Ivan Lacković Croata - komplet vaza unikatno ručno oslikane vaze i posude sa motivom Međugorja potpisane na svakom predmetu od ruke autora

Prodajem srebrne manzetne (dugmad) za kosulju. Na sebi imaju ugraviran grb Kraljevine Srbije. Za sve dodatne informacije pozvati na broj 060/6496-501 IVAN

Sigurna i bezbedna kupovina. Poručivanje svim danima 00-24h. Garancija na ispravnost predmeta i povraćaj novca do 15 dana od dana kupovine.Poruči lako!!! Brzo i lako poručivanje. Pronadjite predmet koji želite na našem sajtu, slikajte ekran i posaljite nam sliku na viber.Ili poručite direktno preko sajta dodavanjem predmeta u korpuIli na pošaljite sms sa Vašim podacima (ime, prezime,adresa za isporuku) i navedite predmet koji želite da poručite Mogućnost dodatnog slikanja predmeta na zahtev, i slanja slika na viber. Ултразвучни дифузор уља за ароматерапију                овлаживач ваздуха Ултразвучни дифузор уља за ароматерапију 130мл - ХУМИ М137902 - Дрвени       kontakt osoba: IVAN Ултразвучни дифузор уља за ароматерапију

NIKOLA P. ILIĆ JUŽNA SRBIJA U NARODNOOSLOBODILAČKOM RATU I REVOLUCIJI 1941-1945 - u izveštajima, publikacijama, govorima, sećanjima, svedočenjima Izdavač - Medjuopštinski odbor SUBNOR, Leskovac Godina - 1988 256 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima pečat prethodnog vlasnika, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: PredgovorUvod U IZVEŠTAJIMAJosip Broz TitoIvo Lola RibarRatomir - Rato DugonjićPK KPJ za Srbiju U PUBLIKACIJAMAMoma MarkovićDr Gojko MiljanićPetar VišnjićPeko DapčevićMihajlo ApostolskiBogdan Perov IvanovićSlobodan BosiljčićBoro Mitrovski dr Venceslav Glišić – Tomo RistovskiRadisav NikolićMilan ObradovićDr Venceslav GlišićDr Milan BorkovićDr Petar KačavendaDr Dragoslav OgnjanovićDr Žarko JovanovićMr Milica BodrožićDr Jovan MarjanovićDr Ivan Džina GligorijevićMilorad JankovićBogdan GledovićVidoe SmilevskiMilutin VujovićVladimir DedijerStrana štampa„ Pravda“ „ Njujork tajms“ Dr Stojan PribićevićKonstantin Simonov U GOVORIMASreten ŽujovićAleksandar RankovićPetar StambolićMoša PijadeDragoslav MarkovićDr Blagoje NeškovićKoča PopovićLjubodrag BurićŽivan Vasiljević Nikola LjubičićSlavko ZečevićDr Tihomir VlaškalićMirko JovanovićUroš Bajić U SEĆANJIMASvetozar Vukmanović TempoRadivoje Jovanović BradonjaMiloš Minić U SVEDOČENJIMA SAVEZNIČKIH VOJNIH PREDSTAVNIKAFicroj MaklejnDejvis MostonElizabeta BarkerAntolij GorškovParamuškin Izvori i literaturaRezimeaBeleška o piscu Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Narodnooslobodilački Rat Narodno Oslobodilački Narodno Oslobodilačkom

Novčanica od 50 ex-yu dinara iz 1968godineBoja – plavaDimenzije – 140 X 66Motiv – Reljef Ivana Meštrovića Kosovka devojkaStanje – odličnoBroj novčanice – GO543272Izdata – 01.05.1968.Isporuka je preko Posexpress-a. Troškovi slanja su na teret kupca.Plaćanje je preko pouzeća.

Novčanica od 50 ex-yu dinara iz 1968godine Boja – plava Dimenzije – 140 X 66 Motiv – Reljef Ivana Meštrovića Kosovka devojka Stanje – odlično Broj novčanice – GK 672757 Izdata – 01.05.1968. Isporuka je preko Posexpress-a. Troškovi slanja su na teret kupca. Plaćanje je preko pouzeća.

Stari Čačak stampani crteži Dragana Ćirkovića 10 stampanih crteza veci format cena po komaduDragan Ćirković (Čačak, 1909 — Čačak, 1976) bio je prvi čačanski akademski slikar.Rođen je u Čačku, u uglednoj građanskoj porodici, 1909. godine. Tokom školovanja u Čačanskoj gimnaziji, posle jedne preležane bolesti, ostaje potpuno gluv, što je na neki način preusmerilo njegova dalja interesovanja ka vizuelnom stvaralaštvu. Školovao se u Kraljevskoj umetničkoj školi u Beogradu, preteči Likovne akademije u Beogradu, od 1932. do 1938. godine. Tu klasu je vodio poznati srpski slikar Ivan Radović, a među predavačima su bili Beta Vukanović i Simeon Roksandić. Toj generaciji studenata pripadala su velika imena poput Ljubice Sokić, Milivoja Nikolajevića, Bogdana Šuputa i drugih.[1] Nakon školovanja vraća se u Čačak gde nastavlja sa radom. „Svaki opis njegove slike mora zastati na boji, čistoj, neposrednoj, bez polutonova.. Ćirković boju oseća unutarnjim slikarskim čulom, kao primarnu materiju kojom se postavljaju i rešavaju sva pitanja pikturalne prirode.”[2] Pored slikarstva, bavio se vajarstvom. Radio je kao scenograf u Narodnom pozorištu u Čačku, a zatim kao ilustrator i karikaturista u novinama Čačanski glas. Bio je član ULUS-a.Preminuo je 1976. godine u Čačku.ReferenceУреди^ Nikolajević, Milivoj (1988). Sećanje na Umetničku školu u Beogradu. Novi Sad: Letopis Matice srpske.^ Bošnjak, Sreto (1994). Dragan Ćirković. Čačak: Narodni Muzej Čačak.

