, Postakademizam. u arhtekturi Beograda, Godišnjak grada Beograda, knj.20, Beograd 1973, 339-381, Pregled spoštenja arhitekture u Srbiji XIX veka, Saopštenja, izd. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, knj.10, Beograd 1974. 141-168, Arhitektura u Srbiji 19. veka (rukopis), Arhiv SANU, br 14.410, Beogradski arhitekt Andra Stevanović i Nikola Nestorović. Godišnjak grada Beograda, knj. 20, Beograd 1975. 173-185, Evolucija beogradskog stana, GGB, knj. 2, Beograd, 1955, Narodno pozorište u Beogradu, knj, 3, Beograd 1956; Prilog za ocenjvanje mimalne korsne površine stanova u masovnoj stambenoj izgradnji, ZRAF, knj. 30, sv. 6, Beograd 1956—57, Nosioci arhitektonske misli u Srbiji XX veka, “Saopštenja IAUS”, br. 2, Beograd, 1969; Jovan Ilkić, beogradski arhitekta, GGB, knj. 19. Beograd 1972, Postakademizam u arhitekturi Beograda, GGB, knj. 20, Beograd 1973; Graditelji Beograda, od 1815. do 1915, Istorija Beograda knj, 2, Beograd 1974; Pregled spomenika arhitekture u Srbiji 19 veka, Saopštenja, br. 10, Beograd 1974, i dr. O KNJIZI: 558 strana, 166 strana s tablama, 22 cm, tvrd povez, ćirilica Izdavač: Art Press (Niš: Krug), 2006

O AUTORU: Studije arhitekture završio je u Beogradu 1923. godine a potom boravi u Parizu na dopunskim studijama i praktičnom usavršavanju u velikim arhitektoiskim biroima. Po povratku u zemlju zapošljava se u Arhitektonskom birou “Arhitekt” (1926-30) da bi 1930. godine bio izabran za asistenta na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakuleta, gde je proveo čitav radni vek. Predavao je projektovanje stambenih zgrada i nauku o stilovima. Kao graditelj negovao je funkcionalnost, tehničku racionalnost i estetsku odmerenost. Dobitnik je Sedmojulske nagrade za životnono delo (1971). Pre drugog svetskog rata osvojio je dve prve nagrade: za Zanatski dom (1931-33, kasnije Radio Beograd) i zgradu PRIZAD u Beogradu (1938, kasnije TANJUG). B. Nestorović je projektovao sledeća dela: Stambena zgrada u Ul. Maršala Birjuzova 44, (1923. B.Nestorović, N. Nestorović); Palata Beogradske zadruge u Karađorđavoj 65 (1925-27) ; Stambeni blok između ulica Karađorđeve i Zagrebačke 3-9 i Gavrila Principa 16 (1926-29); Svetosavski hram (1926-27, konkursni projekat: 1934-41. B. Nestorović, A.Deroko); Stambena zgrada u Ul. kneza Miloša 56 (1927, B. Nestorović. M.Radovanović); Kuća Vitomira Konstantinovića u Ul. Srpskih vladara 3 1926-27. (B. Nestorović, N Nestorović); Stambena zgrada u Ul Maršala Birjuzova 8 (1927); Kuća KatarineProtić u Palmotićevoj 18 (1928) ; Filijala Narodne banke u Kragujevcu u Glavnoj ul. 100 (1929) ; Tenis klub “Šumadija” na Kalemegdanu (1929) ; Radnički dom u Beogradu (1929, konkusni projekat, B.Nestorović- Ž. Piperski); Crkva sv. Marka na Tašmajdanu (1929. projekat) ; Stambena zgrada u Ul. Jelene Cetković 8 (1929) ; Kuća ing. Nikole Raičkovića u Svetogorskoj 33 (1930) ; Kuća Hristine Milošević u Njegoševoj 45 (1930) ; Zgrada Narodne banke u Bitolju (1931) ; Zgrada narodne banke u Skoplju na obali Vardara (1931) (srušena u zemljotresu 1963) ; Vila Milana Protića u Simićevo 7 (1931), Vila porodice Moačanin u Užičkoj 23 (1931) ; Ured za osiguranje radnika u Kragujevcu (1931) ; dom Gajret “Osman Đikić”u Dalmatinskoj ul. u Beogradu (1931) ; Kuća Živke Milisavljević u Ul. Vase Pelagića 10 (1932), Kuća Miodraga Stoiljkovića na uglu Ul. Džordža Vašingtona 44 i Palomotićeve 22 (1932-33) ; Vila u Ul. Ledi Kaudri 9 (1933) ; Sopstvena kuća u Ul. kneza Miloša 69 (1933) ; Vila Milana Protića u Užičko; 16-a (1934-35) ; Zgrada