"Priče I" Aleksandra Solženjicina, sabrane su novele ovog nobelovca, jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik. Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genijalno u Solženjicinovom ponašanju je to što je on u vremenu Hruščovljevog otopljavanja i objavljivanja novele Jedan dan Ivana Denisoviča svoju privremenu slavu iskoristio da duboko kopa po arhivama, a ne da uživa u lovorikama. On postaje u apsolutnoj vrednosti – u matematičkom smislu – jednak temi o kojoj je pisao. Ako je postojao Staljin – onda je Solženjicin Antistaljin. On je znao da u potpuno drugačijem svetlu izrazi zlo od kog je stradao i kom je svedočio.

Dodatne informacije Pisac ALEKSANDAR SOLŽENJICIN Izdavač OTOKAR KERŠOVANI – RIJEKA Izdanje 1969 Povez TVRDI Strana 554 Stanje Dobro Edicija SVJEDOČANSTVA

U PRVOM KRUGU - Aleksandar Solženjicin Izdavač: OTOKAR KERŠOVANI Rijeka Godina izdanja: 1969. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 554 Pismo: latinica Stanje: dobro

avgust cetrnaeste i – ii aleksandar solzenjicin

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj Gulaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag GULAG sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se pročitati ako ni zbog čega drugog, onda radi toga da ljudski rod nikad više olako ne dozvoli nešto slično, da svakog trenutka bude svestan koliko čoveku vredi sloboda. „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige Arhipelag GULAG ja bih nazvao genijem `socijalističeskog realizma`. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanja Ilijade zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje GULAG-a biti jednako prijatno kao i čitanje Ilijade danas. Ali ako GULAG ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.“ – Josif Brodski Aleksandar Solženjicin (ruski: Александр Исаевич Солженицын, Kislovodsk, 11. decembar 1918-Moskva, 3. avgust 2008.) je bio ruski pisac, dramaturg i istoričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine). Studirao na Fizičko-matematičkom fakultetu u Rostovu na Donu, vanredno i u Institutu za istoriju, filozofiju i književnost u Moskvi. Nakon napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez dobrovoljno se prijavio u vojsku, gde je napredovao od običnoga vojnika do zapovednika artiljerijske brigade. Godine 1945. je, zbog pisama u kojima je indirektno kritikovao Staljina, uhapšen kao oficir sovjetske vojske u Istočnoj Prusiji, te osuđen i zatočen u sibirskom logoru, od 1953. u progonstvu u srednjoj Aziji. Nakon rehabilitacije 1956. učitelj u Rjazanu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970., čija je literatura obeležena iskustvom iz sibirskih logora u kojima je proveo devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo s fronta, na kojem se u Otadžbinskom ratu istakao kao vrhunski oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Proganjan je i kasnije, čak mu je oduzeto i državljanstvo, pa je emigrirao 1974., vrativši se u otadžbinu posle dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu, Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao predsednik Boris Jeljcin, rekavši: `Ne mogu da primim nagradu od vrhovne vlasti, koja je dovela Rusiju do sadašnjeg pogubnog stanja`. Pripovetkom `Jedan dan Ivana Denisoviča` u književnost je uveo temu Staljinovih logora, ostavši joj veran u najvećem delu opusa. Na osnovu emigrantskog iskustva u zapadnoj Evropi i u SAD, ispoljio je javni prezir prema vulgarnom materijalizmu Zapada. Ostala dela: pripovetka `Matrjonini dani`, romani `U krugu prvom`, `Onkološka klinika`, `Avgust Četrnaeste`, `Crveni točak`, `Rusija u provaliji`, kritička autobiografija `Borio se šut s rogatim`, drame `Gozba pobednika`, `Zarobljenici`, `Republika Rada`, `Svetlost koja je u tebi`, publicistička dela `Lenjin u Cirihu`, `Dva vek zajedno I-II`, scenariji `Tenkovi znaju istinu`, `Parazit`. Delo Solženjicin je najistaknutije ime književnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je učinila pripovetka `Jedan dan Ivana Denisoviča`, 1962, koja se temelji na opisu `običnog` dana `običnog` Rusa u logorskom zatočeništvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je priča pokazala i stilsko umeće pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasične proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski). Umeće fabuliranja očitovalo se zatim u `Događaju na stanici Krečetovka ` (1963.), a orijentacija na `seosku prozu` u stilu i ideologiji u noveli `Matrjonini dani` (1963), crtici o napaćenoj seoskoj ženi koja i u pozamašnoj bedi zna očuvati visoke moralne kvalitete. Vrhunac prvoga razdoblja su romani `Odeljenje za rak` (1968), i `Prvi krug` (1968), koji su kružili u prepisima, a objavljeni su prvi put u inostranstvu. `Odeljenje za rak` je poluautobiografski (bivši zatvorenik, iskustvo u odeljenju za tumore u taškentskoj bolnici) roman koji uz središnji lik Kostogutova daje niz portreta sovjetskih birokrata, lekara i medicinskog osoblja i raznih pacijenata. Istovremeno dirljiv ljubavni roman (ili – roman o nerealizovanoj ljubavi), satira na poststaljinističku epohu i studija