Bata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: PoljeTehnika: Ulje na kartonuGodina nastanka: 1966.Dimenzija sa ramom:17,5x16,5cmDimenzija bez rama: 10,5x9,5cmŠifra: 886Branko Stanković (1915 – 1989)  studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović, Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva  pod nazivom “ Gradovi Evrope i Amerike” . Samostalno je izlagao na više izožbi,   od kojih je prva realizovana 1936. Postavku  čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi –  pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti. Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici  da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „ Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „ čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „ Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“ .UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBROBata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: Loza na obaliTehnika: Ulje na hameru kaširano na lesonitGodina nastanka: 1963.Dimenzija sa ramom:78,2x58Dimenzija bez rama: 69,2x49cmŠifra: 788Branko Stanković (1915 – 1989) studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović,Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva pod nazivom “Gradovi Evrope i Amerike”. Samostalno je izlagao na više izožbi, od kojih je prva realizovana 1936. Postavku čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi – pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti.Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“.UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

Bata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: Zimski predeoTehnika: Ulje na hameru kaširano na lesonitGodina nastanka: 1966.Dimenzija sa ramom:14,5x18cmDimenzija bez rama: 7,5x11cmŠifra: 887Branko Stanković (1915 – 1989) studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović, Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva pod nazivom “ Gradovi Evrope i Amerike” . Samostalno je izlagao na više izožbi, od kojih je prva realizovana 1936. Postavku čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi – pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti. Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „ Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „ čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „ Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“ .UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

Ljubica Cuca Sokić (Bitolj, 9. decembar 1914 — Beograd, 8. januar 2009) bila je srpska slikarka i akademik SANU.Tehnika: Ulje na lesonituDimenzija bez rama:55x38Dimenzija sa ramom:50x47Godina nastanka: oko 1984.Šifra:845Rođena je kao kćerka Manojla Sokića (1887—1941), prvog vlasnika i glavnog urednika beogradskog lista „Pravda“ i njegove supruge Ruže, rođene Kuzmanović. Gimnaziju je pohađala u Beogradu, gde joj je profesor crtanja bila Zora Petrović, a kasnije upisuje i Kraljevsku umetničku školu. Slikanju su je učili profesori Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Jovan Bijelić i Ivan Radović. Ljubica Sokić je radila i izlagala u Parizu u godinama od 1936. do 1939. Po povratku iz Pariza, prvi put je samostalno izlagala svoje radove februara 1939. u beogradskom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Jedan je od osnivača umetničke grupe „Desetoro“. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. Godine 1968. postala je dopisni član SANU, a od 1978. bila je redovni član. Pored slikarstva, bavila se ilustracijom dečjih knjiga i časopisa, kao i izradom skica za filmove.Njeno slikarstvo se opisuje kao intimističko. U početku je slikala mrtve prirode, pejzaže, figure i portrete. Kasnije je težila ka uprošćavanju formi, geometrizaciji i umerenoj apstrakciji. Povremeno je koristila tehnike kolaža i eksperimentalnih materijala.Bavila se crtanjem stripa. Preminula je 8. januara 2009. u Beogradu i sahranjena 13. januara na Novom groblju u Beogradu.Sačuvan je njen dnevnik iz 1940-1941 godine.Slikarska grupa „Desetoro“[uredi | uredi izvor]Slikarska grupa „Desetoro“ je zajednički izlagala 1940. godine u Beogradu i Zagrebu. Grupu su sačinjavali: Danica Antić, Borivoj Grujić, Nikola Graovac, Dušan Vlajić, Milivoj Nikolajević, Jurica Ribar, Ljubica Sokić, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović i Bogdan Šuput. Iako po svom sastavu heterogena, grupa se sastojala od 2 žene i 8 muškaraca, bilo je tu akademskih slikara, sa fakultetskim obrazovanjem, ali i slikara po vokaciji, pripadali su raznim društvenim slojevima od radništva do buržoazije. Zajedničko ovoj grupi je bilo to što su svi bili slikari i đaci Jovana Bijelića. Neki od ovih umetnika su stradali u Drugom svetskom ratu, a oni koji su preživeli bili su značajni likovni stvaraoci u posleratnom periodu.NagradeGran pri Prvog bijenala jugoslovenske minijaturne umetnosti (1989) - za tempere na platnu „Bez naziva“, Gornji Milanovac.Nagrada "Boža Ilić" (2006) - nagradu dodeljuje opština Prokuplje i Narodni muzej Toplice