Narodne banke u Šapcu (1936) ; Zgrada Narodne banke u Dubrovniku (1936) ;Konaci manastira Gračanica (1940, B.Nestorović. B.Kojić) ; Studentski dom u Ul. Mije Kovačevića (1968). B. Nestorović je puno pisao i objavio je brojne članke i knjige: Un palasi a Stobi, Anali vizantološkog kongresa, Sofija 1934; Venecijanske palate, 392 Umetnički pregled, br. 6 knjiga 1, Beograd 1928; Prilog za određivanje položaja unutrašnje regulacione linije u stambenim blokovima, Godišnjak tehničkog fakulteta 1946-47, Beograd 1949, Veličina i analiza stana u vezi sa sastavom porodice u: Refereatu za prvo savetovanje arhitekata i urbanista Jugoslavije, izd. Naučna Knjiga Beograd 1950, Arhitektura starog veka(udžbenik), Beograd 1952, (dopunjeno izdanje, 1962), Stambene zgrade. Osnovi projektovanja (udžbenik). Beograd 1952; Arhitektura novog vela (udžbenik), Beograd, Subotica 1964; Osvrt na stambenu izgadnju u Sovjetskom Savezu, Beograd 1966; Uvod u arhitekturu, (udžbenik), Beograd 1967; Kriterijumi u stambenoj izgranji, Beograd 1969; Naša škola, ZRAF, knj. 1, Beograd 1951-52; Osnovi projektovanja, Beograd 1950; Za novi lik socijalističkog arhitekte, Tehnika br. 1, Beograd 1951, Zakonitost u usponu arhitekture i u njenoj dekadenciji, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta 1951; Arhitektura starog veka, Beograd 1962, Razvoj arhitekture Beograda od kneza Miloša do Prvog svetskog rata 1815-1914, Godinšnjak Muzeja grada Beograda, Beograd 1954, Arhitekt i arhitektura, Pregled arhitekture br. 1, 1954, Arhitektura Novog veka, 1954; Evolucija beogradskog stana, Godišnjak grada beograda knjiga 20, Beograd 1955; Metod za određivanja oblika i dimenzija dnevne sobe, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta, Beograd 1956, Narodno pozorište u Beogradu, Godišnjak grada beograda knjiga 30, Beograd 1956; Prilog za određivanje minimalne korisne površne stanova u masovnoj stambenoj izgradnji, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta Beograda, Beograd 1957; Nove tehnike i novi materijali. Njihov uitica na estetski izraz u arhitekturi, Arhitektura urbanizam br. 10, Beograd 1961, Postakademizam. u arhtekturi Beograda, Godišnjak grada Beograda, knj.20, Beograd 1973, 339-381, Pregled spoštenja arhitekture u Srbiji XIX veka, Saopštenja, izd. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, knj.10, Beograd 1974. 141-168, Arhitektura u Srbiji 19. veka (rukopis), Arhiv SANU, br 14.410, Beogradski arhitekt Andra Stevanović i Nikola Nestorović. Godišnjak grada Beograda, knj. 20, Beograd 1975. 173-185, Evolucija beogradskog stana, GGB, knj. 2, Beograd, 1955, Narodno pozorište u Beogradu, knj, 3, Beograd 1956; Prilog za ocenjvanje mimalne korsne površine stanova u masovnoj stambenoj izgradnji, ZRAF, knj. 30, sv. 6, Beograd 1956—57, Nosioci arhitektonske misli u Srbiji XX veka, “Saopštenja IAUS”, br. 2, Beograd, 1969; Jovan Ilkić, beogradski arhitekta, GGB, knj. 19. Beograd 1972, Postakademizam u arhitekturi Beograda, GGB, knj. 20, Beograd 1973; Graditelji Beograda, od 1815. do 1915, Istorija Beograda knj, 2, Beograd 1974; Pregled spomenika arhitekture u Srbiji 19 veka, Saopštenja, br. 10, Beograd 1974, i dr. O KNJIZI: 558 strana, 166 strana s tablama, 22 cm, tvrd povez, ćirilica Izdavač: Art Press (Niš: Krug), 2006