o ljudskom ponašanju u ekstremnoj situaciji smrtonosne bolesti, taj veliki roman je u najboljim tradicijama ruske klasike koja ljudskošću i životnošću prevazilazi savremena joj ostvarenja zapadnoevropske i američke pripovedne umetnosti. `Prvi krug` (asocijacija na prvi, `privilegovani` krug Danteovoga pakla) rekreira piščevo iskustvo prvih godina zatvora, kada je radio u Šaraški, naučno-tehničkoj ustanovi za logoraše naučnike. Glavni lik, Gljeb Neržin, opet je utelotvorenje samog autora, a prikazane su i neke druge osobe koje su igrale važnu ulogu u Solženjicinovom životu (njegova prva žena, prijatelj Lev Kopeljev, rusko-židovski komunistički `vernik`, po struci germanista, dan u liku Leva Rubina). Mnogobrojne niti ovoga dela imaju tematsku srodnost s prethodnim delom: satira je prisutna na svim nivoima, a posebno u sarkastičnom portretu Staljina, moralna kušnja u mešavini pretnji i zavodljivih ponuda zatvorskih vlasti. Realistički je prikazan život izvan logora za naučnike i u njemu. No, kao i prethodni roman, i ovo Solženjicinovo delo uspeva da ponovi čudo ruske klasične proze koju je Tomas Man ne bez razloga prozvao `svetom`: veru u pobedu hrabrosti i veličinu ljudskosti, koja je ukorenjena u hrišćanskom poimanju bitno spiritualnog dostojanstva ljudskog bića. Nakon romanesknih ostvarenja, usledila je dokumentarna, ali i duboko lična optužba sovjetskog sistema koncentracionih logora, `Arhipelag Gulag`, (1973-75.), veliko trotomno delo temeljeno na preplitanju ličnih iskustava i mnoštva pisama, beleški i ostalih dokumenata koje je pisac dobijao od bivših sapatnika, a koja su skupljena i obrađena u okolnostima krajnje konspirativnosti. Ta je uništavajuća optužba sovjetskoga sistema za propast i smrt miliona ljudi slomila i poslednje komunističke apologete na Zapadu. Brežnjevljev SSSR nije mogao podneti ni ideju da se o tabuizovanoj temi piše, pa je Solženjicin uhapšen i proteran iz SSSR-a. Najpre je živeo u Švajcarskoj, zatim u SAD-u (Vermont), da bi se u 1990-im vratio u Rusiju, gde je dočekan i kao ideolog ruske nacije. U egzilu je nastao niz romana koji slede u ruskoj književnoj svesti opstali uzor, Tolstojev `Rat i mir`, i revidiraju istorijski model kakav su nametnuli boljševici, s gledišta ruske nacije, i to od `Avgusta četrnaeste`, 1971., prošireno 1983, preko `Oktobra šesnaeste`, 1984 i `Marta sedamnaeste `, 1986 do `Aprila sedamnaeste`, 1991. Zajednički im je naslov: `Crveni točak `. I dok u koncepciji `istorijske epopeje` Solženjicin sledi Tolstoja, dotle njenu strukturu nastoji modernizovati: sam svoja dela naziva `polifoničnim` (Bahtinov pojam za romane Dostojevskog), čemu odgovara različitost fragmenata od kojih se u čvor (uzel) celine vezuju fabule o ljudskim sudbinama (pretežno ruskih oficira; ratni protivnici, Nemci, ostaju uglavnom izvan teksta), dokumentarni umeci, lirske digresije. Jezik je arhaičan i korespondira s namerama očiglednim u njegovom `Ruskom rečniku jezičnog proširivanja` (1995) – u smeru staroruskog leksika. Solženjicin je na taj način istovremeno modernizovao prozu (mešavina dokumentarnosti, prikaza istorijskih osoba, isečaka iz štampe slična je postupcima u delu Johna Dos Passosa, dok je upotreba vremenskih skokova i preplitanje stilova i žanrova podseća na Foknera), a jezičnom arhaizacijom je ostvario posebnu patinu koja ne ide za modelom jezičnih igara karakterističnih za sterilnost postmodernizma, nego joj je svrha regeneracija ruskog nacionalnoga bića u ogledalu piščevog dela. Važnija su mu publicistička dela: `Kako da preuredimo Rusiju` (1991.), `Rusko pitanje krajem XX veka`, (1994.), `Dva veka zajedno`, (2003). Kako u inostranstvu, tako po povratku u Rusiju nakon sloma komunističkoga sistema, Solženjicin je često donekle površno etiketiran kao ruski pravoslavni nacionalista, antisemita, antikatolički bigot, mrzitelj Zapada, apologet carizma i slavjanofilski ksenofob. Iako su te optužbe besmislene, sam autor snosi delimičnu `krivicu` nekim svojim nezgrapnim izjavama i površnim generalizacijama. No, snaga je Solženjicinove kritike u njegovim jasnim opažanjima duhovne praznine i kukavičluka koji leže u srcu ispraznog sekularnog hedonizma koji dominira zapadnjačkim društvima. Po sveukupnom delu Solženjicin je jedan od najznačajnijih prozaista 20. veka, pisac koji je istovremeno nastavio tradicije klasične ruske pripovedne proze, najpre Tolstoja, no inoviravši je nizom postupaka karakterističnih za evropski modernizam. Ironija koja prati njegovo delo je i posledica različitog životnoga iskustva i pogleda na svet u odnosu na većinu savremenika koji su živeli ili žive u normalnijim i lagodnijim životnim uslovima: u doba kada je stvarao svoj najopsežniji i najambiciozniji prozni ciklus, `Crveni točak`, svetskom književnošću je dominirao (i još dominira) ponešto trivijalniji pristup umetničkom delu, uozbiljen u postmodernističkim fikcijama Umberta Eka, Tomasa PInčona ili Salmana Ruždija. Pisac kao prorok je anahronizam, i većina nesporazuma između Solženjicina i njegovih kritičara proističe iz sukoba nepomirljivih pogleda na svet o čovekovom životu i sudbini.

