UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBROBata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: Loza na obaliTehnika: Ulje na hameru kaširano na lesonitGodina nastanka: 1963.Dimenzija sa ramom:78,2x58Dimenzija bez rama: 69,2x49cmŠifra: 788Branko Stanković (1915 – 1989) studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović,Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva pod nazivom “Gradovi Evrope i Amerike”. Samostalno je izlagao na više izožbi, od kojih je prva realizovana 1936. Postavku čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi – pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti.Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“.UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

Bata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: Zimski predeoTehnika: Ulje na hameru kaširano na lesonitGodina nastanka: 1966.Dimenzija sa ramom:14,5x18cmDimenzija bez rama: 7,5x11cmŠifra: 887Branko Stanković (1915 – 1989) studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović, Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva pod nazivom “ Gradovi Evrope i Amerike” . Samostalno je izlagao na više izožbi, od kojih je prva realizovana 1936. Postavku čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi – pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti. Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „ Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „ čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „ Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“ .UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

Bata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: PoljeTehnika: Ulje na kartonuGodina nastanka: 1966.Dimenzija sa ramom:17,5x16,5cmDimenzija bez rama: 10,5x9,5cmŠifra: 886Branko Stanković (1915 – 1989)  studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović, Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva  pod nazivom “ Gradovi Evrope i Amerike” . Samostalno je izlagao na više izožbi,   od kojih je prva realizovana 1936. Postavku  čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi –  pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti. Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici  da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „ Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „ čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „ Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“ .UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

Na prodaju sledeće slike iz lične kolekcije, isključivo uz lično preuzimanje u Beogradu-Čukarica. Kontakt preko poruka ovde ili se javite telefonom. Sve slike imaju i svoje pojedinačne oglase sa više detalja o autorima. Za vrednije slike sa spiska moguća izvesna korekcija cene. Za kupovinu više slika - dogovor o ceni. Ako pored slika piše REZERVISANO, onda postoji moguće da će se kolekcija ubrzo smanjiti. Slike su numerisane redom kojim se pojavljuju na fotografijama, a prodate su označene.  1. PRODATO Mario Maskareli2. PRODATO Aleksandar Hecl3. Ljuba Ivanović (1882-1945) - Muški lik - crtež olovkom, signiran. Dimenzije rada 12.5x17.5cm (s ramom 27x31.5cm) - 100 eur4. Ratomir Gligorijević Gliga (1918- 2006) Ulje na platnu, bez naziva, dramatičan rad, prepoznatljiva tehnika i nanos boje, slika je signirana i kvalitetno uramljena. Dimenzije same slike bez rama (40x35 cm) - 150eur5. Ratomir Gligorijević Gliga (1918- 2006. ) "Baloni" - ulje na platnu, prepoznatljiva tehnika i nanos boje, slika je signirana i uramljena u drveni ram sa drvenim paspartuom. Dimenzije 50x40 cm (s ramom 62x52.5) - 180 eur6. PRODATO Zdenka Pozaić 7. Dragutin Cigarčić (1922-1985)- Tri gracije, pastel, dimenzije š21 x v25cm (s ramom š45 x v54cm) - 300 eur8. Pavle Nikitović Nik (1945- 2008) - Kuće, ulje na papiru, dimenzije 46x33cm (s ramom 60x49cm), karakteristična tehnika, prelep rad. Slika sa zadnje strane ima njegov pečat, lepo uramljena i pod staklom (uramio umetnik). Kupljena je sredinom devedesetih direktno od umetnika. - 230 eur9. PRODATO Ilija Knežević10. Marko Ilić, "Sirogojno", tempera - 49x34.5cm (s ramom70x55cm). 1998. godina, signirana. Lepo uramljena slika, staklo. Slika je sa male grupne izložbe amatera. - 30 eur11. PRODATO Veselin Vukašinović 12. Nusret Hrvanović (Bogatić 1939- ), bakropis "Prvo plivanje", 1979. god, signirana, dimenzije 20,5x13cm (s ramom 32,5x25cm). - 25 eur13. PRODATO Milica Bjelanović14. PRODATO Aleksandar Jovanović15. PRODATO Boža Ilić16. PRODATO Ksenija Divjak  Sve slike imaju svoje pojedinačne oglase. Ako biste kupili sve sa spiska zajedno bez daljeg natezanja,  oko 25% manje od pojedinačne oglašene cene.

Na prodaju više antikvarnih predmeta. Od toga tradicionalni Makedonski broš Peperutka, broš se nalazi u svome ramu, ručne je izrade, zastakljen, na somotskoj pozadini. Broš je ručne izrade, poseduje svoj sertifikat i nalazi se medju protokolarnim poklonima Makedonskih zvaničnika. Skarabej od kosti. Skarabej je izrađen 1936 godine, nalazi se u stalnoj postavci predmeta jedne od najboljih Francuskih antikvarnih kuća, ima ga i u magazinu o Egipatskim predmetima-tkz egiptomania, a radjen je da bude i ukras, ali ima i svoju upotrebnu vrednost kao podmetač za papir, skarabej je težine 500 grama slika Save Radulović, tehnika serigrafija akvarel i poseduje svoj sertifikat, slika je svojevremeno plaćena daleko više. Savo Radulović je naš slikar koji je radio i izlagao u Americi. Dve male slike tkz minijature, dimenzije od 3 santimetra i 5×5 santimetara. Tehnika slika serigrafija akvarel, obe slike poseduju potpis i uramljene su

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjuba PopovićTehnika: Ulje na tankom slikarskom platnu kaširano na papirnu podloguDimenzija sa ramom:52,3x65Dimenzija bez rama:23,3x37,7Godina nastanka: Oko1962Šifra:358Ljubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjuba PopovićTehnika: Crtež flomasteromDimenzija sa ramom:43x36Dimenzija bez rama:35x28Godina nastanka: Oko1964Šifra:360Fotografije su orginalne , crtež je sa poznatim poreklom.Fotografije se ne prodajuLjubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

Ljuba PopovićTehnika: Bakropis listNaziv: Android 19341410 Broj je datum rođenja Ljube PopovićaDimenzija sa ramom:8070Dimenzija bez rama:76x56Godina nastanka: Osma decenija dvadesetog vekaŠifra:361Fotografije su orginalne , bakropis list je sa poznatim poreklom.Fotografije se ne prodajuLjubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.