autor : Slobodan Maldini strana : 788 povez . mek Srpska primenjena umetnost ima dugu tradiciju na tlu Srbije. Već početkom XX veka Srbija je ušla u red evropskih država koje su imale razvijeno umetničko zanatstvo i industrijsku proizvodnju predmeta svakodnevne upotrebe nastale prema zamisli umetnika. Pred Drugi svetski rat Beograd je stecište umetnika iz regiona i šire, posebno iz Rusije. Posle rata, Jugoslavija razvija primenjene umetnosti unutar svake privredne grane, tokom pedesetih umetnici se organizuju u svoja profesionalna društva, dajući važan pečat izgradnji zemlje. Savremena primenjena umetnost prisutna je u Srbiji svuda, počev od arhitekture u gradovima, do enterijera i predmeta kućne upotrebe, grafički oblikovanih knjiga, u pozorištu, filmu, savremenim medijima. Knjiga koju čitalac ima pred sobom bavi se opštim aspektima savremene primenjene umetnosti u Srbiji, u kontekstu savremenih tehničko-tehnoloških dostignuća, sve do svakodnevne primene i upotrebe umetničkih artefakata. U istoriografiji srpske likovne umetnosti postoji veoma mali broj objavljenih knjiga na polju primenjene umetnosti. I dok su slikarstvo, vajarstvo i konceptualna umetnost veoma često zastupljeni u poglavljima koje opisuju istoriju savremene umetnosti, primenjeni umetnici su po pravilu ostavljeni po strani. Iako po kvalitetu i brojnosti ne zaostaju za likovnim umetnostima, autorska dela primenjenih umetnika retko se nalaze u galerijama, na aukcijama i za njih gotovo da ne postoji jasno tržište ni vrednovanje u onom smislu kako je to u ostalim umetničkim granama. Jedna scenografija, na primer, retko dospeva u galerije ili muzeje, već uglavnom ostaje zabeležena na fotografijama pozorišnog komada. Dela primenjenog vajarstva, a posebno umetničke izrade predmeta od stakla ili keramike, nasuprot, često se nađu u prodaji, posebno ukoliko predstavljaju veću seriju. Na isti način, proizvodi industrijskog oblikovanja mogu biti izrađeni u milionskim tiražima i distribuirani kao utilitarni predmeti za opremanje kuća, stanova i sl. Predmeti industrijskog dizajna u sferi automobilske industrije, na primer, takođe se prodaju u stotinama hiljada primeraka i kao takvi dostupni su širokim slojevima savremenog potrošačkog društva. Sve u svemu, primenjena umetnost je različita od ostalih likovnih umetnosti. Iako se ređe nalaze u likovnim galerijama i aukcija umetnina, ovi artefakti su svoje mesto pronašli u masovnoj produkciji i kao takvi prenose se na široku populaciju stanovnika. Međutim, ova činjenica ne znači da su umetnine koje su proizvodi primenjenih umetnosti manje vredne. Nasuprot, njihov umetnički doživljaj se prenosi na mnogo širi deo populacije, a vrednost koja bude naplaćena prometom velikih serija daleko nadmašuje vrednosti pojedinih likovnih umetničkih dela, bez obzira na njihove izuzetno visoke cene. Zbog toga, potpuno je neprihvatljivo stavljanje u drugi plan primenjenih umetnika u odnosu na likovne umetnike – predstavnike slikarstva, vajarstva i drugih umetničkih pojava. Značaj koji realno imaju primenjeni umetnici dovoljan je razlog za pisanje i izdavanje knjige koja se bavi ovom umetničkom disciplinom. Budući da do danas nisu napisane istorije srpske primenjene umetnosti, ili su napisane knjige koje, ipak, ne mogu da nose epitet istorije, opredeljenje prilikom pisanja ove knjige bilo je stvaranje jedinstvenog istoriografskog štiva koje će na precizan i jasan način predstaviti događaje i pojave na sceni srpske primenjene umetnosti. U kontekstu dosadašnjih istorija likovne umetnosti u Srbiji, ova knjiga obuhvata autore, dela, stilove, pojave i događaje koji su vezani za primenjene umetnosti, prateći ih u istorijskom hronološkom pogledu od njihovog nastanka do poslednjih decenija dvadesetog veka.