U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik. Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genij

Izdavač: Rad, Beograd Godina izdanja: 1988. Broj strana: 501 Povez: Tvrdi, sa omotom Format: 24 cm Stanje: Odlično

KSČ54)

АВГУСТ ЧЕТРНАЕСТЕ 1-2 АЛЕКСАНДАР СОЛЖЕЊИЦИН СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 1 9 7 3 З А Б А В Н И К Књига 36 Превео с руског МИЛАН ЧОЛИЋ ............................................................ Ћирилица Тврде корице Шивен повез 729 страница Одлично очуване књиге !!!!!!!!!!

avgust cetrnaeste i - ii  aleksandar solzenjicin 1973 skz beograd tvrd povez stanje vrlo dobro, bez nedostataka Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

Priče I U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik. Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genijalno u Solženjicinovom ponašanju je to što je on u vremenu Hruščovljevog otopljavanja i objavljivanja novele Jedan dan Ivana Denisoviča svoju privremenu slavu iskoristio da duboko kopa po arhivama, a ne da uživa u lovorikama. On postaje u apsolutnoj vrednosti – u matematičkom smislu – jednak temi o kojoj je pisao. Ako je postojao Staljin – onda je Solženjicin Antistaljin. On je znao da u potpuno drugačijem svetlu izrazi zlo od kog je stradao i kom je svedočio. – Andrej Bitov Nisu ga svi razumeli, nisu ga svi prepoznali, on se izdvajao iz opšteg poretka građanina i pisca. Solženjicin je iza sebe ostavio toliko istine i života da ne može biti oproštaja, ni duhovnog ni pravedničkog. – Valentin Rasputin