Monografija Izuzetne žene Srbije : XX-XXI vek daje prikaz značajnih i izuzetnih žena i njihovih delovanja u poslednjih sto godina. Knjiga predstavlja veliki doprinos srpskoj kulturi jer je važno zapamtiti ova ženska imena i njihov značaj. knjiga nema zaštitni omot i odlično je očuvana IZUZETNE ŽENE SRBIJE - Radmila Stanković, Neda Todorović Po ideji Madlene Cepter, ovaj spomenik od reči predstavlja autorski izbor prof. dr Nede Todorović i novinarke NIN-a Radmile Stanković. Portreti su hronološki poređani u devet poglavlja: Nauka, Medicina, Arhitektura, Politika i društvo, Književnost, Lepe umetnosti, Pozorište i film, Muzika i igra, Sport, Multimedija, Dobročinstvo. Monografija sadrži retke, u nekim slučajevima jedino dostupne fotografije. Knjiga svedoči i zbog čega su ove žene bile veliki ponos malog naroda, mada je često odnos prema nekima od njih bio i velika bruka malog naroda. Mnoge od tih žena su se školovale u velikom svetu, da bi se vratile u malu Srbiju i tu ostale na dobro svom narodu. Neke su bile više priznate u tom velikom svetu nego u svojoj Srbiji.

KLASICIZAM KOD SRBA - komplet 1-8 Izdavaci - Narodni Muzej u Beogradu , Prosveta , Beograd Godina - 1965. Povez - Tvrdi platneni , format 22x18 , cirilica Stanje kao na slici , ocuvane veoma dobro za ovu starost knjiga Na par knjiga na predlistu pecat i potpis licne biblioteke , ponegde podvucen red obicnom olovkom , bez vecih ostecenja i mana 1. Klasicizam kod Srba 1790-1848 2. Gradjevinarstvo 3. Slikarstvo i grafika 4. Stampa iz razdoblja klasicizma o umetnosti 5. Katalog gradjevinarstva 6. Katalog crkvenog slikarstva i primenjene umetnosti 7. Katalog slikarstva 8. Katalog crteza i grafike АРХИТЕКТУРА КЛАСИЦИЗМА У СРБИЈИ XIX И XX ВЕКА    У историјско социолошком смислу, крај 18. и прва половина 19. века је време стварања великих царстава  (француско Наполеоново, британско, немачко, руско, аустријско) и нових или обновљених држава (Италија, Грчка, Србија). Ове државе граде  своје велике репрезентативне објекте у класицистичком стилу који је својом  монументалношћу, строгошћу и античким елементима на најпогоднији начин  репрезентовао тежње за приказивањем државне моћи и нових демократских  стремљења народа. Класицизам је у Србији потекао из Аустрије, преко градитеља који  су деловали у градовима Аустријског царства, затим преко архитеката који су из  западних земаља долазили да граде у Србији и коначно, преко српских архитеката који  су се школовали у Аустрији, па то знање пренели у Србију. У Војводини се класицизам  често појављује на црквама, у виду класицистички обрађеног брода и портала цркве у  комбинацији са барокним звоником, затим на јавним репрезентативним грађевинама  (зграде државне управе, позоришта) и летњиковцима богатих грађана. У централној  Србији се појављује и на краљевским палатама и јавним објектима. Релативно мали  број класицистичких објеката прве половине 19. века проузрокован је недовољном  економском развијеношћу тек ослобођене земље. Наиме, земља је из феудалног  ниско‐акумулативног привредног система, карактеристичног за Отоманску империју, тек прелазила у нижи степен капитализма и то углавном захваљујући слободној  трговини и занатству. Такве околности су омогућиле да се озида само понеки  репрезентативни јавни објекат.   