Nisu ga svi razumeli, nisu ga svi prepoznali, on se izdvajao iz opšteg poretka građanina i pisca. Solženjicin je iza sebe ostavio toliko istine i života da ne može biti oproštaja, ni duhovnog ni pravedničkog. Valentin Rasputin U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik. Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genijalno u Solženjicinovom ponašanju je to što je on u vremenu Hruščovljevog otopljavanja i objavljivanja novele Jedan dan Ivana Denisoviča svoju privremenu slavu iskoristio da duboko kopa po arhivama, a ne da uživa u lovorikama. On postaje u apsolutnoj vrednosti – u matematičkom smislu – jednak temi o kojoj je pisao. Ako je postojao Staljin – onda je Solženjicin Antistaljin. On je znao da u potpuno drugačijem svetlu izrazi zlo od kog je stradao i kom je svedočio. Andrej Bitov

Opis proizvoda U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik. Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genijalno u Solženjicinovom ponašanju je to što je on u vremenu Hruščovljevog otopljavanja i objavljivanja novele Jedan dan Ivana Denisoviča svoju privremenu slavu iskoristio da duboko kopa po arhivama, a ne da uživa u lovorikama. On postaje u apsolutnoj vrednosti – u matematičkom smislu – jednak temi o kojoj je pisao. Ako je postojao Staljin – onda je Solženjicin Antistaljin. On je znao da u potpuno drugačijem svetlu izrazi zlo od kog je stradao i kom je svedočio. – Andrej Bitov Nisu ga svi razumeli, nisu ga svi prepoznali, on se izdvajao iz opšteg poretka građanina i pisca. Solženjicin je iza sebe ostavio toliko istine i života da ne može biti oproštaja, ni duhovnog ni pravedničkog. – Valentin Rasputin Vidi još informacija

Opis proizvoda U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik. Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genijalno u Solženjicinovom ponašanju je to što je on u vremenu Hruščovljevog otopljavanja i objavljivanja novele Jedan dan Ivana Denisoviča svoju privremenu slavu iskoristio da duboko kopa po arhivama, a ne da uživa u lovorikama. On postaje u apsolutnoj vrednosti – u matematičkom smislu – jednak temi o kojoj je pisao. Ako je postojao Staljin – onda je Solženjicin Antistaljin. On je znao da u potpuno drugačijem svetlu izrazi zlo od kog je stradao i kom je svedočio. – Andrej Bitov Nisu ga svi razumeli, nisu ga svi prepoznali, on se izdvajao iz opšteg poretka građanina i pisca. Solženjicin je iza sebe ostavio toliko istine i života da ne može biti oproštaja, ni duhovnog ni pravedničkog. – Valentin Rasputin Vidi još informacija