Као и у западној Европи, класицизам оживљава крајем 19. и почетком 20. века, мање  или више обогаћен формама везаним за академизам. Привредни потенцијал земље је  омогућио виши степен акумулације и већи грађевински замах. Осим тога, нова држава  Краљевина Југославија је имала потребу за изградњом објеката државне управе. Политичка инкорпорираност у западноевропске структуре (снажна веза са  савезницима из Првог светског рата и потпуна изолованост од СССР‐а) допринели су да  се пренесу токови западне уметности на домаћу архитектонску сцену (академизам, модернизам, прелазне форме). У овом периоду је, поред изузетних домаћих  стваралаца, веома утицајна група руских архитеката, настањених у Краљевини  Југославији, после избијања Октобарске револуције, који су оставили у наслеђе  реализоване пројекте веома репрезентативних јавних објеката. У новијој историји  Србије, класицизам је први стил са којим се земља сусрела у свом окретању од  оријенталног ка европском моделу живота и стварања. Поред тога, веома је битно  рећи да су грађевине стваране у акаемизираном класицистичким стилу 19. и почетка  20. века у великој мери оформиле данашњи урбани лик наших градова и тиме  оствариле везу са европском културом, које смо били лишени током вишевековне  отоманске окупације. Нарочито су класицистички објекти изграђени у првој половини  20. века дали печат препозантљиве монументалности урбаном језгру Београда.   КЉУЧНЕ РЕЧИ: aрхитектура, рационализам, демократија, протокласицизам, класицизам, oбнова, ампир, центар, осовина, субординација   НУЧНА ОБЛАСТ: Историја уметности и архитектуре Srbije , srbija u devetnaestom veku , istorija srbije i srpske umetnosti u osamnaestom , devetnaestom i dvadesetom veku  УЖА НАУЧНА ОБЛАСТ: Историја архитектуре   ŠIF425

Miško Šuvaković: EPISTEMOLOGIJA UMETNOSTI ILI O TOME KAKO UČITI UČENJE O UMETNOSTI Analitičko i kritičko učenje umetnosti od moderne preko postmoderne do globalizma i kognitivnog kapitalizma Mek povez - udžbenički format, 24cm, 131strana, ilustrovano, izdavač: ORION ART - Beograd Umetnost u doba kulture (Intervju) Miško Šuvaković Umetnost je neka vrsta instrumenta koji provocira, odslikava ili odlaže našu društvenu dramu/drame, kaže autor projekta „Istorija umetnosti u Srbiji – XX vek” Izdavačka kuća „Orion art” iz Beograda planira da u toku ovog meseca objavi prvi od tri toma kapitalnog projekta „Istorija umetnosti u Srbiji – XX vek”, koji će obuhvatiti slikarstvo, skulpturu, pozorište, arhitekturu, muziku, performans i fotografiju. Prvi tom koji se u pretplati može kupiti po ceni od 6.000 dinara zvaće se „Radikalne umetničke prakse (1913–2008)”, drugi će se zvati „Realizmi i modernizmi oko hladnog rata (1939–1989)” a treći „Moderna i modernizam (1878–1941)”. Autor i urednik ovog projekta je dr Miško Šuvaković, a u timu saradnika su i dr Nevena Daković (film), dr Aleksandar Ignjatović (arhitektura), dr Ana Vujanović (izvođačke umetnosti), dr Vesna Mikić i mr Jelena Novak (muzika). Saradnici na pojedinim studijama su dr Ješa Denegri, dr Nikola Dedić, mr Irena Šentevska, mr Bojan Đorđev i mr Iva Nenić, a naš sagovornik, dr Miško Šuvaković ističe naučnu podršku Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti i Grupe za teoriju umetnosti i medija Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, nesebičnu podršku izdavača „Orion arta” i stručnog dizajnerskog tima Dušice Knežević. – Ovako složena „istorijska” tema još nije postavljana i rešavana u našoj naučnoj javnosti. Istraživana su, do sada, pojedinačna disciplinarna područja „avangardnog” u likovnim umetnostima, muzici, arhitekturi i književnosti, i tek u naznakama u filmu i teatru – kaže u intervjuu za „Politiku” Miško Šuvaković. Na kojim postulatima počiva ova „istorija radikalnih umetničkih praksi”? Projekt„Istorija umetnosti u Srbiji – XX vek” zasniva se na nekoliko karakterističnih stavova preuzetih i razrađenih iz, takozvane „nove istorije umetnosti”. Metode koje smo sprovodili zasnovane su na kritičkoj i analitičkoj primeni teorijskih platformi studija kulture na pojedinačne istorije umetnosti tj. istorije likovnih umetnosti, arhitekture, teatra i izvođačkih umetnosti, filma i muzike sa jasnim referencama ka dinamici odnosa popularne i visoke kulture u Srbiji tokom dvadesetog veka. Sledeći stav je bio da se ne piše „istorija srpske