PRIČE I PRIPOVETKE Šifra artikla: 374910 Isbn: 9788662634405 Autor : Aleksandar Solženjicin Izdavač : AKADEMSKA KNJIGA U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin po... Detaljnije U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik. Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genijalno u Solženjicinovom ponašanju je to što je on u vremenu Hruščovljevog otopljavanja i objavljivanja novele Jedan dan Ivana Denisoviča svoju privremenu slavu iskoristio da duboko kopa po arhivama, a ne da uživa u lovorikama. On postaje u apsolutnoj vrednosti – u matematičkom smislu – jednak temi o kojoj je pisao. Ako je postojao Staljin – onda je Solženjicin Antistaljin. On je znao da u potpuno drugačijem svetlu izrazi zlo od kog je stradao i kom je svedočio. Andrej Bitov Nisu ga svi razumeli, nisu ga svi prepoznali, on se izdvajao iz opšteg poretka građanina i pisca. Solženjicin je iza sebe ostavio toliko istine i života da ne može biti oproštaja, ni duhovnog ni pravedničkog. Valentin Rasputin Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija PRIPOVETKE Autor Aleksandar Solženjicin Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač AKADEMSKA KNJIGA Pismo Latinica Povez Tvrd Godina 2023 Format 14u00d720,5 Strana 392 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik. Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genijalno u Solženjicinovom ponašanju je to što je on u vremenu Hruščovljevog otopljavanja i objavljivanja novele Jedan dan Ivana Denisoviča svoju privremenu slavu iskoristio da duboko kopa po arhivama, a ne da uživa u lovorikama. On postaje u apsolutnoj vrednosti – u matematičkom smislu – jednak temi o kojoj je pisao. Ako je postojao Staljin – onda je Solženjicin Antistaljin. On je znao da u potpuno drugačijem svetlu izrazi zlo od kog je stradao i kom je svedočio. Andrej Bitov Nisu ga svi razumeli, nisu ga svi prepoznali, on se izdvajao iz opšteg poretka građanina i pisca. Solženjicin je iza sebe ostavio toliko istine i života da ne može biti oproštaja, ni duhovnog ni pravedničkog. Valentin Rasputin Aleksandar Solženjicin (rus. Александр Исаевич Солженицын, 11. decembar 1918, Kislovodsk – 3. avgust 2008, Moskva), dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1970), sovjetski je i ruski pisac, dramaturg, publicista, pesnik, društveni i politički radnik (SSSR, Švajcarska, SAD, Rusija), ali i disident koji je tokom dve decenije (od šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka) aktivno istupao protiv komunističkih ideja, protiv političkog ustrojstva SSSR-a i politike njegovih vlasti. Romanom Jedan dan Ivana Denisoviča uzburkao je književnu javnost cele planete, a ostaće upamćen po epohalnom delu Arhipelag GULAG. Dvotomnu istorijsko-publicističku monografiju Dva veka zajedno, u kojoj se bavi odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka, napisao je na kraju spisateljske karijere.

U knjizi „Solženjicin – ne živeti u laži”, napravljen je izbor njegovih najznačajnijih tekstova koji govore o piščevoj poetici, kritici totalitarnih režima sovjetskog komunizma, ali i zapadnog postkapitalističkog globalizma, kao i o ličnim kulturološkim i društveno-političkim stavovima.

Autor: Aleksandar SolženjicinU ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik.Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genijalno u Solženjicinovom ponašanju je to što je on u vremenu Hruščovljevog otopljavanja i objavljivanja novele Jedan dan Ivana Denisoviča svoju privremenu slavu iskoristio da duboko kopa po arhivama, a ne da uživa u lovorikama. On postaje u apsolutnoj vrednosti – u matematičkom smislu – jednak temi o kojoj je pisao. Ako je postojao Staljin – onda je Solženjicin Antistaljin. On je znao da u potpuno drugačijem svetlu izrazi zlo od kog je stradao i kom je svedočio.

АНТИУТОПИЈЕ У СЛОВЕНСКИМ КЊИЖЕВНОСТИМА ДЕЈАН АЈДАЧИЋ ТИА `Јанус` Б е о г р а д 1 9 9 9 СЛОВЕНСКА КАПИЈА а) Словенска књижевност - Утопија - Зборници б) Словенска књижевност - Антиутопија - Зборници .............................................................. Р е ф е р е н ц е Руска антиутопија 20. века `Република Јужни крст` Валерије Брјусов `Град истине` Лав Лунц Дистопија и антиутопија Орвел и Солжењицин Тајно и јавно у топографији словенских антиутопија Дух хилијазма Дух приповедања `Нови Јерусалим` БориСлава Пекића Поетика Трећи талас рУске емиграције у Немачкој Владимир Војнович `Москва 2О42` Битов и питање утопије .......................................................... Брош Ћирилица 1 7 5 страница НЕКОРИШЋЕНО перфекТ кондиција: 1О