umetnosti”, već istorija umetnosti u Srbiji. To znači da su uzete u obzir i istražene umetničke prakse vezane za brojne etničke i nacionalne kulture, pre svega za jevrejsku, mađarsku, nemačku, slovačku, romsku, albansku i dr. Bilo je potrebno istražiti veoma složene „male” srednjeevropske i balkanske, odnosno, jugoslovenske kulture u procesu modernizacije i radikalizacije modernizma u umetničkim praksama. Koji bi bili prelomni trenuci u istoriji radikalnih umetničkih praksi u Srbiji? U prvom tomu su obrađene umetničke prakse koje su napustile „homogena polja” velike modernističke ideologije o autonomiji umetnosti i o autonomiji umetničkih medija i disciplina. Nije reč o proširenju pojma „avangarda” na celi dvadeseti vek, već o ukazivanju da postoje različite istorijske i kulturalne situacije u kojima se sprovodi kritika dominantne kulture, zatim, umetnički eksperiment, kulturalni aktivizam i interdisciplinarna traganja za složenim „višemedijskim delom” kako umetnosti tako i kulture. Prelomni trenuci, kako ih ovim studijskim projektom prikazujemo, su istorijske avangarde desetih i dvadesetih godina, postavangarde kasnih dvadesetih i tridesetih, zatim neoavangarde pedesetih i šezdesetih godina, konceptualna umetnost sedamdesetih i postmoderna umetnost osamdesetih godina. Ovom knjigom su tretirane, takođe, i devedesete godine „ratne tranzicije” tj. raspada socijalističke Jugoslavije sa izrazitom politizacijom umetnosti, ali i godine početka novog veka sa suočenjem sa „globalnom tranzicijom” koja uspostavlja situaciju potpune promene prirode umetničkih medija i oblika istraživanja, odnosno, funkcionisanja umetničkih i kulturalnih institucija. Osim Zenita i Bitefa, koji su događaji naše avangarde bili zaista u tokovima evropske i svetske avangarde? Cilj ove knjige je da se istaknu aktuelni ili retrospektivni trenuci suočenja sa internacionalnom, jugoslovenskom i globalnom umetnošću na ovim prostorima. Micićev Zenit i Aleksićeva dada su bitan primer. Ali, treba istaći i pojave fluksusa i konceptualne umetnosti u odnosu na internacionalne tokove, gde su izvesni umetnici fragmentarno ili integralno ulazili u tokove internacionalnih dešavanja, pa do savremene umetnosti koja je deo globalnog ili globalnih miljea. Ovo pitanje, međutim, postavlja i mogućnost diskusije različitih kulturalnih politika tokom dvadesetog veka – o tome ova knjiga govori u svojim referentnim naznakama. Nije reč samo o umetnosti kao „društvenoj apstrakciji” ili „umetnosti kao transcendenciji društva”, već o umetnosti koja ima složene funkcije u instrumentalizmu državnih i institucionalnih kulturalnih politika. Postoji li neki aktuelni pokret koji bi po dometima mogao da se približi svetskoj sceni? Današnja umetnost je u svojoj složenosti i nepreglednosti deo globalnih kapitalističkih tokova – mnogi umetnici nastupaju ili izvode projekte na internacionalnim scenama. Svet umetnosti se pretvara u veliko nekada nepodnošljivo a nekada uzbudljivo tržište. Prelaz dvadesetog u dvadeseti prvi vek je jedan od najdramatičnijih i izuzetnijih perioda u istoriji umetnosti. Ali, to – istovremeno – nije vreme velikih remek-dela kao u istorijskom modernizmu, već vreme suštinskog prožimanja umetničkog, kulturalnog i društvenog u borbi za sadašnjost – aktuelnost i prisutnost u svetu. I to se dešava kako u novim medijima tako i u izvođačkim umetnostima, muzici arhitekturi ili filmu. To je umetnost u doba kulture. Umetnost u kojoj sada tražimo efekte, atrakcije i afekte globalne krize. Drugim rečima, ova knjiga je složena priča o istorijskim narativima društva koje je bilo permanentno u nekoj vrsti vanrednog stanja. Vanredno stanje nas povezuje sa svetom u svakom trenutku i svakom momentu – a umetnost je neka vrsta instrumenta koji provocira, odslikava ili odlaže našu društvenu dramu/drame.

Istorija Beograda udzbenički format tvrd povez zlatotisk 1995g Ilustrovana Veoma lepo očuvana 606 strana SADRŽAJ: Predgovor Uvod PRAISTORIJA I ANTIČKO DOBA NIKOLA TASIĆ - PRAISTORIJSKE KULTURE NA PODRUČJU BEOGRADA Paleolit (starije kameno doba) Neolit (mlađe kameno doba) Eneolit (bakarno doba) Kelti (protoistorijski Singidunum) Osnovna literatura LJUBICA ZOTOVIĆ - ANTIČKI SINGIDUNUM Tvrđava i naselje Privreda Verovanja Osnovna literatura JOVANKA KALIĆ - SREDNJI VEK BEOGRAD U SREDNJEM VEKU Grad na raskršću puteva Srbija i Beograd Doba ugarske vlasti (1427-1521) Privredni i društveni razvoj grada 1427-1521. godine Osnovna literatura RADMILA TRIČKOVIĆ - NOVI VEK BEOGRAD POD TURSKOM VLAŠĆU 1521-1804. GODINE OD OSVAJANJA DO VELIKOG RATA (1521-1683) Tursko krajište (1521-1541) Vojno i upravno središte Stanovništvo i privreda Kulturni život BEOGRAD U VELIKIM RATOVIMA 1683-1739. GODINE Veliki rat 1683-1699. Najveći serhat Drugo austrijsko osvajanje Beograda 1717. godine Austrijska uprava 1718-1739. godine Ponovo u turskim rukama 1739. godine BEOGRAD PRED SRPSKU REVOLUCIJU 1804. GODINE Turska vlast 1739-1788. godine Poslednji austro-turski rat 1788-1791: Kočina krajina Uoči srpskog ustanka 1804. Osnovna literatura PETAR MILOSAVLJEVIĆ - POLITIČKA ISTORIJA BEOGRADA OD 1804. DO 1914. GODINE Beograd u revoluciji 1804-1815. godine Oslobođenje Beograda Beograd kao politički, privredni, vojni i kulturni centar ustaničke Srbije Beograd pod Turcima 1813—1815. godine Beograd u periodu borbe za autonomiju Srbije 1815—1833. godine Beograd u periodu borbe za Ustav. Ustav 1838. godine Vlada Ustavobranitelja Definitivan odlazak Turaka iz Beograda Osnovna literatura DANICA MILIĆ - DRUŠTVO I PRIVREDA U XIX VEKU Teritorija i stanovništvo Privredni život Beograda u Prvom ustanku Privredni razvoj grada 1815-1830. godine Privreda Beograda posle 1830. godine Beograd kao privredni i saobraćajni centar 1867-1914. godine Razvoj vlasti u Beogradu u XIX veku Osnovna literatura URBANIZAM I ARHITEKTURA BEOGRADA OD 1830. DO 1941. GODINE BRANKO MAKSIMOVIĆ - URBANISTIČKI RAZVOJ BEOGRADA OD 1830. DO 1941. GODINE Osnivanje novog, srpskog Beograda na Vračaru i prvi pokušaji rekonstrukcije van Šanca Struktura nasleđene varoši u Šancu Stvaranje novog, srpskog Beograda van Šanca Rekonstrukcija i proširenje grada od 1867. do 1914. godine Josimovićeva rekonstrukcija Beograda u Šancu Razvoj urbanističke strukture Beograda prema planovima do 1914. godine Komunalna politika i sanitarno-tehnički radovi Urbanistički razvitak Beograda između dva rata Ostvarenja na rekonstrukciji i izgradnji Beograda Osnovna literatura BRANISLAV KOJIĆ - ARHITEKTURA BEOGRADA OD 1815. DO 1941. GODINE Karakteristike arhitekture Beograda u pojedinim periodima Graditelji Beograda Osnovna literatura JOVAN MILIĆEVIĆ - PROSVETA, NAUKA, KNJIŽEVNOST, UMETNOST, KULTURA I ZDRAVSTVO U XIX VEKU Prosveta Razvoj školstva 1815-1841. godine Škole u Srbiji za vreme ustavobranitelja 1841-1858. godine Školstvo za druge vlade Miloša i Mihaila 1858-1868. godine Škole 1867-1878. godine Razvoj školstva 1878-1903. godine Škole 1903-1914. godine Osnovna literatura Nauka Epoha nastanka nacionalnih nauka (1815-1878) Širenje horizonta (1878-1903) Vrhunac srbijanske građanske učenosti (1903-1914) Razvoj prvanih nauka Književnost Prva traženja (1815-1878) Potvrda realizma (1878-1903) Književnici o Beogradu Osnovna literatura Umetnost Slikarstvo prve polovine XIX veka Slikarstvo druge polovine XIX veka Skulptura na prelazu u HH vek Slikarstvo na prelazu u HH vek Osnovna literatura Kultura i zdravstvo Štamparstvo 1831-1914. Izdavačka delatnost Novine, almanasi, časopisi do 1878. godine Štampa krajem XIX i početkom XX veka Biblioteke Knjižare Arhivistička delatnost do 1918. godine Zdravstvena služba Razvitak sporta do 1914. godine Osnovna literatura BRANISLAV GLIGORIJEVIĆ - POLITIČKI ODNOSI U BEOGRADU U XX VEKU BEOGRAD U