Iz recenzije: „Knjiga Džordana Pitersona je briljantno proširenje našeg razumevanja ljudske motivacije. On ide stazom koju su preporučivali mnogi naučnici i intelektualci u prošlosti – stazom koja je u praksi toliko zahtevna da je retko ko njome uspeo daleko da odmakne. Piterson sintetiše istraživanja i naučnu literaturu čiji se raspon kreće od neuronauke do arheologije. Zaključke ove literature povezuje s delima pisaca, kao što su Jung, Niče, Dostojevski i Solženjicin.„ "Mape značenja" karakteriše neodoljiva istančanost – refleksivnost, dubokoumnost, pažljivo istraživanje i strastvena želja za razumevanjem. Ovo je divno delo." Šeldon H. Vajt, šef katedre za psihologiju na Univerzitetu Harvard

Opis O autoru Dodatne informacije Alegorijski roman Odeljenje za rak, kapitalno delo Aleksandra Solženjicina, nosi u sebi duboko saosećanje s obolelima od opake bolesti, a istovremeno predstavlja briljantnu analizu kancerogenog stanja sovjetskog policijskog društva. Radnja Odeljenja za rak, često poređenog s Čarobnim bregom, remek-delom nobelovca Tomasa Mana, prati međusobne odnose ljudi na onkološkom odeljenju provincijske bolnice u Sovjetskom Savezu 1955, dve godine posle Staljinove smrti. Iskustvo glavnog lika, Olega Kostogutova, zasnovano je na književnikovim ličnim doživljajima sa odeljenja za onkologiju na kome je Solženjicin, kasnije izlečen od kancera, boravio po izlasku iz radnog logora 1950. godine. Pacijenti kao grupa, međutim, reprezentuju spectrum likova i vrednosti ljudi moderne Rusije, majstorski analiziranih kako u normalnim uslovima tako i u poodmaklim fazama bolesti. Odeljenje za rak, istorijski značajno literarno delo iz jednog od najmoćnijih pera dvadesetog veka, predstavlja dragoceno svedočanstvo o životu u Sovjetskom Savezu. Aleksandar Solženjicin (rus. Александр Исаевич Солженицын, 11. decembar 1918, Kislovodsk – 3. avgust 2008, Moskva), dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1970), sovjetski je i ruski pisac, dramaturg, publicista, pesnik, društveni i politički radnik (SSSR, Švajcarska, SAD, Rusija), ali i disident koji je tokom dve decenije (od šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka) aktivno istupao protiv komunističkih ideja, protiv političkog ustrojstva SSSR-a i politike njegovih vlasti. Romanom Jedan dan Ivana Denisoviča uzburkao je književnu javnost cele planete, a ostaće upamćen po epohalnom delu Arhipelag GULAG. Dvotomnu istorijsko-publicističku monografiju Dva veka zajedno, u kojoj se bavi odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka, napisao je na kraju spisateljske karijere. Težina 0,8 кг Godina izdanja 2020 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 384 ISBN 978-86-6263-310-1 Dimenzije 165x240

Odeljenje za rak Jedno od velikih alegorijskih remek-dela svetske književnosti, Odeljenje za rak Aleksandra Solženjicina istovremeno je duboko saosećajno proučavanje ljudi koji se suočavaju sa neizlečivom bolešću i briljantno seciranje kancerozne sovjetske policijske države. Odeljenje za rak, koje se poredi sa još jednim remek-delom drugog dobitnika Nobelove nagrade, Čarobnim bregom Tomasa Mana, ispituje odnos grupe ljudi na odeljenju za rak provincijske sovjetske bolnice 1955. godine, dve godine nakon Staljinove smrti. Iako iskustva centralnog lika, Olega Kostogutova, blisko odražavaju autorova – Solženjicin je postao pacijent na odeljenju za rak sredinom pedesetih godina, po izlasku iz radnog logora, a kasnije oporavljen – pacijenti, kao grupa, predstavljaju izuzetan presek savremenih ruskih likova i stavova, kako u normalnim okolnostima, tako i preispitanih u poslednjim trenucima bolesti. Originalno delo jednog od najmoćnijih glasova u književnosti dvadesetog veka, Odeljenje za rak nudi izvanredan portret života u Sovjetskom Savezu.

Autor: Aleksandar SolženjicinAlegorijski roman Odeljenje za rak, kapitalno delo Aleksandra Solženjicina, nosi u sebi duboko saosećanje s obolelima od opake bolesti, a istovremeno predstavlja briljantnu analizu kancerogenog stanja sovjetskog policijskog društva. Radnja Odeljenja za rak, često poređenog s Čarobnim bregom, remek-delom nobelovca Tomasa Mana, prati međusobne odnose ljudi na onkološkom odeljenju provincijske bolnice u Sovjetskom Savezu 1955, dve godine posle Staljinove smrti.Iskustvo glavnog lika, Olega Kostogutova, zasnovano je na književnikovim ličnim doživljajima sa odeljenja za onkologiju na kome je Solženjicin, kasnije izlečen od kancera, boravio po izlasku iz radnog logora 1950. godine. Pacijenti kao grupa, međutim, reprezentuju spectrum likova i vrednosti ljudi moderne Rusije, majstorski analiziranih kako u normalnim uslovima tako i u poodmaklim fazama bolesti.Odeljenje za rak, istorijski značajno literarno delo iz jednog od najmoćnijih pera dvadesetog veka, predstavlja dragoceno svedočanstvo o životu u Sovjetskom Savezu.

Varlam Šalamov Priče sa Kolime 1-2 kompletAutor Varlam ŠalamovBigz, 1987480 + 448 stranatvrdi povez, zaštitni omot, 20 cmstanje vrlo dobro.Priče sa Kolime najsnažnije su svedočanstvo o užasnom životu na robiji, svedočanstvo o tome kako je totalitarni SSSR, mučio i ubijao svoj narod, svedočanstvo o decenijama masovnog straha, nepoverenja, psihoze zbog kazne bez krivice, svedočanstvo o čudovišnom žrtvovanju miliona ljudi, a iznad svega svedočanstvo o propadanju jedinke u logoru.Autor Varlam Šalamov jedan je od retkih ljudi koji su preživeli ovu golgotu, a njegove Priče sa Kolime klasik su ruske književnosti XX veka.“ Šalamlovljeve priče su priručnik o otpornosti materijala primenjen na čoveka. ” – Danilo Kiš“ Svako ko ima veze sa logorom — zatvorenik i stražar, civil i upravnik — nosi na » kontinent« ove strašne pečate logorskog života. Šalamov gradi psihološke portrete junaka koji su, kako to veli Solženjicin, » dodirnuli dno bestijalnosti i očajanja” . – Iz pogovora Ivane VuletićNaslov originala: Kolymskie rasskazy / Varlam Tihonovič Šalamovprevod s ruskog Ivana Vuletić, Dejan Mihailović ; redakcija prevoda Nana Bogdanović.Варлам Тихонович Шаламов, Varlam Shalamov1/34

Varlam Šalamov Priče sa Kolime 1-2 kompletAutor Varlam ŠalamovBigz, 1987480 + 448 stranatvrdi povez, zaštitni omot, 20 cmstanje vrlo dobro.Priče sa Kolime najsnažnije su svedočanstvo o užasnom životu na robiji, svedočanstvo o tome kako je totalitarni SSSR, mučio i ubijao svoj narod, svedočanstvo o decenijama masovnog straha, nepoverenja, psihoze zbog kazne bez krivice, svedočanstvo o čudovišnom žrtvovanju miliona ljudi, a iznad svega svedočanstvo o propadanju jedinke u logoru.Autor Varlam Šalamov jedan je od retkih ljudi koji su preživeli ovu golgotu, a njegove Priče sa Kolime klasik su ruske književnosti XX veka.“ Šalamlovljeve priče su priručnik o otpornosti materijala primenjen na čoveka. ” – Danilo Kiš“ Svako ko ima veze sa logorom — zatvorenik i stražar, civil i upravnik — nosi na » kontinent« ove strašne pečate logorskog života. Šalamov gradi psihološke portrete junaka koji su, kako to veli Solženjicin, » dodirnuli dno bestijalnosti i očajanja” . – Iz pogovora Ivane VuletićNaslov originala: Kolymskie rasskazy / Varlam Tihonovič Šalamovprevod s ruskog Ivana Vuletić, Dejan Mihailović ; redakcija prevoda Nana Bogdanović.Варлам Тихонович Шаламов, Varlam Shalamov1/34