PRVOM SVETSKOM RATU Ratne operacije u Beogradu 1914. i 1915. godine Život u gradu za vreme okupacije (1915-1918) i oslobođenje Beograda Prestonica jugoslavije 1918-1941. godine Politički život u Beogradu između dva rata Pod šestojanuarskim režimom. OPŠTINA GRADA BEOGRADA 1918-1941. Razvoj opštinske vlasti Opštinski odbor i Gradsko veće Opštinski budžet Organizacija i nadležnost opštinskih službi Direkcije: Tehnička, Direkcija tramvaja i osvetljenja, Direkcija za socijalno i zdravstveno staranje Opštine grada Beograda Borbe za opštinsku upravu Osnovna literatura NIKOLA VUČO - PRIVREDNI I DRUŠTVENI RAZVOJ BEOGRADA OD 1919. DO 1941. GODINE PRIVREDA BEOGRADA OD 1919. DO 1941. GODINE Razvoj privrede 1919-1929. godine Društveni odnosi Ekonomska kriza 1930-1934. godine Oživljavanje privrede 1935-1940. godine Osnovna literatura JOVAN MILIĆEVIĆ - PROSVETA, NAUKA, KNJIŽEVNOST, UMETNOST, KULTURA I ZDRAVSTVO 1918-1941. GODINE Prosveta Osnovne škole Srednje škole Visoke škole Univerzitet Nauka Književnost Osnovna literatura Umetnost Narodno pozorište 1918-1941. Likovne umetnosti do 1941. godine Muzički život između dva rata Osnovna literatura Kultura i zdravstvo Štamparstvo 1919-1941. godine Knjižare između dva svetska rata Beblioteke Štampa 1918-1944. godine Arhivi 1918-1941. godine Muzeji Sport 1914-1941. godine Zdravstvena služba 1918-1941. godine Osnovna literatura ZDRAVKO ANTONIĆ - BEOGRAD U DRUGOM SVETSKOM RATU BEOGRAD UOČI I ZA VREME APRILSKOG RATA 1941. GODINE Okupacija Beograda Stanje u gradu po okupaciji Formiranje prve kvislinške vlade Beograd u pripremama za ustanak Formiranje i delovanje vlade Milana Nedića Otpor u Beogradu 1942. godine Otpor u 1943. godini U iščekivanju slobode Oslobođenje Beograda Osnovna literatura BRANKO PETRANOVIĆ - BEOGRAD U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLVAVIJI OD 1944. GODINE Period obnove Petogodišnji plan razvitka i nova iskušenja Radničko samoupravljanje Komuna - proširivanje samoupavnih prava opština Beogradska konferencija neangažovanih. saradnja beograda s drugim gradovima u zemlji i inostranstvu Prva konferencija neangažovanih Veze Beograda sa drugim gradovima i organizacijama Demografske promene u Beogradu Privredni razvoj Društveno-ekonomsko obeležje razvoja Beograda Osnovni odnosi u ekonomskoj razvijenosti opština na užem i širem području grada. Razvoj privrede grada prema svodnim pokazateljima Industrija Poljoprivreda Šumarstvo Građevinarstvo Saobraćaj Trgovina, ugostiteljstvo i turizam Zanatstvo Osnovni pokazatelji razvitka komunalnih i društvenih delatnosti Vodovod i kanalizacija Distribucija električne energije Gradski saobraćaj Ostale komunalne delatnosti Stambena izgradnja i stambeni fond Beograda Zdravstvo Socijalna i dečija zaštita Obrazovanje Školstvo, nauka i kultura u savremenom Beogradu Fizička kultura Osnovni izvori i literatura URBANIZAM I ARHITEKTURA BEOGRADA OD 1944. DO 1980. GODINE ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ - URBANISTIČKI RAZVOJ BEOGRADA OD 1944. DO 1980. GODINE Počeci planske rekonstrukcije i izgradnje Beograda posle rata Novi generalni urbanistički plan iz 1950. godine Prvi period ostvarivanja Generalnog urbanističkog plana (1950–1959) Velika stremljenja uz skromne mogućnosti Rast Beograda i građevinska i urbanistička aktivnost u periodu posle 1958. godine Regulacioni planovi Planovi prigradskih naselja Novi Beograd Velika stambena naselja Drugi polanovi i zanaяjna ostvarenja Generalni urbanistički plan Beograda do 2000. godine (iz 1972. godine) Sprovođenje Genralnog urbanističkog plana iz 1974. godine Osnovan literatura MILORAD MACURA - ARHITEKTURA BEOGRADA OD 1944-1975. GODINE Obnova Prva petole Četrdeset osma Dubrovačko savetovanje - nova strujanja i dela (1950–1959) Veliki zahvati Dozrevanje čistog arhitektonskog izraza Obnova visoke i dekorativne arhitektonske plastike Stručni uticaji i činioci Osnovna literatura